Braćo Srbi, ja kao Hrvat priznajem da je ćirilica savršenije pismo od gajice (bio bi red da naučite kako se to pismo zove)!
No gajica je prevladala, a krive je Drine teško ispravljati.
Fućka se mladoj generaciji kako govori i kako piše. Ionako svi računaju da sa 150 znakova, što je prosjek jednoga SMS-a, napišu što više.
Proš'o voz, susjedi...
Препоруке:
0
0
2
недеља, 20 септембар 2009 21:43
@ДШ
Вала жива истина. Па и ја сам сакатим језик кад типкам по мобилном.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 20 септембар 2009 22:12
Неофит77
За ДШ
За младу генерацију није прошао воз, као ни за нове нараштаје, све је ствар казнене политике која би брзо довела ствари у ред, само је потребно да постоји политичка воља. Сећам се како су многи тврдили како никада неће успети међу Србима да се уведе обавеза везивања појаса у саобраћају, после редовнок кажњавања већина сад прво веже појас па стартује ауто. Ово када би се спровело са обавезном употребом ћирилице и потискивањем гајевице (или гајице, како год), после пар казни гарантујем да би 99% натписа на радњама и скоро све новине и књиге биле на ћирилици, а СМС нек пише ако неко хоће и кинеским, његова приватна ствар.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 20 септембар 2009 23:25
Ненад
Драги @DŠ, истина, али за то су криви Срби, а не Хрвати. Они имају своје писмо и језик, док се ми Срби брукамо пред светом и не ценимо себе, своје писмо и свој идентитет. Како ће онда други да нас цене и поштују?
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 21 септембар 2009 01:07
Јован Дероко
Значи, Василије брате свака ти част на тексту!
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 21 септембар 2009 01:13
Филип
Е, па сад.. Поштујем НСПМ али ако хоћете кредибилитет, не смете пуштати овако тенденциозне и пре свега нетачне текстове.
"може се рећи да се, у различитим раздобљима српски књижевни (стандардни) језик писао латиницом, глагољицом, ћирилицом и арапским писмом.
До коначног стварања српске средњовековне феудалне државе и дефинитивног приклањања византијском културном простору за време Стефана Првовенчаног Немањића и његовог брата Светог Саве (Растко Немањић), приморско (јадранско) језгро српског етничког простора је условно напоредо користило латиницу, глагољицу и ћирилицу. И ТО УПРАВО ТИМ РЕДОСЛЕДОМ: Колонизујући некада римске градове по јадранској обали, првобитно су прихватили латиницу за своје писмо. Постепеним и све интензивнијим окретањем ка стандардном језику и писму створеним за своје потребе, окренули су се коришћењу глагољице"
Nemojte odbijati patriotizam ljudi koji koriste srpsku latinicu, jer nam patriotizma manjka. SRBIJA!
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 21 септембар 2009 01:28
србски математичар
@ Филип
Видим да сте цитирали Википедију (уз подвлачења и велика слова, претпостављам Ваша), али што стадосте? Да сте наставили макар још ове две реченице које директно следе ове цитиране:
Да би, на крају, прихватили ћирилицу као ефикасније и у византијски културни простор уклопљеније писмо.
Од 11. века па све до прве половине 20. једино писмо у масовној културној употреби Срба било је ћирилица.
Масна слова су моја, корисна адреса: http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 21 септембар 2009 01:53
драго.ца
Хвала аутору на аргументованом тексту. Неко време покушавам и сам да исто то објасним познанику (Србину) у Србији али не вреди. Пропаганда у Србији је јача и он је на истим позицијама као и Филип (српса латиница). Ту никакви аргументи не помажу и одговор је у типичном Б92 маниру (нетолерантан, присталица теорија завера, националиста). Ако може српска латиница, (познаник ми није одговорио а можда Филип може) зашто онда не и српски енглески јер ће то онда странцима бити много лакше него да се муче са нашом граматиком. Српски језик би остао званичан језик и могао би да га користи ко год хоће (истина није гарантовано да би се судски спорови водили на српском као што се нити сада не пишу на ћирилици) али би зато сигурно побрали аплаузе наших англо-саксонских пријатеља.
Ако погледамо шта се дешава са речником (http://www.nspm.rs/kulturna-politika/sporenja-o-recniku-srpskohrvatskog-jezika-sanu.html) онда испада да Срби ускоро неће имати ни свој језик нити своје писмо. Ми смо у ствари Хрвати, само нам то још нико није саопштио.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 21 септембар 2009 08:07
@Филип
Латиница је на просторима данашње Србије уведена тек 1915. на бајонетима аустроугарске монархије.
Ако су срби у другим државама били приморани да користе латиницу на територији данашње Србије (где је и највећи број наших људи) није. Па и у аустроугарској је постојала културна аутономија срба и коришћена је ћирилице.
Морамо да се определимо: или ћемо сачувати културни идентитет (даваћемо доприносе светској културној баштини на српском језику коришћењем ћирилиног писма) или ћемо бити препознати као хрвати дајући допринос културној баштини на латиници. Ово друго решење за последицу има нестајање срба и Србије.
Нема и једно и друго. Може само једно. Нека свако изабере.
Ја бирам ћирилицу. Ко пише латиницом он је прихватио систем вредности и културу неког другог народа тако да је за мене или хрват, или муслиман или црногорац.
Његово право. А моје право је да га не признам као србина.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 21 септембар 2009 08:22
Бранко
Срби средње и старије генерације пишу латиницом јер им је то остало од братства и јединства са титославенима када су се хтјели приближити западној браћи а млађа генерација је користи јер ионако идемо у ЕУ и сви ћемо причати енглески, користимо рачунаре и технику на латиници (небитно који је језик) и тако...Успут, ћирилица им је тако ретро, и балкански, и успорава евроатлантске интеграције...
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 21 септембар 2009 09:09
Харалампије
Због туђих интереса, мало или нимало се проучавао Први светски рат и све што је донео и однео Србима и Србији. Не знам да ли се у последње време шта променило.
Као да нису биле довољне људске жртве, српских војника и цивила, Срби су и свој идентитет и све што га чини "заложили", затомили, како би се други, на првом месту, осећали угодно у новоствореној држави.
Народи са којима су се нашли заједно, по први пут у историји су могли испољавати или тек стварати нешто своје, свој идентитет. После су били, знамо како "захвални" Србима. У свакој прилици су чинили да Срба буде мање, геноцидом или културоцидом.
Што су више насртали, више негирали Србе и српско, Срби као да су им и у томе хтели помоћи, верујући ваљда, наивно да, што их је мање, што је мање "српског", да ће антисрпско расположење престати у корист заједничког, југословенског ("ничијег-несрпског").
Своје наслеђе, пре свега културно, на које је највише атаковано, новим генерацијама Срба као да је било најлакше жртвовати ради "заједничке среће". То се делимично може и разумети, јер је у природи човека да више цени оно што нема, што жели, да вредност тога осети тек пошто то изгуби.
Док су други стварали језик(е), културу, идентитет, охрабрени српском бахатошћу ("свеједно", "није важно" и сл.), на првом месту према себи и својим вредностима ("има се може се").
