За Савет министара дакле нема ни најмање дилеме да су у питању царински прелази између две независне земље, као и да се захтева да Србија доследно третира своју јужну покрајину као независну државу. Све остало, укључивши терминологију (ИБМ и слично) и празну реторику Тадића и Стафановића, само је бацање оно мало преостале прашине у очи полугладних српских бирача, који се залуд надају да ће им чланство у заједници са богатима, гарантовати стандард и добар живот.