Sklop okolnosti
Niko normalan nije hteo da gine pod vodjstvom Miloshevica koji je prethodno izmrcvario Srbiju.
1991 i `95 smo jos imali kakvu-takvu obavezu da poginemo i.. pokushali smo.
Narod je sumanuto drzao Miloshevica na vlasti tih godina i nije bilo smisla ginuti sa onakvim vodjstvom
Da je bilo nekog normalnog i chovechnog na vlasti.. izginuli bi smo .. bar mi stariji ( 1950... 1960)
Decu je trebalo sacuvati ..njihove bitke tek dolaze .
Imali bi smo otvorenu istorijsku opciju da nismo potpisali kapitulaciju u Kumanovu.. da je Kosovo klasicno okupirano ( nema sumnje da ga ne bi smo odbranili ) .
Ovako mi stariji smo " sklonili zadnjicu u ustranu " i ostavili deci da ginu u njihovo vreme .. tipichno srpski.. " da sacuvam sebe a za njih .. kako im Bog da" . Optet ce kad-tad morati da "oslobadjaju" Srbiju.. koju smo mi procerdali od Kralja Ujedinitelja do Miloshevica.. pa i danas , dobrim delom.
Imali bi smo kao nacija buducnost.
Ovako je kriticno .. mislim ta nasha buducnost
Clanak je korektan , bas korektan
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 02 април 2009 15:08
вук, онај прави
Није потребно супротстављати старог Добрицу младом Николи, да би се доказивало да је борба против НАТО пакта била неопходна. Сасвим је довољно супротставити младог Добрицу старом Добрици...Највећа и неопростива грешка покојног Милошевића је управо предаја без борбе на копну, када би се снаге српске војске и НАТО пакта добрано уједначиле, без обзира на техничку и технолошку предност водећих светских сила данашњице над малом Србијом. Сви добро знамо да је Павковић отпослао више порука Милошевићу са нагласком да војска може још дуго да издржи и да са војног становишта НАТО није био ни близу да нашој војсци нанесе пораз. Исто тако знамо да је на западу, како у штабу НАТО пакта, тако и у Клинтоновом кабинету дошло до великог изненађења и готово еуфоричног славља након Слобине предаје. Нажалост, предају су иницирали комформисти, квази-интелектуалци из круга двојке, заговорници безалтернативних интеграција и љубитељи беле листе, Слобини дворјани и улиѕице, Мирине дворске даме и татине дворске луде, исте оне које нас већ девет година, преко НВО трабаната, убеђују да бољи живот само што није почео и да смо ми Срби криви за све на овоме свету, а да нам запад жели само добро и ништа осим добра. За малодушност старог барда треба кривити године, али и српску болест да се ми сви у животу растразамо између небеског и земаљског царства, Обилића и Бранковића, Карађорђа и Милоша, Недића, Драже и Добричиних јунака из "Далеко је сунце", што живимо подвојени, двоструки живот јунака и "јуначких издајника", што се, као свака права двострука личност, делимо на прве и друге Србе и тиме олакшавамо нашим непријатељима да нас мрцваре, киње и управљају нашим животима који им не припадају. На крају бих хтео да додам да је српска историја несумљиво показала да је лажна теза о "јунаштву капитулације, издаје". Нема ту никаквог јунаштва, јер се чином капитулације губи идентитет нације (за оне који ће одмах скочити да гракћу примерима из околине, њихов и наш идентитет су две различите вредности).
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 02 април 2009 15:10
коментатор бг
Умире се два пут: једном кад наступи смрт, и други пут кад нестану сећања.
Срби су увек били самосвестан народ. Пет тешких векова под Турцима Срби су памтили Косово и сачували нацију.
Данас је другачије време. Масовни медији су ђавоља работа. Тешко је предвидети докле могу довести људски ум.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 02 април 2009 15:45
александар
Сјајно Антонићу, поново сјајан текст.
Не даје се територија а поготово Косово без рата. Никада то није било у историји.
Јесте било узалудно али некада се став једноставно мора показати, ако човек жели да буде човек а не гмизавац. Наравно увек ће бити гмизаваца.
Замислите да вам многоструко јачи човек бије рођено дете, знате да је јачи и да не можете да одбраните ни себе ни дете, али ће се сваки родитељ ипак супротставити. Неће размишљати о последицама већ ће се супротставити. Можда изгледа нелогично али је тако, и сигуран сам да чак и они који су гмизавци у вези са Косовом, у случају да им неко нападне дете би бранили своје дете.
И Косово је слично том примеру.
Морали смо да се бранимо од агресије Нато, није било друге уколико смо желели да будемо људи.
Био сам мобилисан за време агресије и знам шта говорим. Знао сам и тада да је било узалуд али бих се опет одазвао мобилизацији.
Неке ствари се не могу релативизовати.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 02 април 2009 16:31
zeljka buturovic
"Реч је о јавном сведочењу онога у шта нека заједница верује. Ако нека заједница верује у слободу, она ће је морати покушати оружјем да одбрани, ма колико да су мали изгледи да та одбрана успе. Јер, ако не би било макар покушаја супротстављања насиљу, како би се знало да је слобода истинска вредност те заједнице? Одбрана слободе, макар и неуспешна, јесте најјачи показатељ у шта нека група људи стварно верује. А крв која је при томе пала није проливена узалуд, чак ни ако ништа није постигнуто. Та крв је постала својеврсан завет чланова неког друштва да ће наставити да се боре за слободу, она је постала средство новог спајања људи у обновљену и оснажену заједницу."
prilicno romantican pristup a i po svemu sudeci pogresan. ono sto ujedinjuje zajednicu je kolektivni osecaj nepravde, a ne otpor toj nepravdi, koji je (bio) rezultat tog osecaja. narod je bio ujedinjen i oko priznanja kosova, npr., iako se tome nije odupirao ratom. naprotiv, uopste nije ocigledno da je sam rat iz 99 doveo do naknadnog ujedinjenja u srbiji. to negde i vi priznajete, jer i sami navodite kako mnogi smatraju da nije trebalo ratovati.
s druge strane, postoje mnogo jednostavniji razlozi zasto ratovanje protiv nadmocnijeg neprijatelja moze da bude opravdano. osnovni razlog je taj sto je poslata poruka potencijalnim napadacima da je 1) srbija spremna da ratuje, dakle ne moze se pretnjom sile naterati na bilo sta 2) rat sa srbijom imace cenu za napadaca jer srbija nece tek dako odustati tj. kapitulirati, sto moze da odvrati buduce napadace.
takodje, posto sam rat generise nove zrtve, on moze da pojaca osecaj nepravde, i na taj nacin da ujedini zajednicu (taj ujedinjujuci element se i danas vidi pri pomenima zrtvama bombardovanja). ali to je nesto drugo od tvrdjenja da odluka da se ratuje deluje ujedinjujuce. naprotiv, takve odluke obicno izazivaju nove razdore, jer se nepravdom ujedinjen narod deli oko toga sta je optimalna strategija.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 02 април 2009 16:40
Стева Надрљански
Дакле, по остарелом Ћосићу, није имало вајде ратовати са НАТО-ом. А да ли је онда вредело младом Ћосићу ратовати против нацистичке Немачке, и то не толико за отаџбину, колико за победу светске комунистичке револуције?! Нешто ту није у реду.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 02 април 2009 17:19
MP
Ma kakva "Politika"!Živeo ti nama i pisao još 100 godina!!!
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 02 април 2009 18:09
Dragan K.
Postovanom knjizevniku nije prvi put da potklekne pred silom.On verovatno je isto smatrao da ne treba da se suprostavi sili Josipa Broza,pa je cuteci prihvatao i Goli otok i druge zlocine.Ali svako odgovara za svoje postupke.Saradjivati sa nasilnikom i zlikovcem znaci biti njegov saradnik,postati i sam nasilnik i zlikovac.Suprostavljanje i borba se moze vodite na mnoge nacine, pogotovo danas kad je psiholoska borba i psiholoska kapitulacija vazan deo ratovanja.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 02 април 2009 18:41
Danka
Ratove niti prave male drzave, niti se nesto pitaju:oni su strateski pogon tzv."ratnih ekonomija" i stotina vojnih pogona,baza,miliona zaposlenih koji od toga zive u SAD,VB,Nemackoj...
Srbija nikada u svojoj istoriji nije mogla da diplomatijom ubedi mocne osvajace:Otomansko carstvo,Austrougarsku,nacisticku Nemacku,NATO,Vatikan...
Njihovi interesi zahtevali su "Drang nach Osten"-bilo zbog zacina,vizantijske plave boje,bilo zbog energenata....
Tacno je i da je Srbija kao vazalska drzava u nekim periodima svoje istorije (Bajazit-Olivera) bolje prolazila i ocuvala jezik SPC i kulturu....Ili za vreme Milosa Obrenovica koji je znao s Portom.
Braneci KiM branjeni su osnovni principi Povelje UN i Povelje EU.
Ono sto je Vatikan katolicima,Meka muslimanima, to je Kosovo Srbima.
Sramota je sveta i NATO-a, sto je pogazio pravo na zivot,veru,jezik,istoriju,imovinu, jednom malom,hrabrom narodu.
Kako seju,tako ce i znjeti.....
Svakoga dana kazite svojoj deci:
Kosovo je Srbija!
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 02 април 2009 18:52
мр. Милош Д. Јовановић
Г. Антонићу, честитам. Ово за Атину, Демостена и ФИлипа Македонског је перфектна паралела. Тачно онаква каква је увек била. Могу само да кажем десетка.
Између Ћосића и младог филозофа нема избора.
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 02 април 2009 19:44
Радовановић С.
Вредело је ратовати, макар и симболично, јер оно што је силом отето можемо некада тражити назад. Оно што смо сами предали (или продали) не можемо.
Учествовао сам у рату, и поново бих се одазвао позиву.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 02 април 2009 20:11
Јовиша Видић
Нема смрти до суђена дана, ни часније смрти од од смрти за правду. За Космет је ваљало гинути и све те смрти су тапија на Космет. "Од оца је остануло сину". Остала је тапиа, коју ће уважити неке друге судије једног лепог дана; овим данашњим свећа догорева. Питање свих питања гласи: хоћели наследници продати тапију за опсенарску улазницу велике европске представе.... Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 02 април 2009 20:48
sava
Na zalost vrlo brzo ce svi i sve biti zaboravljeno ako se budu ulice nazivale po kafanskim muzikantima, a ne pravim herojima(pilotima).
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 02 април 2009 22:02
брм
да ли је Добрица Ћосић, тај гигант доследности 1941-45 био Недићевац или је заговарао стрељање тинејџера због црвеног шала и устанака упркос одмазди 100 за једног немца?
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 02 април 2009 22:07
Morton
Blago onom ko dovijeka zivi. Imao se rasta i roditi.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 02 април 2009 22:08
Vladimir 78
Napisaću ono što pišem već duže vreme: Nek' je večna slava i pamćenje palim braniocima otadžbine!
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 02 април 2009 23:06
PREDRAG
Najteze je komentarisati ono sto boli.Tada se samo zacuti i u grudima se oseti teskoba.Postoji li jos uvek onih otkucaja srca bar u grudima nekih od nas kad su mocnici bacali bombe na jednu zemlju na jedan narod?U ime onih kojima je tih dana kucalo srce za otadzbinu svoju uzecu slobodu da napisem,tek da se istina ne zaboravi.A desavalo se hladnih martovskih dana u Moskvi...Nasa deca zajedno sa rusima protestuju ispred americke ambasade.Tu stoje sa svojim prijateljima rusima,sa svojim profesoruma sa fakulteta,sa svim slobodoljubivim ljudima koji su se i u prolazu zatekli ispred te zlokobne ambasade najmocnije sile danasnjice.Moskva je tih dana zivela za Srbiju.Dan je pocinjao sa pitanjem sta ce biti sa nama,tako se i zavrsavao...I pohrlili su iz Moskve za Srbiju,da brane svoju zemlju.Jedinu koju imaju bez obzira sto godinama vec zive u Moskvi.Tad se iz Moskve do Srbije stizalo preko Budimpeste,sa aerodroma autobusom do Beograda.Bio sam u jednom od tih autobusa,nikad toliko tisine...Nikad toliko tuge u nama.A desilo se da smo se mimoilazili sa autobusima punim zdravih i pravih mladica iz Beograda.Mi u Srbiju a oni iz Srbije.Neko se dosetio da skloni svoje dete,svoju decu...Da li su ti koji su tada bezali bili vredniji od onih koji su se vracali? Da li su njihovi zivoti bili skuplji?Nisam mogao da poverujem da se to desava.Tih dana u Madjarskoj nije se moglo naci ni jedno slobodno mesto po hotelima,a u pogranicnoj zoni sve kuce su bile prepune onih koji su zbrisali.Ja sam tad znao da je i bez jedne bacene bombe sve vec izgubljeno...Bio je to 22.mart...Bombe su pale potom.Pocetak kraja,ili kraj i pre pocetka.Nekima od te dece koja su zapucala iz Moskve u vojnom odseku su rekli kad su otisli da se prijave "NIKO VAS NIJE ZVAO STO NISTE SEDELI U MOSKVI".A oni nisu sedeli u Moskvi,dosli su ovde...Ali ni ovde nisu ostali da sede po kaficima u Knez Mihailovoj...Sacekali su da padnu prve bombe(zbog sebe samo)i posle toga su se vratili odakle su dosli svesni da domovinu nemaju.
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 02 април 2009 23:11
Darth Vader
Postoji razlika izmedju Appendiksa B iz dogovora u rambujeo i Dejtonskog Sporazuma. Dejton je podrazumjevao slobodan tranzit NATO trupa kroz SRJ, dok je Rambuje podrazumjevao i tranzit, ali i pravo stancioniranja u bazama koje bi NATO napravio u SRJ, kao i pravo gradnje baza i stacioniranja NATO trupa u tim bazama na teritoriji cjele SRJ. Dakle to je bila klasicna okupacija i oni koji tvrde da je postojala razlika izmedju Rambujea i Dejtona su u pravu. Ko nevjeruje nek pogleda Appendix B, clan 8. na stranici americkog Stejt Departmenta.
