Došlo vreme da se sazna ko je šmrkao kokain u Šilerovoj i zašto bivši Američki ambasador proziva Čedomira Jovanića za ubistvo Zorana Đinđića.

Možda je ovo momenat i prilika da se demistificira američka kompjuterska nauka.
Država određuje prioritet naučnih istraživanja jer nema te države na svetu koja može baš sve da plati. Za vreme Staljina, naravno ne zbog Staljina, već zbog društvenih okolnosti, a to je revolucionarni zanos i civilizacijski nedosanjani san o slobodi doveo je do uzleta ruske genijalnosti i oslobađanje stvaralačke misli. Sovjetski Savez bira da svoje naučne potencijale uključu u razvoj svemirski istraživanja utemeljenih na otkrićima Konstantina Cialkovskog. Kompjutere "podvaljuju" Americi kako bi i oni nešto razvijali, a da pri tome nisu svesni da im je to dato. I danas se sličan metod društveno-obaveštajnih međudržavnih naučno-političkih igara igra. Dakle Staljin šalje u Amreiku Stevana Markovića, rođen u Beogradu, doktorirao sociologiju u Parizu i kibernetiku u Moskvi, da osnuje KP Amerike i da Amerikance poduči kompjuterima, dfa pri tome ne znaju da oni ne kontrolišu te kompjutere nego naj ko ih je i stvorio. Ko bi to mogao biti?
Ko zna ko je Stevan Marković?
Jedva je pretekao Ajzenhauerov "progon crvenih veštica" 1945. Provodi dve godine na Kubi sa Hemingvejom. Kad se dokopao Beograda, Broz ga odmah šalje na Goli Otok i ostasje tamo osam godina i to u Petrovoj rupi. Spasao ga je Ernest Hemingvej koji je poveoo svetsku kampanju da se spasu ti mučenici tamo.
Pre četrdeset godina i nešto Bil Gejts vadi Markovićeve radove o kompjuterima, uz podršku i saglasnost njihove države prisvaja tuđe radove i materijalizuje mogućnosti kompjutera. Ostalo je legenda. A Internet postaje sredstvo globalne komunikacije koje ne kontroliše niko u celini, osim ako glavni kompjuter Profesor Marković nije podesio drugačije. Ta informacija nije dostupna.
Elem, igrali se Amerikanci sa tuđim stvarima i zaigrali se. Niti mogu dalje bez kompjutera, niti mogu sa njima. Joj, joj, joj, joooj. Ljudi moji da li je to moguće?

Ovo je dobro... nije problem sadržaju objavljenoga, već je problem u tome što je došlo do objavljivanja. Znači nije problem sramotno faktičko stanje (ako je istina to što je objavljeno...), već je problem što je ono izneto na videlo...

To se zove lopovska etika - Nije sramota krasti, sramota je biti uhvaćen u krađi.


Koai i svaka druga zla imperija, i ova se urušava iznutra. Zaista, ničija nije do zore gorila.

Počeo sajber-rat, izgleda. Ovo je, za sada, opipavanje snage. Na jednoj strani Wikileaks pomognut hakerima, na drugoj oni čije sajtove oboriše hakeri....