Psihološka pozadina komentara Gorčina Stojanovića na temu " mržnja je srce Srbije" je prilično prozirna.
Svaki psiholog, psihijatar, antropolog, andragog, pedagog, defektolog i slično će tačno znati o čemu se radi.
To je tipična PROJEKCIJA. Projekcija je nezreli mehanizam odbrane ega od frustracije kada ego ne sagledava svoje karakteristike ( uglavnom loše ), ali slične ili potpuno različite osobine drugoga sagledava u ekstremno hipertrofisanoj formi kod drugoga, ali u skladu sa svojim takvim, a neprimećenim osobinama.
Naš narod bi rekao opisujući druge priča o sebi.
Zaista šta je sa Gorčinovim osećanjima prema Srbiji i Srbima. Ne mora ih reći meni, ili nama, onako javno, neka se zapita onako za sebe.
Pitanje važi i za Sušu, šta ona oseća prema Srbiji i Srbima, pre nego što se baci kamenom, možda je u njenim osećanjima prema Srbiji odgovor.
Još nešto, u ljutnji ima i pomalo ljubavi. Mučenik, Gorčin, ima mogućnost da snima, piše objavljuje sve što mu padne na um, sve šta hoće, ali to niko ne poštuje, njegove šale nikome nisu smešne, njegova kritika nikoga ne pogađa i niko je ne uzima ozbiljno, Srbi se malo namršte i malo odmaknu. Vidite taj i takav odnos prema njemu je njegova mera kojom on očito nije zadovoljan ali je time uvređen i nezadovoljan, povređenost sa jedne strane i manjak straha da će ga neko povrediti ili nečim uskratiti zbog toga, sa druge strane, a isplativost grđenja Srbije sa treće strane daju krila tim njegovim previše dramatičnim parodijama. Mržnja srce Srbije, ma nemoj, al je Gorčin "observantan".
Препоруке:
0
0
2
субота, 23 октобар 2010 14:08
Симић Манојло
Честитам госп. Вучинићу !!!
Мада му је олакшавајућа околност што и најпросјечнији могу да запазе да поменута господа
(Стојановић,Чоловић и гђа Суша), једноставно не
поседују неопходну ширину обсервације, и неопходну
интелектуалну дистанцу, да би се изашло изван
стереотипа, и титоизмом наметнутих оквира.
Ако данас на Балкану(западном), постоји место на
којем је пажљиво однегована толеранција и уважавање
"другости", онда је то свакако Београд.
Зар за то најбољи доказ није управо делатност
поменуте господе, потпуно незамислива(наравно, са
обрнутим предзнаком), у Загребу, Сарајеву или
Приштини, где би били ,у корену сасечени и елиминисани са политичке сцене, ако већ не би били
у затвору.
Непосредно пред последњи рат, госп.Суша и госп.
Горан Милић(потоњи Туђманов тајник за тисак),радећи
на JUTEL-у, тв. коју је основао Анте Марковић (тада
председник СИВ-а), чија је једина програмска
концепција била, да разводни и отупи, потпуно
оправдан и догађајима потврђен, нарастајући
осјећај стварне угрожености код Срба у Хрватској
и Босни, гдје је, све очигледнија мржња према њима
(увијек истог подријетла, а врло слабо прикривана
и у Титина времена), манифестована повезивањем
хрватске и исламске заставе на свим предизборним
скуповима. Објашњавали су нам Гордана и Горан
(срећа па им не повјеровасмо), да ништа не бринемо
и да сами себи свежемо руке на леђима,легнемо на
земљу, и мирно и демократски сачекамо судбину,
истовјетну оној из 1941.год.
Национализам у Србији, много је неразвијенији него
у развијеним демократским земљама(нпр. у Француској
Холандији, или било којој другој земљи, где су
национализам и патриотизам, општа мјеста, и о њима
се уопште не дискутује), а поготову јер безначајан
у поређењу са национализмима наших бивших "братских
Народа.