Препоруке:
0
0
19
четвртак, 02 април 2009 23:53
PREDRAG
A sad cu se osvrnuti na Vas tekst.Malo je reci da je vrhunski. To je remek delo ljudske misli.Kako je sve receno jasno i glasno,kako je sve kristalno cisto.Sto se izraza kapitulacija tice i brige starog pisca za svoje sugradjane...Da li je moguce da je bio problem zato sto su nam gradjani bili neispavani,nervozni,uplaseni?Da li je moguce da i jedan ljudski mozak moze i da pomisli da je trebalo ne braniti svoju zemlju?Kakvi smo mi to ljudi kad nam je licni komoditet vazniji od drzave? Samo da se ne desava nama,da se ne namucimo da nam ne bude tesko.Tu smo mi kapitulirali,kapitulirali u svojim mozgovima.Mi se stidimo toga sto su neki branili ovu zemlju,sto su poginuli radeci to.Mi smo ravnodusni nad sudbinom svih onih koji su braneci svoju zemlju zavrsili u Hagu.Bitno je da su nas postedeli...Da zivimo bolje pa makar i bez ponosa.A sto se secanja tice?Covek mora da bude velicina da bi se secao onih koji su pali za svoju otadzbinu,narod mora da bude veliki da bi se secao.Mali narodi su mali zato sto su zaboravili...A velikim ljudima u tim malim narodima zabranjuje se da se secaju.Zabranjuje pod pretnjom povratka u mracnu proslost.Svejedno uvek ce se naci u necijoj ruci sveca da obasja taj mrak i da se pokloni onima koji su poginuli na braniku otadzbine,i koliko god da ce nekima ofucano zvucati reci cu SVETLA IM PAMET,postujem ih i ne stidim se to da kazem.Svako ima svoje...
Препоруке:
0
0
20
петак, 03 април 2009 01:12
Милош Секулић
Написаћу оно што се ретко чује, јер вероватно делује превише хвалисаво. Типа, опет Срби мисле да се око њих врти свет. За почетак треба парафразирати Кисинџера "САД су се превише задржале на Балкану и нису у историјски одсудном периоду руске слабости успеле да прошире НАТО до њених граница" НАТО се на Балкану задржао само из једног разлога, Српски отпор на који су наишли. И читава ова прича да ли је требало или не, из те перспективе делује превише локално. Ако је Русија највећа нада слободарског света онда је бити Србин 90 их значило бити у Термопилском кланцу, а то се ако се сећате исплатило и Спарти. И да, узгред, можда тако не размишљају само Срби. У грчким школама се учи да су Немци добили руску зиму и изгубили на источном фронту, између осталог, и јер је јуначким отпором грчке војске одбачена италијанска офанзива што је померило дранг нахт остен за пар месеци. Колико је свака жртва значила 90 их тек ће се видети кад им пропадне и овај јуриш на исток
Препоруке:
0
0
21
петак, 03 април 2009 02:53
НаСтражи
Ех, Добрице, Добрице... Целог живота на погрешној страни... Од марксистичког говора на трстеничкој пијаци `46... до приче о ваљаности капитулације... Ви сте Ваше битке "борили" свих ових деценија. Моја генерација, пак, још ни једну није изгубила. И неће прихватити да буде таоц свих ваших пораза. Питам се само, одакле Вам право, да онима пред којима је живот, одузимате веру у сврсисходност борбе за боље сутра за нашу децу у овој земљи? Одакле Вам право, да уколико Ви Победу нећете видети, тврдите да је нико после Вас неће видети? На ком сте партијском Пленуму то право заслужили? Нек Вам је на образ аманет, који остављате синовима и кћерима ове земље.
Препоруке:
0
0
22
петак, 03 април 2009 02:57
Драја
Одличан текст, и једна допуна комантару Милоша Секулића са којим се у потпуности слажем:
" Покојни Александар Солжењицин је говорио малтене исто, примећујући да су руски ставови према Западу, „почели да се мењају када се десило НАТО-ово сурово бомбардовање Србије. Може се рећи да су сви слојеви руског друштва били дубоко и непобитно шокирани овим бомбардовањима… Тиме је перцепција Запада као углавном ‘витеза демократије’ била замењена разочаравајућим разуверењем да се ради о прагматизму, често суровом и себичном, који је у језгру политике Запада. За многе Русе био је то смртно озбиљан губитак илузија, слом њихових идеала.“
(Гордон Бартош, http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/osveta-balkana.html)
Препоруке:
0
0
23
петак, 03 април 2009 08:09
Cernisevski
#"Србија ће изгубити Косово онога тренутка када заборави своје хероје са Паштрика, своје погинуле пилоте и своју пострадалу децу... Колико смо близу тога?"
- Jako smo blizu toga gospodine Antonicu, ukoliko tu granicu vec nismo i presli...nije tu rec samo o pamcenju heroja, nego o zaboravu Kosmeta, i o mirenju sa gubitkom u nasoj "kolektivnoj sveti". A bojim se da se to vec desilo
Препоруке:
0
0
24
петак, 03 април 2009 08:33
Jasna Simonović
Da li je neko izgubio nekog svoga? Da li je neko ucestvovao u ratu?
Kada se "bitka" zavrsi lako je biti samohvalisavac jer to je jedino sto preostaje...Mnogo je teže suočiti se da li si mogao nešto da uradiš da to toga ne dođe...
Препоруке:
0
0
25
петак, 03 април 2009 08:35
Jasna Simonović
Lep članak...Ali...
Sve je to stvar istorijskog izbora...Trebalo bi da čovečanstvo sazri u smislu rešavanja problema na pametan način, a ne podnošenjem žrtava...
Ima dovoljno primera u istoriji da bismo i dalje dodavali primere da treba ginuti radi davanja lekcije ...
Kapitulacija i istovremena borba trebalo bi da budu nemoguće sa stanovišta logike...Žao mi je što je Slobodan Milošević došao u takvu situaciju... Baš mu nije bilo lako!
Kapitulacija i borba za Kosovo mogli su, međutim, da dobiju svoju nestradalnu šansu da je ekonomija, kao što nije, uzela primat...
Na primer, da je neki zapadni gigant (kao što je trebalo ICN sa Farmakosom ili Solvay sa Farmestom!)započeo svoj biznis na Kosovu, teško da bi ljudi imali vremena da se svađaju, a političari da sebe stavljaju u pogubni rascep između istovremene kapitulacije i borbe za slobodu...A teško da bi došlo i do bombardovanja zapadnih interesa!
Ne znam da li bi Atina bolje prosla nego što jeste da se stavila pod zastitu Filipa Makedonskog ...
Ali verujem da bi ne samo Demosten, nego i mnogi velikani i obični ljudi kroz istoriju, kada bi mogli da nam se obrate apelovali protiv ratova ... Pogotovo u današnje vreme globalne instant komunikacije!
Danas verujem da nije sramota staviti se "pod zaštitu" ako sam nisi sposoban da vodiš državu...Vođenje države je ozbiljna ekonomska stvar i ne treba da se zasniva samo na besedništvu...
Препоруке:
0
0
26
петак, 03 април 2009 08:52
Bajo Sekulic
O Kosovo grdno sudiliste,
nasred tebe Sodom zapusio!
Препоруке:
0
0
27
петак, 03 април 2009 09:06
kanjos
Vi ste , Slobodane, odlicno vodili dijalog(monolog) sa nama, do samog kraja a onda ste pogresili! prosto ne mogu da se nacudim da ste prevideli osnovno izmedju COSIC-TASIC a to je da stoji neko treci! MILOSEVIC! upravo MILOSEVIC, kojeg je sada najlakse napadati i ja sam to cesto radim, jer smo svi genarali posle boja,je video tu sponu koju karakterise pozitivno odbranu mladog filosofa u odnosu na potpuno kapitulanski odnos g-dine Cosica. g-din Cosic je u mladosti gresio, po svom priznanju, i te greske je kasnije pokusavao i pokusava da iskupi jer jos ima vremena. sa njegovim pesimisticko-kapitulanskim odnosom, koji je ispod svakog nivoa jednog slobodarskog nastrojenog coveka,on silno gresi! silno! i u sitauciji je kada svoju gresku, zbog zakona prirode, vise ne bi mogao da popravi! zasto je to tako, valjda se vidi i u Cosicevom pisanju i elaboriranju njegovog misljenja.ovom njegovom misljenju uvek sam kontrirao misljenjem koje je naveo mladi filosof. mladom filosofu svaka cast i moj iskren pozdrav jer ce daleko dogurati! paradoksalno jer se to ne istice, cak ni Vi to ne isticete, je da je upravo MILOSEVIC uradio onako kako su uradili ATINJANI ali isto tako je poslusao i COSICA! pala je krv, pali su heroji ali ne do poslednjeg! ostavio nam je u AMANET KOSMET ili da se za njega borimo ili da ga zaboravimo! on je svoje dao!
Препоруке:
0
0
28
петак, 03 април 2009 09:31
брм
саво, по чему је "тај кафански музикант" који је био лојалнији Србији од бар 50% етничких Срба, који је неписмен а интелигентнији од 99% српске елите која слави мултикултурализам (погледајте његов интервју на Студио Б и шта мисли о "ромизацији" и културизацији свог народа), који је прославио Србију у свету више од свих титових академика очева нације и био неупоредиво мудрији од њих, јер није имао накнадну памет и није правио погрешне процене због којих су милиони страдали - лош пример за Србе..мислим да се пилоти први не би сложили са вама... а ја као декларисани националиста кажем - СРАМ ВАС БИЛО
Препоруке:
0
0
29
петак, 03 април 2009 11:06
EXPADOBRANAC
Kao bivsi pripadnik 63. padobranske brigade prosao sam ratove od 1991 do 1999.Imam samo jedno pitanje za Dobricu,zasto to nije rekao 1990. Onda bi se tacno znalo ko jeste a ko nije.Kpitulacijom je povukao granicu izmedju nas i njih.Nas koji smo spremni bili i hvala bogu opet smo da damo sve za Majku Srbiju i njih kapitulanata koji su uzivali sve blagodeti koje im je pruzala Srbija. Najmanj cto doticni gdin.moze da uradi ako ima imalo ponosa jeste da se nezove vise Akademikom Srpskim. Nije greh razmisljati drugacije ali jete greh predati nesto sto ti je ostavljeno u amanet ,pa koliko kostalo da kosta.S VEROM U BOGA. PS. BICE KOSOVO PONOVO NASE.
Препоруке:
0
0
30
петак, 03 април 2009 11:37
Komesari
Pregazen kao ideolog, prevazidjen kao pisac i potpuno zaboravljen kao politicar, Cosic ne moze da odoli a da jos uvek ne deli savete u svojim dnevnickim zabeleskama. Mozda ima i razloga; on koji se u 'oslobodjenu Srbiju' usetao sa Brozom, Isakovicem, Djilasom i kompanijom, koji je gledao kako Srbi stradaju pred prekim sudovima i nestaju u jugoslovenskom mraku, danas ipak ima naslednika u ovoj maloj, okupiranoj zemlji. To je mladi covek koji je bez mnogo skole, bez vidljivog talenta i sigurno bez dana staza (u struci) ostvario 'briljantnu politicku karijeru' pokazavsi jedini kvalitet koji je Cosic uvek, bez sumnje, posedovao: Ambiciju politickog komesara. Saradjuje sa komesarskom decom. Kaze da je levicar. U stvari je autoritarac. Ako zaista ne znate o kome je rec, ukljucite televizor. To su nasi komesari: Tako (vecito) mladi, tako moderni, a sto bi rekao Crnjanski, nisu bili ni skupi...
Препоруке:
0
0
31
петак, 03 април 2009 13:00
симонида
свим коментаторима који знају шта је СЛОБОДА и да постоји једна црта испод које живот нема смисла, честитам и знам док нас још има таквих КОСМЕТ нам нико не може одузети!шта рећи о нама драгом писцу? он исто тако зна да је уметнику тешко, јако тешко, одлучити али га је у философском смислу млади философ победио и надвисио! свака част!
Препоруке:
0
0
32
петак, 03 април 2009 13:23
кањош
Молим г-дина ТАНАСИЋА да ми опрости навео сам погрешно његово име: написао сам ТАСИЋ!
Препоруке:
0
0
33
петак, 03 април 2009 14:19
Jovan G
G. Ćosić bi trebalo svaki dan po nekoliko puta da pročita one stihove:
Prvo su došli po komuniste,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po Jevreje,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.
Zatim su došli po sindikalce,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.
Zatim su došli po katolike,
a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.
Zatim su došli po mene,
ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.
Možda jednog dana i shvati noviju srpsku istoriju.
Препоруке:
0
0
34
петак, 03 април 2009 14:44
мр. Милош Јовановић
За Јасну Симоновић. Ја сам изгубио. Зове се Милица Ракић. Осећао сам и плакао као да је моје дете, јер и јесте тако. Можда Ви не мислите, ја мислим. Ако не разумете, а видим да не раѕумете, не могу Вам објаснити.
Препоруке:
0
0
35
петак, 03 април 2009 14:50
Zapadni Covek
Sa nadom da ce i Dobrica ovo da procita:
Pa zar za vas Dobrice postoji covek da bi samo jeo, pio i razmnozavao se? Pa to radi i svaka ptica. Istina ne zivi u velelepnim kucama, ne vozi skupa kola, ne putuje po svetu da gleda svetska cuda, ne radi mnoge gluposti sto su pojedini ljudi spremni da urade, pa i ona na smrt brani svoju teritoriju i drvo na kojemu joj je gnezdo.
U zivotu postoji granica ispod koje se ne moze. Vi ste bili dugo na "brdu", ali izgleda da vas je konform potpuno zaslepio, pa niste videli i ne vidite dalje a trebalo je da vodite narod. Napisali ste sto ste napisali, rekli ste sto ste imali da kazete, pa dosta.Kako to da jos ne znate da se sloboda, znaci zivot, ne dobija na poklon, za nju se svaki zivi stvor bori. I nije zivot samo u jelu i picu, a i za to je potrebna itekakva borba, zivot su i moji najmiliji zivi i mrtvi,moj narod sa svim herojima i izdajnicima, svim velikanima i huljama, moji prijatelji i neprijatelji sirom sveta.Zivot su moja secanja i osecanja,moja stavrnost i moji snovi. Zivot je oko mene i u meni. Dok sam ziv. A posle? Ako me neko upamti. Po zasluzi.
