Samo da napomenem da taj Basara treba da pise jos sitnije jer ga ovako kako sad pise -jos uvijek mozemo procitati.

Бсара није читао #Пишчеве записе".Још у првој књизи, онда кад је објавио "Далеко је сунце" његови саборци почели су да га шпијунирају.Од тада није престала хајка на Добрицу.Сви су га нападали, сви пљували.А да ли знате зашто.Зато што је у његовом делу лице овог народа а у њему Јов, неко на коме, без последица,можемо да изливамо своју зловољу на живот и историју које нам нису наклоњене.То је онај угриз за који има потребу ајкула кад огладни па зграби комад сопственог тела.У Тим Записима је цели, целцати наш живот,ту су све драме, сви промашаји, све замке, све алабуке, све трауме и све истине целог прошлог и овог века.Прочитајте да се чудом начудите шта је све тај човек урадио.Седео и радио, непрестано и дању и ноћу.Читајте преваранти, читајте ви који бежите од свога народа, који идете у алкохол да бисте нешто видели, да видите како се од сељачета страрао мит о човеку писцу и његовом делу које је квитесенција овог нашег,српског целокупног бисвтвовања под звездама.
Много Басара мора Ћосића да смањује да би био изнад,.Сумњам да таква преса у модерном свету'постоји да се тај посао, за овакву пакост и оволику мржњу ,изведе.'Две хиљаде и неколико стотина страница само ових записа и ко зна колико страница романа, тридесетак големих томова у сабраним делима и такав историсјки ангажман, такво мартирство одбране интереса свога народа.Кад све то једном премеримо неће никог изненадити ако неко буде пресудио: Он је личност века овога народа.А то изазива трауме у нестабилнима, фрустриранима, у подочњацима зла и покора у страховима од мита који нас је одржао и дај Боже који ће нас одржати.А ти минорни завереници тајних планова и замућених видика, којима је завист затровала сваки разбор и све путеве ка истинама, не знају да се чешу о легену и дела и живота какаву никад у том облику и с толико жилавости, истрајности и знања, кад се из земље рађа човек и дело,нисмо имали и то из централне а не периферијске Србије.Придружујем се овим писцу текста.

Ovaj moj zemljak Basara,pisac,kolumnista,ambasador,koji je djavo neznam,ali nije pod vinklu.Prica nerazumljivo,napada one koji su daleko iznad njega u svakom smislu,i mnogo voli da popuje.Ej,ljudi ,podrzati Karleusu u borbi za tkzv.prava homoseksualaca,a potom napadati Cosica,coveka koji ima dovoljno godina da je neukuso napadati ga,to moze samo neko ko ,ko sto rekoh ,nije pod vinklu.A kad pogledamo ko ga podrzava,sve je prejasno.

Veliki ‘’srpski pisac’’ i ‘’poznavalac srpskog jezika’’ je napisao rečenicu:
Зашто редитељ Мандић, очигледни истинољубац, не предложи Ћосићу да се присети тих времена - „време змија“ сви памтимо - и да их опише својим „толстојевским“ стилом?
Iz konteksta navedene rečenice ‘’vreme zmija’’ je (po Basari) upravo vreme kojeg veliki pisac tek treba da se priseti. Vešto sam iskoristio ‘’piščevu’’ jezičku nepreciznost da bih mu odaslao nekoliko otrovnih strelica u njegovom omiljenom stilu: oko za oko, zub za zub!

Ma koliko se kritičari Ćosića i njegovog dela, (navodnog potkazivanja i sl.) trudili da budu objektivni i korektni, meni su uvek bili pokušaj omalovažavanja našeg velikana i napad na njega radi neke sujete ili ličnog ćara. Ali ovo što i kako čini Basara prevršilo je svaku meru. Laknulo mi je međutim kad sam pročitao komentar Nenada i Miroslava Anđelković, iz kojih se može videti šta sve utiče na mentalni sklop Basare. Nasrćući mržnjom na Ćosića počeo je sam sebi da umanjuje vrenost književnika ali i kao čoveka. Našao je on sebi spas kod estradnih kolmunista.

