Braćo Srbi, ja kao Hrvat priznajem da je ćirilica savršenije pismo od gajice (bio bi red da naučite kako se to pismo zove)!
No gajica je prevladala, a krive je Drine teško ispravljati.
Fućka se mladoj generaciji kako govori i kako piše. Ionako svi računaju da sa 150 znakova, što je prosjek jednoga SMS-a, napišu što više.
Proš'o voz, susjedi...
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 20 septembar 2009 21:43
@DŠ
Vala živa istina. Pa i ja sam sakatim jezik kad tipkam po mobilnom.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 20 septembar 2009 22:12
Neofit77
Za DŠ
Za mladu generaciju nije prošao voz, kao ni za nove naraštaje, sve je stvar kaznene politike koja bi brzo dovela stvari u red, samo je potrebno da postoji politička volja. Sećam se kako su mnogi tvrdili kako nikada neće uspeti među Srbima da se uvede obaveza vezivanja pojasa u saobraćaju, posle redovnok kažnjavanja većina sad prvo veže pojas pa startuje auto. Ovo kada bi se sprovelo sa obaveznom upotrebom ćirilice i potiskivanjem gajevice (ili gajice, kako god), posle par kazni garantujem da bi 99% natpisa na radnjama i skoro sve novine i knjige bile na ćirilici, a SMS nek piše ako neko hoće i kineskim, njegova privatna stvar.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 20 septembar 2009 23:25
Nenad
Dragi @DŠ, istina, ali za to su krivi Srbi, a ne Hrvati. Oni imaju svoje pismo i jezik, dok se mi Srbi brukamo pred svetom i ne cenimo sebe, svoje pismo i svoj identitet. Kako će onda drugi da nas cene i poštuju?
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 21 septembar 2009 01:07
Jovan Deroko
Znači, Vasilije brate svaka ti čast na tekstu!
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 21 septembar 2009 01:13
Filip
E, pa sad.. Poštujem NSPM ali ako hoćete kredibilitet, ne smete puštati ovako tendenciozne i pre svega netačne tekstove.
"može se reći da se, u različitim razdobljima srpski književni (standardni) jezik pisao latinicom, glagoljicom, ćirilicom i arapskim pismom.
Do konačnog stvaranja srpske srednjovekovne feudalne države i definitivnog priklanjanja vizantijskom kulturnom prostoru za vreme Stefana Prvovenčanog Nemanjića i njegovog brata Svetog Save (Rastko Nemanjić), primorsko (jadransko) jezgro srpskog etničkog prostora je uslovno naporedo koristilo latinicu, glagoljicu i ćirilicu. I TO UPRAVO TIM REDOSLEDOM: Kolonizujući nekada rimske gradove po jadranskoj obali, prvobitno su prihvatili latinicu za svoje pismo. Postepenim i sve intenzivnijim okretanjem ka standardnom jeziku i pismu stvorenim za svoje potrebe, okrenuli su se korišćenju glagoljice"
Nemojte odbijati patriotizam ljudi koji koriste srpsku latinicu, jer nam patriotizma manjka. SRBIJA!
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 21 septembar 2009 01:28
srbski matematičar
@ Filip
Vidim da ste citirali Vikipediju (uz podvlačenja i velika slova, pretpostavljam Vaša), ali što stadoste? Da ste nastavili makar još ove dve rečenice koje direktno slede ove citirane:
Da bi, na kraju, prihvatili ćirilicu kao efikasnije i u vizantijski kulturni prostor uklopljenije pismo.
Od 11. veka pa sve do prve polovine 20. jedino pismo u masovnoj kulturnoj upotrebi Srba bilo je ćirilica.
Masna slova su moja, korisna adresa: http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 21 septembar 2009 01:53
drago.ca
Hvala autoru na argumentovanom tekstu. Neko vreme pokušavam i sam da isto to objasnim poznaniku (Srbinu) u Srbiji ali ne vredi. Propaganda u Srbiji je jača i on je na istim pozicijama kao i Filip (srpsa latinica). Tu nikakvi argumenti ne pomažu i odgovor je u tipičnom B92 maniru (netolerantan, pristalica teorija zavera, nacionalista). Ako može srpska latinica, (poznanik mi nije odgovorio a možda Filip može) zašto onda ne i srpski engleski jer će to onda strancima biti mnogo lakše nego da se muče sa našom gramatikom. Srpski jezik bi ostao zvaničan jezik i mogao bi da ga koristi ko god hoće (istina nije garantovano da bi se sudski sporovi vodili na srpskom kao što se niti sada ne pišu na ćirilici) ali bi zato sigurno pobrali aplauze naših anglo-saksonskih prijatelja.
Ako pogledamo šta se dešava sa rečnikom (http://www.nspm.rs/kulturna-politika/sporenja-o-recniku-srpskohrvatskog-jezika-sanu.html) onda ispada da Srbi uskoro neće imati ni svoj jezik niti svoje pismo. Mi smo u stvari Hrvati, samo nam to još niko nije saopštio.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 21 septembar 2009 08:07
@Filip
Latinica je na prostorima današnje Srbije uvedena tek 1915. na bajonetima austrougarske monarhije.
Ako su srbi u drugim državama bili primorani da koriste latinicu na teritoriji današnje Srbije (gde je i najveći broj naših ljudi) nije. Pa i u austrougarskoj je postojala kulturna autonomija srba i korišćena je ćirilice.
Moramo da se opredelimo: ili ćemo sačuvati kulturni identitet (davaćemo doprinose svetskoj kulturnoj baštini na srpskom jeziku korišćenjem ćirilinog pisma) ili ćemo biti prepoznati kao hrvati dajući doprinos kulturnoj baštini na latinici. Ovo drugo rešenje za posledicu ima nestajanje srba i Srbije.
Nema i jedno i drugo. Može samo jedno. Neka svako izabere.
Ja biram ćirilicu. Ko piše latinicom on je prihvatio sistem vrednosti i kulturu nekog drugog naroda tako da je za mene ili hrvat, ili musliman ili crnogorac.
Njegovo pravo. A moje pravo je da ga ne priznam kao srbina.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 21 septembar 2009 08:22
Branko
Srbi srednje i starije generacije pišu latinicom jer im je to ostalo od bratstva i jedinstva sa titoslavenima kada su se htjeli približiti zapadnoj braći a mlađa generacija je koristi jer ionako idemo u EU i svi ćemo pričati engleski, koristimo računare i tehniku na latinici (nebitno koji je jezik) i tako...Usput, ćirilica im je tako retro, i balkanski, i usporava evroatlantske integracije...
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 21 septembar 2009 09:09
Haralampije
Zbog tuđih interesa, malo ili nimalo se proučavao Prvi svetski rat i sve što je doneo i odneo Srbima i Srbiji. Ne znam da li se u poslednje vreme šta promenilo.
Kao da nisu bile dovoljne ljudske žrtve, srpskih vojnika i civila, Srbi su i svoj identitet i sve što ga čini "založili", zatomili, kako bi se drugi, na prvom mestu, osećali ugodno u novostvorenoj državi.
Narodi sa kojima su se našli zajedno, po prvi put u istoriji su mogli ispoljavati ili tek stvarati nešto svoje, svoj identitet. Posle su bili, znamo kako "zahvalni" Srbima. U svakoj prilici su činili da Srba bude manje, genocidom ili kulturocidom.
Što su više nasrtali, više negirali Srbe i srpsko, Srbi kao da su im i u tome hteli pomoći, verujući valjda, naivno da, što ih je manje, što je manje "srpskog", da će antisrpsko raspoloženje prestati u korist zajedničkog, jugoslovenskog ("ničijeg-nesrpskog").
