Hrabar, iskren i beskompromisan tekst kojim se autor zamerio mnogima i koji se baš zbog toga mnogima neće dopasti. Ne slažem se sa svim iznetim ocenama, pogotovo onim o Miloševiću, pa ni nekim drugima, ali dobro je da se otvoreno i iskreno razgovara. Verujem da će biti mnogo komentara.

Izvanredan članak, sve čestitke autoru!

hvala za tekst!

Dragi ...(prijatelju), pa ovaj tekst nije baš "smiren", malo plemike nije na odmet.

U suštini se slažem sa tekstom , mnogo zavisi od stranih sila, ali i od nas.
Imamo neku crtu da sami sebi otežavamo situaciju, najbolji primer je od 2000 do danas.Nije sve do drugih, kod nas je suština, ali ne treba sve relativizovati, nije sve sudbinski zakovano...

NE koristimo iskustva drugih... trošimo snagu na preteranu samokritiku, umesto da organizovan delujemo, da ispravljamo krive Drine, ali to je već druga tema..


Pozdrav!

Imate od mene veliki plus, vi ste pravi sagovornik. Slažem se od reči do reči, naročito mi se svidelo ovo: "Imamo neku crtu da sami sebi otežavamo situaciju, najbolji primer je od 2000 do danas.Nije sve do drugih, kod nas je suština..." Pozdrav!

Sramne ocene o Miloševiću i Šešelju. Nedostojno i perfidno.Autor piše i tumači događaje kao da je lično 90-tih bio istovremeno: lični biograf Miloševića, načelnik Generalštaba, ministar unutrašnjih poslova, ministar spoljnih poslova...Recimo, nigde ne pominje događaje u vezi SFRJ 80-tih, a zatim, 90-te, 91., kada je vršena neposredna priprema i realizacija razbijanja SFRJ i stvaranja nezavisnih država: Slovenije, Hrvatske i BiH, uz istovremeno destibilizovnje C.Gore i subverzivni udar na Srbiju preko tzv. opozicije i preko KosMeta.Nigde da se pomene borba u RSK od 91' do 95', nigde da se istakne uloga OUN, priznanje otcepljenih republika, Rusija i kompletan istočni blok na kolenima i slično.

Svaka cast, najzad da neko objasni sustinu a sustina je da mi niti smo losi, niti nesposobni, niti ne slozni vec moramo da nadjemo saveznike.

Bez toga nam nema spasa!!

Jedva čekam drugi deo ove analize. Ako zaključak ne bude ovakav: "Zajedničko svim analiziranim likovima je taj, što su se za Srbiju borili sa manjim ili većim bremenom komunizma u sebi", onda autor na kraju liste treba da dopiše svoje ime.

u kojem ga predstavlja, s pravom, kao najvećeg patriotu. Setimo se i njegovog oproštajnog pisma kada je stupio u štrajk glađu u Hagu, gde je zakleo svoje sledbenike da ne ulaze u koaliciju sa ''neobaveštenim'', da bi nakon nekoliko meseci umalo došlo do iste, da nije SPS izdao stvar. Takođe, malo jesam, malo nisam za EU.

Kada piše o Miloševiću, vidi se da autor pripada ekstremnoj nacionalističkoj struji, jer, zaboga, SM je boravio na Zapadu, kao i njegovi saradnici, a ''pravi Srbin'', se mora gnušati svega zapadnog. Kaže, održavao je veze sa Zapadom. Pa, neće sa Burkinom Faso ili Gvinejom Bisao, jer one nisu odlučivale o sudbini rata u SFRJ. Gde je bila Rusija, pa da sarađuje sa njom?

M. Obrenović je digao DSU, kao što je i SM započeo odbranu srpskog naroda u Krajini i BiH. No, poenta je bila što manje stradalih, da bi Srbija opstala, a ne preselila se na nebesa. I tek sa ove istorijske distance se vidi delo MO, kao što će se i SM, što autor očigledno ne razume.