Време је изгубљено, неповратно, дошло је време да се осећа недостатак, да се жели имати "што и други", да се постављају циљеви, анализирајући садашње стање и учињене грешке ради обнове и изградње српског друштва и државе. Бар се надам.
Овај текст доживљавам као један у низу сигнала "за буђење", "за отрежњење", за деловање свих нас.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 21 септембар 2009 10:43
м. -ић
Ћирилица и те како може и у порукицама на мобилним телефонима. Потребно је само тражити од произвођача телефона да испоручи верзије телефона с ћириличним словима. Само да смирим пенушаве душице: овакви телефони и даље имају латиницу и бројеве на диркицама, а за ћирилицу треба наставити притискати диркице још пар пута, па се појави. Сад, како натерати трговце и оператере да обрате пажњу и на ћирилицу, друга је ствар. Ко жели ћирилицу, може одбити да купи мобилни без ћирилице, само редак је постојан и одлучан човек који ће тако урадити. Већина нас је слаботиње, више волимо да типкамо латиницу и зивкамо него леба да једемо, а камо ли још да на ћирилицу мислимо. Додуше, има и друго решење: захтевати од надлежних министара трговине и телекомуникација да се примене уставне одлуке о писму и језику и у случају увозника мобилиних телефона и мобилних оператера. Мрка капа. Пасимо траву, надајмо се да чика касапин неће баш нас овог пута, и типкајмо еуропски и атлански, латиницом. Тако нам и треба. Ко себе не поштује, нека ни не очекује поштовање од других.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 21 септембар 2009 10:44
александар
Свака част за чланак.
Најзад да неко потпуно јасно и јавно каже колико је бесмислен "аргумент" да је хрватска "гајевица" значајна за учење енглеског језика.
Каква бесмислица од наших мондијалиста и другосрбијанаца. А неки од њих се још диче својом стручношћу, а у својој самозаљубљености и квази знању не знају основне ствари.
Као и "аргумент" за имена улица.
Имена улица би заиста требала да буду на ћирилици и ради туриста на енглеском језику и енглеском алфабету.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 21 септембар 2009 10:44
Стева Надрљански
Модерна историја латинизације која је овде изнесена вреди само за подручје Централне Србије, док на простору некадашње Карловачке митрополије почиње доста раније, што због јужнославистичких заноса и, у оно доба, популарног братимљења са Хрватима, што због политичких околности. Наиме, крајем 19. века тај је простор политички био везан за Хрватски сабор у Загребу, па је латиница понегде кориштена у таквој врсти комуникације, мада је то све ипак био изузетак. Нема примера редовног и планског кориштења латинице, али је већ тада почела извесна схизофренија, које ће се нагло развијати већ после Првог светског рата, нарочито на подручју данашње Војводине. Оно што представља историјску перверзију јесте чињеница да је аустријска држава неколико пута покушавала да Србима наметне латиницу у школству и свакодневном животу, као и да су загребачке просветне власти покушавале такође да намећу латиничне уџбенике, чак и у Сремским Карловцима - али што нису успели они силом, успели смо ми добровољним мењањем идентитета од момента стварања Краљевине СХС, југославизацијом свог оригиналног и истинитог саморазумевања. Корен овог проблема лежи у томе, као и решење: питање писма јесте питање идентитета. Без излечења свих нашим комплекса, а најпре рајетинског синдрома, нема ни излечења ове располућености.
А коме је до активизма, може започети на локалном нивоу:захтевајте да вам се сва решења и све што се тиче јавног пословања доставља на ћирилици, и при том се позивајте на устав. Срамота је да нас један "фирер" на то подсећа.
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 21 септембар 2009 11:06
DŠ
Radikalni Hrvati, početkom devedesetih godina prošloga stoljeća, tražili su da se donese Zakon o hrvatskomu jeziku i da se oštro kažnjavaju svi koji ne upotrebljavaju standardni hrtvatski jezik u javnoj komunikaciji. No predlagač je bio desničar Vice Vukojević i jedna dobra ideja, koja se trebala samo malo doraditi, nije zaživjela.
Tako će proći i oni koji u Srbiji budu tražili kazneno gonjenje onih koji se služe latinicom u javnoj komunikaciji.
Možda bi pomoglo da zakon predloži Čeda Jovanović!
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 21 септембар 2009 11:06
брм
@Филип
Срби католици су користили латиницу а не гајевицу. И то претежно Дубровчани и Бокељи јер су босански и далматински фрањевци и преко њих пук радије користили ћирилицу данас политички коректно названу босанчица. у отоманској империји званично писмо у европском делу била је ћирилица а језик српски. Међу Србе муслимане латиница је продрла тек под утицајем Кемала Ататурка и то врло споро.
На територији данашње државе Србије не постоји традиција употребе латинице, као ни међу осталим православним и протестантским Србима(и протестантске заједнице користе ћирилицу)
Нико нормалан се не залаже за то да наша деца не уче латиницу (али латиницу не гајевицу). Свако нормалан препоручио би решење уобичајено у нормалним државама попут Грчке, Русије, Бугарске, Македоније, Украјине..
Чачак и евентуално Chachak a ne Какак, Јајинци и Yayinci а не Џејџинкај
Коришћење гајевице је будалаштина која пуно говори о нама и само о нама
Василије похвала за текст и отварање теме
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 21 септембар 2009 11:51
брм
@Филип
заборавих главну ствар - и Дубровачка обшчина ( тако се на српском каже република и тако се изворно звала та државица) је латиницу користила само у комуникацији на латинском и италијанском - на "нашем" се служила искључиво ћирилицом
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 21 септембар 2009 12:19
Владимир Перић
Можда ћу поновити неке ствари, али изгледа ми да их нико није споменуо. Само прво желим да кажем да нисам историчар, ни филолог и из српско (у ствари из српско-хрватског, тако се звао језик који сам учио) сам се увек извлачио са слабом тројком. Али колико могу да се сетим, Вук Караџић је, поред реформе Српског језика и писма, реформисао и латиницу. И писмо којим се сада хрвати служе није гајевица него реформисана Вукова латиница (мислим да је само после њега Даничић променио слово dj у đ). Наравно, Вук је латиницу реформисао за Србе католике, а не за хрвате. Е сад да ли се треба користити латиницом,,, хммм нисам сигуран. Ако неког интересује мој пример,,, Увек сам користио ћирилицу за писано писмо, а латиницу за штампано писмо, али у задње време трудим се да пишем ћирилицу и штампано,,, и баш ми прија промена.
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 21 септембар 2009 13:44
Зоран
@Владимир Перић
Да је Вук реформисао и латиницу, па још за потребе Срба католика, није тачно. Као потомак Срба католика, и из сачуване преписке, знам да су користили ћирилицу у приватној комуникацији. Листови, часописи, званични документи, "Срђ", "Дубровник", декларације, прогласи - углавном латиница.
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 21 септембар 2009 13:58
Мирко
Пре свега, да аутору скинем капу! Јасно, истинито и уз примере, шта нам више још треба? Само, док Србија има министре који употребљавају латиницу, тешко да ће бити промена, макар и само оних у складу са Уставом. Замислимо сви заједо, бар на тренутак, како би ситуација са ћирилицом постала битно другачија, када би "изнебуха" стигле наредбе министара о ОБАВЕЗНОЈ употреби ћирилице у њиховим министарствима. Када би сви јавни сервиси били натерани да у року од недељу дана пређу на ћирилицу...Знам, знам, то је утопија, многи наши министри баш и не познају ћирилично писмо, али када би им то био услов да окупирају одређену, добро плаћену и привилеговану фотељу, научили би још како.
