Zakon o privatizaciji je dotukao Srbiju kao industrijalizovanu zemlju. Podatak koji je u tekstu iznesen o učešću industrijske proizvodnje u BDP najbolje oslikava stenje srpske privrede. Najveći deo u BDP otpada na usluge, odnosno finansijske transakcije kao posledica enormnog zaduživanja. Nažalost, mislim da je inicijativa autora teksta zakasnela, imajući u vidu da je privatizacija nepovratan proces i da je 90 % preduzeća privatizovan. Tragedija srpske privatizacije se ogleda ne u tome što propale firme posle privatizacije nisu oporavljene, već što su i neke uspešne firme posle privatizacije uništene. O green field investicijama nema ni govora. Ko će da ulaže u proizvodne pogone u Srbiji kada niko nije zaštitio proizvođače i srpsko tržište od nelojalne konkurencije. Naprotiv, širom su otvorena vrata stranoj robi i stranom kapitalu, tako da možemo reći da je Srbija potpuno izgubila ekonomski suverenitet. Neki neoliberali bi prokomentarisali kako u današnjoj globalnoj ekonomiji kapital ne poznaje države i nacije. Ali u praksi, svedoci smo kako velike zapadne kompanije kada zapadnu u krizu prvo zatvaraju svoje pogone van države matice. Nažalost, samo je pitanje vremena kada će ostaci porodičnog srebra (EPS i Telekom) biti prodati pod pritiskom MMF-a, pod izgovorom da se "smanje troškovi koje građani Srbije plaćaju zbog neefikasnih preostalih neprivatizovanih javnih preduzeća". Kako je trebalo vršiti privatizaciju najbolje je pitati gospodina Jošku Mancingera.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 14 јул 2009 01:54
пиетро
Одличан цланак. Преиспитивање приватизација је неопходно и то првенствено са становишта да ли тренутно стање одговара друштву као целини или привилегованим новим власницима. Судбина се мора узети у своје руке, па макар привреда била 100% приватизована и свака стопа земље окупирана. Каква права може ико да полаже на имовиму коју је стицана генерацијама а он је откупио сумњивим 'приватизацијама'. Какво право имају страни власници на имовину коју су купили само да би затворили локалну производну и отворили врата за своју робу. Поготово што су ту имовину купили по 'тржишним' ценама пошто су нас годинама држали под санкцијама, а почесто ни за толико.
У кризи је уобицајена пракса да велике корпорације гасе производњу у малим земљама. Ево читам како неки Руски региони прете Арцелор-Миталу да ће им узети руднике угља уколико угасе производњу. Можда је Миталу најважнији прифит власника, али ће морати мало да се замисли колика је цена тога, и за Руске рударе и за њега самог. Што каже наш народ за ливаду, ил' је коси ил' другоме даји.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 14 јул 2009 09:59
Srboljub Savic
Srbija je usvojila pojam, kao svemoguci i carobni
lek za sve nevolje (nije prvi put)."Doktori" koji su prepisali lek - "privatizacija ili smrt" su u
senci. Njima nije ni bilo potrebno da se eksponi-
raju - imamo "telale" (a oni sa dobosima po ulicama
su bili i bistriji i obrazovaniji). Imamo i "medicinsko osoblje" - agencije.
Na sve nevolje, neke objektivne - sankcije (bez
premca po steti), raspad SSSR i Istocnog Bloka
(vaznog trzista), dodali smo i subjektivne (diri-
govana inflacija i "piramidalna" pljacka). Pecat
na prvu stranu knjige nesrece, stavljen je bombar-dovanjem.
Novo poglavlje (opisano u "cetiri privatizacije")
otvoreno je najstetnijim zakonom po Srbiju u njenoj
istoriji. Sa jedne strane, odvija se besprimerna
pljacka drzavne imovine, da bi korist imali samo
pojedinci - "medicinsko" osoblje (honorari od
propreme tendera, procene, administriranje, ...)
a jos vise "doktori" i partije.
Da je sve tako, a jos pogubnije, dokaz su velika
drzavna preduzeca. Za opstanak i razvoj preduzeca
u privatnom, drzavnom ili mesovitom vlasnistvu, bitno je upravljanje ( sa svim sto ono znaci).