Ovoliko proizvoljno izvedenih zaključaka veoma je teško naći u isto vreme na jednom mestu!
Bespredmetno je gubiti vreme i osporavati na desetine neargumentovanih tvrdnji koje su izvedene po principu: što je babi milo to joj se i snilo.
Ukratko rečeno - jedan veoma neozbiljan pokušaj "zbrkljavanja" svega i svačega. Potpuno beskoristan tekst koji ne služi nikome i ničemu. Možda samo nekima da utraće svoje slobodno vreme.
Pa nećete, valjda, objaviti ovo u dva dela?
Nemojte, ljudi, ko Boga vas molim!

Za sada- korektno i disciplinovano; prilično dobar pregled i presek stanja.
Treba sačekati nastavak, zaključke teksta, pa doneti neku konačnu ocenu, koja se da naslutiti iz do sad napisanog.
No, da sačekamo...

Ko bi rekao da ovol'ki tekst moze da se napise, a da se ne kaze nista zanimljivo..

O Šešelju.
Autor se pita šta je Šešelj učinio „ korisno“ za Srbiju i odgovara „skoro ništa“ jer je bez ikakve sposobnosti da nešto „praktično“ učini u korist svoje zemlje.
Prvo, politika po svojoj prirodi nije delatnost koja daje „praktične“ rezultate. Praktične rezultate može dati lekar kad izvrši uspešnu operaciju, advokat kad dobije parnicu, vodoinstalater kad popravi česmu... Meriti učinak neke politike i nekog političara zahteva malo složenije kriterijume od onih koji se primenjuju na učinak vodoinstalatera ili lekara. Šešeljev politički učinak je OGROMAN a sastoji se u tome što je uspeo da okupi celokupnu srpsku patriotsku javnost u jedan jedinstven i moćan blok. Mera tog njegovog učinka je upravo sadašnje stanje beznađa koje je posledica odsustva na srpskoj političkoj sceni ličnosti kao što je Šešelj, dakle ličnosti koja bi imala takvu mobilizatorsku moć. Osim toga, Šešelj nikada nije imao vlast. Nikada nije bio na položaju ni predsednika države ni predsednika vlade.

@Nikola,
Mala a u stvari velika ispravka. U Skupštini Srbije, uglavnom ne sede predstavnici naroda, već predstavnici stranaka. Vođa stranke, u većini slučajeva je "vlasnik" stranke, na osnovu glasova koje je stranka dobila, dobijene mandate deli svojim ljudima. Vi za te ljude verovatno ne bi ni glasali ali oni su Vam zahvaljujući izbornom sistemu nametnuti i tvrde Vam, da ste ih Vi izabrali. Zašto je to tako urađeno? Pa većina stranačkih lidera ne bi prošla ni u svojoj izbornoj jedinici, unutar mesne zajednice. Dešava nam se paradoks. Na jednoj strani se tvrdi, da su svi građani zastupljeni sa svojim predstavnicima a na drugoj pojedine opštine nemaju svog predstavnika u Skupštini. Gde je tu demokratija? Izborni sistem ne valja i mora se menjati da bi mogli kazati da se Skupština zove Narodna Skupština. Sadašnji izborni sistem je "kumovao" "partokratiji" unutar koje je vladala "autokratija" a demokratija je samo šminka iza koje nema usana da Vas ljube. U politici nema ljubavi, rodoljublja, itd.

Pozdravljam ovaj tekst autora, koji je hrabro udario po mnogim srpskim dogmama, pa ce vecina biti nezadovoljni.

Ja sam vrlo zadovoljna ovim autorovim pristupom, jer sve meri po realnim ucincima lidera koji su ovde delovali barem poslednjih 20 godina, i o tome se uveliko slazem.

To da je autor sa istom merom i istim metrom odmerio sve, ide na njegovu pasnu profesionalnost, i daje jedinstvenu i sazetu sliku stradanja Srpskog naroda u posldnje tri decenije, nemusto se opiruci zapadnom neprijatelju (NATO).