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 21 септембар 2009 18:17
angelina
Tek preciznosti radi: Srbi su Vukovim jezickim nagodbama sa Hrvatima, sredinom XIXv dobili i srpsku latinicu. Uporedni pregled srpskih pisama V.S.K. objavio je 1841. u zbirci Srpske narodne pjesme, ciji je reprint objavila Prosveta, 1975. godine na strani 37. Svojevremeno sam na Wiki podigla taj sken, uz odgovarajuce objasnjenje u odrednici o srpskom jeziku, sada vidim da je na WikiCommons-u, treba traziti Serbian Language ili link (ukoliko moderator dozvoli)http://commons.wikimedia.org/wiki/File:AlphabetiSerborum_1841.jpg
Iz uporednog pregleda se vidi da se srpska latinica i hrvatska latinica razlikuju upravo u tih nekoliko slova dj, gj - dy, gy; ж=> x - s; lj - ly; nj - ny; s - sz; ћ=> ch - -; ... Zanimljivo je pogledati u kojoj meri je madjarski uticao na oba latinicna pisma...
Jezicke nagodbe tokom vise od 100 godina nisu dale niti jedinstven jezik, niti su priblizile dva naroda. Srbima je kao glavolomka ostala latinica kao pismo koje se agresivno namece, Hrvatima stokavsko narecje, koje su sredinom XIXv veka prihvatili, a danas ga prisvajaju do ekskluzivnosti. Hrvatski narodni jezik je cakavski, delimicno kajkavski, dok je hrvatska knjizevnost u to vreme pisana na nemackom, latinskom i madjarskom jeziku. Nije manje vazno to sto latinica u Srbiji nije bila prihvacena do, kako autor rece, austrougarske okupacije, kada je bajonetima uterana u Srbe. Sigurno je jedno, da Srbi imaju jedno pismo, cirilicu, jer nikakve jezicke nagodbe (kako one iz XIX, a jos manje one iz XXv), niti jezicka politika, ne mogu biti osnov prisljavanja da se prihvati odnarodjavanje - sto latinica i shj vec skoro vek cine.
PS Hvala Autoru na podsticajnom tekstu i NSPMu na pokretanju tema vezanih za srpski jezik, dragoceno je!
PPS Izvinjenje za ASCII, manje mesta zauzima.
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 21 септембар 2009 21:26
Стева Надрљански
Да, као што рече Ангелина, Вук је дубоко учествовао у нормирању хрватског писма, потом и Даничић (сами Хрвати би подоста иначе окаснили с тим; морали су, уосталом, да уче успут и језик), али не зато, наравно, да би и Срби почели писати таквом латиницом, него због ондашње верзије братства и јединства, међусобног зближавања ради пансловенског савезништва и ради одбране од заједничког непријатеља. Тада то није било само теоријско питање писма и језика, већ питање пар екселанс културно-политичке природе: било је и међу Србима оних који су се залагали за илиризацију свог оригиналног идентитета, чак је и у ондашњој српској, нарочито "пречанској" штампи, та идеја понегде радо дочекивана. Међутим, тиме се бавила само интелектуална елита, а сам народ није имао ни појма о некаквим Илирима, а уз помоћ неколико трезвених интелектуалаца та је идеја скроз одбачена. Али, не лези враже. У идеологију југославизма била је укључена идеја о заједничком писму и језику: писмо латинично, а изговор екавски (тај ће рецепт касније преузети ЈНА!). Било је значајних хрватских песника који су стога писали екавски (нпр. А. Б. Шимић, којег Хрвати одавно ијекавизују у издањима његове поезије), али за њих је то била пролазна мода. Наравно, Срби су се на ту удицу чвршће закачили. И још се на њој копрцају.
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 21 септембар 2009 21:36
DŠ
Angelinice, "tomove" smo napisali o hrvatskomu jeziku i dokazali da su Hrvati većinom štokavci. Te da se hrvatski standarni jezik temelji na štokavskomu, kajkavskom i čakavskomu narječju.
Čudim se da to nisi primijetila, a kažeš da pratiš jezične teme!
Препоруке:
0
0
24
уторак, 22 септембар 2009 02:49
ДРАГАН
зато треба да сви који дају своје коментаре пишу ЋИРИЛИЦОМ да ми СРБИ почнемо већ једном писати само ћирилицом .А да користимо само латиницу запада (DJORDJE GEORGE)кад већ знамо да читамо Coca Colla па не изговарамо Цоца цолла . Само се бојим да ће бити тешко са југословенима
Препоруке:
0
0
25
уторак, 22 септембар 2009 08:07
Branko Badrljica
Majko mila.
Latinica ( ili njena verzija "gajica", kako ju vi nazivate) se koristi zato što je de-facto standard u razvijenom svetu, a tamo nastaje velika većina relevantnih sadržaja danas.
Pošto su kompjuteri osvojili svet i porast elektronskih sadržaja raste eksponentno, pitanje ćirilica/latinica/šta_god postaje sve manje relevantno. Kompjuterski standardi su se prilagodili potrebama i ISO standardi pokrivaju potrebe praktično celog čovečanstva.
ISO-10646 pokriva potrebe praktično celog sveta a ima i ohoho prostora za proširenja, pa tako naravno i ćirilicu.
Tako je na svakom iole poštenijem websajtu koji nudi sadržaj u ćirilici i dugme za "latinicu".
Shodno tome, upotreba određenog pisma više nije problem i razlog za "ratove", bar ne kod normalnih ljudi.
Razlog za potiskivanje ćirilice su isti kao i za potiskivanje srpskog, hrvatskog, slovenskog i svih ostalih "lokalnih" jezika sa strane engleskog, a to je da praktično svi relevantni sadržaji danas nastaju na engleskom.
To znači, da nam svima engleski postaje sve važniji, a svi naši lokalni jezici i specifičnosti prelaze u drugi plan, što je i logično- ako ti moraš da održavaš sve na N jezika i u bar dva pisma, a konkurencija ne mora, ti se tu polako iscrpljuješ i gubiš.
Jezik i pismo su samo "alati" komunikacije i ne vidim zašto bi sad neko osećao neku bitnu nostalgiju oko toga.
Bit čoveka je inteligentno rešavanje problema i nove spoznaje, a to grčevito držanje nekih rešenja, koja su nekad bila optimalna možda na kratke staze daje nekome topao osećaj plemenske pripadnosti i "starih vremena", ali polako i sigurno vodi u propast.
Препоруке:
0
0
26
уторак, 22 септембар 2009 08:36
ЗА ДШ
хрватски стандардни језик се темељи и на кинеском, јапанском и арапском нарјечју само их још нисте почели употребљавати. чекате да видите ко ће заузети европу кинези или муслимани.
