Амерички историчар и публициста, писац књиге Рат у време мира (2003), Дејвид Халберстам на основу интервјуа са америчким државницима и војницима наводи да је пре отпочињања напада „Јељцинова влада сигнализирала савезницима да, иако су Руси незадовољни због употребе оружаних снага НАТО против пријатељских Словена, они не би дошли да бране Београд, нити би дали Србима своје најновије пројектиле земља-ваздух који би знатно отежали ствар за НАТО.“
Radi se o slovenskom izdajnickom sindromu koji je Milosevic primenio u slucaju Srpske Krajine, nad Srbima van Srbije unutar Republike Srpske, koji je potom i on sam doziveo na vlastitoj kozi u odbrani svetog Kosmeta, da bi danas zutokratski politicki zombizam na isti nacin gledao na svoj narod u samoj Srbiji.
Ajmo Jano, ajmo duso konja da prodamo!
Препоруке:
0
0
2
среда, 01 децембар 2010 17:10
Јовиша Видић
Србија има довољно: историчара, аналитичара, критичара, политичара; као и политиканата разне феле. Србија нема квалитетних идеја, конкретних предлога, нема куражи и знања да евентуалне идеје опредмети. Каква заклетва, какви бакрачи код данашњих војника, "бранилаца" отаџбине. Српски војници пре подне разносе пошту а после подне раде у кафићима, плеве паркове и све тако и томе слично. Поставља се питање: Ко су и чији су ти "дични" момци српски војници. Ко је и за "чије бабе здравље" је обликовао такву накарадну свест код српског војника? Па управо поменути, безидејни комформисти, материјалисти и анационалисти. Немојмо се изненадити ако ускоро чујемо српског војника као говори: "Бабо, купи ми бабо, печења купи јарећег". Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
3
среда, 01 децембар 2010 19:20
JMax
Одличан текст који осветљава суштину државности Србије. Она је почивала на војсци и војној индустрији чији је развој почео за време Кнеза Милоша Обреновића. Данас , опоравак српске привреде и научно образовних институција може покренути само велики пројекат из области војне индустрије. Свака друга идеја или правац је једноставно бајка и шарена лажа за народ, што се види из актуелног економског стања. Једини респектабилни научни ресурс којим ова земља у овом тренутку располаже јесу стручњаци из области пројектовања система наоружања. Опширније о овоме можете прочитати у тексту Правци развоја војног образовно-научно и развојно-индустријског комплекса Србије- Стање, перспективе, могућности чији је аутор проф.др Ђ.Б. ( на сајту НародногПокретаСрбије ).
У данашњем свету стратешки ресурси су енергија , храна, вода, војна индустрија и знање. И то је познато свима , свакој држави на свету осим Србији. Србија има све ово у довољним размерама, осим енергије. Такође за неколко година изгубићемо све то ,трајно и неповратно . Обрадиву земљу и воду купиће-узеће странци , тачније немци, војна индустрија и њен кадар и институти ће у трајну пензију, а енергетске капацитете ће такође преузети странци. После тога за Србију наступа мрачни средњи век. Перспектива појединца ће такође бити уништена. Пар стотина евра и робовски рад за то је максимално што просечни грађанин може очекивати. То ће "добити" срећници који успеју да се запосле у малобројним страним фабрикама и на немачким фармама.
ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУТАК за потпуни заокрет је на жалост већ дошао. Више нема шале.
Препоруке:
0
0
4
среда, 01 децембар 2010 21:22
Биљана Николић
Изузетан текст. Заправо, ово је исправно размишљање које не застарева и увек доноси напредак ако се примењује у државничкој пракси.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 02 децембар 2010 02:50
Младен
Србија има довољно: историчара, аналитичара, критичара, политичара; као и политиканата разне феле.
-класична српска деструктивност. По Вама се значи ниједан историчар у Србији не треба бавити својим послом?? Како би функционисало једно предузеће, на чијем би се челу налазио шеф, који би се сложио са тим што сте написали? Знам једног таквог! На положај је дошао партијском линијом и та фирма је за његово време само животарила. Сада не ради, а погони чекају неког инвеститора да их купи. Др. Бјелајац је овим што се могло прочитати, само показао своје знање и своје аналитичко умеће.
Каква заклетва, какви бакрачи код данашњих војника, "бранилаца" отаџбине. Српски војници пре подне разносе пошту а после подне раде у кафићима, плеве паркове и све тако и томе слично. Поставља се питање: Ко су и чији су ти "дични" момци српски војници. Ко је и за "чије бабе здравље" је обликовао такву накарадну свест код српског војника? Па управо поменути, безидејни комформисти, материјалисти и анационалисти. Немојмо се изненадити ако ускоро чујемо српског војника као говори: "Бабо, купи ми бабо, печења купи јарећег". Јовиша Видић од Рудина.
-оваква култура говора се стиче када емисије типа Фарма, 24 Сата Свадба, Све за Љубав, Мењам Жену, постану део свакодневице. Иначе коментар Вам нема везе са текстом доктора Бјелајца.
Србија нема квалитетних идеја, конкретних предлога, нема куражи и знања да евентуалне идеје опредмети.
- Ово је делимично тачно. Али идеје немају људи који владају Србијом. Србија има идеја, које не могу испливати на површину услед жабокречине, која плива по површини.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 02 децембар 2010 10:28
Раша НС
Реченица у тексту: "Албански фактор се одавно понаша у мери намењене му улоге и подршке коју добија. Одбијање да се активно укључи у преговоре око мирног решавања проблема у оквиру Србије, бојкотовање учешћа у изборима, где би заједно са српском опозицијом легално сменили председника Милошевића и његову паритју са власти, сугеришу да је једини циљ екстремног политичког крила била сецесија по сваку цену, а не људска права."