Ako za 9 godina, preduzeca samo propadaju, a drza-
va je postavila upravljace - direkttore i Upravne
odbore, zar to nije dokaz neznanja (iako neki tuzni misle da znaju)nesposobnosti, potpune
neodgovornosti, beskrupuloznosti i kriminala.
[ Ozloglasena drzava je svojevremeno, osudila ne
mali broj direktora - "stetocina".]
Moze li se ponistiti zakon o privatizaciji-lega-
lizaciji pljacke i korupcije?
Ne!
Zakonodavna i izvrsna vlast su jedno i pod kontro-
lom "doktora" ( probajte da izadjete iz ludnice).
Srbija ceka neki novi "narod", a dotle - ucesce
industrujske proizvodnje u BDP ce i dalje opadati,
a inostrane banke raditi kako se radi - u svoju
korist (za ciju bi inace?).
Secenje prsta, suze, samoubistva, muke sirotinje,
iseljavanje, ..."doktore" ne pogadja-oni su
"prepisali lek".
Pij Srbijo, nek nam je nazdravlje!
S postovanjem,
S. Savic
Препоруке:
0
0
4
уторак, 14 јул 2009 13:54
Милан
Занима ме која су то индустријска предузећа приватизована? И која су нашла неког стратешког партнера? Нису приватизовани ИМТ и ИМР, за Заставу мислим да ни ФИАТ ни Динкић не знају у којој је фази, није приватизован РТБ Бор, МИН, ЕИ Ниш, Вискоза, ФАП... Ми немамо приватно власништво у индустрији на неком доминантном нивоу да бисмо причали о ефектима.
Са друге стране сматрам да државу треба истерати из привреде у потпуности и оставити јој само регулаторне и контролне функције. Држава је лош домаћин, непословна је и подложна политичкој контроли. Доказе за то сваки дан можете наћи у буквално свим медијима. Ако ово друштво није научило тако очигледне лекције из прошлости (а и садашњости) онда је то више него жалосно.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 14 јул 2009 14:51
Branka
Kao što su momci iz Čikaga brutalno uvodili neoliberalnu dogmu u ekonomije Južne Amerike a potom i Istočne Evrope tako su i lokalni „dečki“ iz (bivše) ulice Maršala Tita 16 istu dogmu - po principu „kopiraj i ništa ne pitaj“ - instalirali u mehanizme tranzicije domaće privrede. Ekonomski institut je izbacio u orbitu političke elite oko 16 svojih saradnika: predsednika vlade (aktuelnog), podpredsednika vlade, 4 ministra (privreda i socijalna pitanja), 4 zamenika i(li) pomoćnika ministara, direktora Agencije za privatizaciju i veći broj savetnika. Pre 2001 godine jedan saradnik instituta je bio ministar u vladi Ante Markovića a drugi, podpredsednik SIV-a . Većina se može svrstati u neoliberale pragmatičare. Za razliku od njih, nekoliko saradnika Institua - neoliberala iz ubeđenja - je osnovalo Centar za liberalno demokratske studije i kritikuju poteze vlade koje nisu u duhu neoliberalizma – sporost u reformama, mešanje države u privredne tokove. Samo troje je od gore navedenih bilo aktivno u opoziciji (istaknuti aktivisti DS). DS se pre oktobarskih promena u svom ekonomskom programu zalagala za vaučersku privatitaciju – „narodni“ kapitalizam i ubrzani razvoj autohtonih MSP. Umesto privatizacije i ukupne tranzicije primerene našim uslovima dobili smo „ekspertski eksperiment“ u najortodoksnijem duhu Čikaške škole – temeljno razorenu privredu, uništenu industriju, tajkune i beskonačno čekanje za ulazak u E.U.!.
Препоруке:
0
0
6
уторак, 14 јул 2009 22:50
@Branka
Slažem se sa Vama. Pogrešna teorija i još pogubnija praksa dolazi iz Ekonomskog instituta. Očigledno je da je ova institucija neoliberalna tvrđava.
