Ако постоје "пси рата", могу ли постојати "пси мира" ? Мислим, да.

Дакле, сви ове које сте набројали по мом мишљењу спадају у најобичније "псе мира", илити једноставно речено плаћенике.

Nacionalizam je raspomamljena nacionalna svest. Obicno ali ne iskljucivo se javlja u naroda sa neizivljenom politickom slobodom, u drustvima koja su okusila totalitarizme, vrlo cesto kao frustracija od ponizenosti i ugnjetavanja koja tako legitimise svoju naciju kao bolju od ugnjetavaca stvarnom i izmisljenom istorijskom argumentacijom. Ako je ponekad i afirmativan i oslobadjajuci neretko pribegava ideologiji imperijalizma u borbi protiv koje je i nastao.
Sve to americko drustvo nije par excellence. Ono je fluidno i dijabolicno na svaki drugi nacin ali mu se nacionalizam, kakvog poznajemo od pocetka 19 veka do danas, ne moze pripisati.

Obicno se kaze da je Amerika zemlja imigranata. Ne bih rekao. Amerika se kao nacija konstituisala, hvala lepo, i ima svoj nacionalizam.

Koji trenutno dominira u spoljnoj politici: pogledajte samo kako je Soros marginalizovan.

Mozda bi se stara etiketa imigrantske zemlje sada s vecim pravom mogla primeniti na Kanadu.

@ Fristajlo



Za to se uobicajio naziv "podsaharski NVO model" - a neopravdano.

Jer stanovnici jugoistocne Azije (recimo Kambodze, u poslednje vreme sve vise i Tajlanda) uglavnom opisuju stanje u svojoj zemlji na isti nacin kao i vi. :)

Американци јесу националисти смислу Орвелове дефиниције. Основна црта њихове културе је снажна вера у универзалне вредности које желе да наметну другима свим средствима - од филма до оружане силе. Ми би смо то назвали шовинизмом, јер у нашој култури национализам нема негативни предзнак.

Али и глобализам као идеологија има исти циљ као "амерички национализам" - да свету наметне "праве" вредности. У том контексту он је само средство (полуга) светске надкласе у остваривању жељеног глобалног поретка у коме нема места за националну државу.

Vrlo zanimljiv tekst i vise nego informativna distinkcija. Glede Orvelove razlike, Amerikanci su najveci nacionalisti na svetu, uz Engleze i Nemce. To je lako uocljivo ne samo iz njihovog stoletnog vojnog intervencionizma, vec i iz njihovog "mirnodopskog" kolonizovanja svake zemlje i nacije koja nije dovoljno snazna da im se odupre - najpre silom oruzja, a onda i snaznim identitetom i zivom kulturom.

Америка је један велики пројекат НСП-а. Створена је некаква нација, америчка, од свих могућих народа на планети и то на тлу домицилног народа над којим је почињен геноцид. Уведена је демократија са свим могућим врстама манипулације и тешко излечивом илузијом да обичан свет одлучује о било чему. Тако, није ни сада могуће објаснити новонасталом северном Американцу да је најобичнији роб мултинационалних корпорација, било да је физички или интелектуални роб, и да се нигде у свету не бране његови национални интереси, него да он једноставно иде у рат против остатка света зарад обичне пљачке и интереса оних који су купили или имају намеру да купе читаве државе до последњег сезонског мреста рибе. Прослава њиховог некаквог дана (мислим чега оно?), је само најобичније одржавање привидности и варање обичног малог човека, верника тековине демократије и избора. Просто је и тужно и застрашујуће видети ону еуфорију и чути оно дивљачко арлаукање плаћених или убеђених поданика НСП-а.

A kad smo vec kod drzavnog aparata, kako on funkcionise, i zasto se radi sta se radi? NAzalost, istina je daleko odvratnija od onoga sto mnogi slute (da je to, nalik na Nacisticku Nemacku, jedna zla masina u kojoj su svi zli i, barem delom, znaju sta cine); Istina je da, iako u Vasingtonu ima sasvim dovoljno PRAVIH eksperata, i ljudi koji bi bili u stanju (ako nisu paralisani Americkom, dobro poznatom, nemoci da STVARNO razumeju drugi; a takvih eksperata ima) da ukazu na to sta treba cini, ti ljudi retko dolaze so izrazaja. Suvise je isprepletanih interesa, suvise 'zahuktalosti', suvise cepanja odgovornosti na delovi, koji zamagljuju sta se stvarno radi. Ima tu onih koji su ideoloski opredeljeni za Americku hegemoniju, i rade sve kako bi se to ostvarilo. Onih koji STVARNO misle da je Amerika neka sila dobra, i da je, i pored izobilja gresaka, bolja opcija. Ima onih koji jednostavno 'posluju', i nemaju problema da uniste cele zemlje radi novca. A ima i onih koji jednostavno zele da

Nema druge, jer Americki establisment, ta 'lokomotiva', se do te mere zahuktao da vise ni oni koji misle da njime upravljaju NE ZNAJU sta se desava. Nekada su velike kompanije mogle daleko manje upravljati politikom Amerike, ali to vise nije tako. Ubedjen sam da su one od Drugog svetskog rata polako postajale sve uticajnije, i da je njihov uticaj DIREKTNO prouzrokovao ILI BAREM DELOM odgovoran za skorasnje 'naftne ratove'. Koliko je taj uticaj stvarno rasprostranjen ne znam, ali u slucaju tih ratova se vidi jedna mesavina drzavnih i poslovnih interesa. Mislim da NIJE bilo u najboljem interesu same drzave krenuti u rat u Iraku, Libiji i.t.d. ISTINA, nafta Americi jeste potrebna, ali bilo je drugih opcija. SMATRAM DA JE ONO STO JE IZMEDJU SVIH OPCIJA 'PROGURALO' TE IZVAZIJE UPRAVO UTICAJ KOMPANIJA. Te invazije su DALEKO VISE u interesu naftnih kompanija nego same drzave (mada, istina, ne moze se pricati o Americkoj drzavi, a da se ne pomenu svi preplitajuci interesi lobija)...