Овај степен агресивности код поменуте господе,и
једнако ограничених медија(Б-92, "Пешчаник",
е-Новине и многи други)указује на озбиљно улагање
напора да се избрише, иначе врло танка линија
између
Препоруке:
0
0
3
субота, 23 октобар 2010 14:14
Симић Манојло
наставак;
дакле,на брисање танке линије између двије најгоре
пошасти 20.в., два блиска система, фашизма и
комунизма, и његове најдрастичније варијанте у
погледу уништавања једног Народа , т и т о и з м а)
и треба им се супродстављати свим средствима,међу
којима борба за легитимност српског национализма,
представља покушај да и ми будемо као сав нормалан
Свет.
Препоруке:
0
0
4
субота, 23 октобар 2010 18:06
Одбрана и последњи дани
О чему би дотична Гордана писала да нема српског национализма ? Да га нема Суша би моментално пресушила. Свака част за текст.
Препоруке:
0
0
5
субота, 23 октобар 2010 20:59
хазар
Овако бих ја написао овај чланак када бих за то имао прилику и кад ме превелика љутња не би спречавала да будем пристојан. (А вала и тај госпон који је дошао с друге стране реке границе и који се чуди зашто нјегови земљаци навијају за Србију, тужан је лик)
Препоруке:
0
0
6
субота, 23 октобар 2010 21:01
CrniMarko
Ovaj vid propagande bi se mogao nazvati srednjovekovnom (kao govori Dzodza Busa Glupljeg -Axis of evil) ,i,kao srednjovekovna,ovakva agitprop retorika je inkvizicija. Ima za cilj da demonstrira Bozanstvo trenutne srpske vlasti,Papu i Cezara Borisa Tadica,i,kao takva je uznemirujuca za svakoga ko je slobodan i ko ne razmislja glavom Boga Predsednika. Ona je uvod u dalju drustvenu podelu na "bogom dane" predstavnike drzave i,na drugoj strani - teroriste,ateiste.
Ti isti,"bogom dani" su vise od pola veka Ubijali za Ideologiju;najvernije,najbogatije,najucenije,najcasnije,najpostenije... Danas isti Oni na lokalnom fakultetu u (Titovom) Uzicu propovedaju kapitalizam - partijski psi,Bogovi zivota i smrti,lopovi i ubice.
Ja sam Terorista.
Ili nisam.
Neznam,jer je u Vilajetu jako tamno:“Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, kajaće se” ,tako da moram da se odredim osecanjima,ne razumom.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 24 октобар 2010 00:32
татјана
Па сад, мржња јесте друго име Србије. "ДРУГЕ" Србије.
Искрено, њихови механизми "пројекције" и трауме из детињства које их наводе да буду такви слабо ме занимају.
П.С.
1. Господине Вучинићу, право на синдикално организовање и делање такође је једно од политичких/грађанских права. И борба за политичка права је и борба за положај из кога нечији синдикални захтеви могу да се уопште чују. А код нас синдикални захтеви постоје, само што не могу да се чују од приче о "хулиганима" и од нашег сталног правдања и ограђивања од десет запаљених контејнера и четири разбијена излога (који су некако достигли вредност од милион евра, не знам само од чега су их правили).
Ако је потребан пример: ево већ две недеље штрајкују судски чиновници, одбијајући полу-решења, а њихов Синдикат најављује чак и тужбу против министарке правде због лажи у медијима.
Ако то није синдикална свест и грађанска храброст, ја не знам шта јесте. Је ли њихова кривица што нико ништа не ради да тај протест добије на снази и значају?
2. Немојте, бар на овом сајту, мантрати о десници као синониму за све врсте нетрпељивости према "другостима". Да не идемо даље, подсетите ме која је оно партија владала (и једина постојала)у Хрватској зѕ време маспока? Је л` можда била десничарска?
П.С. (поново)
Ако сам добро обавештена, сутра (тј. данас) у четири сата у Немањиној 11 је протестни скуп са захтевом за пуштање ухапшених од десетог октобра да се бране са слободе, у организацији њихових породица. Гледајмо да, упркос томе што на медијима не постоји, буде посећен. Да покажемо да не прихватамо да се укине право на демонстрирање (поготово не због материјалне штете чија висина ни у сну не прекорачује износ који се "покрива" подизањем неколико прекршајних пријава).
Ако пристанемо да нас згазе као политичка бића, сва наша борба за радна и социјална водиће се кроз тужбе за мобинг пред "реформисаним" правосуђем. А ко крене тим путем, може једино да добије награду на неком фестивалу комедије!
Препоруке:
0
0
8
недеља, 24 октобар 2010 10:44
ssss
gorcinovi i gordanini koreni koreni su i njihovog konformizma, kojem su njihove lazi na srpski narod samo sredstvo, svuda, u pozoristu, jutelu, svugde.
Препоруке:
0
0
9
недеља, 24 октобар 2010 11:56
bivša Sarajka
Žao mi ovih mučenika (Stojanovića, Suše, Čolovića i
istomišljenika im). Odabrali da žive u zemlji i u
narodu mržnje, a ne moraju. Kakav mazohizam, izgleda neizlječiv. Pa još im ta zemlja, Srbija,
kojoj je "srce mržnja", omogućila zavidne karijere,
izdijelila silne nagrade, a njima stalno malo. Šta
li to, recimo, rodjenog Sarajliju Gorčina Stojanovića sprečava da pobjegne od mržnje i vrati se u rodni grad, grad ljubavi Sarajevo? A bio bi
dočekan raširenih ruku, kvalifikovao se svojim
izjavama (kao Luković i Biserko, koji su postali
počasni gradjani grada ljubavi, Sarajeva). Prije oko godinu dana, Gorčin Stojanović je, izmeju
ostalog, izjavio (sajt B92, 6. novembar 2009.):
"Moja mama je bila prvu godinu rata u Sarajevu. Sa
muslimanskim imenom i srpskim prezimenom, nije joj
baš bilo jednostavno... Sa pogrešnim prezimenom
si se osećao, kako smo mi govorili u Sarajevu, kao
krme u Teheranu, ili što sada ovde kažemo, kao
stranac u Knez Mihajlovoj...". Šta ćemo sa onih
nekoliko hiljada ljudi sa pogrešnim i imenom i
prezimenom u Sarajevu u vrijeme koje Stojanović
pominje i onih 1,600.000 turista koji su 1999.
godine, kad se Gorčin gorko ispovijedao B92, mirno
prošetali Knez Mihajlovom? Ili je nesretni Bris
Taton dovoljan da se njegova uistinu užasna smrt u
Beogradu stavi u istu ravan sa nekoliko hiljada
ubijenih Srba u Sarajevu?
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 25 октобар 2010 00:04
рб
Не доводећи у пиатање генералну линију коју је аутор у овом тексту пратио, желим да укажем на следеће његове речи:
"неразумни и ирационални напади на полицију у време одржавања Параде поноса" и "Јасно је да се традиционалне вредности не само српског народа не могу бранити насиљем и хулиганским нападима на државне институције".
Не знам какве су "наредбе" биле издате демонстрантима (ако их је уопште и било), али знам да су полицајци примили наредбу да бију, и то што више и бесомучније. Ова дигресија се, вероватно, пре може упутити М. Дерети и његовим "учитељима демократије у плавом", или бар министру полиције и његовим уверавањима да су полицајци деловали хумано (или како је он то већ формулисао), али и наш аутор би требало да пази да не улеће у замке коју је поставила громогласна режимска медијска артиљерија.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 25 октобар 2010 09:55
KK
Pa dokle više jadna Srbija da leči frustracije kvazi intelektualcima.
Neka pokušaju da sagledaju svet onakav kakav jeste.