Privredno zlo Srbije ima svoje korene, svoju ideologiju i svoje ime: to je Ekonomski institut.
Nivo znanja stručnjaka Ekonomskog instituta oseća svaki nezapošljeni radnik, svaki penzioner, jednom rečju svaki građanin Srbije.
Treba tu ekipu raskrinkati.
Препоруке:
0
0
7
среда, 15 јул 2009 11:34
Kristina
Iskene cestitke autoru za odlicnu analizu naseg propadanja, po strategiji ekonomske i politicke "elite". Dobri su i komentari obe Branke o neizmernim zaslugama Ekonomskog instituta i njegovim kadrovima. Bilo bi stasno, a da se ne setimo i onih izvan Instituta ciji doprinos, nije nista manji, poput V. Dugalica, R. Jelasica, B. Djelica i naravno najzasluznijeg medu zasluznima, "NOBELOVCA".
Ima li nacina i ljudi da ovo zaustave?
Препоруке:
0
0
8
среда, 15 јул 2009 20:07
Nikola
Hmm... Zakon jeste šupalj, nedorečen, ali ipak suštinu problema ne vidim u njemu, već u državi!
Zašto u državi? Pa naravno zato što u istoj ne postoji vladavina prava i nikad nije bilo bitno šta u zakonima piše! Problem su stvorili oni koji zakon sprovode jer sve je na prodaju (ne samo preduzeća).
Privatizaciju prate užasno loši Ugovori o prodaji društvenog kapitala, zar ne?! Tako žalosni i nepotpuni, neprecizni, kao da ih je pisalo neko dete. Recimo Ugovori izmišljaju termin "kontinuitet poslovanja u pretežnoj delatnosti", koji je potrebno održati.E sad takva odredba se svakojako može tumačiti. Podobnom je dovoljno da ostane registrovan za zatečenu pretežnu delatnost, dok nepodoban mora mečku da rodi kako bi u uslovima krize ostvario iste ili bolje finansijske pokazatelje u odnosu na stanje pre privatizacije...
S druge strane, gubitnici nisu samo radnici ili država (ne slažem se sa tezom da je nešto godinama stvarano i samim tim to nešto se ne priznaje kao otuđeno u privatizaciji - to mogu da drve radnici u bilo kojoj kapitalističkoj zemlji, ali vajde nema, jer svi su godinama stvarali i radili za platu). Gubitnik je i svaki iole korektan Kupac društvenog kapitala, bez bliskih kontakata sa državom koja kapu kroji! Bez odgovarajuće veze "država" te razbije bez veze (negde mora da se demonstrira sila).
Mnogo tu može da se piše, ali dajem još samo jedan promašen primer:
Vraćam se na već pomenutu, jednu od krucijalnih odredbi Ugovora o prodaji društvenog kapitala, a to je obaveza održavanja "kontinuiteta poslovanja u zatečenoj pretežnoj delatnosti". E sad, ko može neka mi objasni kako ova odredba pospešuje razvoj privrede! Mi imamo ekonomiju, koja je u svojoj strukturi pokazala nesposobnost da opstane, a Ugovorima se trudimo da zadržimo tu istu strukturu. S druge strane, terate Kupca da zadrži pretežnu delatnost, recimo "proizvodnja tekstila", u trenutku kada je Kina ugasila ovu industriju kako u Novom Pazaru, tako i u celom svetu!
Srbijo ej!
Препоруке:
0
0
9
среда, 15 јул 2009 23:01
nedeljko tenjovic
Poštovani gospodine Puriću, ideju koju ste započeli mislim da bi trebalo malo drugačije postaviti. Zakon kao zakon dobar je onoliko koliko želimo da ga poštujemo i primenjujemo. Međutim, ja bih umesto vaše teme iz naslova: Da li je došlo vreme za ukidanje Zakona o privatizaciji" posatavio logičnijiji naslov: "Došlo je pravo vreme za analizu efekata primene Zakona o privatizaciji i podzakonskih akata". Zašto treba zameniti temu?