Препоруке:
0
0
36
петак, 03 април 2009 16:47
Бодин Језерски
Пре 5500 година пре Христа дошло је до одвајања германскихх племена, која су била у мањини, од србских којима је Перун дао могућност и број да владају од Атланског океана па све до Тихог!Од тог времена СРБИ рачунају време, данас је 7517 година а МИ ништа нисмо научили већ смо од једног мора сведени на бару која може убрзо и да пресуши!Шта се десило са тим огромним народом? Где је сада? Да ли живимо у другима? Шта нам је чинити? Како преживети? Шта нам нуди србски писац Д. ЋОСИЋ?Да ли је могуће да г-дин Ћосић није читао Његоша? Немогуће да га није разумео?А код Његоша је све нацртано, ту те ИМА или НАМА!Како преживети "Време Змија" а остати при себи?Да ли је Добрица Ћосић овим убио писца у себи? Да ли је пређена црта,дно,бездан?Или је БЕЗДАНИЦА ЈАМА коб СРБСКОГ Рода којој на овај или онај начин тежимо?Да ли је поступак Вука Бранковића кукавичлук,калкулација жеље,жеђи за ТРОНОМ, моћи, власти, или једноставно недоречено капитуланство?Да ли војник зна тактички када треба ући у бој да не буде касно? Да ли је чин Св. Лазара глупост или херојство, чин достојанствен у жртви и вредновању живота?Да ли су ИНДИЈАНЦИ својим капитуланством ишта добили од оних пред које су клекнули? И да ли Добрица Ћосић зна шта би се десило - Дан После? Ко му гарантује да не би доживели судбину Индијанаца јер МИЛОСРДНЕ ЗВЕРИ нису ту да поштују било који папир на који су ставили потпис! Како бранити АПСОЛУТНО КАПИТУЛАНСТВО а не знати шта после? Да ли би данас,после капитуланства, СРБИЈИЦА већ била раздељена као и 1941? Да ли их је борба Давида против Голијата на тренутак заутавила, помела у намерама?да ли је ЧОВЕК само ДОСТОЈАНСТВЕН у СЛОБОДИ? Ако човек клекне може да преживи жртвујући ЖИВОТ, ако се ТИРАНИНУ одупре изабрао је ЖИВОТ, ЖИВОТ у СЛОБОДИ или ЖИВОТ у песми!Г-ин Добрица Ћосић нас учи да клекнемо!
Препоруке:
0
0
37
петак, 03 април 2009 17:57
Nikola
Gospodin Ćosić bi ipak morao da objasni:Koja kapitulacija?
Ona Stefana Nemanje pred vizantijskim carem, iz čijih se okova izbavio 7-8 godina kasnije.
Ili ona bespovratna, progresivna i nadasve evropska?
Препоруке:
0
0
38
петак, 03 април 2009 18:01
БАЧКА ТОПОЛА
Био сам спреман да погинеми тада исто као и петог октобра.Србија се мора бранити увек и од свакога,о томе се не расправља.
Препоруке:
0
0
39
петак, 03 април 2009 18:18
Горан
Једна велика, уствари највећа разлика, између капитулације у Рамбујеу и капитулације у Куманову јесте 3000 живота. Толико људи би било и даље живо у јуну 1999. године да је потписана капитулација у Рамбујеу.
И да ли би аутор овог текста могао да изађе на очи 3000 мајки и да им прича о Демостену и Атини, и да им каже да њихова деца нису више жива зато што "крв која је при томе пала није проливена узалуд, чак ни ако ништа није постигнуто"!!
Колико је у овој земљи људски живот неважан најбоље говори то што 10 година након 1999. године ми и даље немамо списак свих погинулих у том потпуно беспотребном рату.
Препоруке:
0
0
40
петак, 03 април 2009 20:05
au mile
Danas me je pomalo sramota što sam Srbin imajući u vidu položaj Srbije, njenu vlast, sveopšte omalovažavanje od moćnog zapada i njenu snishodljivost koju najbolje reprezentuje postojeća vlast. Ali bi mi bila neizdrživa pomisao da je Srbija odmah kapitulirala, bez borbe, sramno, pa makar za sve bio kriv Milošević koji je gledao jedino svoju fotelju .
Препоруке:
0
0
41
петак, 03 април 2009 20:15
TT
Са друге стране, Косово се заиста није могло дати без икакве борбе. Иако тадашња Србија свакако није била Атина (а Милошевић Демостен), ипак је паралела са догађајем од пре 23 века потпуна. Ми само кроз борбу, у којој смо спремни да заложимо своје животе, показујемо колико нам је до нечега стало.
Reci to porodicama ljudi koji su poginuli u bombardovanju televizije.
Препоруке:
0
0
42
петак, 03 април 2009 21:36
@БАЧКА ТОПОЛА
Не знам само с које стране сте мислили да погинете "бранећи Србију" петог октобра.
Препоруке:
0
0
43
петак, 03 април 2009 21:55
Konstantin V
@Nikola
Da je ta "evropska okupacija" tako "progresivna" pokazuju sledeće činjenice: dva Svetska Rata, više od 50 miliona poginulih, kolonijalistički ratovi širom sveta i najnoviji hitovi: širenje neonacizma u Baltičkim zemljama kao i okupacija Avganistana koja preti da se proširi i na Pakistan. Sve progresija do progresije, nema šta!
Препоруке:
0
0
44
петак, 03 април 2009 22:09
Jasna Simonović
Za Mr Miloša Jankovića:
Ne znam na osnovu čega ste mi plasirali tako veliku optužbu da ne razumem! Volela bih da civilizovano objasnite...Očigledno niste razumeli...
Ne znam na osnovu čega u svom neshvatanju mene "zloupotrebljavate" ime devojčice kojoj je oduzeto nešto najsvetije: život...I to na pravdi Boga, a na očigled zabludele, zaluđene, inferiorne i emotivno otupavele starije generacije kojoj i sama pripadam...
Takođe bih volela da znam da li ste još nešto korisno učinili tokom i protiv rata ili ste samo plakali...
Препоруке:
0
0
45
петак, 03 април 2009 23:26
Драган
Молим све оне који су за капитулацију да ми кажу из којих со то књига научили. Молим их да ме упте која то наука, филозофија, уметност, па и сам живот промовише предају без борбе за своју слободу, права, идеале, мишљење као нешто позитивно и вредно дивљења и помена. Можада ће помоћи да ова "друга Србија" види где греши. Било би пожељно да наведу неки пример да је неко повео свој народ у ропство ради бољег живота.
Препоруке:
0
0
46
субота, 04 април 2009 00:32
Дејан Стојановић
Данас смо претрпани изјавама како за отаџбину треба живети а не гинути и то је лепо,али шта да радите када неко дође и не да вам да живите?Мој одговор је да је витешки борити се па макар и доживети пораз него служити као отирач.Далеко од тога да сам био обожаваоц пок.Милошевића,али сам се тада са 28 година свим срцем ставио на располагање отаџбини,наравно да се нисам радовао одласку у рат,када се завршило и када сам се вратио кући осећања су ми била помешана,срећан због повратка,тужан због Космета.И са ове дистанце од 10 година,чини ми се да је било неизбежно и часно бранити се.Што се г.Ћосића тиче он има и имао је право да мисли како мисли,а ја мислим да он никад није мислио српски већ партијски.
Препоруке:
0
0
47
субота, 04 април 2009 02:18
Peter RV
@Goran ocigledno ne razumije temu ovoga clanka, koja je ,dali se treba braniti od agresora iako ima malo sanse za uspjeh.
Ovdje on podrazumijeva da je to bila Srbija koja se upustila u vojnicke avanture, a ne Amerika i Nato. Ima ovdje jedan drski propagandni napor da se Srbija implicitno identificira sa nacistickom Njemackom, jer je onda mnogo lakse svaljivati srpske zrtve na Milosevica, umjesto na Ameriku i Nato- na one koji su ih pobili. Tipicno kapitulantski: krivica pada na onoga koji pokusava da se brani.
Otpor slaboga prema arogantnim siledzijom se smatra kao otezavajuca okolnost. Ne pita ovaj NVO-vac, dali bi Wesley Clark (ili Klinton) smeo izaci pred roditeljima ovih 3000 pobijenih da im objasni milosrdnost njegovog andjela.Ne. On upravlja njegov prst na Antonica i Tankosica. Ovdje se vidi pravi karakter kapitulanta- tvoj narod mora da je uvijek kriv kad se ne pokori osvajacu. Ako ovo nije neka definicije ropskog mentaliteta-neka onda neko objasni sto je.
Ako je Cosic dosao ,nekako filosofski, do ovakvoga zakljucka, vecina ostalih kapitulanata
imaju malo pragmaticniji "approach" ovoj ideji.
Osvajacima su pored robova, potrebni isto tako i 'emancipovani' urodjenici koji ce da odrze red
medju njima. Kapitulacija je bila uvijek vrlo unosni biznes za neke.
Препоруке:
0
0
48
субота, 04 април 2009 07:01
Johhny
@Predrag & Padobranac..odlicni komentari..citao sam nedavno odlomke iz knjige ministra Vladislava Jovanovica..i shvatio da u politickom ali i vojnom vrhu u Srbiji tog vremena nije bilo pameti a o mudrosti ni govora.Svercovali su naftu..svercovali duvan ..svercovali su sve..a nisu mogli da prosvercuju saku diverzanata do Aviana i Vicenze i td i da na licu mesta pripucaju malo "petardama" u dvoristu i pred vratima nasilnika i razbojnika i tako dobro izduvaju ponosni Albionski balon.Bednici.Neka se srame .
Препоруке:
0
0
49
субота, 04 април 2009 09:03
bojana
zalosno je sta nam savetuje g-din Dobrica Cosic!cak i USTAV nas brani od takvih!
Препоруке:
0
0
50
субота, 04 април 2009 09:54
Konstantin V
@Горан
@TT
Vi ste promašili adresu na kojoj upućujete takve prozivke. Prave adrese bi bile NVO "primadone" i pojednini srpski političari koji su prizivali da se Srbija što žešće bombarduje. Prvom bačenom bombom nad Srbijom, NATO je počinio zločin protiv mira ato se nikako ne može poreći. NATO je rešio da vodi rat i to se nikako nije moglo izbeći. Što se tiče bombardovanja RTS-a, umesto da prozivate gospodina Antonića koji ničimn nije doprineo tom brutalnom činu, bilo bi Vam pametnije da pokrente inicijativu za peticiju da Srbija pokrene tužbu protiv Havijera Solane koj je lično priznao na zapadnim medijima da je on, baš on izabrao RTS kao metu. Najmanje šta možemo da učinimo za pale žrtve jeste da ih sa dostojanstvom pomenemo i da izrazimo njihovim naibližim solidarnost kako ne bi bili usamljeni u njihovom bolu i nenadoknadivom gubitku. Ovaj članak upravo to i čini.
Препоруке:
0
0
51
субота, 04 април 2009 11:18
Печалбар
Познавао сам смерног хиландарског монаха Митрофана, Добричиног земљака. Некада су припадали смртно супростављеним таборима. Али, када су стигле респектабилне године међу њима се створило пријатељство. Шта ли би данас на све ово рекао мудри Митрофан?
Препоруке:
0
0
52
субота, 04 април 2009 12:01
мр. Милош Јовановић
За Јасну Симоновић
Нисам Јанковић. Жао ми је. Не могу Вам помоћи у оба ова случаја. Требало је то много раније.
Препоруке:
0
0
53
субота, 04 април 2009 12:15
Gestapo i dousnici
Ima pravde. Cak i Gestapo je prezirao dousnike. Pogledajte ciji fondovi i donacije prvi presusuju ovih dana.
Препоруке:
0
0
54
субота, 04 април 2009 12:53
Срле, Са
Каква је разлика између ДРЖАВЕ и ПОРОДИЦЕ!?Да ли ће ико капитулирати ако вам је нападнута ПОРОДИЦА ако напасник хоће да вам напаствује кћерку, сестру, мајку!Да ли да мудро капитулирамо, ставимо руке у џепове и чекамо неке боље дане, неке боље дјечаке, неку другу генерацију?Када пада држава пада и народ, КУЋА СЕ РУШИ!А што да вам кажем о ДОСТОЈАНСТВУ, ПОНОСУ, ЧОЈСТВУ и ЈУНАШТВУ! Ако га више нема тамо гдје би га увијек требало бити, нека га буде код нас, нисмо ми жирафе него потомци Старине Новака и малог Радојице подизани уз гусле и завјет и клетву Лазареву!Добрица Ћосић је својим залагањем за диобу и безусловну капитулацију своје рекао! То ме подсјећа на ЕВРОПУ БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ! А не може бити напредка када нас воде овакви. Младом философу моје искрено дивљење јер је срушио један мит на најбољи начин, НАДВИСИО га је у категорији која је у нашем народу на УМОРУ! Браво МЛАДИ Г-дине Танасићу!
Препоруке:
0
0
55
субота, 04 април 2009 15:14
Горан
@Peter RV
Антонићу и Танкосићу је лако да из удобних фотеља пишу о потреби да ратујемо до последњег човека, иако немамо никакве шансе да победимо. Такав академски приступ је лагодан патриотизам, нек неко други гине и шаље своју децу у рат а ми ћемо да се бусамо у јуначке груди са сигурне удаљености. Да је господин Антонић кренуо на Косово и показао својим примером како се брани отаџбина то би био патриотизам. Ово није патриотизам, и кукавичлук је бољи, кукавица бар не шаље друге људе у смрт.
@Konstantin V
Поента Ћосићевог текста и јесте да се рат могао избећи потписивањем споразума у Рамбујеу. Ништа квалитетнији споразум, чак напротив, Србија није добила у Куманову. Погинуло је 3000 људи узалуд. Али Антонићу и Танкосићу изгледа да то није довољан број. Колики је то број, милион, 2 милиона?
Препоруке:
0
0
56
субота, 04 април 2009 16:47
БАЧКА ТОПОЛА
@БАЧКА ТОПОЛА Мало су ми досадили они који недостатак патриотизма и личне храбрости правдају тиме да је увек неко други крив и да они немају везе са тим.Србија се мора бранити, а историја нека одређује кривце. Што се тиче петог октобра,наравно да сам учествовао у обарању режима (РАДНИ СТАЖ МИ ЈЕ ПОЧЕО ЈОШ ДЕВЕТОГ МАРТА СА ВУКОМ)
Препоруке:
0
0
57
субота, 04 април 2009 17:07
Jasna Simonović
za Mr Miloša Jovanovića
Izvinjavam se što sam pogrešno napisala vaše prezime. Vaše donošenje zaključaka bez dokaza i odbijanje da slovnim znakovima date objašnjenje ne priliči osobi sa naučnim zvanjem. Razmislite o tome. Drago mi je što ste se u mom komentaru ipak prepoznali.