Препоруке:
0
0
27
уторак, 22 септембар 2009 09:29
брм
проблем и није толико компликован. У 19. и 20 веку основна идеја већине и српских и хрватских интелектуалаца - првобитно прихваћена и у народу - је била интеграција у један народ и језик због опстанка у окружењу већих империјалних народа (Немаца и Турака првенствено). "план" је једностарно напуштен од стране Хрвата, њима су се у раздробљавању једног језика (ма како га звали)придружили Бошњаци и Дукљани из практичног разлога народ=језик, тек формирањем сопственог језика постаће народ. С њихове тачке гледишта такво понашање је сасвим рационалчно јер се одвајање врши искључиво на штету Срба (од којих се присваја комплетна ијекавица па и латинична и глагољашка баштина). Проблем је што и међу Србима већина интелектуалаца игра уз ту песму - видети текст о Драгославу Михаиловићу нпр. - па и они/ми желе/мо да се оделимо - на сопствену штету и од сопствене баштине и народа наравно.
не видим ниједан разлог зашто ми језик којим пише и Његош и Крлежа не би и даље звали српски и баштинили га у свој разноликости. Па и ирски књижевници пишу на енглеском језику.
Препоруке:
0
0
28
уторак, 22 септембар 2009 11:06
Владан Ненадић
@ Бранко Бадрљица
Пробајте да ту вашу тезу о локалним језицима и специфичностима, „алатима“ за комуникацију и племенској припадности изнесете Грцима.
Или Русима и Бугарима, или Арапима, или Јапанцима, или...
Препоруке:
0
0
29
уторак, 22 септембар 2009 14:39
Родољуб
To znači, da nam svima engleski postaje sve važniji, a svi naši lokalni jezici i specifičnosti prelaze u drugi plan, što je i logično- ako ti moraš da održavaš sve na N jezika i u bar dva pisma, a konkurencija ne mora, ti se tu polako iscrpljuješ i gubiš.
Нетачно. Енглески језик је потребан само када комуницирате са странцима (са онима који га знају), или због специфичних техничких разлога. На пример, информационе теххнологије и уопште, рачунарска област много зависи од енглеског језика, али ни ту не мора да буде у употреби више од 25%-30%. Знам, бавим се тиме за хлеб.
Такође, постоје алати за паралелно приказивање на оба писма. Напишете у једном, а систем конвертује у други очас. Уосталом, ево вам једног дивног а бесплатног програма, па одсада можете писати на себи омиљеној латиници, а овде пред "ћириличарима" бити "подобан", ако желите:
http://www.todicsoft.com/cirilicaveb/
Хвала г.Тодићу на овом алату.
Jezik i pismo su samo "alati" komunikacije i ne vidim zašto bi sad neko osećao neku bitnu nostalgiju oko toga.
Опет нетачно. Ја видим, а Богами и много других око мене. Ако вама то није важно, мени јесте. Незгодно је што је СВИМА на свету важно, осим српским "еуропејцима" и оних који се стиде свог порекла.
Нити се овде ради о некаквој "носталгији", јер ћирилица никако није мртва, напуштена нити предалеко... таман посла! Чиста реалност, видите да нпр. ја њом пишем упарво сада. :)
Препоруке:
0
0
30
уторак, 22 септембар 2009 14:41
Ђак другак
Стање свести нашег народа, толико је уздрмано, да професорка (једне Новосадске) гимназије детету даје 1 јер ТВРДИ да латиница није изворно српско писмо. Из личног искуства. Хепи енд.
Препоруке:
0
0
31
уторак, 22 септембар 2009 15:11
Смиљански
Свака ти част Василије,за овај текст.Нажалост мало их је, и све се своди на појединачну борбу, за очување нашег писма,и идентитета.Лично спадам у такве,и свакодневно имама полемике на ту тему са Србима, који нису ни свесни зашто пишу латиниццу,па чак и кад се позовем на Устав Србије чл.10.где се каже да је службено писмо ЋИРИЛИЦА.Процес расрбљавања траје дуго, и требаће нам много стрпљења, и упорности да се вратимо на прави пут,али један од позитивних примера је и овај Ваш текст.Посебно ме иритирају коментари попут оних који кажу да не можемо у Европу,или како да се снађу странци у Србији.То су врло штетна размишљања,и врло нетачна,јер шта ће значити једном Енглезу(странцу),кад оде у "УШЋЕ",или у "Мењачницу",да ли ће му бити јасно где је кад то прочита на "Гајевици".
Препоруке:
0
0
32
уторак, 22 септембар 2009 16:23
Branko Badrljica
Vladan Nenadić:
Nema smisla. Nikakve koristi od toga.
Bez brige. Osnova prirodnih zakona je prilagođavanje.
Ko se ne prilagodi, postaće irelevantan pa ga ionako neće niko ni pitati za mišljenje. A praktično svi vaši primeri to vrlo jasno odslikavaju.
Radim za stručni magazin u SLO već podosta godina i mogu vam reći, da je prevođenje stručnih tekstova postalo jako teško. Imali smo nekoliko lektora, koji nisu dugo izdržali.
Već i najjednostavniji deo jezičke bariere je praktički nerešiv. Samo nastajanje novih imena i tehničkih pojmova je toliko velik, da bi za pokrivanje samo toga bili potrebni praktički svi Slovenci kao lingvisti za kakvo-takvo prevođenje.
A čak i kad bi to nekako pokrili, vajda od toga bi bila praktički nikakva- svi Slovenci bi morali pored prevoda morali da poznaju i odgovarajući original a prevod bi se koristio samo na uskom području-SLO.
Ne treba puno mašte da bi se videlo odumiranje prevoda.
Pošto su tekstovi stranski proizvod tehničkog rada na područjima, zapadu nije posebno teško uvođenje novih izraza- uvode ih oni, koji su nove stvari smislili.
Kod prevođenja je druga priča- prevodioci u SLO u pravilu nisu stručnjaci za područje za koje traže prevod nego lingvisti. A to znači teške muke i trapave prevode svuda izvan najtrivialnijih prevoda.
Da o kvalitetu tekstova ne govorimo. Pogledajte recimo literaturu za praktično bilo koje tehničko područje. Slovenci su sretni ako imaju za njega par knjiga, daleko od toga da smeju da kažu nešto pošteno o njihovom kvalitetu.
Jedan kratak pogled na recimo amazon.com će vam dati 50x toliko literature, u proseku daleko više kvalitete I PO PUNO NIŽOJ CENI.
Nema _teorije_ da lokalna prevedena literatura može u bilo kom praktičnom smislu _da_pljune_pod_prozor engleskoj ponudi, prema tome je svaka bitka na tom megdanu unapred izgubljena.
A "generali", koji na unapred izgubljenim bitkama gube svoje ljude su zločinci...
Препоруке:
0
0
33
уторак, 22 септембар 2009 18:33
Branko Badrljica
Rodoljub:
Bez uvrede, ali ako u svom radu koristite engleski samo 20% onda ste ili u nekoj jako specifičnoj lokalnoj branži ( računovodski programi ili nešto slično).
