Umišljeni lokalni šerifi.

Nervi slabi, želje velike, IQ mali.

Ово је озбиљна казна, мада за паљење куће и угрожавање живота људи који у њој живе, можда и мала. Али...У овом случају постоје бројна питања на која бар ја нисам нашао одговор. Једно од њих је да ли је Симоновић од извршиоца тражио да запале кућу? Из онога што је објављено са суђења, дефинитивно није. Он је тражио да "новинара опомену" тако што ће му запалити аутомобил. Није рачунао на то да ће идиоти да га запале док се фактички налази у кући (у гаражи која је спојена са кућом). Да ли га то чини мање кривим? Наравно да не, али за паљење нечије куће и паљење нечијег аутомобила казна дефинитивно није и не може бити иста. Али ако кривица Симоновића, па и казна коју је добио, углавном нису спорне, итекако је спорно понашање новинара који је био жртва, али и генерално свих новинара у Србији. Постоји ли граница у слободи и правима новинара? Сме ли се било ко јавно жигосати без пресуде?Да ли је било који новинар завршио у затвору зато што је својим писањем уништио нечији углед и живот?

да ако је "наше правосуђе" тј Апелациони суд у Београду правоснажно ослободијо судију из Зајечара за сек са девојчицама од 11 и 12 година са "образложењем"

Да је судија од 60 година је "био заведен" и "није знао да девојчице имају 11 и 12 година"


да ће Апелациони суд који саставља Симоновићева пресудити да Јованивић плати одштету Симоновићустранка

Dragan R bi trebao da zna:
Da, postoji granica u slobodi izražavanja i pravima novinara i regulisana je Zakonom o štampi;
Da, sme se javno žigpsati bez presude i to je privilegija javnog mnjenja;
Da, završavali su novinari u zatvoru zbog narušavanja ugleda i časti onih o kojima su pisali, ako to nije bilo utemeljeno na istini.
Dragane, tvoji komentari su uglavnom izuzetno racionalni, šta ti bi?

@2.71828
Да се одмах разумемо, пишући претходни коментар ни једног тренутка ми није пало на памет да стајем у одбрану Симоновића. Напротив, грозим се тога што је урадио, јер је реч о тешком криминалу. Проблем је у систему вредности у коме живимо. Први је поимање права и правде. За Симоновића није важило ни једно ни друго, ни онда када је био у милости господара, а не важи ни сада када је пуштен низ воду. Онда је радио шта је хтео без последица, а сада би сви да се докажу на њему и да га осуде што више без обзира на чињенице. Прво нам је сметало а другом аплаудирамо, а ни једно ни друго нема везе ни са правом ни са правдом. Што се тиче новинара наведите ми један пример оног ко је завршио у затвору зато што је изношењем лажи и гадости некоме уништио посао и живот и разорио породицу? Не, нема таквих и зато има оваквих "реванша" свиђало се то нама или не. И није тачно да било ко, па ни јавно мњење има право да жигоше било кога без пресуде. То нигде у цивилизованом свету није допуштено.

@2.71828
Изузетно поштујем сваки ваш коментар, али управо из тог разлога не желим да прескачем оно у чему се не слажемо. Сва три примера за новинаре које сте навели немају никакве везе са Србијом. Какве уопште везе са нама имају филипинска новинарка Реса и турски новинар Диндара? Што се тиче црногорског новинара Мартиновића он, бар формално, уопште није осуђен због својих текстова већ због наводног учешћа у међународној трговини дрогом. Дакле да поновим, никада ни један новинар у Србији није завршио у затвору иако су многи то итекако заслужили. Такође, није спорна "чаршија" али су спорни они који захваљујући свом положају (политичари, новинари, елита) хране ту чаршију. Они имају име и презиме и одговорност за јавно изнету реч. Што се тиче лицемерног поступања јавности, камо среће да се у Србији суди по закону а не према њеним "наклоностима". Уосталом, кад неког унапред оцрните у медијима, окаљате му образ, уништите каријеру и разорите породицу, зар то није пресуда пре суђења?