Препоруке:
0
0
58
субота, 04 април 2009 19:44
Peter RV
@Jasna promasuje kao i ostali Antonicevi detraktori. Citajte sto pise :
"...ne samo Demosten, nego i mnogi velikani i obični ljudi kroz istoriju, kada bi mogli da nam se obrate apelovali protiv ratova ..." i onda nastavlja njen propagandni smjer sa :
" Danas verujem da nije sramota staviti se "pod zaštitu" ako sam nisi sposoban da vodiš državu..."
Sto Jasna nece primit kao jasno (njena ideologija joj to vjerovatno ne dozvoljava)je, da Srbija nije nikako zeljela rat, nego joj je ovaj bio nametnut, i da nijedan Srbin koji je za odbranu svojega naroda nije zeleo rat. Dali ovo jos uvijek treba ponavljat?
Sto se tice "nesposobnosti za vodjenje drzave", gospodjo Jasna, u doba ovog instantnog electronskog obrazovanja, nijeste naucili da se drzava-zrtva agresije, prvo onesposobi blokadom da bi se napravila laksim plenom.
A "staviti se pod zastitom" agresora je bas terminologija imperijalizma. Da vas potsjetim na zvanicni izraz- zove se "protektorat"!
Neki, nasuprot, smatraju vrlo ne-"normalno" i do kraja sramno, prihvatit ovakvu silom nametnutu "zastitu", koja neminovno stavlja nas narod u kategoriju 'untermenschen'. Ovo nije nikakva fantazija, Srbi su vec zivjeli u ovakvim situacijama. Uzmite u obzir sve prije nego sto se popnete u te vrtoglave moralne visine bezuslovnog pacifizma.
Препоруке:
0
0
59
субота, 04 април 2009 20:23
вук, онај прави
Није никакво чудо да јунак у младости под старост постане помирљиви капитулант. Ради се о страху за живот. Не свој, далеко било, већ својих најближих и најмлађих. Конформизам, набеђена "седа мудрост", политичке разлике са (не)истомишљеницима, власт, има много разлога за такве заокрете у животу. Сви знамо примере Петена, Недића, Драже...Храброст им није недостајала у млађим данима. Ако ништа друго, Добрица се бар не крије иза других. Мени више сметају другосрбијански коментари. Одједном, највећи српски националиста, "великосрбин првог реда", кривац за меморандум, распад Југославије, ратове, Милошевићев режим, наводне српске злочине над другим народима и још сијасет најгорих ствари из њиховог вокабулара, одједном је тај исти, зли Добрица за њих постао мудрац, храбар човек и писац, српски умник, који отворено збори историјску истину свом заблуделом народу, показујући тиме, ето, да је њихов кукавичлук, дефетизам и издаја, уствари врхунски патриотизам и љубав према Србији. О томе је највећи живи српски писац морао да мисли! Да ће га својатати и његова старачка, уморна премишљања користити, баш они, непријатељи свега српског и људског, што је још у овој нашој Србијици преостало. Неодољиво се намеће вечна српска прича о шињелу...
Препоруке:
0
0
60
субота, 04 април 2009 21:31
vitomir
Nisam nikakav ljubitelj Dobrice Ćosića mada sam pročitao njegove romane ali kada čitam ovako jednodušne komentare i osude njegovih razmišljanja moram se zapitati da li je možda u pravu?
Препоруке:
0
0
61
субота, 04 април 2009 22:59
Kontra pitanje
Vitomire,
Mnogi od nas su postavljali slicna pitanja dok su jos citali Vreme, Danas i B92.
Препоруке:
0
0
62
недеља, 05 април 2009 00:41
Peter RV
@Goran.
Nije bas tacno da slabiji nemaju nikakve pogucnosti u oruzanoj borbi protiv mocnoga agresora. Viet-Nam, zahvaljujuci svojemu nesalomljivom moralu, razbio je zube najmocnijoj sili na svijetu.Gubitci su bili ogromni ali su ponosno ostali slobodni. Mogli su da se predaju i da sacuvaju zivote ali su se odlucili da se vrijedi zrtvovat za slobodu. Talibani vam isto tako daju uznemirujuci znak da duh moze opet da nadvlada silu (losa vijest narocito za Hrvate i Albance koji ce uskoro trebat da dokazu vjernost Nato gospodaru- u Afganistanu)
Vi isto tako ne primjecujete da nema "udobnih fotelja" za zrtve agresije u modernom ratu?. Samo kao jedan primjer, Wesley Clark pobi sesnajest cinovnika na RTS-e koji su sjedjeli na nekim udobnim stolicama. Ovo su vrlo lako mogli biti i Antonic i Tankosic. Nato je isto tako pokusao da ubije Milosevica sa njegovom porodicom. Front je svuda kad Amerika sa Natom napada. Dali vi stvarno nemate pojma sto se desava po svijetu, ili se tako pravite da bi vam se cinilo da imate neku neodoljivu logiku? Sad se vise ne"salje" u rat ( sem ako ne ne mislite da posaljete srpske vojnike u Afganistan?), jer pred americkom agresijom svi smo na prvoj liniji fronta. Ako se usudite da otvorite oci, (iako odbijate da se sjetite sto se desilo u Srbiji), Irak,Afganistan ili Gaza, ce vam dati ideju o cemu se radi.
Vasi argumenti bi bili korisni kao protiv-ratna propaganda u- Americi, odakle pocinju svi ratovi.
Препоруке:
0
0
63
недеља, 05 април 2009 03:56
Jasna Simonovic
@Peter RV Mnogo hvala na iscrpnom objasnjenju svojih razmisljanja povodom mojih komentara.
Nemojte me, molim vas, svrstavati u "Antoniceve detraktore", procitala sam tek par clanaka g Antonica, volela bih, ali nemam vremena...
Da, upravo ste vi sjajno opisali u koju "fazu" nebeska Srbija (uz uvazavanje ovog statusa) treba danas da se spusti: na “vrtoglave moralne visine bezuslovnog pacifizma”. Kako ste se samo divno izrazili! Umesto bitisanja u rascepu kapitulacije i borbe za slobodu, mislim da bi iz te pozicije Srbija mogla da sacuva i heroje i zrtve, a i da vrednuje realnost, kao na pr. da u Srbiji ne zive samo Srbi, i da se ne moze samo od kredita i rasprodaje ziveti.
Stavljanje "pod neciju zastitu" ne znaci neminovno "protektorat", ali da ja sad vas ne bih uplasila drugim znacenjem, dalje necu obrazlagati...
Ne pripadam nijednoj zacrtanoj ideologiji, pa nemam ideološku prepreku da i vas i sebe razumem da Srbija nije zelela rat. Da li je Jugoslavija zelela rat, ni to ne verujem, ali verujem da je Jugoslavija vanserijskim lenstvovanjem, pljačkaskim pohodima na ugovore, firme, vlasnicke sisteme, fondove, bahatim rasipanjem vremena, prostora i duhovnih vrednosti “nametnula” rat Srbiji, a jos ni jedan Jugosloven nije odgovarao! Zasto je Srbija preuzela tu krivicu to ne znam. Mozda neka paćenicka tradicija koja je lepa dok ne predje prag.. Sto se tice "nesposobnosti za vodjenje drzave" volela bih da nije tako, ali o tome na nspm-u pisu mnogi, pa nije potrebno da obrazlazem...
Zao mi je ako se vi ili bilo ko drugi oseca kao “untermenschen”... To osecanje ne ide sa ovako dobrim replikama, na kojima bi nam, verujem, pozavidela i Hilari Clinton...
Slazem se da je instant obrazovanje lose, narocito ako se ne kombinuje sa klasičnim ...Instant komunikacija, medjutim, pravo je sredstvo da se vise niko ne oseca kao “untermenschen”...Cak i kada na njega nepravedno padaju bombe ...
Препоруке:
0
0
64
недеља, 05 април 2009 13:45
Peter RV
@ Jasna
"Zao mi je ako se vi ili bilo ko drugi oseca kao “untermenschen”..."
Znate sto, Jasna, onaj koji pristaje da bude rob, pripada toj klasi antropoida- onaj koji odbija da se preda (t.j. da bude "zasticen")- ne.
Vi izgledate prilicno zbunjeni.
Препоруке:
0
0
65
недеља, 05 април 2009 15:42
Jasna Simonović
@Peter RV
@Goran
Zaista mi se svidja što u svojim sadržajnim komentarima dajete zaključke... Bilo bi lepo da izostavite napadački ton i predubedjenje da se ljudi po svojim shvatanjima dele na "ili-ili"!Shvatite ovaj savet kao zaista prijateljski!
Naročito mi se svidja što uvek na kraju komentara dajete završnu sentencu. Kao i kada ste meni pisali, tako i ova zavrsna rec Goranu da od Amerike počinju svi ratovi zasluzuje, po meni, paznju samog Baraka Obame!..
Samo ne znam sta u USA rade UN (nisu valjda svi "untermenschen!)...
Obama je rekao iz Londona da su potrebni "new goals"! Čuje li ga neko? Ili svi samo misle na ratne "targets"! Šta kažete da mi pokušamo da damo Bezuslovni pacifistički predlog za početak mira?
p.s. Kažete da je Nato hteo da ubije Miloševića i njegovu porodicu! Ali nije! Ipak ga je "ubio" njegov narod!
Препоруке:
0
0
66
недеља, 05 април 2009 17:01
kanjos
Kada je u pitanju okupator i tiranin tu nema dvojbe samo OTPOR, OTPOR i samo OTPOR!Nije ni cudo da ovde postoje razlike u misljenjima jer da toga nema ne bi mi danas imali muslimane i Bosnjake! Oni su kapitulirali ali sada ne priznaju kapitulaciju, naprotiv, brane je kao da sa SRBSTVOM nikad nisu imali nista! Svi su mi ovde smesni kada raspravljaju o kapitulaciji nasuprot borbi za SLOBODU i ljudsko DOSTOJANSTVO! Ne ocekujem, niti sam ikada u zivotu, ocekivao da svi mislimo isto! Jednostavno nije mi u krvi, niti kapitulacija niti ROPSTVO i SLUGARANJSTVO!Zato i ne volim AMERE jer su najvece i najpodmuklije UBICE danasnjice ali znam da ce tome isto tako jednog dana doci kraj, ne moramo mi to docekati ali kao sto NAJVECI kaze " KOME ZAKON LEZI U TOPUZU...! Sve se vrti Panta REI, sve tece, ali ostaje zapisano da li si pao i koliko duboko, sve ostalo je prica za malu decu, demagogija! To je toliko jednostavno a filosofija tu sluzi da objasni postupke!Kada razmislim, izgleda da NAS OTAC NACIJE nije razumeo NJEGOSA a o filosofiji njegosevoj ,ne ma ni govora jer je to toliko jeftino, zapravo KAPITULANSKI...
Препоруке:
0
0
67
недеља, 05 април 2009 17:05
bojana
Ovde postoji jedna dobra stvar : ONI koji su voleli DOBRICU neverujem da ce ga vise voleti i postovati kao pre, bar tako naslucujem po komentarima, ali zato ONI koji ga pre nisu voleli velicace njegovu PAMET i pozivace se na njegovu "mudrost"!
Препоруке:
0
0
68
недеља, 05 април 2009 19:02
Peter RV
@ Jasna,
"p.s. Kažete da je Nato hteo da ubije Miloševića i njegovu porodicu! Ali nije!"
Pa,zasto su onda one Nato rakete pogodile mjegovu kucu na Dedinje? Da proslave neciji rodjendan u familiji?
Madame, vi ostajete zbunjeni pred cinjenicama.
Препоруке:
0
0
69
недеља, 05 април 2009 21:05
Здравко
Одлична и провокативна тема. Ја колико сам разумио писац чланка се није ставио ни на једну страну. Оставио је читаоцу да се одлучи, и то је врхунско новинарство, подастријети чињенице и препустити одлуку крајњем кориснику. Немам ја ни капцитета ни тежине да браним Добрицу, њега ће бранити или укопати његово дјело али погледајмо чињеницама у очи. Као прво, у нападу НАТО фашиста на Србију није ни било одбране Србије. Србија је трпила ударце са дистанце, изван домашаја наше одбране. Нама нису пружили шансу да се с њима јуначки поносамо, да се сукобимо. Једино смо се тукли са шиптарском петом колоном. Јест, оборили смо пар авиона. Али, је ли то борба, је ли то одбрана? Нама није пружена шанса да се бранимо, ми се нисмо имали сучим бранити. Друга чињеница је да нисмо уопште имали никаквог савезника. Ући у рат без савезника је тешки авантуризам, ући у рат без иједног савезника против најљуће и најмоћније силе данашњице је злочин према сопственом народу. Трећа чињеница је да је предсјеник Милошевић кроз силне преговоре са људима из НАТО-а у периоду 91-95 добро знао о каквим се бруталним злочинцима ради. Знао је да неће имати милости и да ће ломити до кости, палити и загађивати уранијумом. Знао је то све и упустио се у сукоб. Србија је засута радиоактивним материјама и уништена је будућност наше дјеце. Колико нас је помрло од рака, колико ће нас се родити ненормалних и богаља. Наш геном је нападнут. Свијетли образ и част нема цијене, али борба из доба Демостена и околности борбе у данашњици се драматично разликују. Ни један НАТО војник није погинуо у инвазији на Србију. Је ли то борба, је ли то рат? То је Добрица добро знао и тада а знао је још боље и предсједник. Капитулација? Капитулација је и 5. октобар, али то нико није назвао тим именом, капитулација је и улазак у НАТО савез, али то нико не зове тим именом, капитулација је и пристати на седамдесет и осам дана бјесомучних бомбардовања и онда се правити да ништа није било. Капитулација до капитулације, издаја до издаје.
Препоруке:
0
0
70
недеља, 05 април 2009 21:40
Jasna Simonovic
@Peter RV, nedelja:
U potpunosti se slazem sa vasim komentarom... izuzev sa zagradom...Biti zasticen ne znaci samo predati se u negativnom smislu...(Ponekad znaci i krov nad glavom...)
Opet ste me zadivili vasom zavrsnom sentencom, iako vec znam da me mnogi tako vide kad me ne vide...hvala vam...
p.s. evo bas sam cula da su Obami primarni razoruzanje i ekologija...Sta kazete da se mi prijavimo za "razoruzan ekoloski" zemaljski punkt? To je u skladu sa "visoko moralnim pacifizmom"! (A i da ima gde da se eventualno spusti ili na drugi nacin otelotvori neko novo ili staro Božansko biće jer mislim da odavno nije bilo direktne Božje pomoći za kojom vapi sav usnuli i realni svet! Ali to je vec druga tema i ne znam zasto sam je ovde ubacila. Verovatno iz svoje zbunjenosti!)
