Анализе Хипо алпе адрија: Слаб економски опоравак Србије

Економски опоравак Србије у првој половини године је симболичан и производња се до краја године неће вратити на ниво пре кризе, оценили су стручњаци у анализи Одељење за економске анализе Хипо Алпе Адрија банке у Београду. До краја године пад у пољопривредној производњи још драстичнији.

Како се наводи, раст бруто домаћег производа (БДП) Србије у првој половини године био је 1,1 одсто међугодишње и може се окарактерисати "симболичан опоравак", пошто се пореди са већ нижом базом из 2009, када је БДП пао три одсто.

- Српски БДП ће у целој години вероватно порасти од 1,5 до два одсто, тако да готово да не постоје шансе да се у 2010. врати ниво производње од пре кризе - наводи се у анализи и додаје да је растом БДП-а од два одсто у другом тромесечју 2010. године потврђен статистички излазак из рецесије у првом кварталу.

Од земаља у региону, у другом тромесечју 2010. у рецесији су и даље Хрватска, са падом од 2,5 одсто, Бугарска (пад од 1,4 одсто) и Румунија, где је пад 1,5 одсто, код су у позитивној зони Македонија са расто од 4,5 одсто, Црна Гора са растом од четири одсто и Словенија (раст 2,2 одсто).

Аналитичари Хипо Алпе Адрија банке оценили су да је за опоравак производње у Србији заслужан раст извоза, док је домаћа тражња и даље доста слаба.

- Дошло је до опоравка прерађивачке индустрије, извоз се враћа на вредности од пре кризе, а значајан раст обима производње и извоза, остварују метални производи, прехрамбени и пољопривредни производи и остали производи прерађивачке индустрије - наводе они.

Прве три групе производа бележе и ванредан раст цена на светском тржишту због раста тражње (метали) или ниже понуде (пољопривредни производи), што погодује вредности извоза.

Аналитичари оцењују да је бољи пласман на страна тржишта узорокован и тиме што су постојале значајне неискоришћене квоте и погодности спољотрговинских споразума, док је расту извоза допринело и слабљење динара од око 13 одсто од краја 2009. године.

У области грађевинарства и даље се не види опоравак, већ забрињавајуће висок пад од 12 одсто у другом тромесечју ове године, према већ драстично нижој бази из 2009.

Трговина на велико и мало је први пут од почетка кризе у позитивној зони, али са симболичним растом од 1,3 одсто што потврђује тезу да до значајнијег опоравка домаће потрошње још није дошло.

- Пољопривредна производња је тек у другом тромесечју ове године забележила уочљивији међугодишњи пад од 1,6 одсто, што је први одраз лошије пољопривредне године у 2010. - наводи се.

Аналитичари очекују да ће до краја године пад у пољопривредној производњи бити још драстичнији јер је 2009. година била одлична за пољопривреду, а први подаци о роду пољопривредних култура у 2010., указују да је најмање десет одсто у просеку мањи него прошле године.

Економски опоравак у 2010. години, казали су, забележен је готово без раста кредита приватном сектору.

(biznisnovine.com)

Тањуг: Дефицит буџета у првих осам месеци 72,4 милијарде динара

У првих осам месеци ове године дефицит буџета Србије био је 72,4 милијарде динара, пошто су приходи били 414,7 милијарди динара, а расходи 487,1 милијарди динара, објавило је Министарство финансија.

Највећи приход у том периоду остварен је од пореза на додату вредност - укупно 205,11 милијарди, а затим од акциза - 81,72 милијарде и пореза на доходак грађана - 47,95 милијарди динара, објављено је на сајту министарства.

Приход од царина био је 27,74 милијарде, а од пореза на добит предузећа 20,51 милијарди, остали порески приходи били су 8,11 милијарди, а непорески приходи око 23,55 милијарди динара.

Највећи расход буџета од јануара до августа били су трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања - 176,17 милијарди динара, а затим расходи за запослене - 120,64 милијарди.

Као и претходних месеци, у августу највеће расходне ставке представљају исплата плата запосленима, трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања, чији се највећи део односи на пензије, као и расходи за социјалну заштиту.

Законом о буџету за 2010. годину предвиђен је дефицит од укупно 102,2 милијарде динара, односно приходи од 660,7 милијарди динара и расходи од 762,9 милијарди динара.

(Тањуг)