Ako hoće da žive u bajci to je njihov problem. Život u bajci Srbiju i narod već je skupo koštao.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 25 октобар 2010 10:26
татјана
@рб
У потпуности се слажем.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 25 октобар 2010 14:47
thinking maize
Пратим НСПМ и његове прилоге, као и коментаре, "ко озебо Сунце", ма колико та активност била залудна, на први поглед... Ипак, како разбити медијску стегу, ако не тако и личним контактом?! Ипак, овај један живот (чак и ако смо верници, јер шта долази после смрти, то је ипак САМО ДО БОГА, ако верујете у њега!?) има своје захтеве, као нпр. та проклета људска потреба да се једе!? У том смислу могу одговарати и реаговати САМО НА НЕКЕ прилоге и коментаре, ма колико атрактивни били!? У том смислу издвајам овај прилог г-дина Вучинића, не због њега самог (иако квалитетног!), већ због тога што обухвата оно што други прилози само парцијално садрже... Ипак, почео бих од ЛИЧНОГ УТИСКА од синоћ, а да то није Анина реакција на "бисере" Џеј Кеј или опсервације о праведном рату проф. Бабића... Наиме, гледао сам јуче у ЈДП-у "Млетачког трговца" у режији Егона Савина, а са главним улогама за Воју Брајовића (Шајлок), Драгана Мићановића (Порција), Ирфана Менсура (Антонио), Мргуда Радовановића (дужд) и низом улога, које су тумачили млађи глумци... Сама сценографија, костимографија, режија, избор глумца (Драган Мићановић) за главну ЖЕНСКУ УЛОГУ и много шта друго сведочили су о (моја процена!) ОПСЕСИВНОЈ ПОТРЕБИ редитеља за МОДЕРНИМ, тј. (како они то кажу!) за ДЕМИТОЛОГИЗАЦИЈОМ и ДЕКОНСТРУКЦИЈОМ. Демитологизацијом и деконструкцијом чега, питам ја?! Како је представа текла, све више сам имао јак и тежак утисак да се иза звучних и бучних теза о "деконструкцији и демитологизацији", иначе ОМИЉЕНИХ ФРАЗА "Друге Србије", крије нешто МНОГО ДРУГАЧИЈЕ и БИТНИЈЕ, а то је (по мом скромном мишљењу) тежња за ТРАВЕСТИЈОМ и РЕЛАТИВИЗАЦИЈОМ ВРЕДНОСТИ, а што је ПРВИ и НАЈБИТНИЈИ ПОКАЗАТЕЉ ДЕКАДЕНЦИЈЕ у смислу ИЗВИТОПЕРЕНОСТИ. Признајем да модерни живот у много чему носи ЈАКУ ДОЗУ декаденције и травестије, признајем да ме то много пута, како мене, тако и моје ближње, ВЕОМА ДОБРО ЗАБАВИЛО, али се ПИТАМ ЧЕМУ СВЕ ТО и да ли је то БИТ ЖИВОТА?! Наставак!
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 25 октобар 2010 15:12
thinking maize, други део
Да, БАШ ТАКО МИСЛИМ! Ради се о ТРАВЕСТИЈИ И РЕЛАТИВИЗАЦИЈИ ВРЕДНОСТИ, као ПРВОМ и БИТНОМ показатељу ДЕКАДЕНЦИЈЕ, као ИЗВИТОПЕРЕНОСТИ! Да поновим, декаденција и травестија могу ВЕОМА ЛЕПО ДА ЗАБАВЕ, али да ли БАШ ТО НАМА САДА ПОТРЕБНО?! И то за НАШЕ НОВЦЕ! Јер, да додам, НАША ПОЗОРИШТА, иначе ВЕОМА ПОСВЕЋЕНА СВАКОВРСМОЈ ДЕКОНСТРУКЦИЈИ и ДЕМИТОЛОГИЗАЦИЈИ, ИЗВРСНО СУ ДОТИРАНА од СРПСКЕ ДРЖАВЕ! Као што је чињеница, да тај круг културних посленика НЕМА МНОГО РАЗУМЕВАЊА за тежње ОБИЧНОГ СРПСКОГ СВЕТА, као би г-дин Мића Данојлић рекао "наше српске сељачије". Поред тога, тај круг српских културних посленика би да МЕЊА тај наш ОБИЧНИ СРПСКИ СВЕТ, без да га нешто пита! А залаже се за "вредности" у најмању руку НЕПРОВЕРЕНЕ, као што је то ДОБАР ДЕО ЊИХ то учинио приликом догађања око "Belgrade Pride"-a! Општепозната је чињеница да не мали број српких сценских посленика је дао свој глас "демократским променама", зашта су били НАГРАЂЕНИ са ТРИ МИНИСТАРСКА МАНДАТА (Лечић, Брајовић, Брадић). Сем веселог Макија Арсенијевића, нешто не видех да су се нпр. сликари ТОЛИКО ОТИМАЛИ ОКО ВЛАСТИ!? Па кад су ЧИЊЕНИЦЕ ТАКВЕ, А ТАКВЕ СУ, шта да радимо са НАШИМ ГЛУМЦИМА?! Видесмо ШТА НАМ ЈЕ УРАДИЛА једна "социолошкиња" као "другарица" Мирјана Марковић, када је хтела са својим мужем да се бави ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОМ СОЦИОЛОГИЈОМ оснивајући ЈУЛ!? Да ли можда Чеда Јовановић уводи принципе Антонена Артоа (или тако некако!) у наш јавни живот?! Да ли се то можда сценска травестија излила на наше улице?! Па би да све задржи под својом редитељском палицом ЈЕЗИВИМ СРЕДСТВИМА!? Можда се варам?! Можда и не?! Општепознато је да су, поред Оливера Мандића, "Идоли" били први који су увели у наш entertainment ТВ СПОТ, као мали игроказ-илустрацију поједине рок нумере. Видимо да су ти пионирски симулакруми прерасли у маркетиншку агенцију, која увелико КРЕИРА НАШЕ МИШЉЕЊЕ и ПРЕДСТАВУ О ЖИВОТУ У СРБИЈИ!? Да ли је то "НОВИ ТАЛАС"?! Који нас ПОТАПА, СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ!?! И зашто се десило ДА "ПОЗОРИШТЕ ПОТКАЗУЈЕ ЖИВОТ"?!
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 25 октобар 2010 15:40
thinking maize, крај!
Да, да, "ПОЗОРИШТЕ ПОТКАЗУЈЕ ЖИВОТ", како рече Душко Ковачевић у једној од својих драма. А тај се разуме у позориште! Па зашто да му не верујем!? И на крају, али не и по значају (LAST, BUT NOT LEAST! Фраза коју је често у својим колумнама у "Дуги" користио Драгош Калајић, својевремено врло интересантан (мада мало праволинијски!) посленик српског "новинства" и што је много значајније "гуру" неких од сада "чувених" "другосрбијанаца"!) ШТА СА СРПСКИМ ПОСЛЕНИЦИМА са "ДАСАКА ШТО ЖИВОТ ЗНАЧЕ"?! Њихова везаност за АРТИФИЦИЈЕЛНОСТ позоришта, као и тежња да ту АРТИФИЦИЈЕЛНОСТ пренесу на НАРОД КОМЕ ПРИПАДАЈУ, баш и НИЈЕ ДОНЕЛА ДОБРА ТОМ НАРОДУ! А сведочи и о ИЗВЕСНОЈ ПЛИТКОСТИ ДОБРОГ ДЕЛА СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА, који би да ФОРМЕ, којима су овладали, МЕХАНИЧКИ ПРЕНЕСУ НА ДРУШТВЕНУ СТВАРНОСТ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ И СВОГ НАРОДА! Забранити, као у "добро старо доба" ЈБ Тита?! Нисам сигуран да би "радило"!? Можда, а у складу са "духом времена" изложити их конкуренцији?! Већ боље звучи! Нпр. да ли знате, да се по решењима Закона о култури (или тако некако!) ПРИПРАВНИК у нпр. ПОЗОРИШТУ, ако се "прима за стално", ЗАСНИВА РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ!? Док нпр. њихове колеге у научно-истраживачким установама склапају РАДНИ УГОВОР САМО НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (1, 3 или 5 година), који евентуално продужавају или при напредовању у звању (истраживач-приправник, истраживач-сарадник, научни сарадник, виши научни сарадник) склапају нови!? И тако до НАЈВИШЕГ ЗВАЊА У СРПСКОЈ НАУЦИ, НАУЧНОГ САВЕТНИКА, КОЈИ ЈЕ ПРВО РАДНО МЕСТО У СРПСКИМ ИНСТИТУТИМА које је "ЗА СТАЛНО", тј. на НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ!? И које се ОБИЧНО стиче у другој половини тридесетих или у четрдесетим годинама!? РАВНОПРАВНОСТ ГРАЂАНА ПРЕД ЗАКОНОМ?! Ма хајде, НЕ БУДИТЕ СМЕШНИ! Да, да драги саговорници, УПРАВО САМ ЗА ТО, да, како глумци, тако и други ДОТИРАНИ БУДУ ИЗЛОЖЕНИ ТРЖИШТУ! Па када нпр. Горчин Стојановић добије ДВЕ ЗЛАТНЕ ПАЛМЕ у КАНУ нека се јави! У међувремену, ЗАРАДИ БРАТЕ!
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 25 октобар 2010 17:50
thinking maize, Post scriptum
Неко ће се питати: "чему ова писанија"?! Ипак, ако кренемо од оног ОСНОВНОГ у криминологији: "Куда иду паре", знаћемо који је spiritus movens свих "другосрбијанаца" и свих љубитеља "Џорџа Клунија" и "екипе", жеља и воља да, КАО У ТИТИНОЈ ЈУГИ, ЈЕДУ ЛЕБА БЕЗ МОТИКЕ! И ТО НА ГРБАЧИ СВОГ НАРОДА! Но ту смо на терену нечега што је проф. Антонић описао са КОМПРАДОРИ. Само бих додао да то нису само људи, већ и СТАЊЕ ДУХА, које све подвргава својим тежњама. А ти људи?! Ти конкретни људи су само експоненти тог духа! А НАЈВЕЋА КАЗНА ТИМ ЉУДИМА ЋЕ БИТИ, ако их, по ДЕМИТОЛОГИЗАЦИЈИ и ДЕКОНСТРУКЦИЈИ (што је НЕОПХОДНО, ако као народ желимо да постојимо!), тог њиховог "еуропејског система" ПОДВРГНЕМО ТРЖИШТУ! Према томе, СВИ ИЗУЗЕЦИ из ТРЖИШНЕ УТАКМИЦЕ, сем сиротиње, треба да БУДУ УКИНУТИ! Онда ће један Басара, једна Џеј Кеј, један Жељко Митровић ("ЈУЛ је кул!", ако сте заборавили!) и ДРУГИ ЛИКОВИ бити сведени на ЊИХОВУ ПРАВУ ВЕЛИЧИНУ! А то треба да уради ДРЖАВА. СРПСКА ДРЖАВА! А ово сада?! Ово сада је држава наследника Драже Марковића и Пере Стамболића! Јер, када се боље загледате, да ли видите да ли има разлике између нпр. Басаре и Драже Марковића или нпр. Џеј кеј и Мице Трофртаљке?! Ови први (Басара и Џеј Кеј) су само ТУРБО ВАРИЈАНТЕ ових других (Дража Марковић и Мица Трофртаљка)! Ништа више и ништа мање! И као такви, треба да буду и третирани! Од стране једне озбиљне, СРПСКЕ државе и једног озбиљног, СРПСКОГ народа.
Препоруке:
0
0
17
уторак, 26 октобар 2010 13:58
FORum LIvi
Ove javne PLJUVACE Srbije i njenog naroda pozivam da odu i posete KiM sa kolima sa BG tablicama.Svoje iskustvo mogu da iznesu na sledecem sastanku Pljuvackog saveza .
.jpg)
Svaki psiholog, psihijatar, antropolog, andragog, pedagog, defektolog i slično će tačno znati o čemu se radi.
To je tipična PROJEKCIJA. Projekcija je nezreli mehanizam odbrane ega od frustracije kada ego ne sagledava svoje karakteristike ( uglavnom loše ), ali slične ili potpuno različite osobine drugoga sagledava u ekstremno hipertrofisanoj formi kod drugoga, ali u skladu sa svojim takvim, a neprimećenim osobinama.
Naš narod bi rekao opisujući druge priča o sebi.
Zaista šta je sa Gorčinovim osećanjima prema Srbiji i Srbima. Ne mora ih reći meni, ili nama, onako javno, neka se zapita onako za sebe.
Pitanje važi i za Sušu, šta ona oseća prema Srbiji i Srbima, pre nego što se baci kamenom, možda je u njenim osećanjima prema Srbiji odgovor.
