Ако ништа друго не може да натера Србе да затраже политичке промене, не корз бајковите и неостварљиве пропагадне лажи о 600000 радних места и 6% раста БНП у наредних 10 година, чиме се прославио недавно један економски стручњак и успут универзитетски професор економије, онда ће тешка економска ситуација и претња глади у скоријој будућности натерати Србе да мућну главом и потраже и гласају за потпуно ново политичко руководство Србије. Нешто слично се десило када је војвода Мишић преузео команду над 1. армијом у расулу и довео је, тако измучено, до историјске победе. Нова политичка елита Србије се неће уплашити да уђе у сукоб са Западом, ако је то нужно у одбрани виталних српских интереса. Одбрана интегритета, економски раст и национално оријентисано школство заузимају три прва места. Време санкција и изолација је прошло, свет сада није исти као и пре 10 или 20 година. Имамо на кога да се ослонимо, Запад је у паду, он грчевито користећи сва средства покушава да садржи позиције из колонијалног времена, али време не ради за њега. Зато је задње време да се укрцамо на воз који има будућност. А то је Исток.