четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > За спас еврозоне неопходнo два билиона евра
Хроника

За спас еврозоне неопходнo два билиона евра

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. новембар 2010.

ЊУЈОРК – Европу очекује низ суверених банкрота у наредних пет година, а за спречавање таквог развоја догађаја еврозони ће бити потребно око два билиона евра, и то половина те суме одмах, оцењују стручњаци америчке „Ситигрупе”.

Аналитичари упозоравају да ће неке земље ипак морати да банкротирају. У исто време због проблема у еврозони вредност европске валуте наставља да опада у односу на долар и јен.

Тржиште не верује да ће „периферне” земље ЕУ - Португалија, Шпанија, Италија, Грчка, Ирска успети да се искобељају из кризе без губитака. Излаз би могао да буде у оштрој буџетској политици, али владе немају за то политичку вољу, сматрају економисти „Ројал Бенк оф Скотланд” (РБС), што ипак неће зауставити раст каматних стопа.

„Ситигрупа” сматра да 750 милијарди евра европског стабилизационог фонда неће бити довољно да се помогне свим земљама којима је помоћ неопходна. За стабилизацију стања неопходно је два билиона евра, јер у супротном ће постојати висок ризик од распада еврозоне већ у наредних пет година.

Међународни монетарни фонд (ММФ) констатује да „периферне” земље еврозоне не могу да испливају из дужничке „рупе” пре 2012. године. Према подацима „Бенк фор Интернешнел Сетлементс” укупни дугови Португалије, Ирске, Италије, Шпаније и Грчке су крајем првог овогодишњег квартала износили 4,1 билион долара. На европски банкарски сектор отпада 2,7 билиона евра или две трећине тог дуга.

Економисти не искључују да би одмах иза Грчке и Ирске, до краја ове године и Португалија могла да затражи помоћ. Октобарски подаци министарства финансија те земље исказују погоршање стања буџета у поређењу са септембром. Према прорачунима економиста „Барклајс Кепитал” буџетски приходи, уз сезонске факторе, су смањени са 23 на 22,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), док су расходи порасли са 28,4 на 29,7 одсто БДП.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер