Оно је класика у међународној политици: када се у државним заједницама или заједницама држава, наравно формираних концензусом, догоди да једна од федералних јединица пожели да једноставно прегласа остатак уније или федерације, тада долази до њеног распада, а ако неко са стране подржи оне који желе да спроведу силу, тада долази до грађанског рата...
Звучи познато, зар не? И ту не говорим само о СФРЈ, већ и о многим европским федерацијама које су постале жариште сукоба средњег и великог интензитета. Оно што је још интересантно је да је свим тим сукобима кумовала Немачка, са овим или оним називом. То је тај став силе и осећаја расне супериорности, цитирам: "Слично тврди и Министар унутрашњих послова Немачке, Wolfgang Schaeuble: “не може пар милиона Ираца да доноси одлуке у име 495 милиона Европљана”.", који се никада не мења.
Пре више од 80 година, Арчибалд Рајс је описао не само прилике у Србији тада, данас и оно чега се никада нећемо ослободити, него је описао и став Немачке према нама и малим народима, мржњи коју они осећају и жељи за осветом због свих сукоба који су изгубили од нас, и то је став који се такође никада није променио. То се показало у Другом светском рату, ратовима на Балкану, а сада ће се видети и у ЕУ. Да сам зао, можда бих само требао заваљен да гледам са радошћу како се од малих држава ЕУ праве рајх-протекторати, али то ме ни мало не радује, јер је само питање времена када ће и код нас да дође неки нови генерал Лер...

Предлажем да им пожелимо срећан Лисабон и успешан наставак политике братства и јединства. И да им упутимо поруку: ми долазимо из ваше будућности!
Но, познајући Србе, све се бојим да не буде опет и наша. Мислим будућност. Па ћемо све из почетка.

Ово не мирише на добро. ЕУ се још није ни формирала као држава, а већ увелико изигравају, заобилазе и натежу до границе логике и поштења своје сопствене законе, које су сами изгласали и потписали, и већ подмећу и варају једни друге.

Ако је Унија формирана са принципом да се одлуке изгласавају консензусом, није у реду да представник Немачке то оспорава касније. Мале земље можда никад неби ни ушле у Унију да им то право није било загарентовано од самог почетка? Стварно подло и лицемерно. Ако си потписао уговор, шта се после жалиш како није праведан? Па што си га онда потписао?

Понављање гласање у Ирској о истом предлогу је трагикомично. За 30 година, са историјске дистанце, тадашњи историчари ће се смејати овоме. У чему је разлика између овога и Милошевићеве демократије из 90-тих?

Све у свему, изгледа да се на крају све своди на право јачег и на пуку силу, а гласање и закони и остало служи само да се та воља спроведе у некој форми. Али та воља, то није воља народа.

Што се тиче нас и ЕУ, мени се ту привиђају неки мрачни сценарији. Прво, мислим да нас они неће примити као целовиту државу, сувише је Србија била трн у оку, сувише је ту једа и неповерења. Не, они ће пробати да нас уситне на 5-7 завађених државица и тако ће нас примати појединачно. Друго, биће после много тешко да се избавимо из тог загрљаја. Ако власт стварно пређе на федерацију, сутрадан они ће моћи да пошаљу војску да спрече да нпр. Београдска или Шумадијска еврорегија изађе из ЕУ.

Мени се иначе не свиђају те државе-монструми попут СССР-а или САД. Немогуће је да власт у таквој држави има народ. Не, таквим државама влада олигархија, а демократска процедура је само форма њихове владавине - бирају се личности, али политика остаје иста.