Највећи дуг бивше СФРЈ није прелазио 20 милијарди долара, с тим што тај износ није прелазио 40% бдп-а, а привреда је била добрим делом извозно оријентисана. Укратко, СФРЈ је могла да сервисира дуг мање више како је хтела, а добијала га је кад је желела (користећи га за фабрике, а не за исплату плата и пензија).

Пошто је бнп за 2010. годину око 38.7 милијарде долара, то јест око 28.9 милијарди евра, то значи да је укупни дуг Србије око 82% бнп-а. С обзиром да ми немамо извозно оријентисану привреду (па скоро ни привреду уопште), то само значи да ће се задуживање неминовно повећавати, и да ћемо пре или касније запсти у потпуну дужничку кризу. Тада ће ММФ директно да поставља председника Србије, као што се већ десило у Италији и Грчкој. Тада ће Србија бити на добошу. Ето такву економску политику воде све владе од октобра 2000. године до данас. Тај пут, једноставно речено, ништа не ваља, и мора се радикално преокренути, иначе нам нема спаса.

Преко 3,000 евра по становнику.