Što se tog alata za konverziju tiče, taj nikad nije ni bio posebno problematičan, mada ni tu nemate rešenje za sve probleme. Jedan je, da ne znaju svi za to niti imaju svi mogućnost korištenja tog alata ( koji je uzgred budi rečeno OČAJNO ograničen - kako bi s njim preveli neki Windows help fajl, pdf ili ps ? )
Štos je u tome, da je problem jezika daleko veći od problema pisma, a kad jednom napravite taj skok, onda je pismo samo tačka na "i" ( usput, kako to preneti u ćirilicu ? Tamo "i" nema tačku)...
Опет нетачно. Ја видим, а Богами и много других око мене. Ако вама то није важно, мени јесте. Незгодно је што је СВИМА на свету важно, осим српским "еуропејцима" и оних који се стиде свог порекла.
Pa naravno. Kad bi stvar bila očigledna svima, ne bi ni pisali o tome.
I ne vidim zašto bi se stideo svog porekla ako priznajem napredak.
Da li vi obavljate svakodnevne radnje onako kako su to "čukundede radile" ili prihvatate napredak ?
ити се овде ради о некаквој "носталгији", јер ћирилица никако није мртва, напуштена нити предалеко... таман посла! Чиста реалност, видите да нпр. ја њом пишем упарво сада. :)
Po toj logici nije mrtav ni klingonski jezik i pismo ( iz famezne serije "Zvezdane Staze" ) pošto ih negde neko u nekom kontekstu koristi... ;o)
Nema potrebe za hiperventilacijom. Ne palim se ja na Amere, jednostavno priznajem činjenicu dominacije engleskog. Ako/kad ih kinezi zgaze, učiću mandarinski ili možda ruski ili indijski. Ili nešto peto ;o)
Препоруке:
0
0
34
уторак, 22 септембар 2009 23:16
прилагођавање
@Branko Badrljica
Bez brige. Osnova prirodnih zakona je prilagođavanje.
Ја управо коришћење ћирилице видим као прилагођавање Србије свету у коме живимо.
Ne treba puno mašte da bi se videlo odumiranje prevoda.
Овде се у начелу слажем, кад је у питању стручна литература уопште. Међутим не видим везу са темом, осим као пример прилагођавања.
Свет, нација, језик и писмо су у много комплекснијем односу.
Препоруке:
0
0
35
уторак, 22 септембар 2009 23:35
Aвакум Ристић
Прича о два писма је потпуно промашена. Тако нешто је немогуће.
Али неопходно је прећи са речи на дела. Ево конкретног предлога: на пример погледајмо члан 5. Закона о службеној употреби језика и писама (Закон је објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 45/91. Види: чл. 75. Закона — 53/93-2467. Види: чл. 2. Закона — 67/93-3111. Види: чл. 59. Закона — 48/94-1497.)који гласи: "Саобраћајни знаци и путни правци на међународним и магистралним путевима, називи места и други географски називи исписују се ћириличким и латиничким писмом.
Саобраћајни знаци и путни правци на другим путевима, називи улица и тргова и други јавни натписи могу се, поред ћириличког, исписивати и латиничким писмом."
Дакле треба пресавити табак и тужити државу уколико је, на пример, у вашој улици постављен знак "СТОП" исписан на латиници. пођимо од таквих ствари!
Препоруке:
0
0
36
среда, 23 септембар 2009 01:13
Branko Badrljica
@prilagođavanje:
вде се у начелу слажем, кад је у питању стручна литература уопште. Међутим не видим везу са темом, осим као пример прилагођавања.
Свет, нација, језик и писмо су у много комплекснијем односу.
A čega to ima više od tehnike ? To da Srbija danas efektivno nema Kosovo je direktno stvar tehnike. Isto je i s njenom ekonomskom situacijom. A jezik kao sredstvo, koje omogućava pristup tehničkim podacima i znanjima je fundamentalan faktor.
Ako tehnika garantuje leb na stolu a traži određeni jezik, taj jezik će vrlo brzo ući i u preostalih par posto javnog i privatnog života.
Eto jednog prostog ali brutalnog primera: Internet
Koliko puta u proseku je nekome, ko vlada engleskim jezikom, internet pristup jači alat od oslanjanja na domaće stranice ?
Srazmer je sigurno ogroman. Eto, pokušajte da uporedite Wikipediu recimo- srpsku verziju sa engleskom. Ili recimo sa googleom pokušajte da nađete neke tekstove, vezane na usko tehničke pojmove na srpskom pa onda na engleskom.
Da o broju websajta i ne govorimo.
Srpski deo neta je mikroskopsko mali i odgovara možda nezahtevnom penzioneru za pristup do nekoliko lokalnih novina.
A uz to naravno ide i sve drugo. Koliko imate recimo domaćih filmova godišnje u odnosu na sve filmove ?
Bar ono što uspevam da vidim ne meni dostupnim TV kanalima je između patetičnog i bednog.
A kinoprodukcija vam je nešto bolja ali je i ona vezana na inostranstvo, bar za onih nekoliko najkvalitetnijih stvari. Znači, engleski je uveliko tu čak i izvan radnog vremena, koje je ionako sve duže...
Препоруке:
0
0
37
среда, 23 септембар 2009 18:35
Nebojsa Matic
Izvinajavm se prvo na pismu - uzajmio sam Mac, i ne mogu sad da menjam u gostima.
Razdvojimo jezik od pisma.
Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd
Bitnije je da razvijamo i negujemo srpski jezik i lepotu i preciznost izrazavanja, nego srpsko cirilicno pismo, mada verovatno ima neke veze izmedju ocuvanja jezika i posebnosti pisma. No ipak je veca tragedija ako engleski ili neki drugi nadvlada/ "pokvari" srpski, nego ako latinica nadvlada cirilicu. To je verovatniji scenario, i veci razlog za brigu. Mali jezici izumiru skoro svakodnevno, mada je srpski, kao srednje veliki, jos uvek daleko od toga.
Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti.
Nekoliko naroda ima dva ili vise pisma pa im opet nista ne fali - Koreanci, Japanci, Kinezi; uz to se i cirilicno i arapsko i kinesko itd pismo da transkribovati na druga pisma, za raznorazne potrebe.
Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica, Nova srpska politicka misao, itd itd.
Cirilica je lepa i treba je negovati. Ona nam pomaze i da citamo i razumemo druge jezike - ruski na primer.
To da je (ako je) srpska latinica potekla od Hrvata, ili od Austrougarske okupacije, meni je potpuno irelevantno. Pismo i lingivistika nemaju predrasuda.
Препоруке:
0
0
38
четвртак, 24 септембар 2009 19:28
Зоран
@Matic
"Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd "
Али овде се ради о српској ћирилици која је српско писмо а не бугарско, руско итд. па иако и поменути користе ћирилицу користе своју, посебну.
"Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti."
Опет аналогија која не погађа суштину. Ни један од тих народа није у ситуацији у којој је српски народ. Да му је писмо брана од одрођавања и превођења у друге народе: Хрвате, Црногорце, Југословене, Бошњаке, Босанце.
"Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica."
Словенска браћа? Да ли знате неког Србина који се бави читањем чешких, словачких, пољских текстова у оригиналу а да није учио те језике већ то ради из чистог идеализма и осећаја словенске блискости, панславизма и сл? Можда таквих има али колико и чему то уопште? Тако је, претпостављам, и са друге стране: Чешке, Пољске, Словачке. Једноставно кад неко хоће да савлада неки језик, научиће и његово писмо, природно. Што се странаца тиче не помаже им латиница да би на пример прочитали на флаши киселе воде реч Књаз. Прочитаће Кеј Ен Џеј Еј З. Треба им транскрибовати наше речи. О томе постоје правила и посебни речници а има понешто и у правопису.
