Дошло време да се сазна ко је шмркао кокаин у Шилеровој и зашто бивши Амерички амбасадор прозива Чедомира Јованића за убиство Зорана Ђинђића.

Можда је ово моменат и прилика да се демистифицира америчка компјутерска наука.
Држава одређује приоритет научних истраживања јер нема те државе на свету која може баш све да плати. За време Стаљина, наравно не због Стаљина, већ због друштвених околности, а то је револуционарни занос и цивилизацијски недосањани сан о слободи довео је до узлета руске генијалности и ослобађање стваралачке мисли. Совјетски Савез бира да своје научне потенцијале укључу у развој свемирски истраживања утемељених на открићима Константина Циалковског. Компјутере "подваљују" Америци како би и они нешто развијали, а да при томе нису свесни да им је то дато. И данас се сличан метод друштвено-обавештајних међудржавних научно-политичких игара игра. Дакле Стаљин шаље у Амреику Стевана Марковића, рођен у Београду, докторирао социологију у Паризу и кибернетику у Москви, да оснује КП Америке и да Американце подучи компјутерима, дфа при томе не знају да они не контролишу те компјутере него нај ко их је и створио. Ко би то могао бити?
Ко зна ко је Стеван Марковић?
Једва је претекао Ајзенхауеров "прогон црвених вештица" 1945. Проводи две године на Куби са Хемингвејом. Кад се докопао Београда, Броз га одмах шаље на Голи Оток и остасје тамо осам година и то у Петровој рупи. Спасао га је Ернест Хемингвеј који је повеоо светску кампању да се спасу ти мученици тамо.
Пре четрдесет година и нешто Бил Гејтс вади Марковићеве радове о компјутерима, уз подршку и сагласност њихове државе присваја туђе радове и материјализује могућности компјутера. Остало је легенда. А Интернет постаје средство глобалне комуникације које не контролише нико у целини, осим ако главни компјутер Професор Марковић није подесио другачије. Та информација није доступна.
Елем, играли се Американци са туђим стварима и заиграли се. Нити могу даље без компјутера, нити могу са њима. Јој, јој, јој, јооој. Људи моји да ли је то могуће?

Ovo je dobro... nije problem sadržaju objavljenoga, već je problem u tome što je došlo do objavljivanja. Znači nije problem sramotno faktičko stanje (ako je istina to što je objavljeno...), već je problem što je ono izneto na videlo...

To se zove lopovska etika - Nije sramota krasti, sramota je biti uhvaćen u krađi.


Koai i svaka druga zla imperija, i ova se urušava iznutra. Zaista, ničija nije do zore gorila.

Почео сајбер-рат, изгледа. Ово је, за сада, опипавање снаге. На једној страни Wikileaks помогнут хакерима, на другој они чије сајтове оборише хакери....