Аутор "..савремени спорт постаје све више и више пословна и комерцијална делатност, те да је све мање и мање оно што је некад био: игра и забава."
Тачно, уз опаску да постоји најважнија компонента спорта која директно утиче на здравље нације и нормалан развој генерација које одрастају на садашњи компјутерски начин. Добро би било да редакција добави и мишљење Дуција Симоновића на ову тему.
Препоруке:
10
0
2
среда, 08 август 2012 15:10
trio
Bravo, dobar tekst. A danasnji profesionalni sport tek nema veze sa zdravljem i zdravim razvijanjem tela (i duha).
Препоруке:
15
1
3
среда, 08 август 2012 15:14
Бели Орао
""МП. Дуци Симоновић је лик, али да би се његово важило, морали би земљани полови поново да се врате на своје место.
Препоруке:
9
1
4
среда, 08 август 2012 16:19
J. Јевтић
@Златко Богатиновски:
”Поред спортиста, по многим ауторима, главни спортски производ јесу сама такмичења и резултати који се на њима постижу. Код нас овакву тврдњу заступају проф. др Ненад Хавелка са Филозофског факултета у Београду и проф. др Љубиша Лазаревић са Високе спортске и здравствене школе у Београду.”
Зар је као потпору за овакве Ваше, невероватно баналне, тврдње заиста било потребно наводити ”ауторитете”? То је просто смешно. Само показује да се професори Хавелка и Лазаревић баве ”науком” од трећеразредног значаја.
Препоруке:
7
4
5
среда, 08 август 2012 16:37
Укратко
Прошле године, неко је написао:
Мултинационална sociedad de responsabilidad limitada корпорација "Барселона"
је надјачала мултинационалну компанију PLC manchester United Limited
у вези новаца које ће добити од конзорцијума ФИФА.
Пре тога су, као машкарада, неки дечки мало трчкрали по некој ливади, ударајући надувано парче вештачке коже.
Препоруке:
8
1
6
среда, 08 август 2012 16:50
Vlade dijaspora
Sa jedne strane imamo recimo komunalca koji zarađuje 200e, rezultat svoga rada je vidljiv i ide u korist svih građana. Sa druge strane imamo recimo polupismenog fudbalera nekog španskog kluba koji zaračuje nekoliko milijona evra. Nekulturan je i ne igra po pravilima fer pleja, zanima ga samo pobeda, za to je spreman i da konzumira nedovoljena sredstva. Sa platom nije zadovoljan iako ne može nikad da je potroši i već traži prelaz u drugi klub, naravno uz neki milijon više. Njegova društvena uloga nije promocija zdravog života, ferplaja ili bilokakvih pozitivnih vrednosti. Njegova uloga u globalnom dehumanizovanom sportu je u funkciji "hleba i igara" za narod i ništa više od toga.
Vrhunski sport već dugo vremena ne pratim, ali sam svestan važnosti fizičke kulture i rekreativnog sporta. Samo ova dva oblika sporta omogućavaju da bi nacija bila barem malo psihifizički zdravija.
Препоруке:
9
0
7
среда, 08 август 2012 17:01
Ни професионализам ни аматеризам
Дупли апсурд спорта, и професионалног и аматерског: Професионализам је суров, а аматеризам лицемеран.
1.Професиоанлиазм
Видимо где је довео. Паре. Спонзори. Гурање својих, сетите се „Омеге“ и Чавића. Онда „Нике“ спонзорише Рафу и феда, па шта често раде Нолету.
Нема витештва.
Нема надметања.
Успех по сваку цену.
Хемија,ако неко пронађе нешто што још није на црној листи а помаже.
Прављење робота од живих људи.
Сећате се некадашњих радио-драма на Радио БГ? Била једна у вези споритсте, тркача. Кога су, ради аеродинамичности делилирали целог.
Па му пластични хирург одстранио ушне шкољке,због отпора ваздуха. И главу му обликовали.итд...
Шта раде гимнастичаркама да им одложе пубертет?
Значи, једна спирала суровости, бескруплозности, бизниса.
Када је једном Бекаком син био болестан, па овај заканси на тренинг, Алекс се извиче: Ово је акциоанрско друштво и кога занима здравље твога сина ако нам на берзи апдне цена?
Препоруке:
10
0
8
среда, 08 август 2012 17:44
The Tao of Groove
Globalizacija je stara koliko i medjunarodna udruzenja profesionalnih sportova koja su jedno od glavnih oruzja globalista. Profesionalni sport je nagacija sporta: ne favorizuje zdravlje, vitestvo i sportski duh nego je cirkus za nepismene i duhovno siromasne.