Препоруке:
0
0
71
недеља, 05 април 2009 23:42
They say what they say...
@ Jasna
JFK je svojevremeno rekao da je gradjanin Berlina, a onda je poslao najveci broj vojnih savetnika u Indokinu. Sta americki predsednici pricaju i sta rade su razlicite stvari. 'They say what they say and they think what they think,' kaze David Mamet kada govori o americkim trgovackim putnicima. A to je upravo funkcija predsednika; Da 'proda' politiku vladinog i korporatnog sektora sirokim i zavodljivim narodnim masama. TV je glavni izbor 'sirokog' obrazovanja u SAD. Predsednicke kampanje su TV kampanje - vazno je koliko novca obezbedite za televiziju, sve ostalo nije vazno.
Milosevic je bio jako los lider, neodlucni, smuseni birokrata koji je verovao u komunizam, ali nije ga 'ubio' 'njegov' narod. Ne bih rekao ni da je SM bio diktator; dozvolio je rad medijima koji i danas (i to znamo kako) rade u Srbiji - rade Srbiji o glavi... Onog momenta kada su stranci uspeli da se spoje i potplate njegove policajce i vojnike, SM je pao. Pa sta?!
Peti oktobar je bio drzavni udar. To se vidi po nivou represije u danasnjoj Srbiji koji se moze uporediti samo sa samoupravnim sedamdesetim - mislite li da ce Tadic dozvoliti da se ponovi scenario od petog oktobra. Ni danas, kao ni tokom sedamdesetih, kao ni u poslednjih nekoliko godina vladavine Milosevica NIKO u Srbiji ne veruje u javni diskurs. Niko ne veruje u javno izrecene 'istine'. Zar mislite da je nivo represije danas nizi nego onda?
Nije vazno ko bi se danas borio, a ko ne. Nije cak ni vazno ko bi kapitulirao, a ko ne. Vazno jeste sa moralnog stanovnista, ali razgovori o proslosti (ukoliko nemaju reprkusija na buducnost) nam nece pomoci. Daleko je vaznije da se dijagnoza jednog propalog, bolesnog drustva napokon uspostavi. Naivne, idealisticke koncepcije Zapada, projekcije sopstvenih zelja, kao i ignorisanje realnosti dovode do borbe za goli opstanak. No, u takvim situacijama se cula obicno jako izostre, i to se ovih dana dogadja u Srbiji.
Препоруке:
0
0
72
понедељак, 06 април 2009 05:33
Bane
Postovani g. Antonicu,
Sada vise ne citamo Politiku, nego NSPM. Hvala sto pisete.
Pozdrav iz iseljenistva.
Препоруке:
0
0
73
понедељак, 06 април 2009 08:18
Jasna Simonović
Peter RV
@ Jasna nedelja
Ne, ovoga puta vaša zavrsna sentenca je pogresna. Ne ostajem zbunjena pred cinjenicama, vec zbunjena pred vama! Površno i proizvoljno ste izvukli deo iz pasusa koji opisuje moje razmisljanje o necemu o cemu se govorilo za vreme bombardovanja, a na sta ste nas vi podsetili: da je Nato hteo da ubije Milosevica.
Gde ste procitali da ja to negiram?! Ili da ja, ne daj Bože, opravdavam nameru da se ubije Milošević (kao i bilo ko drugi)!?.
"Ali nije!" je čista činjenica! Njome se ne opisuje da li je neko hteo, smeo, imao nameru ili nešto peto! Nastavak pasusa, medjutim, "Ipak ga je "ubio" njegov narod" opisuje da se Natou ipak "nije dalo" da ga ubiju...(Koja je to viša sila odredila, to ne znam, to je nama običnima nepoznat "teren"!)...Taj nastavak pasusa uvodi u novu "činjenicu" koju dozvoljavam da neko može da negira, neko da ne vidi, a neko i da previdi, kao što ste vi uradili...Ali ni u kom slučaju ne može bez nje da donosi zaključke o prethodne dve rečenice.
Hvala za sve sto ste mi napisali. Početi nekoga da razumeš je prvi korak ka razumevanju...
Препоруке:
0
0
74
понедељак, 06 април 2009 16:30
дарко
Дилема коју Слободан поставља јесте дилема која дели ''патриотску'' и ''демократску'' Србију данас, али она одражава и још нешто. Тиче се питања суштинског вредносног утемељења заједнице којој припадамо, дакле српског народа.
Проблем аргументације обе стране је у њиховом утемељењу у нечему што, за ову прилику, можемо назвати хуманистичким идејним дискурсом. Добрициним западно-хуманистичким и Николиним античким. Грубо поједностављено, оно што их спаја је опште хуманистичко схватање овог света као једине реалности, са веома магловитом представом судбине човека након окончања његове евидентне материјалне егзистенције.
И сад у таквом дискурсу, обе стране заправо постављају питање судбине човека и заједнице којој он припада.
Добрица говори са становишта човека појединца и његових ближњих, а Никола види човека у оквиру заједнице којој припада и која као и човек настоји да опстане у историји ослоњена на свој идентитет, и који је несумњиво реалан, као и онај појединачни. И обојица су са свог становишта у праву. Али, неумољива логика хуманизма даје Добрици за право.
Јасно је, опстанак заједнице захтева жртву појединца, како ону духовну (свест о припадању и одговорност припадања заједници), тако и ону физичку (смрт у рату за њену физичку одбрану). Но, јасно је и то да изналажење смисла само у историјском,овоземаљском,постојању заједнице, посебно оне која је, попут српске, била изложена готово непрекидном страдању у борби за опстанак, постепено, из генерације у генерацију,разара спремност њених појединих чланова на жртву и доводи до, прво духовне, а онда и физичке, као последичне, спремности на ''капитулацију''.
Проблем српског актуелног тренутка, одлично постављеног у тексту Слободановом као ''проблем капитулације'', јесте проблем нашег најмање двовековног несретног духовног присвајања западњачког хуманистичког дискурса (у основи религиозног, световног, погледа на свет)који природно доводи до капитулације као одговора појединца на претњу његовом опстанку.
Препоруке:
0
0
75
понедељак, 06 април 2009 17:37
Peter RV
@They say what they say...
Briliant komentar. Dodao bih da je Milosevica oborilo njegovo naivno vjerovanje da moze da se sporazume sa snagama ciji karakter on nije razumjeo- sto je neoprostivo za nekoga u takvom polozaju. On nije shvatio da se sukobljava sa 'udarnim brigadama' svjetskog kapitalizma. Ne razumijem uopste da nije bio u stanju da vidi sto mu se sprema iz Budimpeste sa parama Sorosa i CIA-e. Vjerovatno je bio vec iscrpljen dogadjajima u kojima je postao jedan obicni posmatrac.
Ne samo on, nego ni njegov naslednik Kostunica,
nije, isto tako, imao pojma da vlast koju je dobio, nije njegova vec -Djindjinceva. Ovi nasi 'lideri' su, izgleda, zivjeli u nekoj Carobnoj Zemlji Alicije, iz koje nijesu htjeli da izadju ni kad su uvidjeli da su glavni gospodari Srbije, anglo-americki ambasadori.
Spanski diktator Franko je imao jednu omiljenu izreku za dane u kojima stvari idu lose : "No hay mal que por bien no venga" ('nema zla u cemu nema nista dobro').Sad kad se uvjerimo da smo stigli do dna, jedini izlaz ce nam postati- da se dignemo sa koljena.
Препоруке:
0
0
76
понедељак, 06 април 2009 18:55
Jasna Simonovic
They say what they say...
@ Jasna
Pristojnost mi ne dozvoljava da ne odgovorim iako se u njemu malo “ prepoznajem”.
Počastvovcana sam što tražite odgovore na toliko mnogo važnih tema, pa bi bilo neozbiljno da se upuštam u dublju analizu.
Moja je želja da komentare prihvatite dobronamerno kao što dobronamernim ja smatram vaš komentar.
Prvi pasus: Svaki amrički presednik je osoba za sebe. Detinje je o njima misliti kao o amorfnoj masi. Nije lepo američke predsednike porediti sa američkim trgovačkim putnicima, jer pozicija prezidenta USA ne znači samo brigu o trgovini.
“Pa šta?”: Niste u pravu. Ja ne želim da predsednik, koji god, padne već da bude pobedjen na izborima na celoj legitimnoj teritoriji. Ne želim da predsednik, koji god, bude proteran u Hag.
“Zar mislite da je nivo represije danas nizi nego onda?” : Mislim da je nivo represije danas veći nego pre što se mene lično tiče. Pre 5. oktobra dobila sam jedan sudski proces, a danas nijedan iako su i pravda i pravo na mojoj strani!
Poslednji pasus: Bravo za vaš zaključak!
Ako smo počeli da vodimo borbu za goli opstanak, ako su nam se čula izoštrila, i ako se to danas dešava u Srbiji, a ja vama verujem da je tako, onda mi imamo šanse.
Vi ste dijagnozu društva već dali. Logički razmišljajući kad nešto propadne treba mu novac. A kad je nešto bolesno potreban je lek. Lično nemam drugu ideju do da počnem od predloga za rešavanje i novca i
leka do onog koga sam već dala Anti korupcijskom savetu. Svako nek uradi što može.
Препоруке:
0
0
77
понедељак, 06 април 2009 19:23
Мрак
Парадоксално, али већ одавно се могла уочити суштинска сличност у размишљањима Добрице Ђосића и Вука Драшковића. После овог Ћосићевог писанија, разлика се још више смањила. Не мислим да сам овом констатацијом изрекао комплимент ни једном од њих, а свакако, нисам то ни желео!
Препоруке:
0
0
78
понедељак, 06 април 2009 22:03
veljko
Naravno da nije i ne treba kapitulirati, trebalo je pobediti. Mislim da se moglo. Milošević nije hteo pobedu u kojoj bi mi pobili dvesta, trista hiljada Hrvata i muslimana, hteo je do pravednog rešenja pregovorima. Mislio je da pobediti znači masakrirati druge i nije hteo takvu pobedu. Sad sam siguran da se rat mogao bolje voditi, ni sad nije kasno. Ali..
Evo primera. Bio sam na frontu u mom zavičaju. Držao sam ambulantu i nisam imao nikakvo oružje. Preko puta moje ambulante je bila stanica srpske milicije. Bila su neka dejstva i dobili smo naređenje da se sklonimo u rov. U rovu kao u grobu. Izašao sam na livadu i seo pored zgrade, barake u kojoj je bila policijaska stanica. U policijskoj stanici moj dalji rođak Jovo šef srpske policije, razgovara preko radio stanice sa šefom muslimanske policije u gradu Jasminom. Pita ga muslimanski policajac : "Ko ima od Srbijanaca gore?" Srpski policajac mu dade tri imena između ostalog i moje. Sva trojica nas "Srbijanaca" smo bili rođeni u krugu deset kilometara. I naši očevi i naši dedovi. On mu referiše da smo "Srbijanci".E što sam ja Srbijanac, a on nije? Šta sam mogao nego da odem sa tog mesta, očajan. Nakon dve tri godine saznam da je taj "srpski" policajac imao mogućnast da o trošku Srbije omogući sinu da u studentkom domu "đšabe" stanuje, knjige, hrana. Ja nikad nisam popio čašu vode u Srbiji da je nisam platio. Pomislio sam tad, 1995 ili 6, e moj Slobodane, kome ti veruješ i koga ti stipendiraš, nećeš se ti glave nanositi. Naš, srpski i Slobodanov problem je bio u Slobodanovim saradnicima, naravnmo ne svim. Kakve je imao saradnike dobro je prošao, a i mi sa njim. Što se Dobrice tiče, već odavno se spremam da kažem Karadžićevom timu, Ivaniševiću koji se druži sa Dobricom, da mu ništa ne veruju. Ja mu ne verujem odavno. Srbi gaje guje u nedrima od davnina. Zašto? E ako na to pitanje odgovorimo naći ćemo i rešenje, ja nemam ideju zašto gajimo guje u nedrima vekovima.
Препоруке:
0
0
79
понедељак, 06 април 2009 23:08
Darko> Kosovo je Srbija
Najveca Miloseviceva greska je u tome sto kada se vec uslo u sukob se nije islo do kraja.Milosevic je fakticku, a ne formalnu kapitulaciju, potpisao u onom momentu kada je shvatio da je njegova vlast ugrozena,i da ce mozda proci kao Sadam Husein.Medjutim,prosao je mnogo gore.Ja iskreno ne mogu da mu oprostim povlacenje vojske sa Kosova i Metohije,tada je fakticki sve propalo.
Sada nam samo ostaje da se drzimo grcevito povelje UN i rezolucije i cekamo povoljne geostrateske okolnosti.
Moramo uciti decu da je to nase , nesmemo se odreci Kosova,kao sto Cosic predlaze .
Препоруке:
0
0
80
уторак, 07 април 2009 07:43
Jasna Simonovic
za Peter RV
"jedini izlaz ce nam postati- da se dignemo sa koljena." Sjajno!
Препоруке:
0
0
81
уторак, 07 април 2009 08:11
Predrag
Od dana kada ste objavili poslednju kolumnu u ''Politici'' ja je više ne čitam. Očekujem da gospoda Vukadinović i Lazanski uskoro uvide da sadašnji izbor njihovih kolumnista nije njihovo društvo, ne čekajući da im Sonja Liht i Bujošević ''stave to do znanja''.
Препоруке:
0
0
82
среда, 08 април 2009 00:25
der waldgang
i dok svi vi tako lepo polemisete, mogli biste da se zapitate KOLIKO VAS JE ZAISTA ZABRINUTO ZA KOSOVO I METOHIJU?
sta ste konkretno uradili da KiM ostane u sastavu Srbije?
da citiram Antonica kome se divite:
"Србија ће изгубити Косово онога тренутка када заборави своје хероје са Паштрика, своје погинуле пилоте и своју пострадалу децу... Колико смо близу тога?"
Kosovo je izgubljeno jer ste zaboravili one koji su zivi... valjda cete ih se setiti kada budu mrtvi?
Препоруке:
0
0
83
среда, 08 април 2009 09:01
Jasna Simonovic
der waldgang
Vaše pitanje bi bilo zaista pravo da ste ga napisali u prvom, a ne u drugom licu množine.
