Питање изгледа веома тешко - ако питање уопште постоји. Реч је прво о постојању самог Бога. Немам ништа против традиције. Треба је одржати и наша Црква и манастири су у том смислу светиње. Али, кад се већ овако расправља, не би било лоше да нам се прво покаже на КОГА се та реч "Бог" односи

«Ћелијска» исихастичка литература не губи и мислим да никада неће изгубити свој значај зато што она представља и «огледало» самосазнања човека, и практичне психолошке поуке, које поучавају о томе, шта су страсти, каквих их има, како се развијају и због чега се и како с њима треба борити. Страсти аутори тих поучника набрајају осам: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, тугу, или безнађе, униније, сујету и гордост

 А да се на самом крају ипак запитамо, због чега модерном српском читаоцу може уопште бити важно и интересантно колико је пута и како кршћаван  Немања, и по коме обреду? Јер, да смо католици, сад бисмо већ и ми били у европској унији и у НАТО као Хрвати и не бисмо ишли „са светим Савом у XXI век“

Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Надбискуп Степинац је саучесник у спровођењу планираног и озакоњеног државног злочина који се спроводио ради затирања српског народа, које су починили припадници војних постројби Независне Државе Хрватске.

Без истинског и животног мира са Богом својим немогућ је мир са браћом својом, немогућа је и добра воља међу људима и народима. Знајући то, браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас да се измиримо са Богом својим.

Да су надбискуп Степинац и његова црква уложили у спашавање угрожених Срба, Јевреја и Рома само 10% оне енергије које су, касније, уложили у спашавање најтежих усташких злочинаца, невиних жртава би у НДХ било бар упола мање него што их је стварно било.

Ви заглушисте свет виком, да је вера опијум народа, али за доказ тога не показасте од своје стране ништа друго до крв, окове и тирјанлук.

Бриселски споразум иде у правцу принудног озваничења од стране Србије тог запечаћења. Било би добро да они који иду на подворење и разговоре у Брисел, при сваком одласку прођу кроз рањену НАТО бомбама Кнез Милошеву улицу и да се присјете макар годишњице 6. априла 1941. године.

Славље Ускрса нам, наиме, говори да је Исус из Назарета, дакле и Бог и Човек, својом јединственом муком, смрћу и ускрснућем човечанству отворио и прозоре и врата! Он нам је учинио доступном бесконачност стварности!