Svoje nasleđe, pre svega kulturno, na koje je najviše atakovano, novim generacijama Srba kao da je bilo najlakše žrtvovati radi "zajedničke sreće". To se delimično može i razumeti, jer je u prirodi čoveka da više ceni ono što nema, što želi, da vrednost toga oseti tek pošto to izgubi.
Dok su drugi stvarali jezik(e), kulturu, identitet, ohrabreni srpskom bahatošću ("svejedno", "nije važno" i sl.), na prvom mestu prema sebi i svojim vrednostima ("ima se može se").
Vreme je izgubljeno, nepovratno, došlo je vreme da se oseća nedostatak, da se želi imati "što i drugi", da se postavljaju ciljevi, analizirajući sadašnje stanje i učinjene greške radi obnove i izgradnje srpskog društva i države. Bar se nadam.
Ovaj tekst doživljavam kao jedan u nizu signala "za buđenje", "za otrežnjenje", za delovanje svih nas.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 21 septembar 2009 10:43
m. -ić
Ćirilica i te kako može i u porukicama na mobilnim telefonima. Potrebno je samo tražiti od proizvođača telefona da isporuči verzije telefona s ćiriličnim slovima. Samo da smirim penušave dušice: ovakvi telefoni i dalje imaju latinicu i brojeve na dirkicama, a za ćirilicu treba nastaviti pritiskati dirkice još par puta, pa se pojavi. Sad, kako naterati trgovce i operatere da obrate pažnju i na ćirilicu, druga je stvar. Ko želi ćirilicu, može odbiti da kupi mobilni bez ćirilice, samo redak je postojan i odlučan čovek koji će tako uraditi. Većina nas je slabotinje, više volimo da tipkamo latinicu i zivkamo nego leba da jedemo, a kamo li još da na ćirilicu mislimo. Doduše, ima i drugo rešenje: zahtevati od nadležnih ministara trgovine i telekomunikacija da se primene ustavne odluke o pismu i jeziku i u slučaju uvoznika mobilinih telefona i mobilnih operatera. Mrka kapa. Pasimo travu, nadajmo se da čika kasapin neće baš nas ovog puta, i tipkajmo europski i atlanski, latinicom. Tako nam i treba. Ko sebe ne poštuje, neka ni ne očekuje poštovanje od drugih.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 21 septembar 2009 10:44
aleksandar
Svaka čast za članak.
Najzad da neko potpuno jasno i javno kaže koliko je besmislen "argument" da je hrvatska "gajevica" značajna za učenje engleskog jezika.
Kakva besmislica od naših mondijalista i drugosrbijanaca. A neki od njih se još diče svojom stručnošću, a u svojoj samozaljubljenosti i kvazi znanju ne znaju osnovne stvari.
Kao i "argument" za imena ulica.
Imena ulica bi zaista trebala da budu na ćirilici i radi turista na engleskom jeziku i engleskom alfabetu.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 21 septembar 2009 10:44
Steva Nadrljanski
Moderna istorija latinizacije koja je ovde iznesena vredi samo za područje Centralne Srbije, dok na prostoru nekadašnje Karlovačke mitropolije počinje dosta ranije, što zbog južnoslavističkih zanosa i, u ono doba, popularnog bratimljenja sa Hrvatima, što zbog političkih okolnosti. Naime, krajem 19. veka taj je prostor politički bio vezan za Hrvatski sabor u Zagrebu, pa je latinica ponegde korištena u takvoj vrsti komunikacije, mada je to sve ipak bio izuzetak. Nema primera redovnog i planskog korištenja latinice, ali je već tada počela izvesna shizofrenija, koje će se naglo razvijati već posle Prvog svetskog rata, naročito na području današnje Vojvodine. Ono što predstavlja istorijsku perverziju jeste činjenica da je austrijska država nekoliko puta pokušavala da Srbima nametne latinicu u školstvu i svakodnevnom životu, kao i da su zagrebačke prosvetne vlasti pokušavale takođe da nameću latinične udžbenike, čak i u Sremskim Karlovcima - ali što nisu uspeli oni silom, uspeli smo mi dobrovoljnim menjanjem identiteta od momenta stvaranja Kraljevine SHS, jugoslavizacijom svog originalnog i istinitog samorazumevanja. Koren ovog problema leži u tome, kao i rešenje: pitanje pisma jeste pitanje identiteta. Bez izlečenja svih našim kompleksa, a najpre rajetinskog sindroma, nema ni izlečenja ove raspolućenosti.
A kome je do aktivizma, može započeti na lokalnom nivou:zahtevajte da vam se sva rešenja i sve što se tiče javnog poslovanja dostavlja na ćirilici, i pri tom se pozivajte na ustav. Sramota je da nas jedan "firer" na to podseća.
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 21 septembar 2009 11:06
DŠ
Radikalni Hrvati, početkom devedesetih godina prošloga stoljeća, tražili su da se donese Zakon o hrvatskomu jeziku i da se oštro kažnjavaju svi koji ne upotrebljavaju standardni hrtvatski jezik u javnoj komunikaciji. No predlagač je bio desničar Vice Vukojević i jedna dobra ideja, koja se trebala samo malo doraditi, nije zaživjela.
Tako će proći i oni koji u Srbiji budu tražili kazneno gonjenje onih koji se služe latinicom u javnoj komunikaciji.
Možda bi pomoglo da zakon predloži Čeda Jovanović!
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 21 septembar 2009 11:06
brm
@Filip
Srbi katolici su koristili latinicu a ne gajevicu. I to pretežno Dubrovčani i Bokelji jer su bosanski i dalmatinski franjevci i preko njih puk radije koristili ćirilicu danas politički korektno nazvanu bosančica. u otomanskoj imperiji zvanično pismo u evropskom delu bila je ćirilica a jezik srpski. Među Srbe muslimane latinica je prodrla tek pod uticajem Kemala Ataturka i to vrlo sporo.
Na teritoriji današnje države Srbije ne postoji tradicija upotrebe latinice, kao ni među ostalim pravoslavnim i protestantskim Srbima(i protestantske zajednice koriste ćirilicu)
Niko normalan se ne zalaže za to da naša deca ne uče latinicu (ali latinicu ne gajevicu). Svako normalan preporučio bi rešenje uobičajeno u normalnim državama poput Grčke, Rusije, Bugarske, Makedonije, Ukrajine..
Čačak i eventualno Chachak a ne Kakak, Jajinci i Yayinci a ne DŽejdžinkaj
Korišćenje gajevice je budalaština koja puno govori o nama i samo o nama
Vasilije pohvala za tekst i otvaranje teme
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 21 septembar 2009 11:51
brm
@Filip
zaboravih glavnu stvar - i Dubrovačka obščina ( tako se na srpskom kaže republika i tako se izvorno zvala ta državica) je latinicu koristila samo u komunikaciji na latinskom i italijanskom - na "našem" se služila isključivo ćirilicom
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 21 septembar 2009 12:19
Vladimir Perić
Možda ću ponoviti neke stvari, ali izgleda mi da ih niko nije spomenuo. Samo prvo želim da kažem da nisam istoričar, ni filolog i iz srpsko (u stvari iz srpsko-hrvatskog, tako se zvao jezik koji sam učio) sam se uvek izvlačio sa slabom trojkom. Ali koliko mogu da se setim, Vuk Karadžić je, pored reforme Srpskog jezika i pisma, reformisao i latinicu. I pismo kojim se sada hrvati služe nije gajevica nego reformisana Vukova latinica (mislim da je samo posle njega Daničić promenio slovo dj u đ). Naravno, Vuk je latinicu reformisao za Srbe katolike, a ne za hrvate. E sad da li se treba koristiti latinicom,,, hmmm nisam siguran. Ako nekog interesuje moj primer,,, Uvek sam koristio ćirilicu za pisano pismo, a latinicu za štampano pismo, ali u zadnje vreme trudim se da pišem ćirilicu i štampano,,, i baš mi prija promena.
