Iz te divne srpske porodice Gavrilovic je bila i moj razredni staresina u osmogodisnjoj skoli u Cacku, nastavnica biologije D.D. Pametna, lepa i gospodstvena, prefinjenog ukusa i manira - odudarala je od svih ostalih nastavnica, koje se u tom beskrajnom sivilu komunistickog totalitarizma ni pocemu nisu razlikovale jedne od drugih.

Bog da joj dusu prosti,- odavno je pokojna, ali ce u mom secanju vecno ziveti.

Али, богами, и многи данашњи Срби би морали да се запитају где се им се изгубила она храброст и одлучност, коју су имали њихови дедови. Исти они мршави и изгладнели српски сељаци који су прегазили Албанију и стигли у Грчку у ритама (и са сјајним, беспрекорно одржаваним пушкама), да би се три године касније узверали уз Кајмакчалан, и без трунке предомишљања навалили на Немце и Бугаре.

Понекад се запитам имају ли данашњи Срби ишта слично са тим часним људима, који су са сузама у очима љубили тло отаџбине, а затим тако потерали непријатеља (и то пешице!) да ни француска ни британска коњица нису могли да их сустигну све до Београда.