Još nešto, u ljutnji ima i pomalo ljubavi. Mučenik, Gorčin, ima mogućnost da snima, piše objavljuje sve što mu padne na um, sve šta hoće, ali to niko ne poštuje, njegove šale nikome nisu smešne, njegova kritika nikoga ne pogađa i niko je ne uzima ozbiljno, Srbi se malo namršte i malo odmaknu. Vidite taj i takav odnos prema njemu je njegova mera kojom on očito nije zadovoljan ali je time uvređen i nezadovoljan, povređenost sa jedne strane i manjak straha da će ga neko povrediti ili nečim uskratiti zbog toga, sa druge strane, a isplativost grđenja Srbije sa treće strane daju krila tim njegovim previše dramatičnim parodijama. Mržnja srce Srbije, ma nemoj, al je Gorčin "observantan".
Мада му је олакшавајућа околност што и најпросјечнији могу да запазе да поменута господа
(Стојановић,Чоловић и гђа Суша), једноставно не
поседују неопходну ширину обсервације, и неопходну
интелектуалну дистанцу, да би се изашло изван
стереотипа, и титоизмом наметнутих оквира.
Ако данас на Балкану(западном), постоји место на
којем је пажљиво однегована толеранција и уважавање
"другости", онда је то свакако Београд.
Зар за то најбољи доказ није управо делатност
поменуте господе, потпуно незамислива(наравно, са
обрнутим предзнаком), у Загребу, Сарајеву или
Приштини, где би били ,у корену сасечени и елиминисани са политичке сцене, ако већ не би били
у затвору.
Непосредно пред последњи рат, госп.Суша и госп.
Горан Милић(потоњи Туђманов тајник за тисак),радећи
на JUTEL-у, тв. коју је основао Анте Марковић (тада
председник СИВ-а), чија је једина програмска
концепција била, да разводни и отупи, потпуно
оправдан и догађајима потврђен, нарастајући
осјећај стварне угрожености код Срба у Хрватској
и Босни, гдје је, све очигледнија мржња према њима
(увијек истог подријетла, а врло слабо прикривана
и у Титина времена), манифестована повезивањем
хрватске и исламске заставе на свим предизборним
скуповима. Објашњавали су нам Гордана и Горан
(срећа па им не повјеровасмо), да ништа не бринемо
и да сами себи свежемо руке на леђима,легнемо на
земљу, и мирно и демократски сачекамо судбину,
истовјетну оној из 1941.год.
Национализам у Србији, много је неразвијенији него
у развијеним демократским земљама(нпр. у Француској
Холандији, или било којој другој земљи, где су
национализам и патриотизам, општа мјеста, и о њима
се уопште не дискутује), а поготову јер безначајан
у поређењу са национализмима наших бивших "братских
Народа.
Овај степен агресивности код поменуте господе,и
једнако ограничених медија(Б-92, "Пешчаник",
е-Новине и многи други)указује на озбиљно улагање
напора да се избрише, иначе врло танка линија
између
дакле,на брисање танке линије између двије најгоре
пошасти 20.в., два блиска система, фашизма и
комунизма, и његове најдрастичније варијанте у
погледу уништавања једног Народа , т и т о и з м а)
и треба им се супродстављати свим средствима,међу
којима борба за легитимност српског национализма,
представља покушај да и ми будемо као сав нормалан
Свет.
Ti isti,"bogom dani" su vise od pola veka Ubijali za Ideologiju;najvernije,najbogatije,najucenije,najcasnije,najpostenije... Danas isti Oni na lokalnom fakultetu u (Titovom) Uzicu propovedaju kapitalizam - partijski psi,Bogovi zivota i smrti,lopovi i ubice.
Ja sam Terorista.
Ili nisam.
Neznam,jer je u Vilajetu jako tamno:“Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, kajaće se” ,tako da moram da se odredim osecanjima,ne razumom.
Искрено, њихови механизми "пројекције" и трауме из детињства које их наводе да буду такви слабо ме занимају.
П.С.
1. Господине Вучинићу, право на синдикално организовање и делање такође је једно од политичких/грађанских права. И борба за политичка права је и борба за положај из кога нечији синдикални захтеви могу да се уопште чују. А код нас синдикални захтеви постоје, само што не могу да се чују од приче о "хулиганима" и од нашег сталног правдања и ограђивања од десет запаљених контејнера и четири разбијена излога (који су некако достигли вредност од милион евра, не знам само од чега су их правили).