Ова реченица, која се до сада могла чути од безброј "аналитичара" и "стручњака" у разним приликама је, иако на први поглед изгледа коректна и вредносно неутрална, уствари монстроузна, јер имплицира да је Србија у "доба Милошевића" кршила људска права, што је тешка неистина, да не употребим тежи израз. Опет се по ко зна који пут потврђује да у Србији има колико хоћеш "корисних генијалаца", нажалост највише међу онима који се ките разноразним научним титулама, који ће потврдити тезу наших непријатеља да је Србија у "та времена" злочиначки кршила људска права. Све је то жалосно.
Надам се да ће ревизор сада пропустити овај текстић.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 02 децембар 2010 13:18
Јовиша Видић
У предходном коментару рекох нешто о српском војнику данас, као и моје виђење узрока за речено.
Приближава се пета деценија од када сам због дедова и очева данашњих властодржаца морао отићи из отаџбине. Са собом сам понео и свест, дијаметрално супротну свести појединих данашњих мојих опонената. Јасно, гласно, увек и свуда - износим и слажем се са критиком на свест, коју је опевао велики песни. Шта да се ради? Супротно од онога што властодршци у Србији раде данас. Доле наведени стихови великог песника, као да су писани за ово данашње време. Ко разуме разумеће, а ко не -тај не разуме ни једноставније ствари.
Јовиша Видић од Рудина.
Отац и син
Једанпут иде стари Амиџа
Ко неки седи мандарин -
А за њим тапка, трчи, скакуће
Јуначке крви најмлађи син.
Вашар је био - а на вашару
Сабље, пиштољи, арапски хат;
Туниске капе, сребро и злато,
Млетачка свила, женевски сат.
А шта ћеш сине да купи бабо? -
Детета склоност кушаше свог;
'Оћеш ли сабљу ту бритку, сјајну,
Ил' волиш хата мисирског?
Ил' можда желиш од свиле рухо?
Нека ти буде свилено све
Говори сине говори брже,
Да купим оне токе злаћане?
Дете се чешка руком по глави,
Као да не зна шта би од свег -
- Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо,
Печења купи јарећег…
Сад се и бабо чеше по глави,
Гледајући дуго сина свог -
- Е, ја сам воло сабље и копља,
А син ми јарца печеног.
Ђура Јакшић
.jpg)
Radi se o slovenskom izdajnickom sindromu koji je Milosevic primenio u slucaju Srpske Krajine, nad Srbima van Srbije unutar Republike Srpske, koji je potom i on sam doziveo na vlastitoj kozi u odbrani svetog Kosmeta, da bi danas zutokratski politicki zombizam na isti nacin gledao na svoj narod u samoj Srbiji.
Ajmo Jano, ajmo duso konja da prodamo!
У данашњем свету стратешки ресурси су енергија , храна, вода, војна индустрија и знање. И то је познато свима , свакој држави на свету осим Србији. Србија има све ово у довољним размерама, осим енергије. Такође за неколко година изгубићемо све то ,трајно и неповратно . Обрадиву земљу и воду купиће-узеће странци , тачније немци, војна индустрија и њен кадар и институти ће у трајну пензију, а енергетске капацитете ће такође преузети странци. После тога за Србију наступа мрачни средњи век. Перспектива појединца ће такође бити уништена. Пар стотина евра и робовски рад за то је максимално што просечни грађанин може очекивати. То ће "добити" срећници који успеју да се запосле у малобројним страним фабрикама и на немачким фармама.
ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУТАК за потпуни заокрет је на жалост већ дошао. Више нема шале.
Ова реченица, која се до сада могла чути од безброј "аналитичара" и "стручњака" у разним приликама је, иако на први поглед изгледа коректна и вредносно неутрална, уствари монстроузна, јер имплицира да је Србија у "доба Милошевића" кршила људска права, што је тешка неистина, да не употребим тежи израз. Опет се по ко зна који пут потврђује да у Србији има колико хоћеш "корисних генијалаца", нажалост највише међу онима који се ките разноразним научним титулама, који ће потврдити тезу наших непријатеља да је Србија у "та времена" злочиначки кршила људска права. Све је то жалосно.
Надам се да ће ревизор сада пропустити овај текстић.
Приближава се пета деценија од када сам због дедова и очева данашњих властодржаца морао отићи из отаџбине. Са собом сам понео и свест, дијаметрално супротну свести појединих данашњих мојих опонената. Јасно, гласно, увек и свуда - износим и слажем се са критиком на свест, коју је опевао велики песни. Шта да се ради? Супротно од онога што властодршци у Србији раде данас. Доле наведени стихови великог песника, као да су писани за ово данашње време. Ко разуме разумеће, а ко не -тај не разуме ни једноставније ствари.
Јовиша Видић од Рудина.
Отац и син
Једанпут иде стари Амиџа
Ко неки седи мандарин -
А за њим тапка, трчи, скакуће
Јуначке крви најмлађи син.
Вашар је био - а на вашару
Сабље, пиштољи, арапски хат;
Туниске капе, сребро и злато,
Млетачка свила, женевски сат.
А шта ћеш сине да купи бабо? -
Детета склоност кушаше свог;
'Оћеш ли сабљу ту бритку, сјајну,
Ил' волиш хата мисирског?
Ил' можда желиш од свиле рухо?
Нека ти буде свилено све
Говори сине говори брже,
Да купим оне токе злаћане?
Дете се чешка руком по глави,
Као да не зна шта би од свег -
- Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо,
Печења купи јарећег…
Сад се и бабо чеше по глави,
Гледајући дуго сина свог -
- Е, ја сам воло сабље и копља,
А син ми јарца печеног.
Ђура Јакшић