.jpg)
No gajica je prevladala, a krive je Drine teško ispravljati.
Fućka se mladoj generaciji kako govori i kako piše. Ionako svi računaju da sa 150 znakova, što je prosjek jednoga SMS-a, napišu što više.
Proš'o voz, susjedi...
За младу генерацију није прошао воз, као ни за нове нараштаје, све је ствар казнене политике која би брзо довела ствари у ред, само је потребно да постоји политичка воља. Сећам се како су многи тврдили како никада неће успети међу Србима да се уведе обавеза везивања појаса у саобраћају, после редовнок кажњавања већина сад прво веже појас па стартује ауто. Ово када би се спровело са обавезном употребом ћирилице и потискивањем гајевице (или гајице, како год), после пар казни гарантујем да би 99% натписа на радњама и скоро све новине и књиге биле на ћирилици, а СМС нек пише ако неко хоће и кинеским, његова приватна ствар.
"може се рећи да се, у различитим раздобљима српски књижевни (стандардни) језик писао латиницом, глагољицом, ћирилицом и арапским писмом.
До коначног стварања српске средњовековне феудалне државе и дефинитивног приклањања византијском културном простору за време Стефана Првовенчаног Немањића и његовог брата Светог Саве (Растко Немањић), приморско (јадранско) језгро српског етничког простора је условно напоредо користило латиницу, глагољицу и ћирилицу. И ТО УПРАВО ТИМ РЕДОСЛЕДОМ: Колонизујући некада римске градове по јадранској обали, првобитно су прихватили латиницу за своје писмо. Постепеним и све интензивнијим окретањем ка стандардном језику и писму створеним за своје потребе, окренули су се коришћењу глагољице"
Nemojte odbijati patriotizam ljudi koji koriste srpsku latinicu, jer nam patriotizma manjka. SRBIJA!
Видим да сте цитирали Википедију (уз подвлачења и велика слова, претпостављам Ваша), али што стадосте? Да сте наставили макар још ове две реченице које директно следе ове цитиране:
Од 11. века па све до прве половине 20. једино писмо у масовној културној употреби Срба било је ћирилица.
Масна слова су моја, корисна адреса: http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik
Ако погледамо шта се дешава са речником (http://www.nspm.rs/kulturna-politika/sporenja-o-recniku-srpskohrvatskog-jezika-sanu.html) онда испада да Срби ускоро неће имати ни свој језик нити своје писмо. Ми смо у ствари Хрвати, само нам то још нико није саопштио.
Ако су срби у другим државама били приморани да користе латиницу на територији данашње Србије (где је и највећи број наших људи) није. Па и у аустроугарској је постојала културна аутономија срба и коришћена је ћирилице.
Морамо да се определимо: или ћемо сачувати културни идентитет (даваћемо доприносе светској културној баштини на српском језику коришћењем ћирилиног писма) или ћемо бити препознати као хрвати дајући допринос културној баштини на латиници. Ово друго решење за последицу има нестајање срба и Србије.
Нема и једно и друго. Може само једно. Нека свако изабере.
Ја бирам ћирилицу. Ко пише латиницом он је прихватио систем вредности и културу неког другог народа тако да је за мене или хрват, или муслиман или црногорац.
Његово право. А моје право је да га не признам као србина.
Као да нису биле довољне људске жртве, српских војника и цивила, Срби су и свој идентитет и све што га чини "заложили", затомили, како би се други, на првом месту, осећали угодно у новоствореној држави.
Народи са којима су се нашли заједно, по први пут у историји су могли испољавати или тек стварати нешто своје, свој идентитет. После су били, знамо како "захвални" Србима. У свакој прилици су чинили да Срба буде мање, геноцидом или културоцидом.
Што су више насртали, више негирали Србе и српско, Срби као да су им и у томе хтели помоћи, верујући ваљда, наивно да, што их је мање, што је мање "српског", да ће антисрпско расположење престати у корист заједничког, југословенског ("ничијег-несрпског").
Своје наслеђе, пре свега културно, на које је највише атаковано, новим генерацијама Срба као да је било најлакше жртвовати ради "заједничке среће". То се делимично може и разумети, јер је у природи човека да више цени оно што нема, што жели, да вредност тога осети тек пошто то изгуби.
Док су други стварали језик(е), културу, идентитет, охрабрени српском бахатошћу ("свеједно", "није важно" и сл.), на првом месту према себи и својим вредностима ("има се може се").
Време је изгубљено, неповратно, дошло је време да се осећа недостатак, да се жели имати "што и други", да се постављају циљеви, анализирајући садашње стање и учињене грешке ради обнове и изградње српског друштва и државе. Бар се надам.
Овај текст доживљавам као један у низу сигнала "за буђење", "за отрежњење", за деловање свих нас.
Најзад да неко потпуно јасно и јавно каже колико је бесмислен "аргумент" да је хрватска "гајевица" значајна за учење енглеског језика.
Каква бесмислица од наших мондијалиста и другосрбијанаца. А неки од њих се још диче својом стручношћу, а у својој самозаљубљености и квази знању не знају основне ствари.
Као и "аргумент" за имена улица.
Имена улица би заиста требала да буду на ћирилици и ради туриста на енглеском језику и енглеском алфабету.
А коме је до активизма, може започети на локалном нивоу:захтевајте да вам се сва решења и све што се тиче јавног пословања доставља на ћирилици, и при том се позивајте на устав. Срамота је да нас један "фирер" на то подсећа.
Tako će proći i oni koji u Srbiji budu tražili kazneno gonjenje onih koji se služe latinicom u javnoj komunikaciji.
Možda bi pomoglo da zakon predloži Čeda Jovanović!
Срби католици су користили латиницу а не гајевицу. И то претежно Дубровчани и Бокељи јер су босански и далматински фрањевци и преко њих пук радије користили ћирилицу данас политички коректно названу босанчица. у отоманској империји званично писмо у европском делу била је ћирилица а језик српски. Међу Србе муслимане латиница је продрла тек под утицајем Кемала Ататурка и то врло споро.
На територији данашње државе Србије не постоји традиција употребе латинице, као ни међу осталим православним и протестантским Србима(и протестантске заједнице користе ћирилицу)
Нико нормалан се не залаже за то да наша деца не уче латиницу (али латиницу не гајевицу). Свако нормалан препоручио би решење уобичајено у нормалним државама попут Грчке, Русије, Бугарске, Македоније, Украјине..
Чачак и евентуално Chachak a ne Какак, Јајинци и Yayinci а не Џејџинкај
Коришћење гајевице је будалаштина која пуно говори о нама и само о нама
Василије похвала за текст и отварање теме
заборавих главну ствар - и Дубровачка обшчина ( тако се на српском каже република и тако се изворно звала та државица) је латиницу користила само у комуникацији на латинском и италијанском - на "нашем" се служила искључиво ћирилицом
Да је Вук реформисао и латиницу, па још за потребе Срба католика, није тачно. Као потомак Срба католика, и из сачуване преписке, знам да су користили ћирилицу у приватној комуникацији. Листови, часописи, званични документи, "Срђ", "Дубровник", декларације, прогласи - углавном латиница.
