Један у Србији владајући режим који позива у Гучу, једну такорећи српску националну институцију, у госте војни оркестар америчке војске, која тек што до бесвјести бомбаровала Србију и њено цивилно становништво, директан и намјеран циљ по америчкој ратној доктрини „Пет кругова“.

Да би се схватило о чему је ту ријеч, по доктрини „Пет кругова“, ваздушни удари полазе од центра стратешког круга, а то је политички и војни врх непријатеља.

Фаза 2, кључна индустрија. У кругу 3, саобраћајно превозна инфраструктура. У кругу 4, цивилно становништво, од разарања земље већ деморалисано.

А тек након тога, у последњем петом кругу те подле доктрине америчкиг „госта“ у Гучи, долази фаза тоталног интензивирања ваздушне кампање против војске разорене земље.

Дакле: Најпре елимисати вођство, да би земљаостала обезглављена, и тек на крају војска чија земља тотално уништена и цивилно становништво децимирано, с циљем да непријатељски војник не види више смисао да се бори.

У случају Србије та доктрина није у потпуности функционисала јер српска војна армада остала неоштећена, а у круги 1 америком агресору није пошло за руком да руководство ликвидира из ваздуха.

Отуда америчким агресорима преостале само две могућности – копнена инвазија против једног непријатеља који се током готово тромјесечног даноноћног бомбаровања Србије показаио крајње жилав и високи борбени морал. А против таквог непријатеља, агресори рескирају огромне губитка у људству.

Или да се склопи примирје, тим што се Србима Резолуцијом СБ УН 1244 гарантује територијални интегтитет Србије са Косовом и Метохијом, а политичке и војне вође покупи једног за другим помочу организоване пете колоне унутар саме Србије и тако постигне "милом" помоћу српских колабокатера када није могло бомбама. Такви данас у Србији владају. Гуча је за петоокобрашке пучисте само параван који треба да закашира у бити антинационални и антисрпски карактер режима и његових политикантских репрезентаната.