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 21 septembar 2009 13:44
Zoran
@Vladimir Perić
Da je Vuk reformisao i latinicu, pa još za potrebe Srba katolika, nije tačno. Kao potomak Srba katolika, i iz sačuvane prepiske, znam da su koristili ćirilicu u privatnoj komunikaciji. Listovi, časopisi, zvanični dokumenti, "Srđ", "Dubrovnik", deklaracije, proglasi - uglavnom latinica.
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 21 septembar 2009 13:58
Mirko
Pre svega, da autoru skinem kapu! Jasno, istinito i uz primere, šta nam više još treba? Samo, dok Srbija ima ministre koji upotrebljavaju latinicu, teško da će biti promena, makar i samo onih u skladu sa Ustavom. Zamislimo svi zajedo, bar na trenutak, kako bi situacija sa ćirilicom postala bitno drugačija, kada bi "iznebuha" stigle naredbe ministara o OBAVEZNOJ upotrebi ćirilice u njihovim ministarstvima. Kada bi svi javni servisi bili naterani da u roku od nedelju dana pređu na ćirilicu...Znam, znam, to je utopija, mnogi naši ministri baš i ne poznaju ćirilično pismo, ali kada bi im to bio uslov da okupiraju određenu, dobro plaćenu i privilegovanu fotelju, naučili bi još kako.
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 21 septembar 2009 18:17
angelina
Tek preciznosti radi: Srbi su Vukovim jezickim nagodbama sa Hrvatima, sredinom XIXv dobili i srpsku latinicu. Uporedni pregled srpskih pisama V.S.K. objavio je 1841. u zbirci Srpske narodne pjesme, ciji je reprint objavila Prosveta, 1975. godine na strani 37. Svojevremeno sam na Wiki podigla taj sken, uz odgovarajuce objasnjenje u odrednici o srpskom jeziku, sada vidim da je na WikiCommons-u, treba traziti Serbian Language ili link (ukoliko moderator dozvoli)http://commons.wikimedia.org/wiki/File:AlphabetiSerborum_1841.jpg
Iz uporednog pregleda se vidi da se srpska latinica i hrvatska latinica razlikuju upravo u tih nekoliko slova dj, gj - dy, gy; ž=> x - s; lj - ly; nj - ny; s - sz; ć=> ch - -; ... Zanimljivo je pogledati u kojoj meri je madjarski uticao na oba latinicna pisma...
Jezicke nagodbe tokom vise od 100 godina nisu dale niti jedinstven jezik, niti su priblizile dva naroda. Srbima je kao glavolomka ostala latinica kao pismo koje se agresivno namece, Hrvatima stokavsko narecje, koje su sredinom XIXv veka prihvatili, a danas ga prisvajaju do ekskluzivnosti. Hrvatski narodni jezik je cakavski, delimicno kajkavski, dok je hrvatska knjizevnost u to vreme pisana na nemackom, latinskom i madjarskom jeziku. Nije manje vazno to sto latinica u Srbiji nije bila prihvacena do, kako autor rece, austrougarske okupacije, kada je bajonetima uterana u Srbe. Sigurno je jedno, da Srbi imaju jedno pismo, cirilicu, jer nikakve jezicke nagodbe (kako one iz XIX, a jos manje one iz XXv), niti jezicka politika, ne mogu biti osnov prisljavanja da se prihvati odnarodjavanje - sto latinica i shj vec skoro vek cine.
PS Hvala Autoru na podsticajnom tekstu i NSPMu na pokretanju tema vezanih za srpski jezik, dragoceno je!
PPS Izvinjenje za ASCII, manje mesta zauzima.
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 21 septembar 2009 21:26
Steva Nadrljanski
Da, kao što reče Angelina, Vuk je duboko učestvovao u normiranju hrvatskog pisma, potom i Daničić (sami Hrvati bi podosta inače okasnili s tim; morali su, uostalom, da uče usput i jezik), ali ne zato, naravno, da bi i Srbi počeli pisati takvom latinicom, nego zbog ondašnje verzije bratstva i jedinstva, međusobnog zbližavanja radi panslovenskog savezništva i radi odbrane od zajedničkog neprijatelja. Tada to nije bilo samo teorijsko pitanje pisma i jezika, već pitanje par ekselans kulturno-političke prirode: bilo je i među Srbima onih koji su se zalagali za ilirizaciju svog originalnog identiteta, čak je i u ondašnjoj srpskoj, naročito "prečanskoj" štampi, ta ideja ponegde rado dočekivana. Međutim, time se bavila samo intelektualna elita, a sam narod nije imao ni pojma o nekakvim Ilirima, a uz pomoć nekoliko trezvenih intelektualaca ta je ideja skroz odbačena. Ali, ne lezi vraže. U ideologiju jugoslavizma bila je uključena ideja o zajedničkom pismu i jeziku: pismo latinično, a izgovor ekavski (taj će recept kasnije preuzeti JNA!). Bilo je značajnih hrvatskih pesnika koji su stoga pisali ekavski (npr. A. B. Šimić, kojeg Hrvati odavno ijekavizuju u izdanjima njegove poezije), ali za njih je to bila prolazna moda. Naravno, Srbi su se na tu udicu čvršće zakačili. I još se na njoj koprcaju.
Preporuke:
0
0
23
ponedeljak, 21 septembar 2009 21:36
DŠ
Angelinice, "tomove" smo napisali o hrvatskomu jeziku i dokazali da su Hrvati većinom štokavci. Te da se hrvatski standarni jezik temelji na štokavskomu, kajkavskom i čakavskomu narječju.
Čudim se da to nisi primijetila, a kažeš da pratiš jezične teme!
Preporuke:
0
0
24
utorak, 22 septembar 2009 02:49
DRAGAN
zato treba da svi koji daju svoje komentare pišu ĆIRILICOM da mi SRBI počnemo već jednom pisati samo ćirilicom .A da koristimo samo latinicu zapada (DJORDJE GEORGE)kad već znamo da čitamo Coca Colla pa ne izgovaramo Coca colla . Samo se bojim da će biti teško sa jugoslovenima
Preporuke:
0
0
25
utorak, 22 septembar 2009 08:07
Branko Badrljica
Majko mila.
Latinica ( ili njena verzija "gajica", kako ju vi nazivate) se koristi zato što je de-facto standard u razvijenom svetu, a tamo nastaje velika većina relevantnih sadržaja danas.
Pošto su kompjuteri osvojili svet i porast elektronskih sadržaja raste eksponentno, pitanje ćirilica/latinica/šta_god postaje sve manje relevantno. Kompjuterski standardi su se prilagodili potrebama i ISO standardi pokrivaju potrebe praktično celog čovečanstva.
ISO-10646 pokriva potrebe praktično celog sveta a ima i ohoho prostora za proširenja, pa tako naravno i ćirilicu.
Tako je na svakom iole poštenijem websajtu koji nudi sadržaj u ćirilici i dugme za "latinicu".
Shodno tome, upotreba određenog pisma više nije problem i razlog za "ratove", bar ne kod normalnih ljudi.
Razlog za potiskivanje ćirilice su isti kao i za potiskivanje srpskog, hrvatskog, slovenskog i svih ostalih "lokalnih" jezika sa strane engleskog, a to je da praktično svi relevantni sadržaji danas nastaju na engleskom.
To znači, da nam svima engleski postaje sve važniji, a svi naši lokalni jezici i specifičnosti prelaze u drugi plan, što je i logično- ako ti moraš da održavaš sve na N jezika i u bar dva pisma, a konkurencija ne mora, ti se tu polako iscrpljuješ i gubiš.