Naravno sada tu nedostaje prava tema: sta i kako sada ciniti da bi se izvukli iz ove nezavidne situacije, u koju nas sve ubrzanije guraju sadasnji lideri na vlasti. Autor je lepo iskritikovao sve tkzv nacionalne stranke i njihove lidere, ali i ostale "patriotske sekte" kako ih autor naziva (Dveri, pre svega), pa ostaje legitimo pitanje: Da li treba da otpocneo od Tabula-raza, sa cime i sa kim?

Ocekujem da posle ovakvog ciscenja sopstvenog dvorista, autor to objavi.

@ Robespijer

Kao i obicno, promaklo Ti je da je SM hteo da sedi na dve stolice. Malo zapad, malo Rusija. Zvuci li to poznato? A? Naravno da zvuci. Tito!! Ring the bell? SM nije uvideo da te tanke zice na kojoj je Tito balansirao vise nema. Zaboravile su se reci Moamera Gadafija na samitu Nesvrstanih - Smesni i nikom potrebni skupe. Gadafi je znao ono sta SM nije - da su mnoge "nesvrstane" zemlje izdale osnovni princip i presle na stranu zapada, sta je ustvari pokidalo nit koju sam naveo. SM je mislio da moze kao Tito, a sta je bila jedna od njegovih pocetnih i katastrofalnih zabluda, po njega i po Srbiju. Takodje autorova teza o slabljenju obrambene moci zemlje zarad ocuvanja licne vladavine potpuno stoji, kao i ne mali broj primera gde je vojni vrh, blizak sa SM donosio lose odluke, koje ne bi doneo ni kaplar, a kamoli general.

Ovaj tekst je dobar put u cilju rasciscavanja nedoumica i dobar motiv da se svima utuvi u glavu da rusi ne mogu biti veci srbi od srba.

Analiza vama očito najmilijeg Koštunice je takođe pristrasna i nepotkrepljena. Kažete da je ostao nekompromitovan, a pri tom iznosite dokaze u suprotnom. Kao čovek koji je direktno učestvovao u stvaranju ustava koji je zadržao pokrajine - što Miloševiću propisujete kao minus, ali ne i Koštunici -, koji je doveo ili podržao sve one koje ste pomenuli i o kojima je sve jasno, nije logično reći da je nekompromitovan. Ne kažem da je on loš čovek, ali reći da je nekompromitovan je neistina.

Ali ostavimo se mi šupljih analiza - one su za stranice istorije - i prihvatimo se konkretnih pitanja: šta, kako, kada i čime osvestiti narod i izvući se iz ove rupe. Vašom nepotrebno dugom analizom vi ne odgovarate na bilo koje od ovih pitanja, već samo stvarate dodatne tačke spoticanja (svestan sam, naravno, da to i sam činim u svojim komentarima, ali ja nemam istu odgovornost kao vi, jer moj komentar ne čitaju hiljade).

Deo o Hrvatima i Albancima, pak, je izvrstan i vredi ga pročitati.

Članak je izvanredan. Ne mogu više ni da se setim kad je neko u Srbiji spomenuo dela, samo se prenosi rekla kazala. U srpskim vestima se godinama nikad ništa nije uradilo, samo se prenosi ko je kakvu bedastoću odvalio.
Ajde sad svi dežurni komentatori prkomentarišite šta se stvarno u zemlji Srbiji dešava a ne šta se priča. Možda vam padne na pamet i šta nam je sad raditi.

