Данашње прилике у Тадићевој држави су такве како их је својевремено одржавао Слободан Милошевић. То је стање "контролисаног хаоса" у држави. Мислим да је и Милошевић имао меру у неким стварима и да су постојале одређене границе. Садашњи "безалтернативни" концепт решавања развоја и правца којим Србија треба да иде већ одавно има само негативне ефекте (читај "катастрофалне) последице по економски развој и стабилност државе"). Такође, чињеница је да се поред медијског насиља које се спроводи над грађанима и "упумпавања мишљења" грађанима, вратио медијски и информативни "мрак". Ја се само надам да нисмо сви омађијани овим "благостањем" и да можемо да одупремо и (н)овој "пошасти" у виду "европског пута без алтернативе". За мене, а верујем и за многе друге, није бише питање да ли је "безалтернативни пут" исправан већ да ли они који спроводе "безалтернативи пут у Европу" имају уопште добре намере. У овом тренутку држаће их на власти још неко време нови аранжман са ММФ-ом, а онда... Не чини ли се и вама да председник Тадић неодољиво подсећа на Слободана Милошевића. Не наравно физички него политичким методама, политичким деловањем, политичким сарадницима (исти седе у Влади), финансијерима и симпатизерима (исти су и даље пословни људи и "контраверзни бизнисмени"), опонентима (највећи су они који у ствари и не желе на власт). Мада има и лепих примера како неко може да успе. Марко је некад берући јагоде стеако "машала капитал". А у време Бориса неки посланици могу себи приуштити и вилу на Дедињу и џип. Јесте да не примају тако велике плате ал' се зато заради на аутобиографским књигама. Ето такве су прилике данас у Тадићевој држави. Домановићу, да си поживе до данашњих дана, сигурно би тек данас написао своја најбоља дела.