Хтео бих да поставим једно једноставно, можда помало наивно питање на које никад нисам добио јасан одговор? Ко су повериоци толиким земљама које су пред банкротом? Да ли је то ММФ? Ако јесте, чије су паре у ММФ-у?
Најлепше молим за одговор.

Najjednostavniji odgovor,poverioci su svi ljudi koji poseduju evro,dolar ili neku drugu valutu, ili poseduju neku imovinu koja je vezana za ove valute.Banke stampaju bezvredne papire,ljudi stvaraju vrednost koju zamenjuju za te bezvredne papire i na taj nacin bezvrednim papirima daju prividnu vrednost.Ti ako imas ustedjevinu u evrima,bez obzira da li je u banci ili slamarici,ti si takodje poverilac jer si morao da das neku imovinu da bi dosao do evra, ili si morao da ulozis rad da bi dosao do evra.Banke stampaju papire koji se zovu papirne novcanice(monete)koji nemaju nikakvu stvarnu vrednost osim troskova izrade,a sve ostalo je zakonska monetarna manipulacija.U slucaju Grcke vlada,odredjene grupe i institucije su uzimali velike kredite da bi pokrila svoje troskove,kredite je uzimala na medjunarodnom finansijskom trzistu.Poverioci su medjunarodne i domace banke, i fondovi.Poverioci ovih banaka i fondova su pojedinci,vlade,razne institucije i organizacije koji su ostavljali svoje depozite,odnosno oni koji su stedeli ili ulagali.Centralna banka emituje novac bez pokrica u robama i imovini,sto znaci da je ukupna finansijska imovina imaginarna stvar.Kada bi svi poverioci i stedise odlucili da odjedamput podignu novac ne bi bilo dovoljno za sve,odnosno mogli bi realno da podignu samo monetarnu bazu i nista vise,vecina bi ostala bez svoje novcane imovine jer u stvarnosti ne postoji toliko novca.
Centralne banke stampaju novcanice,i ako se stampa vise nego sto je povecanje proizvodnje doci ce do inflacije koja ce smanjiti vrednost tog novca,ovo je slucaj zatvorene privrede(hipoteticki).Ako je sistem otvoren,kao na primer sa dolarima,FED stampa dolare i za te dolare dobija realnu vrednost na svetskom trzistu koji veruje u tu valutu.Svi koji imaju devizne rezerve u dolarima morali su da daju neku vrednost za bezvredan papir,tako ce biti sve dok postoji poverenje u dolar,a kada poverenje nestane dolari ce se vratiti u SAD i tada ce doci do hiperinflacije,jer nemaju pokrice.

Nema tajne ko su poverioci. Mozemo ih podeliti u dve grupe.
Prvu grupu cine bogati pojedinci koji preko raznih fondova investiraju u drzavne papire. Drzave su ipak najsigurniji duznici.
Drugu grupu cinimo svi mi i to nesvesno. Svako ko je uplacivao neko osiguranje, penzioni fond, stednju u bankama i slicnim aktivnostima je kupovao te obveznice. Cim stavite pare u banku , banka mora negde da ih plasira, a drzavne obveznice su "Siguran" posao.

Kad stedite u banci, ona te pare plasira dalje, ako neki duznik propadne, banka to pokriva iz svojih rezervnih fondova. Ako mnogo duznika ne vrati dugove, banka bankrotira i vasa stednja propada.
Naravno drzava garantuje za uloge u bankama, ali ako banke pocnu da propadaju to znaci da i drzava bnije u boljem stanju, pa se postavlja pitanje koliko takve garancije vrede i kad ce drzava moci da ih isplati.

Tačno.Čuvena je de Golova primedba izrečena još krajem šezdesetih godina: međunarodni monetarni sistem sa dolarom kao rezervnom valutom liči na partiju klikera u kojoj je jedan igrač istovremeno i proizvođač klikera. Prema tome on nikada ne može da izgubi partiju. Razume se, sve dok ostali igrači hoće da igraju sa njim. Ali izgleda da je igri sada došao kraj.