Мислим да је ово покушај НИН-а да поврати читаност, пошто је изгубио своју циљну групу - Србе који не љубе Империју. Остало је није много битно, но јесте очекивано.

Jedina moja zamerka Dobrici Cosicu je sto je bio "Otporas",e to ne mogu da shvatim nikako.
Ne mogu da shvatim da jedan vrhunski intelektualac ,nacionalista,rodoljub kakav je D.Cosic nije mogao da prozre "igru".

Ето и то смо дочекали да А. Мандић брани Д Ћосића! Ко год има мало дуже памћење и прати наш политички и јавни живот требало би да буде изненађен, јер је А. Мадић заговарао уверења супротна Ћосићевим. А није показивао у својој саможивости ни много толеранције и разумевања према другачијем мишљењу.
Али, свако има право на промену, нарочито набоље. Утолико подржавам његово залагање да Добрицу "мало пусте на миру."
На крају, није овде у питању да истомишљеник брани нападнутог. Наравно, није то главна ствар. Ради се о томе да А. Мандић осећа да су његови баш исувише претерали. Баш онако како то чини неуморни Басара!

Nezavisno od psihofizickog stanja gospodina Basare, verujem da je sustinski u pravu, mada mi ne prija njegova ostrascenost. Dobrica Cosic je u crno zavio mnoge porodice u Krusevcu i okolnim mestima, tamo je bio strah i trepet po zavrsetku II svetskog rata. On je samouk u svemu, osim u ideoloskom zanesenjastvu svojevremeno, ne verujem da je uopste isao u gimnaziju, eto, moze se postati akademik sa osnovnom skolom. Period njegovog "progona i disidentstva" je kontrolisan i podrzavan od strane Udbe, uostalom kao i delovanje svih "eminentnih" disidenata. O umetnickoj vrednosti njegovih dela nemam visoko misljenje, malo bolja varijanta opusa Vuka Draskovica, kao sto se vec pokazuje, tesko da ce izdrzati sud vremena. Njegovi neelaborirani i prosti koncepti drzavnih i nacionalnih interesa i stereotipni prikazi nacionalnog bica su naneli dosta stete ovom narodu, bili su politicki zestoko rabljeni i definitivno su vodili ka stranputici.

Имам утисак да код Басаре постоји неки комплекс. Не понашају се тако нормални, опуштени људи који чврсто верују у оно што раде.

Да ли има неко у србији из Басариног окружења, да ли такав постоји, и да ли такав то жели, да Басари помогне?Светиславу Басари је потребна нега, његова душа је болесна!

Када је закључио да "нико није светац у свом селу" народни геније је имао у виду великане попут Добрице Ћосића. Као што је прозрео и нас, њихове савременике, пакосне, љубоморне и завидљиве. Јер, свеци имају све - врлину човекољубља, доброте и благе трпељивости, бројне таленте, изнад свега истинољубље и поштење, вредноћу за предано учење и рад на себи. Као што то све има и књижевник, академик, председник, неуморни хуманистички прегалац, Добрица Ћосић. А ми ништа од тога, чак супротно. Зато њега и све сличне мрзимо убилачком страшћу. Зато, како год се звали, постајемо теофоби, србофоби, хомофоби. Пуштамо погане језичине, бљувачка пера и косурде. Јер, то је лакше него достићи врлину.

Добрица Ћосић није светац. Сам за себе каже да је грешник. Ако и јесте, изузетан је међу нама осталима, вазда спреман да грешку призна, окаје и у границама могућег исправи. Толико изузетан, да је макар и само тиме заслужио да га они којима је посветио и живот и дело бар толико поштују колико је довољно да га оставе на миру.

Но, наставиће моралне наказе да пишу пашквиле у узалудном покушају да се узвисе унижавањем великана. То је тужна неминовност, али можда и добро и право. Јер, ништа не може толико унизити човека, колико покушај да се понизи други.

Главни архитекта напада на Добрицу Ћосића није Басара, већ Мирко Ковач.

Добрица Ћосић је најмудрија жива српска глава. Покушај неких да умање величину његовог дела је отужан и смешан.