Jezik i pismo su samo "alati" komunikacije i ne vidim zašto bi sad neko osećao neku bitnu nostalgiju oko toga.
Bit čoveka je inteligentno rešavanje problema i nove spoznaje, a to grčevito držanje nekih rešenja, koja su nekad bila optimalna možda na kratke staze daje nekome topao osećaj plemenske pripadnosti i "starih vremena", ali polako i sigurno vodi u propast.
Preporuke:
0
0
26
utorak, 22 septembar 2009 08:36
ZA DŠ
hrvatski standardni jezik se temelji i na kineskom, japanskom i arapskom narječju samo ih još niste počeli upotrebljavati. čekate da vidite ko će zauzeti evropu kinezi ili muslimani.
Preporuke:
0
0
27
utorak, 22 septembar 2009 09:29
brm
problem i nije toliko komplikovan. U 19. i 20 veku osnovna ideja većine i srpskih i hrvatskih intelektualaca - prvobitno prihvaćena i u narodu - je bila integracija u jedan narod i jezik zbog opstanka u okruženju većih imperijalnih naroda (Nemaca i Turaka prvenstveno). "plan" je jednostarno napušten od strane Hrvata, njima su se u razdrobljavanju jednog jezika (ma kako ga zvali)pridružili Bošnjaci i Dukljani iz praktičnog razloga narod=jezik, tek formiranjem sopstvenog jezika postaće narod. S njihove tačke gledišta takvo ponašanje je sasvim racionalčno jer se odvajanje vrši isključivo na štetu Srba (od kojih se prisvaja kompletna ijekavica pa i latinična i glagoljaška baština). Problem je što i među Srbima većina intelektualaca igra uz tu pesmu - videti tekst o Dragoslavu Mihailoviću npr. - pa i oni/mi žele/mo da se odelimo - na sopstvenu štetu i od sopstvene baštine i naroda naravno.
ne vidim nijedan razlog zašto mi jezik kojim piše i Njegoš i Krleža ne bi i dalje zvali srpski i baštinili ga u svoj raznolikosti. Pa i irski književnici pišu na engleskom jeziku.
Preporuke:
0
0
28
utorak, 22 septembar 2009 11:06
Vladan Nenadić
@ Branko Badrljica
Probajte da tu vašu tezu o lokalnim jezicima i specifičnostima, „alatima“ za komunikaciju i plemenskoj pripadnosti iznesete Grcima.
Ili Rusima i Bugarima, ili Arapima, ili Japancima, ili...
Preporuke:
0
0
29
utorak, 22 septembar 2009 14:39
Rodoljub
To znači, da nam svima engleski postaje sve važniji, a svi naši lokalni jezici i specifičnosti prelaze u drugi plan, što je i logično- ako ti moraš da održavaš sve na N jezika i u bar dva pisma, a konkurencija ne mora, ti se tu polako iscrpljuješ i gubiš.
Netačno. Engleski jezik je potreban samo kada komunicirate sa strancima (sa onima koji ga znaju), ili zbog specifičnih tehničkih razloga. Na primer, informacione tehhnologije i uopšte, računarska oblast mnogo zavisi od engleskog jezika, ali ni tu ne mora da bude u upotrebi više od 25%-30%. Znam, bavim se time za hleb.
Takođe, postoje alati za paralelno prikazivanje na oba pisma. Napišete u jednom, a sistem konvertuje u drugi očas. Uostalom, evo vam jednog divnog a besplatnog programa, pa odsada možete pisati na sebi omiljenoj latinici, a ovde pred "ćiriličarima" biti "podoban", ako želite:
http://www.todicsoft.com/cirilicaveb/
Hvala g.Todiću na ovom alatu.
Jezik i pismo su samo "alati" komunikacije i ne vidim zašto bi sad neko osećao neku bitnu nostalgiju oko toga.
Opet netačno. Ja vidim, a Bogami i mnogo drugih oko mene. Ako vama to nije važno, meni jeste. Nezgodno je što je SVIMA na svetu važno, osim srpskim "europejcima" i onih koji se stide svog porekla.
Niti se ovde radi o nekakvoj "nostalgiji", jer ćirilica nikako nije mrtva, napuštena niti predaleko... taman posla! Čista realnost, vidite da npr. ja njom pišem uparvo sada. :)
Preporuke:
0
0
30
utorak, 22 septembar 2009 14:41
Đak drugak
Stanje svesti našeg naroda, toliko je uzdrmano, da profesorka (jedne Novosadske) gimnazije detetu daje 1 jer TVRDI da latinica nije izvorno srpsko pismo. Iz ličnog iskustva. Hepi end.
Preporuke:
0
0
31
utorak, 22 septembar 2009 15:11
Smiljanski
Svaka ti čast Vasilije,za ovaj tekst.Nažalost malo ih je, i sve se svodi na pojedinačnu borbu, za očuvanje našeg pisma,i identiteta.Lično spadam u takve,i svakodnevno imama polemike na tu temu sa Srbima, koji nisu ni svesni zašto pišu latiniccu,pa čak i kad se pozovem na Ustav Srbije čl.10.gde se kaže da je službeno pismo ĆIRILICA.Proces rasrbljavanja traje dugo, i trebaće nam mnogo strpljenja, i upornosti da se vratimo na pravi put,ali jedan od pozitivnih primera je i ovaj Vaš tekst.Posebno me iritiraju komentari poput onih koji kažu da ne možemo u Evropu,ili kako da se snađu stranci u Srbiji.To su vrlo štetna razmišljanja,i vrlo netačna,jer šta će značiti jednom Englezu(strancu),kad ode u "UŠĆE",ili u "Menjačnicu",da li će mu biti jasno gde je kad to pročita na "Gajevici".
Preporuke:
0
0
32
utorak, 22 septembar 2009 16:23
Branko Badrljica
Vladan Nenadić:
Nema smisla. Nikakve koristi od toga.
Bez brige. Osnova prirodnih zakona je prilagođavanje.
Ko se ne prilagodi, postaće irelevantan pa ga ionako neće niko ni pitati za mišljenje. A praktično svi vaši primeri to vrlo jasno odslikavaju.
Radim za stručni magazin u SLO već podosta godina i mogu vam reći, da je prevođenje stručnih tekstova postalo jako teško. Imali smo nekoliko lektora, koji nisu dugo izdržali.
Već i najjednostavniji deo jezičke bariere je praktički nerešiv. Samo nastajanje novih imena i tehničkih pojmova je toliko velik, da bi za pokrivanje samo toga bili potrebni praktički svi Slovenci kao lingvisti za kakvo-takvo prevođenje.
A čak i kad bi to nekako pokrili, vajda od toga bi bila praktički nikakva- svi Slovenci bi morali pored prevoda morali da poznaju i odgovarajući original a prevod bi se koristio samo na uskom području-SLO.
Ne treba puno mašte da bi se videlo odumiranje prevoda.
Pošto su tekstovi stranski proizvod tehničkog rada na područjima, zapadu nije posebno teško uvođenje novih izraza- uvode ih oni, koji su nove stvari smislili.
Kod prevođenja je druga priča- prevodioci u SLO u pravilu nisu stručnjaci za područje za koje traže prevod nego lingvisti. A to znači teške muke i trapave prevode svuda izvan najtrivialnijih prevoda.
Da o kvalitetu tekstova ne govorimo. Pogledajte recimo literaturu za praktično bilo koje tehničko područje. Slovenci su sretni ako imaju za njega par knjiga, daleko od toga da smeju da kažu nešto pošteno o njihovom kvalitetu.
Jedan kratak pogled na recimo amazon.com će vam dati 50x toliko literature, u proseku daleko više kvalitete I PO PUNO NIŽOJ CENI.