Ja bih rekao da su tome doprinijela iskušenja u prethodnim ratovima, moguće čak i ranije, a ne u posljednjem ratu zapadno od Drine. Ovdje nikada nije ni postojala ideološka podjela na četnike i partizane, iz prostog razloga jer je komunista bilo vrlo malo. Ovdašnji Srbi su SFRJ doživljavali kao nužno zlo, kao nekad Osmanlije, Austrougare, a danas BiH, ćutke, stoički, navikli na tihu patnju. Oni koji nisu mogli da izdrže postajali su Turci, Jugosloveni, Bosanci i Hercegovci, i odavno se ne računaju u Srbe. Koliko je to loše, toliko je i dobro. Ako ništa, bar znamo koliko nas ima i jedinstveni smo kada su bitne stvari u pitanju

- nastavak teksta

Zasto su opasni Seselj i Kostunica. Njih je vazno raskrinkati jer bi jos uvek dio naroda mogao popomisliti da se moze voditi patriotska i relativno nezavisna politika pa pruziti otpor postojecoj vlasti. Interesantnoje da je ovo vec drugi takav opsirni clanak u kojem se secira Kostunica koji je vladao jedno krace vrijeme i to u jednoj manjinskoj vladi dok npr. nema takve opsirne analize za jednog Dinkica koji vec 12 godina vedri i oblaci u svim vladama, u jednom izuzetno vaznom sektoru za jednu zemlju, ili jednog Dacica koji sudjeluje vec u tri vlade. Ne znam kakav ce biti zakljucak ovog serijala clanaka ali vec i ovo mi dovoljno govori da izrazim sumnju u pristup i namere autora.

Mozete i Bozjim Nadahnucem i Darom Genija da nas podsetite i na zadnjih 2000 godina,ali Srbiju u Evropi ceka novo unijacenje.
/sumnjiva mi je egzaltirana pozicija Milana Obrenovica izvucena iz sveukupnog evropskog konteksta/
Smrt za Srbiju doslovce uvek dolazi sa Zapada- nakon pokusaja unijacenja.Patrijarh Varnava je 1937-e godine nazvao Stojadinovica "BANKARSKIM KLERIKALOM"
treba li tu nesto da se doda?

Mislim da je jedina namjera autora bila da popravi katastrofalni imidz Kostunice kritikujuci ga tako blago da ispada da su nase 'zblude' o njemu bazirane na nerazumijevanju njegovih simpaticnih karakteristika, kao postenje, integritet, patriotizam etc (zvuci kao da je Slavomir S. bio konsultiran).Kriticizam Milosevica je tu da se podsjeti na Kostunicinu 'oslobodilacku' ulogu 5og Oktobra, naravno, bez da se mnogo analizira sto nam je ona donijela.

Pčela leti na med, a muva na ranu i izmet. Valja imati pčelinju a ne muvlju "pamet"

SRBI KOLIKO VAS JE OSTALO,

Zadnji su ovo dani da

se trgnete iz mrtvila.

Ako li ne, NACISTI

su spremni da Vas

nateraju da SAMI SEBI

UREZUJETE KUKASTE

KRSTOVE U OBRAZE.

Koliko sam ja shvatio, u ovoj skromnoj pameti, nama niko od odvih nije trebao, jer njihova dela su nas dovela ovde gde smo.

Ovde, u ovim komentarima, lepo se istakla jedna naročita srpska osobina - površnost. Još nisu pročitali čitav tekst (jer je ovo samo prvi deo kao što je lepo naznačeno), a neki ni ovaj deo teksta koji je očito poduži kad ga objavljuju u delovima, ali svi kritikuju autora da "nema pojma", "prosuo je mnogo reči i uspeo da ne kaže ništa", "da je pristrasan"...Ne znamo šta ovaj tekst još krije i zato se ne možemo praviti mudri i podrugljivo pokazivati prstom na sve što bi se moglo protumačiti greškom autora. Lako je kritikovati, to mogu svi. Ali ne mogu svi da napišu ovako iscrpan i detaljan tekst koji, već za sada, raskrinkava mnoge naše političke zablude (a kojih, kako vidim po komentarima, još nismo spremni da se odreknemo).