Ако је потребан пример: ево већ две недеље штрајкују судски чиновници, одбијајући полу-решења, а њихов Синдикат најављује чак и тужбу против министарке правде због лажи у медијима.
Ако то није синдикална свест и грађанска храброст, ја не знам шта јесте. Је ли њихова кривица што нико ништа не ради да тај протест добије на снази и значају?
2. Немојте, бар на овом сајту, мантрати о десници као синониму за све врсте нетрпељивости према "другостима". Да не идемо даље, подсетите ме која је оно партија владала (и једина постојала)у Хрватској зѕ време маспока? Је л` можда била десничарска?
П.С. (поново)
Ако сам добро обавештена, сутра (тј. данас) у четири сата у Немањиној 11 је протестни скуп са захтевом за пуштање ухапшених од десетог октобра да се бране са слободе, у организацији њихових породица. Гледајмо да, упркос томе што на медијима не постоји, буде посећен. Да покажемо да не прихватамо да се укине право на демонстрирање (поготово не због материјалне штете чија висина ни у сну не прекорачује износ који се "покрива" подизањем неколико прекршајних пријава).
Ако пристанемо да нас згазе као политичка бића, сва наша борба за радна и социјална водиће се кроз тужбе за мобинг пред "реформисаним" правосуђем. А ко крене тим путем, може једино да добије награду на неком фестивалу комедије!
istomišljenika im). Odabrali da žive u zemlji i u
narodu mržnje, a ne moraju. Kakav mazohizam, izgleda neizlječiv. Pa još im ta zemlja, Srbija,
kojoj je "srce mržnja", omogućila zavidne karijere,
izdijelila silne nagrade, a njima stalno malo. Šta
li to, recimo, rodjenog Sarajliju Gorčina Stojanovića sprečava da pobjegne od mržnje i vrati se u rodni grad, grad ljubavi Sarajevo? A bio bi
dočekan raširenih ruku, kvalifikovao se svojim
izjavama (kao Luković i Biserko, koji su postali
počasni gradjani grada ljubavi, Sarajeva). Prije oko godinu dana, Gorčin Stojanović je, izmeju
ostalog, izjavio (sajt B92, 6. novembar 2009.):
"Moja mama je bila prvu godinu rata u Sarajevu. Sa
muslimanskim imenom i srpskim prezimenom, nije joj
baš bilo jednostavno... Sa pogrešnim prezimenom
si se osećao, kako smo mi govorili u Sarajevu, kao
krme u Teheranu, ili što sada ovde kažemo, kao
stranac u Knez Mihajlovoj...". Šta ćemo sa onih
nekoliko hiljada ljudi sa pogrešnim i imenom i
prezimenom u Sarajevu u vrijeme koje Stojanović
pominje i onih 1,600.000 turista koji su 1999.
godine, kad se Gorčin gorko ispovijedao B92, mirno
prošetali Knez Mihajlovom? Ili je nesretni Bris
Taton dovoljan da se njegova uistinu užasna smrt u
Beogradu stavi u istu ravan sa nekoliko hiljada
ubijenih Srba u Sarajevu?
"неразумни и ирационални напади на полицију у време одржавања Параде поноса" и "Јасно је да се традиционалне вредности не само српског народа не могу бранити насиљем и хулиганским нападима на државне институције".
Не знам какве су "наредбе" биле издате демонстрантима (ако их је уопште и било), али знам да су полицајци примили наредбу да бију, и то што више и бесомучније. Ова дигресија се, вероватно, пре може упутити М. Дерети и његовим "учитељима демократије у плавом", или бар министру полиције и његовим уверавањима да су полицајци деловали хумано (или како је он то већ формулисао), али и наш аутор би требало да пази да не улеће у замке коју је поставила громогласна режимска медијска артиљерија.
Neka pokušaju da sagledaju svet onakav kakav jeste.
Ako hoće da žive u bajci to je njihov problem. Život u bajci Srbiju i narod već je skupo koštao.
У потпуности се слажем.