Nema _teorije_ da lokalna prevedena literatura može u bilo kom praktičnom smislu _da_pljune_pod_prozor engleskoj ponudi, prema tome je svaka bitka na tom megdanu unapred izgubljena.
A "generali", koji na unapred izgubljenim bitkama gube svoje ljude su zločinci...
Preporuke:
0
0
33
utorak, 22 septembar 2009 18:33
Branko Badrljica
Rodoljub:
Bez uvrede, ali ako u svom radu koristite engleski samo 20% onda ste ili u nekoj jako specifičnoj lokalnoj branži ( računovodski programi ili nešto slično).
Što se tog alata za konverziju tiče, taj nikad nije ni bio posebno problematičan, mada ni tu nemate rešenje za sve probleme. Jedan je, da ne znaju svi za to niti imaju svi mogućnost korištenja tog alata ( koji je uzgred budi rečeno OČAJNO ograničen - kako bi s njim preveli neki Windows help fajl, pdf ili ps ? )
Štos je u tome, da je problem jezika daleko veći od problema pisma, a kad jednom napravite taj skok, onda je pismo samo tačka na "i" ( usput, kako to preneti u ćirilicu ? Tamo "i" nema tačku)...
Opet netačno. Ja vidim, a Bogami i mnogo drugih oko mene. Ako vama to nije važno, meni jeste. Nezgodno je što je SVIMA na svetu važno, osim srpskim "europejcima" i onih koji se stide svog porekla.
Pa naravno. Kad bi stvar bila očigledna svima, ne bi ni pisali o tome.
I ne vidim zašto bi se stideo svog porekla ako priznajem napredak.
Da li vi obavljate svakodnevne radnje onako kako su to "čukundede radile" ili prihvatate napredak ?
iti se ovde radi o nekakvoj "nostalgiji", jer ćirilica nikako nije mrtva, napuštena niti predaleko... taman posla! Čista realnost, vidite da npr. ja njom pišem uparvo sada. :)
Po toj logici nije mrtav ni klingonski jezik i pismo ( iz famezne serije "Zvezdane Staze" ) pošto ih negde neko u nekom kontekstu koristi... ;o)
Nema potrebe za hiperventilacijom. Ne palim se ja na Amere, jednostavno priznajem činjenicu dominacije engleskog. Ako/kad ih kinezi zgaze, učiću mandarinski ili možda ruski ili indijski. Ili nešto peto ;o)
Preporuke:
0
0
34
utorak, 22 septembar 2009 23:16
prilagođavanje
@Branko Badrljica
Bez brige. Osnova prirodnih zakona je prilagođavanje.
Ja upravo korišćenje ćirilice vidim kao prilagođavanje Srbije svetu u kome živimo.
Ne treba puno mašte da bi se videlo odumiranje prevoda.
Ovde se u načelu slažem, kad je u pitanju stručna literatura uopšte. Međutim ne vidim vezu sa temom, osim kao primer prilagođavanja.
Svet, nacija, jezik i pismo su u mnogo kompleksnijem odnosu.
Preporuke:
0
0
35
utorak, 22 septembar 2009 23:35
Avakum Ristić
Priča o dva pisma je potpuno promašena. Tako nešto je nemoguće.
Ali neophodno je preći sa reči na dela. Evo konkretnog predloga: na primer pogledajmo član 5. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama (Zakon je objavljen u „Službenom glasniku RS”, br. 45/91. Vidi: čl. 75. Zakona — 53/93-2467. Vidi: čl. 2. Zakona — 67/93-3111. Vidi: čl. 59. Zakona — 48/94-1497.)koji glasi: "Saobraćajni znaci i putni pravci na međunarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličkim i latiničkim pismom.
Saobraćajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom."
Dakle treba presaviti tabak i tužiti državu ukoliko je, na primer, u vašoj ulici postavljen znak "STOP" ispisan na latinici. pođimo od takvih stvari!
Preporuke:
0
0
36
sreda, 23 septembar 2009 01:13
Branko Badrljica
@prilagođavanje:
vde se u načelu slažem, kad je u pitanju stručna literatura uopšte. Međutim ne vidim vezu sa temom, osim kao primer prilagođavanja.
Svet, nacija, jezik i pismo su u mnogo kompleksnijem odnosu.
A čega to ima više od tehnike ? To da Srbija danas efektivno nema Kosovo je direktno stvar tehnike. Isto je i s njenom ekonomskom situacijom. A jezik kao sredstvo, koje omogućava pristup tehničkim podacima i znanjima je fundamentalan faktor.
Ako tehnika garantuje leb na stolu a traži određeni jezik, taj jezik će vrlo brzo ući i u preostalih par posto javnog i privatnog života.
Eto jednog prostog ali brutalnog primera: Internet
Koliko puta u proseku je nekome, ko vlada engleskim jezikom, internet pristup jači alat od oslanjanja na domaće stranice ?
Srazmer je sigurno ogroman. Eto, pokušajte da uporedite Wikipediu recimo- srpsku verziju sa engleskom. Ili recimo sa googleom pokušajte da nađete neke tekstove, vezane na usko tehničke pojmove na srpskom pa onda na engleskom.
Da o broju websajta i ne govorimo.
Srpski deo neta je mikroskopsko mali i odgovara možda nezahtevnom penzioneru za pristup do nekoliko lokalnih novina.
A uz to naravno ide i sve drugo. Koliko imate recimo domaćih filmova godišnje u odnosu na sve filmove ?
Bar ono što uspevam da vidim ne meni dostupnim TV kanalima je između patetičnog i bednog.
A kinoprodukcija vam je nešto bolja ali je i ona vezana na inostranstvo, bar za onih nekoliko najkvalitetnijih stvari. Znači, engleski je uveliko tu čak i izvan radnog vremena, koje je ionako sve duže...
Preporuke:
0
0
37
sreda, 23 septembar 2009 18:35
Nebojsa Matic
Izvinajavm se prvo na pismu - uzajmio sam Mac, i ne mogu sad da menjam u gostima.
Razdvojimo jezik od pisma.
Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd
Bitnije je da razvijamo i negujemo srpski jezik i lepotu i preciznost izrazavanja, nego srpsko cirilicno pismo, mada verovatno ima neke veze izmedju ocuvanja jezika i posebnosti pisma. No ipak je veca tragedija ako engleski ili neki drugi nadvlada/ "pokvari" srpski, nego ako latinica nadvlada cirilicu. To je verovatniji scenario, i veci razlog za brigu. Mali jezici izumiru skoro svakodnevno, mada je srpski, kao srednje veliki, jos uvek daleko od toga.
Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti.
Nekoliko naroda ima dva ili vise pisma pa im opet nista ne fali - Koreanci, Japanci, Kinezi; uz to se i cirilicno i arapsko i kinesko itd pismo da transkribovati na druga pisma, za raznorazne potrebe.
Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica, Nova srpska politicka misao, itd itd.
Cirilica je lepa i treba je negovati. Ona nam pomaze i da citamo i razumemo druge jezike - ruski na primer.
To da je (ako je) srpska latinica potekla od Hrvata, ili od Austrougarske okupacije, meni je potpuno irelevantno. Pismo i lingivistika nemaju predrasuda.
Preporuke:
0
0
38
četvrtak, 24 septembar 2009 19:28
Zoran
@Matic
"Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd "
Ali ovde se radi o srpskoj ćirilici koja je srpsko pismo a ne bugarsko, rusko itd. pa iako i pomenuti koriste ćirilicu koriste svoju, posebnu.
"Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti."
Opet analogija koja ne pogađa suštinu. Ni jedan od tih naroda nije u situaciji u kojoj je srpski narod. Da mu je pismo brana od odrođavanja i prevođenja u druge narode: Hrvate, Crnogorce, Jugoslovene, Bošnjake, Bosance.
"Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica."
Slovenska braća? Da li znate nekog Srbina koji se bavi čitanjem čeških, slovačkih, poljskih tekstova u originalu a da nije učio te jezike već to radi iz čistog idealizma i osećaja slovenske bliskosti, panslavizma i sl? Možda takvih ima ali koliko i čemu to uopšte? Tako je, pretpostavljam, i sa druge strane: Češke, Poljske, Slovačke. Jednostavno kad neko hoće da savlada neki jezik, naučiće i njegovo pismo, prirodno. Što se stranaca tiče ne pomaže im latinica da bi na primer pročitali na flaši kisele vode reč Knjaz. Pročitaće Kej En DŽej Ej Z. Treba im transkribovati naše reči. O tome postoje pravila i posebni rečnici a ima ponešto i u pravopisu.
.jpg)
No gajica je prevladala, a krive je Drine teško ispravljati.
Fućka se mladoj generaciji kako govori i kako piše. Ionako svi računaju da sa 150 znakova, što je prosjek jednoga SMS-a, napišu što više.
Proš'o voz, susjedi...
Za mladu generaciju nije prošao voz, kao ni za nove naraštaje, sve je stvar kaznene politike koja bi brzo dovela stvari u red, samo je potrebno da postoji politička volja. Sećam se kako su mnogi tvrdili kako nikada neće uspeti među Srbima da se uvede obaveza vezivanja pojasa u saobraćaju, posle redovnok kažnjavanja većina sad prvo veže pojas pa startuje auto. Ovo kada bi se sprovelo sa obaveznom upotrebom ćirilice i potiskivanjem gajevice (ili gajice, kako god), posle par kazni garantujem da bi 99% natpisa na radnjama i skoro sve novine i knjige bile na ćirilici, a SMS nek piše ako neko hoće i kineskim, njegova privatna stvar.
"može se reći da se, u različitim razdobljima srpski književni (standardni) jezik pisao latinicom, glagoljicom, ćirilicom i arapskim pismom.
Do konačnog stvaranja srpske srednjovekovne feudalne države i definitivnog priklanjanja vizantijskom kulturnom prostoru za vreme Stefana Prvovenčanog Nemanjića i njegovog brata Svetog Save (Rastko Nemanjić), primorsko (jadransko) jezgro srpskog etničkog prostora je uslovno naporedo koristilo latinicu, glagoljicu i ćirilicu. I TO UPRAVO TIM REDOSLEDOM: Kolonizujući nekada rimske gradove po jadranskoj obali, prvobitno su prihvatili latinicu za svoje pismo. Postepenim i sve intenzivnijim okretanjem ka standardnom jeziku i pismu stvorenim za svoje potrebe, okrenuli su se korišćenju glagoljice"
Nemojte odbijati patriotizam ljudi koji koriste srpsku latinicu, jer nam patriotizma manjka. SRBIJA!
Vidim da ste citirali Vikipediju (uz podvlačenja i velika slova, pretpostavljam Vaša), ali što stadoste? Da ste nastavili makar još ove dve rečenice koje direktno slede ove citirane:
Od 11. veka pa sve do prve polovine 20. jedino pismo u masovnoj kulturnoj upotrebi Srba bilo je ćirilica.
Masna slova su moja, korisna adresa: http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik
Ako pogledamo šta se dešava sa rečnikom (http://www.nspm.rs/kulturna-politika/sporenja-o-recniku-srpskohrvatskog-jezika-sanu.html) onda ispada da Srbi uskoro neće imati ni svoj jezik niti svoje pismo. Mi smo u stvari Hrvati, samo nam to još niko nije saopštio.
Ako su srbi u drugim državama bili primorani da koriste latinicu na teritoriji današnje Srbije (gde je i najveći broj naših ljudi) nije. Pa i u austrougarskoj je postojala kulturna autonomija srba i korišćena je ćirilice.
Moramo da se opredelimo: ili ćemo sačuvati kulturni identitet (davaćemo doprinose svetskoj kulturnoj baštini na srpskom jeziku korišćenjem ćirilinog pisma) ili ćemo biti prepoznati kao hrvati dajući doprinos kulturnoj baštini na latinici. Ovo drugo rešenje za posledicu ima nestajanje srba i Srbije.
Nema i jedno i drugo. Može samo jedno. Neka svako izabere.
Ja biram ćirilicu. Ko piše latinicom on je prihvatio sistem vrednosti i kulturu nekog drugog naroda tako da je za mene ili hrvat, ili musliman ili crnogorac.
Njegovo pravo. A moje pravo je da ga ne priznam kao srbina.
Kao da nisu bile dovoljne ljudske žrtve, srpskih vojnika i civila, Srbi su i svoj identitet i sve što ga čini "založili", zatomili, kako bi se drugi, na prvom mestu, osećali ugodno u novostvorenoj državi.
Narodi sa kojima su se našli zajedno, po prvi put u istoriji su mogli ispoljavati ili tek stvarati nešto svoje, svoj identitet. Posle su bili, znamo kako "zahvalni" Srbima. U svakoj prilici su činili da Srba bude manje, genocidom ili kulturocidom.
Što su više nasrtali, više negirali Srbe i srpsko, Srbi kao da su im i u tome hteli pomoći, verujući valjda, naivno da, što ih je manje, što je manje "srpskog", da će antisrpsko raspoloženje prestati u korist zajedničkog, jugoslovenskog ("ničijeg-nesrpskog").
Svoje nasleđe, pre svega kulturno, na koje je najviše atakovano, novim generacijama Srba kao da je bilo najlakše žrtvovati radi "zajedničke sreće". To se delimično može i razumeti, jer je u prirodi čoveka da više ceni ono što nema, što želi, da vrednost toga oseti tek pošto to izgubi.
Dok su drugi stvarali jezik(e), kulturu, identitet, ohrabreni srpskom bahatošću ("svejedno", "nije važno" i sl.), na prvom mestu prema sebi i svojim vrednostima ("ima se može se").
Vreme je izgubljeno, nepovratno, došlo je vreme da se oseća nedostatak, da se želi imati "što i drugi", da se postavljaju ciljevi, analizirajući sadašnje stanje i učinjene greške radi obnove i izgradnje srpskog društva i države. Bar se nadam.
Ovaj tekst doživljavam kao jedan u nizu signala "za buđenje", "za otrežnjenje", za delovanje svih nas.
Najzad da neko potpuno jasno i javno kaže koliko je besmislen "argument" da je hrvatska "gajevica" značajna za učenje engleskog jezika.
Kakva besmislica od naših mondijalista i drugosrbijanaca. A neki od njih se još diče svojom stručnošću, a u svojoj samozaljubljenosti i kvazi znanju ne znaju osnovne stvari.
Kao i "argument" za imena ulica.
Imena ulica bi zaista trebala da budu na ćirilici i radi turista na engleskom jeziku i engleskom alfabetu.
A kome je do aktivizma, može započeti na lokalnom nivou:zahtevajte da vam se sva rešenja i sve što se tiče javnog poslovanja dostavlja na ćirilici, i pri tom se pozivajte na ustav. Sramota je da nas jedan "firer" na to podseća.
Tako će proći i oni koji u Srbiji budu tražili kazneno gonjenje onih koji se služe latinicom u javnoj komunikaciji.
Možda bi pomoglo da zakon predloži Čeda Jovanović!
Srbi katolici su koristili latinicu a ne gajevicu. I to pretežno Dubrovčani i Bokelji jer su bosanski i dalmatinski franjevci i preko njih puk radije koristili ćirilicu danas politički korektno nazvanu bosančica. u otomanskoj imperiji zvanično pismo u evropskom delu bila je ćirilica a jezik srpski. Među Srbe muslimane latinica je prodrla tek pod uticajem Kemala Ataturka i to vrlo sporo.