Iz uporednog pregleda se vidi da se srpska latinica i hrvatska latinica razlikuju upravo u tih nekoliko slova dj, gj - dy, gy; ж=> x - s; lj - ly; nj - ny; s - sz; ћ=> ch - -; ... Zanimljivo je pogledati u kojoj meri je madjarski uticao na oba latinicna pisma...
Jezicke nagodbe tokom vise od 100 godina nisu dale niti jedinstven jezik, niti su priblizile dva naroda. Srbima je kao glavolomka ostala latinica kao pismo koje se agresivno namece, Hrvatima stokavsko narecje, koje su sredinom XIXv veka prihvatili, a danas ga prisvajaju do ekskluzivnosti. Hrvatski narodni jezik je cakavski, delimicno kajkavski, dok je hrvatska knjizevnost u to vreme pisana na nemackom, latinskom i madjarskom jeziku. Nije manje vazno to sto latinica u Srbiji nije bila prihvacena do, kako autor rece, austrougarske okupacije, kada je bajonetima uterana u Srbe. Sigurno je jedno, da Srbi imaju jedno pismo, cirilicu, jer nikakve jezicke nagodbe (kako one iz XIX, a jos manje one iz XXv), niti jezicka politika, ne mogu biti osnov prisljavanja da se prihvati odnarodjavanje - sto latinica i shj vec skoro vek cine.
PS Hvala Autoru na podsticajnom tekstu i NSPMu na pokretanju tema vezanih za srpski jezik, dragoceno je!
PPS Izvinjenje za ASCII, manje mesta zauzima.
Čudim se da to nisi primijetila, a kažeš da pratiš jezične teme!
Latinica ( ili njena verzija "gajica", kako ju vi nazivate) se koristi zato što je de-facto standard u razvijenom svetu, a tamo nastaje velika većina relevantnih sadržaja danas.
Pošto su kompjuteri osvojili svet i porast elektronskih sadržaja raste eksponentno, pitanje ćirilica/latinica/šta_god postaje sve manje relevantno. Kompjuterski standardi su se prilagodili potrebama i ISO standardi pokrivaju potrebe praktično celog čovečanstva.
ISO-10646 pokriva potrebe praktično celog sveta a ima i ohoho prostora za proširenja, pa tako naravno i ćirilicu.
Tako je na svakom iole poštenijem websajtu koji nudi sadržaj u ćirilici i dugme za "latinicu".
Shodno tome, upotreba određenog pisma više nije problem i razlog za "ratove", bar ne kod normalnih ljudi.
Razlog za potiskivanje ćirilice su isti kao i za potiskivanje srpskog, hrvatskog, slovenskog i svih ostalih "lokalnih" jezika sa strane engleskog, a to je da praktično svi relevantni sadržaji danas nastaju na engleskom.
To znači, da nam svima engleski postaje sve važniji, a svi naši lokalni jezici i specifičnosti prelaze u drugi plan, što je i logično- ako ti moraš da održavaš sve na N jezika i u bar dva pisma, a konkurencija ne mora, ti se tu polako iscrpljuješ i gubiš.
Jezik i pismo su samo "alati" komunikacije i ne vidim zašto bi sad neko osećao neku bitnu nostalgiju oko toga.
Bit čoveka je inteligentno rešavanje problema i nove spoznaje, a to grčevito držanje nekih rešenja, koja su nekad bila optimalna možda na kratke staze daje nekome topao osećaj plemenske pripadnosti i "starih vremena", ali polako i sigurno vodi u propast.
не видим ниједан разлог зашто ми језик којим пише и Његош и Крлежа не би и даље звали српски и баштинили га у свој разноликости. Па и ирски књижевници пишу на енглеском језику.
Пробајте да ту вашу тезу о локалним језицима и специфичностима, „алатима“ за комуникацију и племенској припадности изнесете Грцима.
Или Русима и Бугарима, или Арапима, или Јапанцима, или...
Нетачно. Енглески језик је потребан само када комуницирате са странцима (са онима који га знају), или због специфичних техничких разлога. На пример, информационе теххнологије и уопште, рачунарска област много зависи од енглеског језика, али ни ту не мора да буде у употреби више од 25%-30%. Знам, бавим се тиме за хлеб.
Такође, постоје алати за паралелно приказивање на оба писма. Напишете у једном, а систем конвертује у други очас. Уосталом, ево вам једног дивног а бесплатног програма, па одсада можете писати на себи омиљеној латиници, а овде пред "ћириличарима" бити "подобан", ако желите:
http://www.todicsoft.com/cirilicaveb/
Хвала г.Тодићу на овом алату.
Опет нетачно. Ја видим, а Богами и много других око мене. Ако вама то није важно, мени јесте. Незгодно је што је СВИМА на свету важно, осим српским "еуропејцима" и оних који се стиде свог порекла.
Нити се овде ради о некаквој "носталгији", јер ћирилица никако није мртва, напуштена нити предалеко... таман посла! Чиста реалност, видите да нпр. ја њом пишем упарво сада. :)
Nema smisla. Nikakve koristi od toga.
Bez brige. Osnova prirodnih zakona je prilagođavanje.
Ko se ne prilagodi, postaće irelevantan pa ga ionako neće niko ni pitati za mišljenje. A praktično svi vaši primeri to vrlo jasno odslikavaju.
Radim za stručni magazin u SLO već podosta godina i mogu vam reći, da je prevođenje stručnih tekstova postalo jako teško. Imali smo nekoliko lektora, koji nisu dugo izdržali.
Već i najjednostavniji deo jezičke bariere je praktički nerešiv. Samo nastajanje novih imena i tehničkih pojmova je toliko velik, da bi za pokrivanje samo toga bili potrebni praktički svi Slovenci kao lingvisti za kakvo-takvo prevođenje.
A čak i kad bi to nekako pokrili, vajda od toga bi bila praktički nikakva- svi Slovenci bi morali pored prevoda morali da poznaju i odgovarajući original a prevod bi se koristio samo na uskom području-SLO.
Ne treba puno mašte da bi se videlo odumiranje prevoda.
Pošto su tekstovi stranski proizvod tehničkog rada na područjima, zapadu nije posebno teško uvođenje novih izraza- uvode ih oni, koji su nove stvari smislili.
Kod prevođenja je druga priča- prevodioci u SLO u pravilu nisu stručnjaci za područje za koje traže prevod nego lingvisti. A to znači teške muke i trapave prevode svuda izvan najtrivialnijih prevoda.
Da o kvalitetu tekstova ne govorimo. Pogledajte recimo literaturu za praktično bilo koje tehničko područje. Slovenci su sretni ako imaju za njega par knjiga, daleko od toga da smeju da kažu nešto pošteno o njihovom kvalitetu.
Jedan kratak pogled na recimo amazon.com će vam dati 50x toliko literature, u proseku daleko više kvalitete I PO PUNO NIŽOJ CENI.
Nema _teorije_ da lokalna prevedena literatura može u bilo kom praktičnom smislu _da_pljune_pod_prozor engleskoj ponudi, prema tome je svaka bitka na tom megdanu unapred izgubljena.
