Не знам, ОД СРАМОТЕ И СТИДА према погинулим, рањеним,отетим војницима и њиховим породицама, шта да напишем. Како и колико боле неправде над настрадалим члановима породице знам из личног искуства. Моје дубоко и искрено саучешће породицама настрадалих војника.

Више стотина полицајаца, специјалаца... обезбјеђивало је Добровољачку и мајке које су изгубили дјецу од по 18, 19 година су назване злочинкама које се враћају на мјесто злочина! Бестиднијих људи од већине оних који данас живе у Сарајеву нисам видјела, у животу! Иако знам са ким имамо посла, некако увијек успију да ме изненаде својом бестидним поступцима којима нема краја! Посебно ме је изненадила старија жена која пред камерама изјављује побацаћемо им цвијеће и свијеће! Она дакле има намјеру да шутира и баца у смеће цвијет који је мајка НЕДУЖНОГ ДЈЕТЕТА положила на мјесто гдје је изгубила дијете, ни криво ни дужно! Свака ти част баба, надам се да ћеш моћи мирно да спаваш вечерас! Није теби лако, никако! То исто цвијеће обезбјеђује полиција, бар до вечерас је било тако како ова баба и њој слични не би испунили оно што су најављивали! Неке је толики страх од истине да су себе убиједили у штошта! Сарајево НИЈЕ град жртва, Сарајево је град у којем злочини и данас трају!