Tacno je da je B92 antisrspska i antidrzavna kuca. Ona sistematski radi na rasparcavanju Srbije i zato dobija drzvanu podrsku. Ja vec odavno ne pratim to leglo antisrpstva, ali sam ipak pokusao da odgledam tzv. Sandzacku hroniku koja treba da pripremi teren za otcepljenje Raske oblasti od Srbije. U najgorim manirima staljinistickog agitpropa ovde se potura teza da su muslimani ugrozeni i da se ne postuju njihova prava. Ono sto je najvaznije niko ne reaguje na ovakve ogavne lazi i propagandu, sto nece izaci an dobro. Da je Srbija demokratska i pravna drzava ova tzv. tv stanica bi odavno bila zabranjena.

уводна прича о професору новинарства нема никакве везе са темом...наиме баш новинари Б92 се понашају као студенти "од којих никада неће бити новинари"... сетите се да ли би интервјуисале Караџића и Младића или би звале полицију...
Право новинарство је ипак оно о чему прича амерички професор..оно нажалост изумире под најездом прпагандиста Б92, РТС и ЦНН типа...
нејасно је зашто се Танасић сврстао уз ове друге критикујући професора?....теза да новинар има дужност према друштву (да помогне између осталог) а не само да извештава (и не размишља о последицама, јер то није његов посао) типично је комунистичка и карактеристична је за држачице микрофона на титинимм штафетама и Рашине и Слобине пропагандисте данашње шефице НУНСова и УНСова..
укратко - Танасићу ово није твој ниво

Наша власт се плаши Б92, јер зна у чије име она говори. Зато им се улагаују и штите их, по потреби, чак и голим грудима. Наравно, све на штету народа и државе.

"...а организација која ниподаштава највиши правни акт у држави, који ту саму државу конституише, не треба да сноси никакве последице?" Каква наивност! А зашто да га на крши, када има нпр. Председника Републике Србије, који је - супротно својим по Уставу одређеним и ограниченим прерогативима приграбио сву власт, па још и актоивно води сопствену политичку странку - и ником ништа. И вук сит и овце (ваљда?) на броју. Сетите се бесмртног друга Тита и његове генијалне мисли да се не треба држати Закона као пијан плота (а о Уставу да и не говоримо).

Neko bi zaista trebalo da se malo ozbiljnije pozabavi nasim tv programom.Pola Srbije je u nekim "kucama" a druga polovina ih gleda.Kad to nije na programu svi se bave najjeftinijim i najnizim politikantstvom.Vesti iz sveta traju pet sekundi.Sistematski se ljudi zaglupljuju i uvlace u primitivizam najgore vrste.Da nije kablovske tv,mogli bi da otkazemo pretplatu.

Па Агим је дао интервју својој медијској кући, шта је ту чудно?

Ne vidim da su problem intervjui sa Čekuom ili Kusturicom, što ne znači da nema problema sa informativnim programom B92. Verujem da je B92 glasilo NATO sila - obzirom da neguju propagandističko novinarstvo sa unapred zadatim temama i tezama koje idu u prilog vrednostima i interesima evroatlantskih država. Tragovi novca kazuju da se to moglo i može očekivati. Medjutim.
Moj je utisak da je Emir Kusturica u Intevjuu sa Jugoslavom Ćosićem (http://vukajlija.com/jugoslav-cosic) bio nedorečen, pomirljiv pa i snishodljiv, znatno više nego što je Ćosić prema njemu bio agresivan ili neljubazan. Iako sam Kusturicin pristalica, što se tiče tog intervjua - više imam zameriti Emiru nego Jugoslavu. Morao je unapred znati da ide "mečki na rupu" i da medvedi i nisu neki naročiti poznavaoci filmskog jezika.

Jasno je da pravo, istinski profesionalno novinarstvo ne može i ne sme prećutkivati argumente druge strane sukobu, svejedno da li se ona zove Bin Laden, Čeku, Milošević, Koštunica itd. itd.
Novinarstvo s tezom, propagandističko novinarstvo to sebi može dozvoliti, tim pre ako sponzori ili vlasnici na tome insistiraju.
Pogledajte polovinu emisija Utisak nedelje: po pravilu tri ili četiri istomišljenika dva sata raspredaju u o zajedničkim neprijateljima koje vide u drugoj polovini stanovništva Srbije.
To je ideološko prevaspitavanje, a ne novinarstvo.
Neki se novinari bave novinarstvo u vidu najstarijeg zanata, neki ne. Šta da se radi. Stvar slobode i ličnog izbora.

Постоји широк простор између комунизма и ... било чега другог! Као и обрнуто! Не мора једна додирна тачка да буде апсолутна одредница за оно што нашој тези одговара. Како се може видети у тексту, није реч о никаквој високопарној "дужности према друштву" већ о елементарној хуманости коју човек мора задржати и када је новинар. Толико о томе.
Што се пак интервјуа тиче, није проблем у самом избору саговорника - што пажљивом читаоцу не би промакло - проблематичан је приступ. Не иде се код Чекуа/Бин Ладена по његове пропагандне ставове (чак и када сте новинар, условно речено, са његове стране), него да његове ставове ставите на проверу у односу на општеприхваћене и законске норме: етичке, правне, верске, грађанске ... Питања откривају онога ко их поставља. Није тешко открити ради ли се о новинару или "друштвено политичком раднику" (својеврсном еуфемизму за прикривеног политичара - оперативца). Медијска кућа која негује "друштвено политичке раднике" и није ништа друго него активан политички субјект друштва и увек је заинтересованија за политичку (зло)употребу него за истинско информисање. Отуд је, у овом примеру, "разговор између новинара и „господина Премијера“ протекао у пријатном тону" - што је дневно-политичка порука политичке странке са националном фреквенцијом - B92.