Ако није имао шта друго да каже него да је Јасеновац лекција, Комшић ни то није требао рећи. Знамо ми да је то лекција коју смо као народ, ми Срби добили од Хрвата. При томе не мислим да су сви Хрвати били усташе, нити су све усташе клале у Јасеновцу, али сви су знали и ћутали су. И данас ћуте.
Јесте Комшићу, одржали сте нам тада лекцију и ко сте и шта сте, али шта је са твојом осудом злочина. Шта је са људским саосећањем према жртвама. Шта је са спречавањем да се тај страшни злочин капитализује у материјалном и политичком смислу.
Понекад се упитам, имају ли ти људи, ако су људи, увид у оно шта говоре. Имају ли осећај за значење употребљених речи.
Ја на пример кад су у питању стрељани заробљеници у Сребреници, могу да кажем да ми је жао што су стрељани и да учествујем у жалости чланова породице и да сматрам да се треба утврдит све у вези са тим злочином, ко их је побио и зашто, а не да се оптужују невини и праве симетрије злочина са Јасеновцем.

I zasto niko od tih politicara ne spomene u svom govoru kad spominje logor Jasenovac cinjenicu da potomci zrtava Jasenovca vise ne zive u toj drzavi na cijem je prostoru logor?
I da makar nacnu temu zasto potomci zrtava danas nisu dobrodosli da zive na tom prostoru ili zasto su morali otici iz te drzave na kojoj je logor.

Potomci zrtava koje su tako strasno obezljudjene prije nego su poklane , bacene u Savu , zapaljene u Picilijevoj peci i na druge monstruozne nacine pobijene- su morali otici iz tih prostora iz nove drzave Hrvatske zbog istog razloga zbog kojeg su zrtve nastradale. Razlog je dakle isti- bili su Srbi. I oni poklani prije sedamdeset godina i oni proterani prije dvadeset godina- pa da svi nesto nauce iz te cinjenice.

Zasto se takva cinjenica ne kaze glasno i jasno? Ako cemo vec o pouci buducim generacijama da bi svijet bio bolje mjesto za sve ljude.

Беше некад Јасеновац због храбре одбране у очувању наше Вере од напада Јеретичког Ватикана.