Ipak, prevideću tu nepravednost i odgovoriti vam kao jedna od prozvanih :
- Nisam samo zaista zabrinuta za Kosovo i Metohiju, vec sam zaista zabrinuta za celu Srbiju, a naročito za sebe. (Izostavicu da sam zabrinuta i za EU i ceo svet pošto pokušavam da me ljudi koji čitaju ne vide odmah zbunjenom, jer to otera sadržaj komentara u drugi plan).
- Da, ja nisam uradila ništa da KiM ostane u sastavu Srbije, jer ne znam da li će Srbija uopšte ostati u nekom sastavu, ali jesam uradila da tadašnja Jugoslavija (sa SCG i Kosovom)ostane u jednom sastavu, SAD. To sam uradila na osnovu svojih izgubljenih ljudskih prava na nivou YU i nekih članica EU, a na osnovu petparačkog ponašanja prema glasačima sa Kosova i Metohije u to vreme.
- Da, mislim da sam uradila dosta toga za Kosovo. Moj rad za Kosovo zasnovan je na ekonomiji i obuhvata firme Farmest, Farmakos, Printeks, Solvay, Kali-Chemie, ICN ...Bilo bi hvalisavo da držim tezu o tome gde je sve otišla moja dokumentacija u vezi svega što se dešavalo...Oduvek sam (više od oružja!) volela onu narodnu: Dajte narodu hleba i igara...
Препоруке:
0
0
84
среда, 08 април 2009 10:03
Veljku
"Sad sam siguran da se rat mogao bolje voditi, ni sad nije kasno...! Можете ли данашње политичаре замислити као војсковође? На пример, Шутановца, Тадића, Ђелића, Динкића...а као мистра иностраних послова и једног од главних преговарача С. Маловић?
Препоруке:
0
0
85
среда, 08 април 2009 15:21
@ Jasna Simonovic
"Oduvek sam (više od oružja!) volela onu narodnu: Dajte narodu hleba i igara..."
Ne može sve odjednom! Dobili ste igara! A za hleb se sami snađite!
Препоруке:
0
0
86
среда, 08 април 2009 19:19
Jasna Simonovic
Gdine ili gdjo Bezimeni, ne razumem....
Препоруке:
0
0
87
среда, 08 април 2009 23:36
der waldgang
jasna simonovic,
nije bilo upuceno vama... jer nije vas stav taj koji me je naterao da napisem to sto sam napisao
Препоруке:
0
0
88
четвртак, 09 април 2009 08:18
Jasna Simonovic
der waldgang
Najlepše hvala na objašnjenju. Uvek je najbolje tačno se pozvati da se ne bi neko našao povredjen ili prozvan bez vaše namere...
Препоруке:
0
0
89
четвртак, 09 април 2009 15:53
kritika je privid, ali
Prednost dajem stavovima i razmisljanju mladog Tanasica.
Препоруке:
0
0
90
четвртак, 09 април 2009 20:46
Durmanovic H
Kada cu imati prilike da procitam nesto pametno.Kosovo je izgubljeno 1913g. kada se Srpska skupstina nije slozila o ravnopravnom razvoju Kosova kao tek osvojene teritorije sa ostalim delovima Srbije.Tugaljive ispovesti cika Dobrice koji godinama kao otac nacije razmislja i brine se nad sudbinom Srbije podsetilo me je na reci S.Jovanovica koji tvrdi da kod nas nikada nije bilo intelektualne elite.Nas "inelelektualac" kao Dobrica pati od manjka kulture koja trba da ga omeksa a ima opustene moralne kocnice sto mu omogucava visak sirove energije.Tata nacije je uvek naknadno pametan.
Препоруке:
0
0
91
среда, 15 април 2009 19:13
Bojan Todorović
Šta ti je život.! Juče se radovah Vašem odlasku iz Politike a danas evo me za Vama na NSPM !
Povlačenje paralele između situacije u Atini od pre 23 veka i Miloševićeve Srbije je pogrešno i neodrživo iz nekoliko razloga: 1) Prvi, najkrupniji je razlika između porobljavanja Atine ( i porobljavanja uopšte ) i zauzimanja dela teritorije. Ratovanje za vlast nad delom teritorije se nikako ne može poistovetiti sa ratovanjem za očuvanje države, slobode čitavog naroda i protiv ropstva pod tuđinom. To bolje znate od mene g. Antoniću pa ne vidim čemu neodrživa tvrdnja. Mislite li da se neko ne bi latio oružja da su nam Amerikanci došli sa zahtevom koji je dobio Demosten? Pa čak i sa Miloševićem? Ne, ovo je bilo kusanje vrele kaše koju je on sam svojom bahatošću zakuvao, a svaka žrtva iz gluposti je ogromna i nepotrebna. 2) U tadašnjoj Atini nije živelo većinsko drugonacionalno stanovništvo, a bez ikakvog učešća u vlasti, nije bilo sukoba sa nosiocima vlasti ni poziva za pomoć spolja, kakva je situacija bila na Kosovu. Tih primera u istoriji ima dosta pa je adekvatnije porediti njih sa kosovskom situacijom. 3) Milošević je imao jako puno vremena da situaciju reši na drugi način, da nas potpuno poštedi ultimatuma i bezizlaznih situacija ali ih je sve od reda prokockao. Kada se došlo do zaključka da dve strane ne mogu da nađu nikakvo prihvatljivo rešenje pristupilo se brutalnom ultimatumu i još brutalnijoj demonstraciji sile na njegovom ostvarivanju. Kao što znamo – Albanci su uspeli da za sevoje ciljeve obezbede podršku svih, a naša strana je uspela da i tradicionalne i očekivane prijatelje otera od sebe. Ima još dosta stvari koje su neuporedive pa Vaš romantični pokušaj da sitnog nesposobnog komunističkog diktatora koga je vreme pregazilo a istorija gurnula u kovitlac trpate u red velikih ličnosti i vladara iz prošlih vremena nema nikakvog osnova. O tome koliko se stvarnost, odnosi, shvatanja, navike, civilizacijski nivo izmenio u protekla dva veka ne treba ni govoriti.
.jpg)
Niko normalan nije hteo da gine pod vodjstvom Miloshevica koji je prethodno izmrcvario Srbiju.
1991 i `95 smo jos imali kakvu-takvu obavezu da poginemo i.. pokushali smo.
Narod je sumanuto drzao Miloshevica na vlasti tih godina i nije bilo smisla ginuti sa onakvim vodjstvom
Da je bilo nekog normalnog i chovechnog na vlasti.. izginuli bi smo .. bar mi stariji ( 1950... 1960)
Decu je trebalo sacuvati ..njihove bitke tek dolaze .
Imali bi smo otvorenu istorijsku opciju da nismo potpisali kapitulaciju u Kumanovu.. da je Kosovo klasicno okupirano ( nema sumnje da ga ne bi smo odbranili ) .
Ovako mi stariji smo " sklonili zadnjicu u ustranu " i ostavili deci da ginu u njihovo vreme .. tipichno srpski.. " da sacuvam sebe a za njih .. kako im Bog da" . Optet ce kad-tad morati da "oslobadjaju" Srbiju.. koju smo mi procerdali od Kralja Ujedinitelja do Miloshevica.. pa i danas , dobrim delom.
Imali bi smo kao nacija buducnost.
Ovako je kriticno .. mislim ta nasha buducnost
Clanak je korektan , bas korektan
Срби су увек били самосвестан народ. Пет тешких векова под Турцима Срби су памтили Косово и сачували нацију.
Данас је другачије време. Масовни медији су ђавоља работа. Тешко је предвидети докле могу довести људски ум.
Не даје се територија а поготово Косово без рата. Никада то није било у историји.
Јесте било узалудно али некада се став једноставно мора показати, ако човек жели да буде човек а не гмизавац. Наравно увек ће бити гмизаваца.
Замислите да вам многоструко јачи човек бије рођено дете, знате да је јачи и да не можете да одбраните ни себе ни дете, али ће се сваки родитељ ипак супротставити. Неће размишљати о последицама већ ће се супротставити. Можда изгледа нелогично али је тако, и сигуран сам да чак и они који су гмизавци у вези са Косовом, у случају да им неко нападне дете би бранили своје дете.
И Косово је слично том примеру.
Морали смо да се бранимо од агресије Нато, није било друге уколико смо желели да будемо људи.
Био сам мобилисан за време агресије и знам шта говорим. Знао сам и тада да је било узалуд али бих се опет одазвао мобилизацији.
Неке ствари се не могу релативизовати.
prilicno romantican pristup a i po svemu sudeci pogresan. ono sto ujedinjuje zajednicu je kolektivni osecaj nepravde, a ne otpor toj nepravdi, koji je (bio) rezultat tog osecaja. narod je bio ujedinjen i oko priznanja kosova, npr., iako se tome nije odupirao ratom. naprotiv, uopste nije ocigledno da je sam rat iz 99 doveo do naknadnog ujedinjenja u srbiji. to negde i vi priznajete, jer i sami navodite kako mnogi smatraju da nije trebalo ratovati.
s druge strane, postoje mnogo jednostavniji razlozi zasto ratovanje protiv nadmocnijeg neprijatelja moze da bude opravdano. osnovni razlog je taj sto je poslata poruka potencijalnim napadacima da je 1) srbija spremna da ratuje, dakle ne moze se pretnjom sile naterati na bilo sta 2) rat sa srbijom imace cenu za napadaca jer srbija nece tek dako odustati tj. kapitulirati, sto moze da odvrati buduce napadace.
takodje, posto sam rat generise nove zrtve, on moze da pojaca osecaj nepravde, i na taj nacin da ujedini zajednicu (taj ujedinjujuci element se i danas vidi pri pomenima zrtvama bombardovanja). ali to je nesto drugo od tvrdjenja da odluka da se ratuje deluje ujedinjujuce. naprotiv, takve odluke obicno izazivaju nove razdore, jer se nepravdom ujedinjen narod deli oko toga sta je optimalna strategija.
Srbija nikada u svojoj istoriji nije mogla da diplomatijom ubedi mocne osvajace:Otomansko carstvo,Austrougarsku,nacisticku Nemacku,NATO,Vatikan...
Njihovi interesi zahtevali su "Drang nach Osten"-bilo zbog zacina,vizantijske plave boje,bilo zbog energenata....
Tacno je i da je Srbija kao vazalska drzava u nekim periodima svoje istorije (Bajazit-Olivera) bolje prolazila i ocuvala jezik SPC i kulturu....Ili za vreme Milosa Obrenovica koji je znao s Portom.
Braneci KiM branjeni su osnovni principi Povelje UN i Povelje EU.
Ono sto je Vatikan katolicima,Meka muslimanima, to je Kosovo Srbima.
Sramota je sveta i NATO-a, sto je pogazio pravo na zivot,veru,jezik,istoriju,imovinu, jednom malom,hrabrom narodu.
Kako seju,tako ce i znjeti.....
Svakoga dana kazite svojoj deci:
Kosovo je Srbija!
Између Ћосића и младог филозофа нема избора.
Учествовао сам у рату, и поново бих се одазвао позиву.
" Покојни Александар Солжењицин је говорио малтене исто, примећујући да су руски ставови према Западу, „почели да се мењају када се десило НАТО-ово сурово бомбардовање Србије. Може се рећи да су сви слојеви руског друштва били дубоко и непобитно шокирани овим бомбардовањима… Тиме је перцепција Запада као углавном ‘витеза демократије’ била замењена разочаравајућим разуверењем да се ради о прагматизму, често суровом и себичном, који је у језгру политике Запада. За многе Русе био је то смртно озбиљан губитак илузија, слом њихових идеала.“
(Гордон Бартош, http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/osveta-balkana.html)
- Jako smo blizu toga gospodine Antonicu, ukoliko tu granicu vec nismo i presli...nije tu rec samo o pamcenju heroja, nego o zaboravu Kosmeta, i o mirenju sa gubitkom u nasoj "kolektivnoj sveti". A bojim se da se to vec desilo
Kada se "bitka" zavrsi lako je biti samohvalisavac jer to je jedino sto preostaje...Mnogo je teže suočiti se da li si mogao nešto da uradiš da to toga ne dođe...
Sve je to stvar istorijskog izbora...Trebalo bi da čovečanstvo sazri u smislu rešavanja problema na pametan način, a ne podnošenjem žrtava...
Ima dovoljno primera u istoriji da bismo i dalje dodavali primere da treba ginuti radi davanja lekcije ...
Kapitulacija i istovremena borba trebalo bi da budu nemoguće sa stanovišta logike...Žao mi je što je Slobodan Milošević došao u takvu situaciju... Baš mu nije bilo lako!
Kapitulacija i borba za Kosovo mogli su, međutim, da dobiju svoju nestradalnu šansu da je ekonomija, kao što nije, uzela primat...
Na primer, da je neki zapadni gigant (kao što je trebalo ICN sa Farmakosom ili Solvay sa Farmestom!)započeo svoj biznis na Kosovu, teško da bi ljudi imali vremena da se svađaju, a političari da sebe stavljaju u pogubni rascep između istovremene kapitulacije i borbe za slobodu...A teško da bi došlo i do bombardovanja zapadnih interesa!
Ne znam da li bi Atina bolje prosla nego što jeste da se stavila pod zastitu Filipa Makedonskog ...
Ali verujem da bi ne samo Demosten, nego i mnogi velikani i obični ljudi kroz istoriju, kada bi mogli da nam se obrate apelovali protiv ratova ... Pogotovo u današnje vreme globalne instant komunikacije!
Danas verujem da nije sramota staviti se "pod zaštitu" ako sam nisi sposoban da vodiš državu...Vođenje države je ozbiljna ekonomska stvar i ne treba da se zasniva samo na besedništvu...
nasred tebe Sodom zapusio!
Prvo su došli po komuniste,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po Jevreje,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.
Zatim su došli po sindikalce,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.
Zatim su došli po katolike,
a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.
Zatim su došli po mene,
ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.
Možda jednog dana i shvati noviju srpsku istoriju.
Pa zar za vas Dobrice postoji covek da bi samo jeo, pio i razmnozavao se? Pa to radi i svaka ptica. Istina ne zivi u velelepnim kucama, ne vozi skupa kola, ne putuje po svetu da gleda svetska cuda, ne radi mnoge gluposti sto su pojedini ljudi spremni da urade, pa i ona na smrt brani svoju teritoriju i drvo na kojemu joj je gnezdo.
