Ono je klasika u međunarodnoj politici: kada se u državnim zajednicama ili zajednicama država, naravno formiranih koncenzusom, dogodi da jedna od federalnih jedinica poželi da jednostavno preglasa ostatak unije ili federacije, tada dolazi do njenog raspada, a ako neko sa strane podrži one koji žele da sprovedu silu, tada dolazi do građanskog rata...
Zvuči poznato, zar ne? I tu ne govorim samo o SFRJ, već i o mnogim evropskim federacijama koje su postale žarište sukoba srednjeg i velikog intenziteta. Ono što je još interesantno je da je svim tim sukobima kumovala Nemačka, sa ovim ili onim nazivom. To je taj stav sile i osećaja rasne superiornosti, citiram: "Slično tvrdi i Ministar unutrašnjih poslova Nemačke, Wolfgang Schaeuble: “ne može par miliona Iraca da donosi odluke u ime 495 miliona Evropljana”.", koji se nikada ne menja.
Pre više od 80 godina, Arčibald Rajs je opisao ne samo prilike u Srbiji tada, danas i ono čega se nikada nećemo osloboditi, nego je opisao i stav Nemačke prema nama i malim narodima, mržnji koju oni osećaju i želji za osvetom zbog svih sukoba koji su izgubili od nas, i to je stav koji se takođe nikada nije promenio. To se pokazalo u Drugom svetskom ratu, ratovima na Balkanu, a sada će se videti i u EU. Da sam zao, možda bih samo trebao zavaljen da gledam sa radošću kako se od malih država EU prave rajh-protektorati, ali to me ni malo ne raduje, jer je samo pitanje vremena kada će i kod nas da dođe neki novi general Ler...

Predlažem da im poželimo srećan Lisabon i uspešan nastavak politike bratstva i jedinstva. I da im uputimo poruku: mi dolazimo iz vaše budućnosti!
No, poznajući Srbe, sve se bojim da ne bude opet i naša. Mislim budućnost. Pa ćemo sve iz početka.

Ovo ne miriše na dobro. EU se još nije ni formirala kao država, a već uveliko izigravaju, zaobilaze i natežu do granice logike i poštenja svoje sopstvene zakone, koje su sami izglasali i potpisali, i već podmeću i varaju jedni druge.

Ako je Unija formirana sa principom da se odluke izglasavaju konsenzusom, nije u redu da predstavnik Nemačke to osporava kasnije. Male zemlje možda nikad nebi ni ušle u Uniju da im to pravo nije bilo zagarentovano od samog početka? Stvarno podlo i licemerno. Ako si potpisao ugovor, šta se posle žališ kako nije pravedan? Pa što si ga onda potpisao?

Ponavljanje glasanje u Irskoj o istom predlogu je tragikomično. Za 30 godina, sa istorijske distance, tadašnji istoričari će se smejati ovome. U čemu je razlika između ovoga i Miloševićeve demokratije iz 90-tih?

Sve u svemu, izgleda da se na kraju sve svodi na pravo jačeg i na puku silu, a glasanje i zakoni i ostalo služi samo da se ta volja sprovede u nekoj formi. Ali ta volja, to nije volja naroda.

Što se tiče nas i EU, meni se tu priviđaju neki mračni scenariji. Prvo, mislim da nas oni neće primiti kao celovitu državu, suviše je Srbija bila trn u oku, suviše je tu jeda i nepoverenja. Ne, oni će probati da nas usitne na 5-7 zavađenih državica i tako će nas primati pojedinačno. Drugo, biće posle mnogo teško da se izbavimo iz tog zagrljaja. Ako vlast stvarno pređe na federaciju, sutradan oni će moći da pošalju vojsku da spreče da npr. Beogradska ili Šumadijska evroregija izađe iz EU.

Meni se inače ne sviđaju te države-monstrumi poput SSSR-a ili SAD. Nemoguće je da vlast u takvoj državi ima narod. Ne, takvim državama vlada oligarhija, a demokratska procedura je samo forma njihove vladavine - biraju se ličnosti, ali politika ostaje ista.