Препоруке:
9
0
9
среда, 08 август 2012 22:05
В
Један од битних проблема је што се реч "спорт" покрива превише активности,појава...одговор на питање зашто је то тако захтева веома озбиљан приступ и један свеобухватан поглед.Уочљив је пораст текстова на ову тему што је добро и за спорт и за друштво, али не сме се остати на површини.
Препоруке:
4
0
10
четвртак, 09 август 2012 11:19
Ни професионализам ни аматеризам
Елем, контам овако:Аматеризам је лицемерје.Био је својствен комунистичким државама. Радиш, учиш, и бавиш се спортом. Тренираш рецимо 2 пута недељно.А директор фирме је истовремено и у управи твог клуба. И каже ти: Тренираћеш чешће, да бих ја био успешан вођа овог клуба, а ја ћу средити да ти не пишу изостанке.Па други директор свом пулену каже: нећеш ни долазити на посао, водићемо те фиктивно.И креће спирала...Колико је спортиста „радило“ по фирмама?Знали, и аматеризам је бесмислен, јер неко, у трци за успехом постаје привидни аматер а заправо професионалац.
Препоруке:
4
1
11
четвртак, 09 август 2012 11:28
Ни професионализам ни аматеризам
Мени је случај са Бубком отворио очи.
Прво, онај систем у источним земљама: Отркију да си талентован за нешто, и реше ти све егзистенцијалне бриге: Имаш смештај, примања, школу, запосле ти родитеље, све ти омогуће, само да напредујеш.
Шах, атлетика, пливање...
Лепо што је држава то радила, да се не ослањају на спонзоре, и не пропадају таленти који спонзоре не пронађу.
Али, престаје аматеризам. *
Зашто Бубка?
Сећате се када је обарао рекорде подижући лествицу за само 1цм? А могао ладно да подигне за десетак.И онда сазнам да од спонзора добија 150.000 $ (тада велика сума) за сваки оборен рекорд. И није луд да одједном прескочи 10 цм, боље 10 пута по 1 цм.
Паметно, корисно...
Али, где је ту спорт?
Препоруке:
6
1
12
четвртак, 09 август 2012 14:08
Паја
Нема више спорта. Ово што сада зову "спорт" је бизнис, а у бизнису нема витештва, нема спорта, у бизнису су дозвољена сва средства да се згрне "лова". Тако спортисти користе дрогу (сви до једног, ови најбољи), а "менаџери" се служе наркодилерима, разним разбојницима и мафијашима да би дошли до баснословних сума новца помоћу којег ће од просечних медијски стварати звезде. Немогуће је да се толики новац ствара ни из чега. Све те прљаве работе ће доживети потпуни крах. Како нпр. неко може објаснити да онај пливач из Јужноафричке републике, који је победио Фелпса, и који има 20-так година исплива једну трку и каже да је "цркао", а Фелп у року сат времена исплива две и освоји оба злата, док му мама на трибинама пада у транс. То није спорт, то је луда кућа.
Препоруке:
3
0
13
четвртак, 09 август 2012 23:07
Здравко
Откако је Данис Тановић, сасвим непозната фаца покупио оскара за сасвим просјечан филм "Ничија земља" у конкуренцији са сјајним филмом "амели Пулен" а Марти Ахтисари и Барак Обама добили Нобелове награде за мир, све је постало апсурд и смијурија са трагичним конотацијама. Спорт? Значење те ријечи се употпуности изгубило, као и "Оскар" и "Нобел". Импровизација и подметачина. Жалост жива и лаж масна.
Препоруке:
2
0
14
петак, 10 август 2012 08:40
@Здравко
Откако је Данис Тановић, сасвим непозната фаца покупио оскара за сасвим просјечан филм "Ничија земља" у конкуренцији са сјајним филмом "амели Пулен" а Марти Ахтисари и Барак Обама добили Нобелове награде за мир, све је постало апсурд и смијурија са трагичним конотацијама. Спорт? Значење те ријечи се употпуности изгубило, као и "Оскар" и "Нобел". Импровизација и подметачина. Жалост жива и лаж масна.
Тачно, уз извесне напомене.
"Ничија земља" јесте просечан филм са становишта уметности. Али је надпросечан са становишта циља и сврхе-пропаганде због које је снимљен, то јест са становишта пропаганде. А знамо да ту нема потребе за неком естетиком. *
А за Нобела. Није то почело са Обамом. Сетимо се Курта Валдхајма и многих других.