Na teritoriji današnje države Srbije ne postoji tradicija upotrebe latinice, kao ni među ostalim pravoslavnim i protestantskim Srbima(i protestantske zajednice koriste ćirilicu)
Niko normalan se ne zalaže za to da naša deca ne uče latinicu (ali latinicu ne gajevicu). Svako normalan preporučio bi rešenje uobičajeno u normalnim državama poput Grčke, Rusije, Bugarske, Makedonije, Ukrajine..
Čačak i eventualno Chachak a ne Kakak, Jajinci i Yayinci a ne DŽejdžinkaj
Korišćenje gajevice je budalaština koja puno govori o nama i samo o nama
Vasilije pohvala za tekst i otvaranje teme
zaboravih glavnu stvar - i Dubrovačka obščina ( tako se na srpskom kaže republika i tako se izvorno zvala ta državica) je latinicu koristila samo u komunikaciji na latinskom i italijanskom - na "našem" se služila isključivo ćirilicom
Da je Vuk reformisao i latinicu, pa još za potrebe Srba katolika, nije tačno. Kao potomak Srba katolika, i iz sačuvane prepiske, znam da su koristili ćirilicu u privatnoj komunikaciji. Listovi, časopisi, zvanični dokumenti, "Srđ", "Dubrovnik", deklaracije, proglasi - uglavnom latinica.
Iz uporednog pregleda se vidi da se srpska latinica i hrvatska latinica razlikuju upravo u tih nekoliko slova dj, gj - dy, gy; ž=> x - s; lj - ly; nj - ny; s - sz; ć=> ch - -; ... Zanimljivo je pogledati u kojoj meri je madjarski uticao na oba latinicna pisma...
Jezicke nagodbe tokom vise od 100 godina nisu dale niti jedinstven jezik, niti su priblizile dva naroda. Srbima je kao glavolomka ostala latinica kao pismo koje se agresivno namece, Hrvatima stokavsko narecje, koje su sredinom XIXv veka prihvatili, a danas ga prisvajaju do ekskluzivnosti. Hrvatski narodni jezik je cakavski, delimicno kajkavski, dok je hrvatska knjizevnost u to vreme pisana na nemackom, latinskom i madjarskom jeziku. Nije manje vazno to sto latinica u Srbiji nije bila prihvacena do, kako autor rece, austrougarske okupacije, kada je bajonetima uterana u Srbe. Sigurno je jedno, da Srbi imaju jedno pismo, cirilicu, jer nikakve jezicke nagodbe (kako one iz XIX, a jos manje one iz XXv), niti jezicka politika, ne mogu biti osnov prisljavanja da se prihvati odnarodjavanje - sto latinica i shj vec skoro vek cine.
PS Hvala Autoru na podsticajnom tekstu i NSPMu na pokretanju tema vezanih za srpski jezik, dragoceno je!
PPS Izvinjenje za ASCII, manje mesta zauzima.
Čudim se da to nisi primijetila, a kažeš da pratiš jezične teme!
Latinica ( ili njena verzija "gajica", kako ju vi nazivate) se koristi zato što je de-facto standard u razvijenom svetu, a tamo nastaje velika većina relevantnih sadržaja danas.
Pošto su kompjuteri osvojili svet i porast elektronskih sadržaja raste eksponentno, pitanje ćirilica/latinica/šta_god postaje sve manje relevantno. Kompjuterski standardi su se prilagodili potrebama i ISO standardi pokrivaju potrebe praktično celog čovečanstva.
ISO-10646 pokriva potrebe praktično celog sveta a ima i ohoho prostora za proširenja, pa tako naravno i ćirilicu.
Tako je na svakom iole poštenijem websajtu koji nudi sadržaj u ćirilici i dugme za "latinicu".
Shodno tome, upotreba određenog pisma više nije problem i razlog za "ratove", bar ne kod normalnih ljudi.
Razlog za potiskivanje ćirilice su isti kao i za potiskivanje srpskog, hrvatskog, slovenskog i svih ostalih "lokalnih" jezika sa strane engleskog, a to je da praktično svi relevantni sadržaji danas nastaju na engleskom.
To znači, da nam svima engleski postaje sve važniji, a svi naši lokalni jezici i specifičnosti prelaze u drugi plan, što je i logično- ako ti moraš da održavaš sve na N jezika i u bar dva pisma, a konkurencija ne mora, ti se tu polako iscrpljuješ i gubiš.
Jezik i pismo su samo "alati" komunikacije i ne vidim zašto bi sad neko osećao neku bitnu nostalgiju oko toga.
Bit čoveka je inteligentno rešavanje problema i nove spoznaje, a to grčevito držanje nekih rešenja, koja su nekad bila optimalna možda na kratke staze daje nekome topao osećaj plemenske pripadnosti i "starih vremena", ali polako i sigurno vodi u propast.
ne vidim nijedan razlog zašto mi jezik kojim piše i Njegoš i Krleža ne bi i dalje zvali srpski i baštinili ga u svoj raznolikosti. Pa i irski književnici pišu na engleskom jeziku.
Probajte da tu vašu tezu o lokalnim jezicima i specifičnostima, „alatima“ za komunikaciju i plemenskoj pripadnosti iznesete Grcima.
Ili Rusima i Bugarima, ili Arapima, ili Japancima, ili...
Netačno. Engleski jezik je potreban samo kada komunicirate sa strancima (sa onima koji ga znaju), ili zbog specifičnih tehničkih razloga. Na primer, informacione tehhnologije i uopšte, računarska oblast mnogo zavisi od engleskog jezika, ali ni tu ne mora da bude u upotrebi više od 25%-30%. Znam, bavim se time za hleb.
Takođe, postoje alati za paralelno prikazivanje na oba pisma. Napišete u jednom, a sistem konvertuje u drugi očas. Uostalom, evo vam jednog divnog a besplatnog programa, pa odsada možete pisati na sebi omiljenoj latinici, a ovde pred "ćiriličarima" biti "podoban", ako želite:
http://www.todicsoft.com/cirilicaveb/
Hvala g.Todiću na ovom alatu.
Opet netačno. Ja vidim, a Bogami i mnogo drugih oko mene. Ako vama to nije važno, meni jeste. Nezgodno je što je SVIMA na svetu važno, osim srpskim "europejcima" i onih koji se stide svog porekla.
Niti se ovde radi o nekakvoj "nostalgiji", jer ćirilica nikako nije mrtva, napuštena niti predaleko... taman posla! Čista realnost, vidite da npr. ja njom pišem uparvo sada. :)
Nema smisla. Nikakve koristi od toga.
Bez brige. Osnova prirodnih zakona je prilagođavanje.
Ko se ne prilagodi, postaće irelevantan pa ga ionako neće niko ni pitati za mišljenje. A praktično svi vaši primeri to vrlo jasno odslikavaju.
Radim za stručni magazin u SLO već podosta godina i mogu vam reći, da je prevođenje stručnih tekstova postalo jako teško. Imali smo nekoliko lektora, koji nisu dugo izdržali.
Već i najjednostavniji deo jezičke bariere je praktički nerešiv. Samo nastajanje novih imena i tehničkih pojmova je toliko velik, da bi za pokrivanje samo toga bili potrebni praktički svi Slovenci kao lingvisti za kakvo-takvo prevođenje.
A čak i kad bi to nekako pokrili, vajda od toga bi bila praktički nikakva- svi Slovenci bi morali pored prevoda morali da poznaju i odgovarajući original a prevod bi se koristio samo na uskom području-SLO.
Ne treba puno mašte da bi se videlo odumiranje prevoda.
