На врелу братства опрасмо очију вид,
И више ми нисмо слепи...
...
Једна је лоза и једна краљевска крв
Срб, Хрват и Словенац.
...
У покајању прошле су ране и вред
Што смо их борбама дугим,
Када се кобно смејао сатана блед, -
Задали једни другим...
...
С темељем вере саградили смо храм,
Подигли стубове трајне;
У кандилима зажегли свештени плам
Васкрсне мисли сјајне...
Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
...
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.
...
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.
...
Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили...
Није лепо то што радите, ни ако сте несвесни шта чините, а камоли ако јесте. Шантић песму посвећује Патру Прерадовићу, знате ли ко је Прерадовић? Знате ли му судбину? Колико је још таквих који су отпали и од Српства и од вере чинили кораке да се врате у братски загрљај, иако су као П.П. били аустроугарски војници. А велики Шантић ни у заносу победе не ликује, нуди руку помирења, достојну опроштаја Витешкога Краља:
На врелу братства опрасмо очију вид,
И више ми нисмо слепи...
Опрасмо мрље, и крв, и грех, и стид,
И сад смо к'о богови лепи!
Ах, да, ви сте међу онима који убише Краља, не бисте ли каплара који је харао Мачвом прогласили за Маршала (Вовјоду, хеј!), Није Шантић за то злочињење крив.
Препоруке:
2
1
4
понедељак, 27 мај 2019 16:19
@Катарина Крстић
Није лепо то што радите, ни ако сте несвесни шта чините, а камоли ако јесте.
За мене је Шантићева песма јака слика времена, интелигенције и елите, које је и краљ Александар само део у крајњој линији. Елите која је и омогућила хрватску победу у WW2 и све што је уследило. Па и "каплара", односно "Хрвата Јосипа Броза", како га је Недићева власт често називала.
Дучићева је песма нешто његово. Упоредите рецимо са послератним текстовима С. Јовановића.
.jpg)
И више ми нисмо слепи...
...
Једна је лоза и једна краљевска крв
Срб, Хрват и Словенац.
...
У покајању прошле су ране и вред
Што смо их борбама дугим,
Када се кобно смејао сатана блед, -
Задали једни другим...
...
С темељем вере саградили смо храм,
Подигли стубове трајне;
У кандилима зажегли свештени плам
Васкрсне мисли сјајне...
http://bit.ly/2EBen99
И твој су видик сав помрачили;
...
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.
...
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.
...
Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили...
http://bit.ly/2IvP73u
И више ми нисмо слепи...
Опрасмо мрље, и крв, и грех, и стид,
И сад смо к'о богови лепи!
Ах, да, ви сте међу онима који убише Краља, не бисте ли каплара који је харао Мачвом прогласили за Маршала (Вовјоду, хеј!), Није Шантић за то злочињење крив.
За мене је Шантићева песма јака слика времена, интелигенције и елите, које је и краљ Александар само део у крајњој линији. Елите која је и омогућила хрватску победу у WW2 и све што је уследило. Па и "каплара", односно "Хрвата Јосипа Броза", како га је Недићева власт често називала.
Дучићева је песма нешто његово. Упоредите рецимо са послератним текстовима С. Јовановића.