Znači, najpre svojom vlastitom ekonomsko fiskalnom politikom dovesti na rub propasti posebno EU-članice na rubu Evrope, kao Španjolska, Portugalija, grčka i sve balkanske zemlje. Skinuti sa sebe svaku odgovornost za nastalu sutuaciju i kada bogatije zemlje EU treba da pomognu, puštanje nizvodu. Sem, naravno, onih istočno evropakih rusofobičnih članica EU i Natoa s kojima se Rusija okružuje. Za Srbiju idealna prilika da u slučaju članstva u EU, bude uskoro izbačena odnosno "pobačena" kao neka vrsta nedonošča jer i suviše daleko od granica Rusije. Možda taj geografski faktor pruža objašnjenje za prevelik broj rusofobičara u jednoj pravoslavnoj Srbiji. Jedno je pouzdano! Naime, da se u režimskim medijima, uključujući Politiku, preferišu rusofobični tekstovi, da bi se održavala kakva takva ravnoteža sa tekstovima naklonjenim našoj ruskoj braći. Iskustvo pokazuje da svega jedan rusofobičan tekst na deset - dvadeset proruskih napisa, odnese prevagu i obezvredi sve prorusko do tada. Jer naprosto, u ovom i ovakvom pro EU- i pronatoovskom vremenu i režimu, već jedan jedini izliv mržnje ili prezira prema Rusiji i Rusima, reflektuje zvaničnu politiku Srbije prema Rusiji i Rusima. Ukoliko u vrijeme Slobodana Miloševića rusofobije i bilo u medijima, a bilo je, ti mediji nisu bili reprezentativni za režim. Danas su to svi uticajni i svi masmediji. Te ako jedan od njih gleda blagonaklono na rusofobične tekstove, onda to odražava i zvaničnu spoljnu politiku aktuelnog režima. A to potvrđuje režim i u njegovoj svakodnevnoj praksi. Stoga i ovaj moj tekst u jednom istinskom srpskom uglednom forumu, ima daleko manju težini za ostale konzumente "kao ti i ja". Ovaj tekst o rusifobiji i rusofobičarima u Srbiji, naišao bi napr. kod čitalačkih komentatora jedne režimski krotke beogradske Politike, na daleko veći odziv i povukao jedan talas ohrabrenih istomišljenika. A možda da neki od njih i to pročita i pomisli, "pa taj Kostić glasno rekao, što i ja mislim".