A "generali", koji na unapred izgubljenim bitkama gube svoje ljude su zločinci...
Bez uvrede, ali ako u svom radu koristite engleski samo 20% onda ste ili u nekoj jako specifičnoj lokalnoj branži ( računovodski programi ili nešto slično).
Što se tog alata za konverziju tiče, taj nikad nije ni bio posebno problematičan, mada ni tu nemate rešenje za sve probleme. Jedan je, da ne znaju svi za to niti imaju svi mogućnost korištenja tog alata ( koji je uzgred budi rečeno OČAJNO ograničen - kako bi s njim preveli neki Windows help fajl, pdf ili ps ? )
Štos je u tome, da je problem jezika daleko veći od problema pisma, a kad jednom napravite taj skok, onda je pismo samo tačka na "i" ( usput, kako to preneti u ćirilicu ? Tamo "i" nema tačku)...
Pa naravno. Kad bi stvar bila očigledna svima, ne bi ni pisali o tome.
I ne vidim zašto bi se stideo svog porekla ako priznajem napredak.
Da li vi obavljate svakodnevne radnje onako kako su to "čukundede radile" ili prihvatate napredak ?
Po toj logici nije mrtav ni klingonski jezik i pismo ( iz famezne serije "Zvezdane Staze" ) pošto ih negde neko u nekom kontekstu koristi... ;o)
Nema potrebe za hiperventilacijom. Ne palim se ja na Amere, jednostavno priznajem činjenicu dominacije engleskog. Ako/kad ih kinezi zgaze, učiću mandarinski ili možda ruski ili indijski. Ili nešto peto ;o)
Ја управо коришћење ћирилице видим као прилагођавање Србије свету у коме живимо.
Овде се у начелу слажем, кад је у питању стручна литература уопште. Међутим не видим везу са темом, осим као пример прилагођавања.
Свет, нација, језик и писмо су у много комплекснијем односу.
Али неопходно је прећи са речи на дела. Ево конкретног предлога: на пример погледајмо члан 5. Закона о службеној употреби језика и писама (Закон је објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 45/91. Види: чл. 75. Закона — 53/93-2467. Види: чл. 2. Закона — 67/93-3111. Види: чл. 59. Закона — 48/94-1497.)који гласи: "Саобраћајни знаци и путни правци на међународним и магистралним путевима, називи места и други географски називи исписују се ћириличким и латиничким писмом.
Саобраћајни знаци и путни правци на другим путевима, називи улица и тргова и други јавни натписи могу се, поред ћириличког, исписивати и латиничким писмом."
Дакле треба пресавити табак и тужити државу уколико је, на пример, у вашој улици постављен знак "СТОП" исписан на латиници. пођимо од таквих ствари!
Свет, нација, језик и писмо су у много комплекснијем односу.
A čega to ima više od tehnike ? To da Srbija danas efektivno nema Kosovo je direktno stvar tehnike. Isto je i s njenom ekonomskom situacijom. A jezik kao sredstvo, koje omogućava pristup tehničkim podacima i znanjima je fundamentalan faktor.
Ako tehnika garantuje leb na stolu a traži određeni jezik, taj jezik će vrlo brzo ući i u preostalih par posto javnog i privatnog života.
Eto jednog prostog ali brutalnog primera: Internet
Koliko puta u proseku je nekome, ko vlada engleskim jezikom, internet pristup jači alat od oslanjanja na domaće stranice ?
Srazmer je sigurno ogroman. Eto, pokušajte da uporedite Wikipediu recimo- srpsku verziju sa engleskom. Ili recimo sa googleom pokušajte da nađete neke tekstove, vezane na usko tehničke pojmove na srpskom pa onda na engleskom.
Da o broju websajta i ne govorimo.
Srpski deo neta je mikroskopsko mali i odgovara možda nezahtevnom penzioneru za pristup do nekoliko lokalnih novina.
A uz to naravno ide i sve drugo. Koliko imate recimo domaćih filmova godišnje u odnosu na sve filmove ?
Bar ono što uspevam da vidim ne meni dostupnim TV kanalima je između patetičnog i bednog.
A kinoprodukcija vam je nešto bolja ali je i ona vezana na inostranstvo, bar za onih nekoliko najkvalitetnijih stvari. Znači, engleski je uveliko tu čak i izvan radnog vremena, koje je ionako sve duže...
Razdvojimo jezik od pisma.
Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd
Bitnije je da razvijamo i negujemo srpski jezik i lepotu i preciznost izrazavanja, nego srpsko cirilicno pismo, mada verovatno ima neke veze izmedju ocuvanja jezika i posebnosti pisma. No ipak je veca tragedija ako engleski ili neki drugi nadvlada/ "pokvari" srpski, nego ako latinica nadvlada cirilicu. To je verovatniji scenario, i veci razlog za brigu. Mali jezici izumiru skoro svakodnevno, mada je srpski, kao srednje veliki, jos uvek daleko od toga.
Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti.
Nekoliko naroda ima dva ili vise pisma pa im opet nista ne fali - Koreanci, Japanci, Kinezi; uz to se i cirilicno i arapsko i kinesko itd pismo da transkribovati na druga pisma, za raznorazne potrebe.
Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica, Nova srpska politicka misao, itd itd.
Cirilica je lepa i treba je negovati. Ona nam pomaze i da citamo i razumemo druge jezike - ruski na primer.
To da je (ako je) srpska latinica potekla od Hrvata, ili od Austrougarske okupacije, meni je potpuno irelevantno. Pismo i lingivistika nemaju predrasuda.
"Cirilica nije samo srpsko pismo. Koriste ga i Bugari, Makedonci, Rusi, itd "
Али овде се ради о српској ћирилици која је српско писмо а не бугарско, руско итд. па иако и поменути користе ћирилицу користе своју, посебну.
"Nekoliko naroda je proslo kroz reformu pisma - Turci, Rumuni, Nemci, Mongoli, Somalijci, itd - pa im nista ne fali sto se tice posebnosti."
Опет аналогија која не погађа суштину. Ни један од тих народа није у ситуацији у којој је српски народ. Да му је писмо брана од одрођавања и превођења у друге народе: Хрвате, Црногорце, Југословене, Бошњаке, Босанце.
"Jos jedan argument za latinicu - slovenska braca ce nas bolje razumeti, a i stranci ce se bolje snalaziti sa recima i kovanicama stranog porekla, recimo autoput, aerodrom, autobuska stanica."
Словенска браћа? Да ли знате неког Србина који се бави читањем чешких, словачких, пољских текстова у оригиналу а да није учио те језике већ то ради из чистог идеализма и осећаја словенске блискости, панславизма и сл? Можда таквих има али колико и чему то уопште? Тако је, претпостављам, и са друге стране: Чешке, Пољске, Словачке. Једноставно кад неко хоће да савлада неки језик, научиће и његово писмо, природно. Што се странаца тиче не помаже им латиница да би на пример прочитали на флаши киселе воде реч Књаз. Прочитаће Кеј Ен Џеј Еј З. Треба им транскрибовати наше речи. О томе постоје правила и посебни речници а има понешто и у правопису.