Препоруке:
2
0
15
петак, 10 август 2012 09:17
Stanko
Savremeni gladijatori, droga za narod, zamena za neke osnovne ljudske potrebe. Ne radi se o globalizaciji sporta vec debilizaciji i pacifikaciji gledalaca. Dok nezadovljni revolucionarno sposobni puk gleda kako neko zabija gol ili krlja nekome noge na travnatom gladijatorskom terenu on nema drustvenu svet vec dozivljava osecaj zadovoljstva ravan seksualnom. Zgoditak i lopta u mrezi ima gotovo seksulani znacaj. Taj osecaj kod zavedenog navijaca traje do sledece utakmice i tamo u krug. Sport je sredstvo za vladanje i pacifikovanje masa jer dok gledaju borbu na terenu ne interesuje ih borba za promene u drustvu. Navijaci su savremeni robovi ili savremeni uzivaoci mocnog opijata - sporta. Proizvod sporta nije rezultat ili profit - vec osecaj zadovoljstva i sitosti navijaca kao zamena za osecaj nezadovoljstva i praznog stomaka koji su proizvod drustvenog uredjenja.
.jpg)
Тачно, уз опаску да постоји најважнија компонента спорта која директно утиче на здравље нације и нормалан развој генерација које одрастају на садашњи компјутерски начин. Добро би било да редакција добави и мишљење Дуција Симоновића на ову тему.
”Поред спортиста, по многим ауторима, главни спортски производ јесу сама такмичења и резултати који се на њима постижу. Код нас овакву тврдњу заступају проф. др Ненад Хавелка са Филозофског факултета у Београду и проф. др Љубиша Лазаревић са Високе спортске и здравствене школе у Београду.”
Зар је као потпору за овакве Ваше, невероватно баналне, тврдње заиста било потребно наводити ”ауторитете”? То је просто смешно. Само показује да се професори Хавелка и Лазаревић баве ”науком” од трећеразредног значаја.
Мултинационална sociedad de responsabilidad limitada корпорација "Барселона"
је надјачала мултинационалну компанију PLC manchester United Limited
у вези новаца које ће добити од конзорцијума ФИФА.
Пре тога су, као машкарада, неки дечки мало трчкрали по некој ливади, ударајући надувано парче вештачке коже.
Vrhunski sport već dugo vremena ne pratim, ali sam svestan važnosti fizičke kulture i rekreativnog sporta. Samo ova dva oblika sporta omogućavaju da bi nacija bila barem malo psihifizički zdravija.
1.Професиоанлиазм
Видимо где је довео. Паре. Спонзори. Гурање својих, сетите се „Омеге“ и Чавића. Онда „Нике“ спонзорише Рафу и феда, па шта често раде Нолету.
Нема витештва.
Нема надметања.
Успех по сваку цену.
Хемија,ако неко пронађе нешто што још није на црној листи а помаже.
Прављење робота од живих људи.
Сећате се некадашњих радио-драма на Радио БГ? Била једна у вези споритсте, тркача. Кога су, ради аеродинамичности делилирали целог.
Па му пластични хирург одстранио ушне шкољке,због отпора ваздуха. И главу му обликовали.итд...
Шта раде гимнастичаркама да им одложе пубертет?
Значи, једна спирала суровости, бескруплозности, бизниса.
Када је једном Бекаком син био болестан, па овај заканси на тренинг, Алекс се извиче: Ово је акциоанрско друштво и кога занима здравље твога сина ако нам на берзи апдне цена?
Прво, онај систем у источним земљама: Отркију да си талентован за нешто, и реше ти све егзистенцијалне бриге: Имаш смештај, примања, школу, запосле ти родитеље, све ти омогуће, само да напредујеш.
Шах, атлетика, пливање...
Лепо што је држава то радила, да се не ослањају на спонзоре, и не пропадају таленти који спонзоре не пронађу.
Али, престаје аматеризам.
*
Зашто Бубка?
Сећате се када је обарао рекорде подижући лествицу за само 1цм? А могао ладно да подигне за десетак.И онда сазнам да од спонзора добија 150.000 $ (тада велика сума) за сваки оборен рекорд. И није луд да одједном прескочи 10 цм, боље 10 пута по 1 цм.
Паметно, корисно...
Али, где је ту спорт?
Тачно, уз извесне напомене.
"Ничија земља" јесте просечан филм са становишта уметности.
Али је надпросечан са становишта циља и сврхе-пропаганде због које је снимљен, то јест са становишта пропаганде. А знамо да ту нема потребе за неком естетиком.
*
А за Нобела. Није то почело са Обамом. Сетимо се Курта Валдхајма и многих других.