Pošto su tekstovi stranski proizvod tehničkog rada na područjima, zapadu nije posebno teško uvođenje novih izraza- uvode ih oni, koji su nove stvari smislili.
Kod prevođenja je druga priča- prevodioci u SLO u pravilu nisu stručnjaci za područje za koje traže prevod nego lingvisti. A to znači teške muke i trapave prevode svuda izvan najtrivialnijih prevoda.
Da o kvalitetu tekstova ne govorimo. Pogledajte recimo literaturu za praktično bilo koje tehničko područje. Slovenci su sretni ako imaju za njega par knjiga, daleko od toga da smeju da kažu nešto pošteno o njihovom kvalitetu.
Jedan kratak pogled na recimo amazon.com će vam dati 50x toliko literature, u proseku daleko više kvalitete I PO PUNO NIŽOJ CENI.
Nema _teorije_ da lokalna prevedena literatura može u bilo kom praktičnom smislu _da_pljune_pod_prozor engleskoj ponudi, prema tome je svaka bitka na tom megdanu unapred izgubljena.
A "generali", koji na unapred izgubljenim bitkama gube svoje ljude su zločinci...
Bez uvrede, ali ako u svom radu koristite engleski samo 20% onda ste ili u nekoj jako specifičnoj lokalnoj branži ( računovodski programi ili nešto slično).
Što se tog alata za konverziju tiče, taj nikad nije ni bio posebno problematičan, mada ni tu nemate rešenje za sve probleme. Jedan je, da ne znaju svi za to niti imaju svi mogućnost korištenja tog alata ( koji je uzgred budi rečeno OČAJNO ograničen - kako bi s njim preveli neki Windows help fajl, pdf ili ps ? )
Štos je u tome, da je problem jezika daleko veći od problema pisma, a kad jednom napravite taj skok, onda je pismo samo tačka na "i" ( usput, kako to preneti u ćirilicu ? Tamo "i" nema tačku)...
Pa naravno. Kad bi stvar bila očigledna svima, ne bi ni pisali o tome.
I ne vidim zašto bi se stideo svog porekla ako priznajem napredak.
Da li vi obavljate svakodnevne radnje onako kako su to "čukundede radile" ili prihvatate napredak ?
Po toj logici nije mrtav ni klingonski jezik i pismo ( iz famezne serije "Zvezdane Staze" ) pošto ih negde neko u nekom kontekstu koristi... ;o)
Nema potrebe za hiperventilacijom. Ne palim se ja na Amere, jednostavno priznajem činjenicu dominacije engleskog. Ako/kad ih kinezi zgaze, učiću mandarinski ili možda ruski ili indijski. Ili nešto peto ;o)
Ja upravo korišćenje ćirilice vidim kao prilagođavanje Srbije svetu u kome živimo.
Ovde se u načelu slažem, kad je u pitanju stručna literatura uopšte. Međutim ne vidim vezu sa temom, osim kao primer prilagođavanja.
Svet, nacija, jezik i pismo su u mnogo kompleksnijem odnosu.
Ali neophodno je preći sa reči na dela. Evo konkretnog predloga: na primer pogledajmo član 5. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama (Zakon je objavljen u „Službenom glasniku RS”, br. 45/91. Vidi: čl. 75. Zakona — 53/93-2467. Vidi: čl. 2. Zakona — 67/93-3111. Vidi: čl. 59. Zakona — 48/94-1497.)koji glasi: "Saobraćajni znaci i putni pravci na međunarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličkim i latiničkim pismom.
Saobraćajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom."
Dakle treba presaviti tabak i tužiti državu ukoliko je, na primer, u vašoj ulici postavljen znak "STOP" ispisan na latinici. pođimo od takvih stvari!
Svet, nacija, jezik i pismo su u mnogo kompleksnijem odnosu.
A čega to ima više od tehnike ? To da Srbija danas efektivno nema Kosovo je direktno stvar tehnike. Isto je i s njenom ekonomskom situacijom. A jezik kao sredstvo, koje omogućava pristup tehničkim podacima i znanjima je fundamentalan faktor.
Ako tehnika garantuje leb na stolu a traži određeni jezik, taj jezik će vrlo brzo ući i u preostalih par posto javnog i privatnog života.
Eto jednog prostog ali brutalnog primera: Internet
Koliko puta u proseku je nekome, ko vlada engleskim jezikom, internet pristup jači alat od oslanjanja na domaće stranice ?
Srazmer je sigurno ogroman. Eto, pokušajte da uporedite Wikipediu recimo- srpsku verziju sa engleskom. Ili recimo sa googleom pokušajte da nađete neke tekstove, vezane na usko tehničke pojmove na srpskom pa onda na engleskom.
Da o broju websajta i ne govorimo.
Srpski deo neta je mikroskopsko mali i odgovara možda nezahtevnom penzioneru za pristup do nekoliko lokalnih novina.
A uz to naravno ide i sve drugo. Koliko imate recimo domaćih filmova godišnje u odnosu na sve filmove ?
Bar ono što uspevam da vidim ne meni dostupnim TV kanalima je između patetičnog i bednog.
A kinoprodukcija vam je nešto bolja ali je i ona vezana na inostranstvo, bar za onih nekoliko najkvalitetnijih stvari. Znači, engleski je uveliko tu čak i izvan radnog vremena, koje je ionako sve duže...
Razdvojimo jezik od pisma.
Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd
Bitnije je da razvijamo i negujemo srpski jezik i lepotu i preciznost izrazavanja, nego srpsko cirilicno pismo, mada verovatno ima neke veze izmedju ocuvanja jezika i posebnosti pisma. No ipak je veca tragedija ako engleski ili neki drugi nadvlada/ "pokvari" srpski, nego ako latinica nadvlada cirilicu. To je verovatniji scenario, i veci razlog za brigu. Mali jezici izumiru skoro svakodnevno, mada je srpski, kao srednje veliki, jos uvek daleko od toga.
Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti.
Nekoliko naroda ima dva ili vise pisma pa im opet nista ne fali - Koreanci, Japanci, Kinezi; uz to se i cirilicno i arapsko i kinesko itd pismo da transkribovati na druga pisma, za raznorazne potrebe.
Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica, Nova srpska politicka misao, itd itd.
Cirilica je lepa i treba je negovati. Ona nam pomaze i da citamo i razumemo druge jezike - ruski na primer.
To da je (ako je) srpska latinica potekla od Hrvata, ili od Austrougarske okupacije, meni je potpuno irelevantno. Pismo i lingivistika nemaju predrasuda.
"Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd "
Ali ovde se radi o srpskoj ćirilici koja je srpsko pismo a ne bugarsko, rusko itd. pa iako i pomenuti koriste ćirilicu koriste svoju, posebnu.
"Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti."
Opet analogija koja ne pogađa suštinu. Ni jedan od tih naroda nije u situaciji u kojoj je srpski narod. Da mu je pismo brana od odrođavanja i prevođenja u druge narode: Hrvate, Crnogorce, Jugoslovene, Bošnjake, Bosance.
"Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica."
Slovenska braća? Da li znate nekog Srbina koji se bavi čitanjem čeških, slovačkih, poljskih tekstova u originalu a da nije učio te jezike već to radi iz čistog idealizma i osećaja slovenske bliskosti, panslavizma i sl? Možda takvih ima ali koliko i čemu to uopšte? Tako je, pretpostavljam, i sa druge strane: Češke, Poljske, Slovačke. Jednostavno kad neko hoće da savlada neki jezik, naučiće i njegovo pismo, prirodno. Što se stranaca tiče ne pomaže im latinica da bi na primer pročitali na flaši kisele vode reč Knjaz. Pročitaće Kej En DŽej Ej Z. Treba im transkribovati naše reči. O tome postoje pravila i posebni rečnici a ima ponešto i u pravopisu.