Jevreji ćutke idu u gasnu komoru... Čak ni ne kukaju. Pomirili se. Biće kako oni hoće. Biće kako svet hoće, kažu Srbi. Velike sile odlučuju. Ne vredi se boriti. Treba se predati. Vučić i Dačić su potpisali jer nemaju izbora...??? Apokalipsa. "Pomrećemo od gladi". Samo neka prođe. Muka mi je. Ne mogu više. Svi lažu. Svi su isti. Aman ljudi. Ima li ovde Srba? Ima li testosterona? Obilić nam je ostavio poruku. I Princip. I po neki oficir JNA. Oni razumeju samo jedan jezik. A da on ne bi bio "indijanski", treba nam majka. Da nas podseti na naš maternji. Kako je govorio Sava Kovačević... Sa Grmeča kliče vila, oj Rusijo majko mila. Za slobodu do smrti. Nikada im neću robovati. Dok sam živ, pa makar mi je danas poslednji dan. Ovu analizu kao da je naručio Vučić.

"Tačno je da je uticao na stvaranje sadašnjeg ustava Srbije, koga nažalost nemilosrdno krši sadašnja"
aman pročitajte taj Ustav pre nego što ga glorifikujete.. to je najveće smeće u istoriji prava ..
šta krši sadašnja vlast - dvosmislenu deklaraciju iz preambule bez pravno+g dejstva ili jedini član o Kosovu u kojem se kaže da će biti donet ustavni zakon kojim se reguliše stanje tamo..A KOJI NIKADA NIJE DONET...
ako je poštenje da jedno uvijeno pričaš (lažeš) a drugo radiš ... dozvolio prolaz NATO trupama, isporučio arhive naših tajnih službi u CIA, doneo prevarni ustav u kojem je definisao teritoriju za otcepljenje (AP Kosovo), prekinuo tranziciju (prelaz iz komunizma u liberalizam) svojim "legalizmom" - kontinuitetom sa prethodnim poretkom..aamnestirao Pahomija..
alal vam to poštenje

dosta netačnih podataka i rasizma (bez rase) prema Albancima.Recimo"Treba znati da je najraniji primer albanske „nacionalne“ politike – „Prizrenska liga“[46] iz 19. veka, bila produžena ruka osmanlijske politike"
savim netačno - Prizrenka liga je upravo prvi otpor građanskim reformama Turske, usmerena primarno protiv vlasti u istanbulu. I prva manifestacija panislamizma,pokreta nastalog tih godina u Kairu kao realjkcija na ove reforme u Turskoj državi... drugi otpor je bio ustanak begova u Bosni...
iz netačnih premisa se ne može izvoditi tačan zaključak, pa ni smislena strategija za delovanje...
deo o Hrvatima je takođe slavistički besmislen.. A ko je Sloven među tvorcima srpske nacije? Karađorđđe? Pašić? Paču? Orbini? Ban? Tomazeo? Sterija i NUšić? Vajfert? Šturm? Ribnikar? Vinaver?

Pošto je po vama površno komentarisati ovaj tekst jer je to tek prvi deo, trebalo je da predložite redakciji NSPM da izostavi mogućnost komentarisanja dok ne bude objavljen i ostatak teksta. A pošto ta mogućnost nije izostavljena, onda očigledno u redakciji ne smatraju da je površno komentarisati tekstove koji izlaze u delovima ne čekajući da celina bude objavljena.
Ukratko, u komentarisanju ovog teksta i komentarima nema ničeg površnog. Površnost i diletantizam su na nekoj drugoj strani.

Većina onih koje ste pomenuli - Sterija, Nušić, Vajfert, Šturm, Ribnikar, Vinaver - a ima i nekih koje niste pomenuli kao Bajloni ili Sondermajer - nisu TVORCI srpske nacije već stranci koji su neizmerno zadužili srpsku naciju.Kao stranci došli su u Srbiju, koja im je, ne praveći razliku između Srba i NeSrba pružila mogućnost da se ostvare. Oni su joj se odužili na najlepši mogući način a neki su i živote dali nesebićno se žrtvujući za Srbiju. Ovo je prilika da se podsetimo nepravedno zaboravljenog mladog Sondermajera koji je maloletan poginuo na Ceru boreći se za Srbiju.
Ali, ne treba mešati stvari. Srpsku naciju su stvorili Srbi.