U zivotu postoji granica ispod koje se ne moze. Vi ste bili dugo na "brdu", ali izgleda da vas je konform potpuno zaslepio, pa niste videli i ne vidite dalje a trebalo je da vodite narod. Napisali ste sto ste napisali, rekli ste sto ste imali da kazete, pa dosta.Kako to da jos ne znate da se sloboda, znaci zivot, ne dobija na poklon, za nju se svaki zivi stvor bori. I nije zivot samo u jelu i picu, a i za to je potrebna itekakva borba, zivot su i moji najmiliji zivi i mrtvi,moj narod sa svim herojima i izdajnicima, svim velikanima i huljama, moji prijatelji i neprijatelji sirom sveta.Zivot su moja secanja i osecanja,moja stavrnost i moji snovi. Zivot je oko mene i u meni. Dok sam ziv. A posle? Ako me neko upamti. Po zasluzi.
Ona Stefana Nemanje pred vizantijskim carem, iz čijih se okova izbavio 7-8 godina kasnije.
Ili ona bespovratna, progresivna i nadasve evropska?
И да ли би аутор овог текста могао да изађе на очи 3000 мајки и да им прича о Демостену и Атини, и да им каже да њихова деца нису више жива зато што "крв која је при томе пала није проливена узалуд, чак ни ако ништа није постигнуто"!!
Колико је у овој земљи људски живот неважан најбоље говори то што 10 година након 1999. године ми и даље немамо списак свих погинулих у том потпуно беспотребном рату.
Reci to porodicama ljudi koji su poginuli u bombardovanju televizije.
Da je ta "evropska okupacija" tako "progresivna" pokazuju sledeće činjenice: dva Svetska Rata, više od 50 miliona poginulih, kolonijalistički ratovi širom sveta i najnoviji hitovi: širenje neonacizma u Baltičkim zemljama kao i okupacija Avganistana koja preti da se proširi i na Pakistan. Sve progresija do progresije, nema šta!
Ne znam na osnovu čega ste mi plasirali tako veliku optužbu da ne razumem! Volela bih da civilizovano objasnite...Očigledno niste razumeli...
Ne znam na osnovu čega u svom neshvatanju mene "zloupotrebljavate" ime devojčice kojoj je oduzeto nešto najsvetije: život...I to na pravdi Boga, a na očigled zabludele, zaluđene, inferiorne i emotivno otupavele starije generacije kojoj i sama pripadam...
Takođe bih volela da znam da li ste još nešto korisno učinili tokom i protiv rata ili ste samo plakali...
Ovdje on podrazumijeva da je to bila Srbija koja se upustila u vojnicke avanture, a ne Amerika i Nato. Ima ovdje jedan drski propagandni napor da se Srbija implicitno identificira sa nacistickom Njemackom, jer je onda mnogo lakse svaljivati srpske zrtve na Milosevica, umjesto na Ameriku i Nato- na one koji su ih pobili. Tipicno kapitulantski: krivica pada na onoga koji pokusava da se brani.
Otpor slaboga prema arogantnim siledzijom se smatra kao otezavajuca okolnost. Ne pita ovaj NVO-vac, dali bi Wesley Clark (ili Klinton) smeo izaci pred roditeljima ovih 3000 pobijenih da im objasni milosrdnost njegovog andjela.Ne. On upravlja njegov prst na Antonica i Tankosica. Ovdje se vidi pravi karakter kapitulanta- tvoj narod mora da je uvijek kriv kad se ne pokori osvajacu. Ako ovo nije neka definicije ropskog mentaliteta-neka onda neko objasni sto je.
Ako je Cosic dosao ,nekako filosofski, do ovakvoga zakljucka, vecina ostalih kapitulanata
imaju malo pragmaticniji "approach" ovoj ideji.
Osvajacima su pored robova, potrebni isto tako i 'emancipovani' urodjenici koji ce da odrze red
medju njima. Kapitulacija je bila uvijek vrlo unosni biznes za neke.
@TT
Vi ste promašili adresu na kojoj upućujete takve prozivke. Prave adrese bi bile NVO "primadone" i pojednini srpski političari koji su prizivali da se Srbija što žešće bombarduje. Prvom bačenom bombom nad Srbijom, NATO je počinio zločin protiv mira ato se nikako ne može poreći. NATO je rešio da vodi rat i to se nikako nije moglo izbeći. Što se tiče bombardovanja RTS-a, umesto da prozivate gospodina Antonića koji ničimn nije doprineo tom brutalnom činu, bilo bi Vam pametnije da pokrente inicijativu za peticiju da Srbija pokrene tužbu protiv Havijera Solane koj je lično priznao na zapadnim medijima da je on, baš on izabrao RTS kao metu. Najmanje šta možemo da učinimo za pale žrtve jeste da ih sa dostojanstvom pomenemo i da izrazimo njihovim naibližim solidarnost kako ne bi bili usamljeni u njihovom bolu i nenadoknadivom gubitku. Ovaj članak upravo to i čini.
Нисам Јанковић. Жао ми је. Не могу Вам помоћи у оба ова случаја. Требало је то много раније.
Антонићу и Танкосићу је лако да из удобних фотеља пишу о потреби да ратујемо до последњег човека, иако немамо никакве шансе да победимо. Такав академски приступ је лагодан патриотизам, нек неко други гине и шаље своју децу у рат а ми ћемо да се бусамо у јуначке груди са сигурне удаљености. Да је господин Антонић кренуо на Косово и показао својим примером како се брани отаџбина то би био патриотизам. Ово није патриотизам, и кукавичлук је бољи, кукавица бар не шаље друге људе у смрт.
@Konstantin V
Поента Ћосићевог текста и јесте да се рат могао избећи потписивањем споразума у Рамбујеу. Ништа квалитетнији споразум, чак напротив, Србија није добила у Куманову. Погинуло је 3000 људи узалуд. Али Антонићу и Танкосићу изгледа да то није довољан број. Колики је то број, милион, 2 милиона?
Izvinjavam se što sam pogrešno napisala vaše prezime. Vaše donošenje zaključaka bez dokaza i odbijanje da slovnim znakovima date objašnjenje ne priliči osobi sa naučnim zvanjem. Razmislite o tome. Drago mi je što ste se u mom komentaru ipak prepoznali.
"...ne samo Demosten, nego i mnogi velikani i obični ljudi kroz istoriju, kada bi mogli da nam se obrate apelovali protiv ratova ..." i onda nastavlja njen propagandni smjer sa :
" Danas verujem da nije sramota staviti se "pod zaštitu" ako sam nisi sposoban da vodiš državu..."
Sto Jasna nece primit kao jasno (njena ideologija joj to vjerovatno ne dozvoljava)je, da Srbija nije nikako zeljela rat, nego joj je ovaj bio nametnut, i da nijedan Srbin koji je za odbranu svojega naroda nije zeleo rat. Dali ovo jos uvijek treba ponavljat?
Sto se tice "nesposobnosti za vodjenje drzave", gospodjo Jasna, u doba ovog instantnog electronskog obrazovanja, nijeste naucili da se drzava-zrtva agresije, prvo onesposobi blokadom da bi se napravila laksim plenom.
A "staviti se pod zastitom" agresora je bas terminologija imperijalizma. Da vas potsjetim na zvanicni izraz- zove se "protektorat"!
Neki, nasuprot, smatraju vrlo ne-"normalno" i do kraja sramno, prihvatit ovakvu silom nametnutu "zastitu", koja neminovno stavlja nas narod u kategoriju 'untermenschen'. Ovo nije nikakva fantazija, Srbi su vec zivjeli u ovakvim situacijama. Uzmite u obzir sve prije nego sto se popnete u te vrtoglave moralne visine bezuslovnog pacifizma.
Mnogi od nas su postavljali slicna pitanja dok su jos citali Vreme, Danas i B92.
Nije bas tacno da slabiji nemaju nikakve pogucnosti u oruzanoj borbi protiv mocnoga agresora. Viet-Nam, zahvaljujuci svojemu nesalomljivom moralu, razbio je zube najmocnijoj sili na svijetu.Gubitci su bili ogromni ali su ponosno ostali slobodni. Mogli su da se predaju i da sacuvaju zivote ali su se odlucili da se vrijedi zrtvovat za slobodu. Talibani vam isto tako daju uznemirujuci znak da duh moze opet da nadvlada silu (losa vijest narocito za Hrvate i Albance koji ce uskoro trebat da dokazu vjernost Nato gospodaru- u Afganistanu)
Vi isto tako ne primjecujete da nema "udobnih fotelja" za zrtve agresije u modernom ratu?. Samo kao jedan primjer, Wesley Clark pobi sesnajest cinovnika na RTS-e koji su sjedjeli na nekim udobnim stolicama. Ovo su vrlo lako mogli biti i Antonic i Tankosic. Nato je isto tako pokusao da ubije Milosevica sa njegovom porodicom. Front je svuda kad Amerika sa Natom napada. Dali vi stvarno nemate pojma sto se desava po svijetu, ili se tako pravite da bi vam se cinilo da imate neku neodoljivu logiku? Sad se vise ne"salje" u rat ( sem ako ne ne mislite da posaljete srpske vojnike u Afganistan?), jer pred americkom agresijom svi smo na prvoj liniji fronta. Ako se usudite da otvorite oci, (iako odbijate da se sjetite sto se desilo u Srbiji), Irak,Afganistan ili Gaza, ce vam dati ideju o cemu se radi.
Vasi argumenti bi bili korisni kao protiv-ratna propaganda u- Americi, odakle pocinju svi ratovi.
Nemojte me, molim vas, svrstavati u "Antoniceve detraktore", procitala sam tek par clanaka g Antonica, volela bih, ali nemam vremena...
Da, upravo ste vi sjajno opisali u koju "fazu" nebeska Srbija (uz uvazavanje ovog statusa) treba danas da se spusti: na “vrtoglave moralne visine bezuslovnog pacifizma”. Kako ste se samo divno izrazili! Umesto bitisanja u rascepu kapitulacije i borbe za slobodu, mislim da bi iz te pozicije Srbija mogla da sacuva i heroje i zrtve, a i da vrednuje realnost, kao na pr. da u Srbiji ne zive samo Srbi, i da se ne moze samo od kredita i rasprodaje ziveti.
Stavljanje "pod neciju zastitu" ne znaci neminovno "protektorat", ali da ja sad vas ne bih uplasila drugim znacenjem, dalje necu obrazlagati...
Ne pripadam nijednoj zacrtanoj ideologiji, pa nemam ideološku prepreku da i vas i sebe razumem da Srbija nije zelela rat. Da li je Jugoslavija zelela rat, ni to ne verujem, ali verujem da je Jugoslavija vanserijskim lenstvovanjem, pljačkaskim pohodima na ugovore, firme, vlasnicke sisteme, fondove, bahatim rasipanjem vremena, prostora i duhovnih vrednosti “nametnula” rat Srbiji, a jos ni jedan Jugosloven nije odgovarao! Zasto je Srbija preuzela tu krivicu to ne znam. Mozda neka paćenicka tradicija koja je lepa dok ne predje prag.. Sto se tice "nesposobnosti za vodjenje drzave" volela bih da nije tako, ali o tome na nspm-u pisu mnogi, pa nije potrebno da obrazlazem...
Zao mi je ako se vi ili bilo ko drugi oseca kao “untermenschen”... To osecanje ne ide sa ovako dobrim replikama, na kojima bi nam, verujem, pozavidela i Hilari Clinton...
Slazem se da je instant obrazovanje lose, narocito ako se ne kombinuje sa klasičnim ...Instant komunikacija, medjutim, pravo je sredstvo da se vise niko ne oseca kao “untermenschen”...Cak i kada na njega nepravedno padaju bombe ...
"Zao mi je ako se vi ili bilo ko drugi oseca kao “untermenschen”..."
Znate sto, Jasna, onaj koji pristaje da bude rob, pripada toj klasi antropoida- onaj koji odbija da se preda (t.j. da bude "zasticen")- ne.
Vi izgledate prilicno zbunjeni.
@Goran
Zaista mi se svidja što u svojim sadržajnim komentarima dajete zaključke... Bilo bi lepo da izostavite napadački ton i predubedjenje da se ljudi po svojim shvatanjima dele na "ili-ili"!Shvatite ovaj savet kao zaista prijateljski!
Naročito mi se svidja što uvek na kraju komentara dajete završnu sentencu. Kao i kada ste meni pisali, tako i ova zavrsna rec Goranu da od Amerike počinju svi ratovi zasluzuje, po meni, paznju samog Baraka Obame!..
Samo ne znam sta u USA rade UN (nisu valjda svi "untermenschen!)...
Obama je rekao iz Londona da su potrebni "new goals"! Čuje li ga neko? Ili svi samo misle na ratne "targets"! Šta kažete da mi pokušamo da damo Bezuslovni pacifistički predlog za početak mira?
p.s. Kažete da je Nato hteo da ubije Miloševića i njegovu porodicu! Ali nije! Ipak ga je "ubio" njegov narod!
"p.s. Kažete da je Nato hteo da ubije Miloševića i njegovu porodicu! Ali nije!"
Pa,zasto su onda one Nato rakete pogodile mjegovu kucu na Dedinje? Da proslave neciji rodjendan u familiji?
Madame, vi ostajete zbunjeni pred cinjenicama.
U potpunosti se slazem sa vasim komentarom... izuzev sa zagradom...Biti zasticen ne znaci samo predati se u negativnom smislu...(Ponekad znaci i krov nad glavom...)
Opet ste me zadivili vasom zavrsnom sentencom, iako vec znam da me mnogi tako vide kad me ne vide...hvala vam...
p.s. evo bas sam cula da su Obami primarni razoruzanje i ekologija...Sta kazete da se mi prijavimo za "razoruzan ekoloski" zemaljski punkt? To je u skladu sa "visoko moralnim pacifizmom"! (A i da ima gde da se eventualno spusti ili na drugi nacin otelotvori neko novo ili staro Božansko biće jer mislim da odavno nije bilo direktne Božje pomoći za kojom vapi sav usnuli i realni svet! Ali to je vec druga tema i ne znam zasto sam je ovde ubacila. Verovatno iz svoje zbunjenosti!)
JFK je svojevremeno rekao da je gradjanin Berlina, a onda je poslao najveci broj vojnih savetnika u Indokinu. Sta americki predsednici pricaju i sta rade su razlicite stvari. 'They say what they say and they think what they think,' kaze David Mamet kada govori o americkim trgovackim putnicima. A to je upravo funkcija predsednika; Da 'proda' politiku vladinog i korporatnog sektora sirokim i zavodljivim narodnim masama. TV je glavni izbor 'sirokog' obrazovanja u SAD. Predsednicke kampanje su TV kampanje - vazno je koliko novca obezbedite za televiziju, sve ostalo nije vazno.