2.

????
Koji Šešeljevi politički stavovi? Jedino, istina je, ono što ne postoji, to ne može mnogo ni da se menja. Šešeljev "patriotizam" je izmišljotina. Da znate, Popovo polje nije deo Batajnice, tako da nemamo šta da raspravljamo o tome šta je tražio "četnički vojvoda" u Batajnici dok mu je gorela postojbina. Tačka.
Mnogo lošije stoje stvari sa Miloševićem. On je Srbin taman koliko i Jovo Kapičić. Istina, nije ga trebalo isporučiti u Hag, već mu suditi u Srbiji. Zbog veleizdaje. Kao Rumuni Čaušesku.

E, sad čekamo drugi deo priče, o Đinđiću, komunisti sa minđušom.

Solidan tekst ali se je mogao staviti u pola prostora.

Postizanje prave mere u svemu je klasičan ideal i odnosi se na sferu privatnog.Ovaj tekst se, međutim, odnosi na sferu javnog. Kako onda osoba koja je u privatnom životu pronašla ideal mere i harmonije može da se uključi u javni život koji je sav u znaku odsustva mere i ukusa (ukusa u smislu stila, razume se). Nadam se da vi u tome uspevate. Ja ne. Pozdrav.

...Zatim autor teksta optužuje Miloševića što je zadržao postojanje pokrajina.

Neverovano kolko je autor teksta naivan , pa i to što je ukinuo odredbe Ustav 1974 koje su pokraine definisale kao države unutar Srbije su mu svi uzeli kao akt Tiranije prema političkim slobodama pokrajina i manjinama i bla bla,
To što je Sloba uradio s pokrajinama je opet akt vrhunske mudrosti, jer je time što je napravio da pokrajine same ukinu državne prerogative iz Ustava 1974 koje su u suštini jedino i bile sporne i opasne po Srbiju, a opet zadržao Autonomiju koja se svela na nivo Kulturne autonomije koja ako ne iziskuje preterane troškove za Birokratiju nije po meni uopšte sporna.

Besmisleno je i pomisliti da je ta i ova tako slaba Srbija sa tako neprijateljski nastrojenim zapadom mogla da u potpunosti ukine Autonomije pokraina.

" pardon Ribnikar možda jeste (Sloven)ali "etnički Srbin" nije"
Ni Sloven ni etnicki Srbin, Ribnikar (Fischer) je poreklom Jevrejin.

Pa ima i nešto malo Srba koji su skromno doprineli u stvaranju samih sebe. Na primer, Miloš Obrenović,iz okoline Požege, pa Dis, Nadežda Petrović i njen brat Rastko, iz Čačka, Blagoje Popović, poznatiji kao Justin, iz Vranja, Stojan Novaković, Jovan Skerlić, onda dve sjajne Lale - Novosađanin Slobodan Jovanović i Mihailo Pupin Idvorski. Pa Živojin Mišić, iz Struganika kod valjevske Mionice, i Dragutin Dimitrijević Apis iz Gostuša skoro na bugarskoj granici. Dakle, ima. Uz dužno poštovanje prema Lazi Pačuu, Vajfertu i ostalima. A što se Ribnikara i Politike tiče, izlazile su novine u Srbiji i pre Politike, kažu zaprepašćujuće mnogo dnevnih listova i periodike za jednu zemlju od 4 miliona stanovnika kojoj se iz dana u dan, vekovima, prebacuje primitivizam.

da potvrdim reči iznad, glede Ribnikara. Mada ih dosta misli da je bio Slovenac, on je bio Jevrej.

Sterija je bio Cincar (mnogi pogrešno misle da je bio Grk), ali je sasvim poprimiomajčinu stranukoja je bila Srpkinja. Dakle, Cincar je bio samo biološki, genetski (pola).