Milosevic je bio jako los lider, neodlucni, smuseni birokrata koji je verovao u komunizam, ali nije ga 'ubio' 'njegov' narod. Ne bih rekao ni da je SM bio diktator; dozvolio je rad medijima koji i danas (i to znamo kako) rade u Srbiji - rade Srbiji o glavi... Onog momenta kada su stranci uspeli da se spoje i potplate njegove policajce i vojnike, SM je pao. Pa sta?!
Peti oktobar je bio drzavni udar. To se vidi po nivou represije u danasnjoj Srbiji koji se moze uporediti samo sa samoupravnim sedamdesetim - mislite li da ce Tadic dozvoliti da se ponovi scenario od petog oktobra. Ni danas, kao ni tokom sedamdesetih, kao ni u poslednjih nekoliko godina vladavine Milosevica NIKO u Srbiji ne veruje u javni diskurs. Niko ne veruje u javno izrecene 'istine'. Zar mislite da je nivo represije danas nizi nego onda?
Nije vazno ko bi se danas borio, a ko ne. Nije cak ni vazno ko bi kapitulirao, a ko ne. Vazno jeste sa moralnog stanovnista, ali razgovori o proslosti (ukoliko nemaju reprkusija na buducnost) nam nece pomoci. Daleko je vaznije da se dijagnoza jednog propalog, bolesnog drustva napokon uspostavi. Naivne, idealisticke koncepcije Zapada, projekcije sopstvenih zelja, kao i ignorisanje realnosti dovode do borbe za goli opstanak. No, u takvim situacijama se cula obicno jako izostre, i to se ovih dana dogadja u Srbiji.
Sada vise ne citamo Politiku, nego NSPM. Hvala sto pisete.
Pozdrav iz iseljenistva.
@ Jasna nedelja
Ne, ovoga puta vaša zavrsna sentenca je pogresna. Ne ostajem zbunjena pred cinjenicama, vec zbunjena pred vama! Površno i proizvoljno ste izvukli deo iz pasusa koji opisuje moje razmisljanje o necemu o cemu se govorilo za vreme bombardovanja, a na sta ste nas vi podsetili: da je Nato hteo da ubije Milosevica.
Gde ste procitali da ja to negiram?! Ili da ja, ne daj Bože, opravdavam nameru da se ubije Milošević (kao i bilo ko drugi)!?.
"Ali nije!" je čista činjenica! Njome se ne opisuje da li je neko hteo, smeo, imao nameru ili nešto peto! Nastavak pasusa, medjutim, "Ipak ga je "ubio" njegov narod" opisuje da se Natou ipak "nije dalo" da ga ubiju...(Koja je to viša sila odredila, to ne znam, to je nama običnima nepoznat "teren"!)...Taj nastavak pasusa uvodi u novu "činjenicu" koju dozvoljavam da neko može da negira, neko da ne vidi, a neko i da previdi, kao što ste vi uradili...Ali ni u kom slučaju ne može bez nje da donosi zaključke o prethodne dve rečenice.
Hvala za sve sto ste mi napisali. Početi nekoga da razumeš je prvi korak ka razumevanju...
Проблем аргументације обе стране је у њиховом утемељењу у нечему што, за ову прилику, можемо назвати хуманистичким идејним дискурсом. Добрициним западно-хуманистичким и Николиним античким. Грубо поједностављено, оно што их спаја је опште хуманистичко схватање овог света као једине реалности, са веома магловитом представом судбине човека након окончања његове евидентне материјалне егзистенције.
И сад у таквом дискурсу, обе стране заправо постављају питање судбине човека и заједнице којој он припада.
Добрица говори са становишта човека појединца и његових ближњих, а Никола види човека у оквиру заједнице којој припада и која као и човек настоји да опстане у историји ослоњена на свој идентитет, и који је несумњиво реалан, као и онај појединачни. И обојица су са свог становишта у праву. Али, неумољива логика хуманизма даје Добрици за право.
Јасно је, опстанак заједнице захтева жртву појединца, како ону духовну (свест о припадању и одговорност припадања заједници), тако и ону физичку (смрт у рату за њену физичку одбрану). Но, јасно је и то да изналажење смисла само у историјском,овоземаљском,постојању заједнице, посебно оне која је, попут српске, била изложена готово непрекидном страдању у борби за опстанак, постепено, из генерације у генерацију,разара спремност њених појединих чланова на жртву и доводи до, прво духовне, а онда и физичке, као последичне, спремности на ''капитулацију''.
Проблем српског актуелног тренутка, одлично постављеног у тексту Слободановом као ''проблем капитулације'', јесте проблем нашег најмање двовековног несретног духовног присвајања западњачког хуманистичког дискурса (у основи религиозног, световног, погледа на свет)који природно доводи до капитулације као одговора појединца на претњу његовом опстанку.
Briliant komentar. Dodao bih da je Milosevica oborilo njegovo naivno vjerovanje da moze da se sporazume sa snagama ciji karakter on nije razumjeo- sto je neoprostivo za nekoga u takvom polozaju. On nije shvatio da se sukobljava sa 'udarnim brigadama' svjetskog kapitalizma. Ne razumijem uopste da nije bio u stanju da vidi sto mu se sprema iz Budimpeste sa parama Sorosa i CIA-e. Vjerovatno je bio vec iscrpljen dogadjajima u kojima je postao jedan obicni posmatrac.
Ne samo on, nego ni njegov naslednik Kostunica,
nije, isto tako, imao pojma da vlast koju je dobio, nije njegova vec -Djindjinceva. Ovi nasi 'lideri' su, izgleda, zivjeli u nekoj Carobnoj Zemlji Alicije, iz koje nijesu htjeli da izadju ni kad su uvidjeli da su glavni gospodari Srbije, anglo-americki ambasadori.
Spanski diktator Franko je imao jednu omiljenu izreku za dane u kojima stvari idu lose : "No hay mal que por bien no venga" ('nema zla u cemu nema nista dobro').Sad kad se uvjerimo da smo stigli do dna, jedini izlaz ce nam postati- da se dignemo sa koljena.
@ Jasna
Pristojnost mi ne dozvoljava da ne odgovorim iako se u njemu malo “ prepoznajem”.
Počastvovcana sam što tražite odgovore na toliko mnogo važnih tema, pa bi bilo neozbiljno da se upuštam u dublju analizu.
Moja je želja da komentare prihvatite dobronamerno kao što dobronamernim ja smatram vaš komentar.
Prvi pasus: Svaki amrički presednik je osoba za sebe. Detinje je o njima misliti kao o amorfnoj masi. Nije lepo američke predsednike porediti sa američkim trgovačkim putnicima, jer pozicija prezidenta USA ne znači samo brigu o trgovini.
“Pa šta?”: Niste u pravu. Ja ne želim da predsednik, koji god, padne već da bude pobedjen na izborima na celoj legitimnoj teritoriji. Ne želim da predsednik, koji god, bude proteran u Hag.
“Zar mislite da je nivo represije danas nizi nego onda?” : Mislim da je nivo represije danas veći nego pre što se mene lično tiče. Pre 5. oktobra dobila sam jedan sudski proces, a danas nijedan iako su i pravda i pravo na mojoj strani!
Poslednji pasus: Bravo za vaš zaključak!
Ako smo počeli da vodimo borbu za goli opstanak, ako su nam se čula izoštrila, i ako se to danas dešava u Srbiji, a ja vama verujem da je tako, onda mi imamo šanse.
Vi ste dijagnozu društva već dali. Logički razmišljajući kad nešto propadne treba mu novac. A kad je nešto bolesno potreban je lek. Lično nemam drugu ideju do da počnem od predloga za rešavanje i novca i
leka do onog koga sam već dala Anti korupcijskom savetu. Svako nek uradi što može.
Evo primera. Bio sam na frontu u mom zavičaju. Držao sam ambulantu i nisam imao nikakvo oružje. Preko puta moje ambulante je bila stanica srpske milicije. Bila su neka dejstva i dobili smo naređenje da se sklonimo u rov. U rovu kao u grobu. Izašao sam na livadu i seo pored zgrade, barake u kojoj je bila policijaska stanica. U policijskoj stanici moj dalji rođak Jovo šef srpske policije, razgovara preko radio stanice sa šefom muslimanske policije u gradu Jasminom. Pita ga muslimanski policajac : "Ko ima od Srbijanaca gore?" Srpski policajac mu dade tri imena između ostalog i moje. Sva trojica nas "Srbijanaca" smo bili rođeni u krugu deset kilometara. I naši očevi i naši dedovi. On mu referiše da smo "Srbijanci".E što sam ja Srbijanac, a on nije? Šta sam mogao nego da odem sa tog mesta, očajan. Nakon dve tri godine saznam da je taj "srpski" policajac imao mogućnast da o trošku Srbije omogući sinu da u studentkom domu "đšabe" stanuje, knjige, hrana. Ja nikad nisam popio čašu vode u Srbiji da je nisam platio. Pomislio sam tad, 1995 ili 6, e moj Slobodane, kome ti veruješ i koga ti stipendiraš, nećeš se ti glave nanositi. Naš, srpski i Slobodanov problem je bio u Slobodanovim saradnicima, naravnmo ne svim. Kakve je imao saradnike dobro je prošao, a i mi sa njim. Što se Dobrice tiče, već odavno se spremam da kažem Karadžićevom timu, Ivaniševiću koji se druži sa Dobricom, da mu ništa ne veruju. Ja mu ne verujem odavno. Srbi gaje guje u nedrima od davnina. Zašto? E ako na to pitanje odgovorimo naći ćemo i rešenje, ja nemam ideju zašto gajimo guje u nedrima vekovima.
Sada nam samo ostaje da se drzimo grcevito povelje UN i rezolucije i cekamo povoljne geostrateske okolnosti.
Moramo uciti decu da je to nase , nesmemo se odreci Kosova,kao sto Cosic predlaze .
"jedini izlaz ce nam postati- da se dignemo sa koljena." Sjajno!
sta ste konkretno uradili da KiM ostane u sastavu Srbije?
da citiram Antonica kome se divite:
"Србија ће изгубити Косово онога тренутка када заборави своје хероје са Паштрика, своје погинуле пилоте и своју пострадалу децу... Колико смо близу тога?"
Kosovo je izgubljeno jer ste zaboravili one koji su zivi... valjda cete ih se setiti kada budu mrtvi?
Vaše pitanje bi bilo zaista pravo da ste ga napisali u prvom, a ne u drugom licu množine.
Ipak, prevideću tu nepravednost i odgovoriti vam kao jedna od prozvanih :
- Nisam samo zaista zabrinuta za Kosovo i Metohiju, vec sam zaista zabrinuta za celu Srbiju, a naročito za sebe. (Izostavicu da sam zabrinuta i za EU i ceo svet pošto pokušavam da me ljudi koji čitaju ne vide odmah zbunjenom, jer to otera sadržaj komentara u drugi plan).
- Da, ja nisam uradila ništa da KiM ostane u sastavu Srbije, jer ne znam da li će Srbija uopšte ostati u nekom sastavu, ali jesam uradila da tadašnja Jugoslavija (sa SCG i Kosovom)ostane u jednom sastavu, SAD. To sam uradila na osnovu svojih izgubljenih ljudskih prava na nivou YU i nekih članica EU, a na osnovu petparačkog ponašanja prema glasačima sa Kosova i Metohije u to vreme.
- Da, mislim da sam uradila dosta toga za Kosovo. Moj rad za Kosovo zasnovan je na ekonomiji i obuhvata firme Farmest, Farmakos, Printeks, Solvay, Kali-Chemie, ICN ...Bilo bi hvalisavo da držim tezu o tome gde je sve otišla moja dokumentacija u vezi svega što se dešavalo...Oduvek sam (više od oružja!) volela onu narodnu: Dajte narodu hleba i igara...
Ne može sve odjednom! Dobili ste igara! A za hleb se sami snađite!
nije bilo upuceno vama... jer nije vas stav taj koji me je naterao da napisem to sto sam napisao
Najlepše hvala na objašnjenju. Uvek je najbolje tačno se pozvati da se ne bi neko našao povredjen ili prozvan bez vaše namere...
Povlačenje paralele između situacije u Atini od pre 23 veka i Miloševićeve Srbije je pogrešno i neodrživo iz nekoliko razloga: 1) Prvi, najkrupniji je razlika između porobljavanja Atine ( i porobljavanja uopšte ) i zauzimanja dela teritorije. Ratovanje za vlast nad delom teritorije se nikako ne može poistovetiti sa ratovanjem za očuvanje države, slobode čitavog naroda i protiv ropstva pod tuđinom. To bolje znate od mene g. Antoniću pa ne vidim čemu neodrživa tvrdnja. Mislite li da se neko ne bi latio oružja da su nam Amerikanci došli sa zahtevom koji je dobio Demosten? Pa čak i sa Miloševićem? Ne, ovo je bilo kusanje vrele kaše koju je on sam svojom bahatošću zakuvao, a svaka žrtva iz gluposti je ogromna i nepotrebna. 2) U tadašnjoj Atini nije živelo većinsko drugonacionalno stanovništvo, a bez ikakvog učešća u vlasti, nije bilo sukoba sa nosiocima vlasti ni poziva za pomoć spolja, kakva je situacija bila na Kosovu. Tih primera u istoriji ima dosta pa je adekvatnije porediti njih sa kosovskom situacijom. 3) Milošević je imao jako puno vremena da situaciju reši na drugi način, da nas potpuno poštedi ultimatuma i bezizlaznih situacija ali ih je sve od reda prokockao. Kada se došlo do zaključka da dve strane ne mogu da nađu nikakvo prihvatljivo rešenje pristupilo se brutalnom ultimatumu i još brutalnijoj demonstraciji sile na njegovom ostvarivanju. Kao što znamo – Albanci su uspeli da za sevoje ciljeve obezbede podršku svih, a naša strana je uspela da i tradicionalne i očekivane prijatelje otera od sebe. Ima još dosta stvari koje su neuporedive pa Vaš romantični pokušaj da sitnog nesposobnog komunističkog diktatora koga je vreme pregazilo a istorija gurnula u kovitlac trpate u red velikih ličnosti i vladara iz prošlih vremena nema nikakvog osnova. O tome koliko se stvarnost, odnosi, shvatanja, navike, civilizacijski nivo izmenio u protekla dva veka ne treba ni govoriti.