Nije sam sadržaj Zakona doprineo da se društvena preduzeća bez obzira na delatnost odmah "zatvore", već su tome doprineli "eksperti" koji su u ime Države trebalo da kontinuirano vrše: pripremu, sprovođenje i kontrolu procesa privatizacije. Tu je problem, a ne u zakonu. Mnogo "needukovanih operativaca" je trebalo da preuzme sprovođenje zakona i da usput ostane "imuno" na sve blagodeti koje su u tom procesu u međuvremenu nastajale, polako, tiho, nečujno, obavijene zakonskim i ugovornim pravima.Kao rezultat rada svih Agencija, instituta i mnogih pojeidnaca u primeni Zakona,iz godine u godinu sistematski, svaki dan su bez posla i nade ostajali mnogi, čak su prevarom ostali i bez akcija koje kao nisu mnogo vredele, ponadajući se da će zamenom za državne akcije dobiti više nego što su "nemali" a tom prevarom izgubili su i status akcionara. Poštovani Puriću, nadam se da ste temom i tekstom želeli da ukažete na sve pogubne efekte koji su nastali radom "needukovanih operativaca" (tu mislim na zaposlene u Agenciji za privatizaciju, razne institute i ovlašćene procenjivače)pa je logično da je pravo vreme da se izvrši analiza efekata njihovog rada, da se sagleda za koga su radili, gde je i za koje svrhe utrošen prihod od privatizacije, i na kraju dođe do zaključka zašta je ustavri poslužio predmetni Zakon o privatizaciji.Treba izvršiti analizu ličnog bogatstva pojedinaca pre za vreme i nakon privatizacije, kao učesnika u privatizaciji u bilo kom svojstvu.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 16 јул 2009 22:55
Danijela
Kao i obicno od autora dobar tekst.Neki od komentar su bas i odlicni,kao naprimer Branka.
Препоруке:
0
0
11
петак, 17 јул 2009 13:09
луди скретничар
Бојим се да је сада прекасно, осим ако цео свет не захвати нека нова револуција (што се неће десити).
Можда, једино да се одступи од накарадног закона барем у случајевима до сада неприватизованих предузећа или оних где су уговори раскинути, односно да се спречи стечај над истима.
.jpg)
У кризи је уобицајена пракса да велике корпорације гасе производњу у малим земљама. Ево читам како неки Руски региони прете Арцелор-Миталу да ће им узети руднике угља уколико угасе производњу. Можда је Миталу најважнији прифит власника, али ће морати мало да се замисли колика је цена тога, и за Руске рударе и за њега самог. Што каже наш народ за ливаду, ил' је коси ил' другоме даји.
lek za sve nevolje (nije prvi put)."Doktori" koji su prepisali lek - "privatizacija ili smrt" su u
senci. Njima nije ni bilo potrebno da se eksponi-
raju - imamo "telale" (a oni sa dobosima po ulicama
su bili i bistriji i obrazovaniji). Imamo i "medicinsko osoblje" - agencije.
Na sve nevolje, neke objektivne - sankcije (bez
premca po steti), raspad SSSR i Istocnog Bloka
(vaznog trzista), dodali smo i subjektivne (diri-
govana inflacija i "piramidalna" pljacka). Pecat
na prvu stranu knjige nesrece, stavljen je bombar-dovanjem.
Novo poglavlje (opisano u "cetiri privatizacije")
otvoreno je najstetnijim zakonom po Srbiju u njenoj
istoriji. Sa jedne strane, odvija se besprimerna
pljacka drzavne imovine, da bi korist imali samo
pojedinci - "medicinsko" osoblje (honorari od
propreme tendera, procene, administriranje, ...)
a jos vise "doktori" i partije.
Da je sve tako, a jos pogubnije, dokaz su velika
drzavna preduzeca. Za opstanak i razvoj preduzeca
u privatnom, drzavnom ili mesovitom vlasnistvu, bitno je upravljanje ( sa svim sto ono znaci).
Ako za 9 godina, preduzeca samo propadaju, a drza-
va je postavila upravljace - direkttore i Upravne
odbore, zar to nije dokaz neznanja (iako neki tuzni misle da znaju)nesposobnosti, potpune
neodgovornosti, beskrupuloznosti i kriminala.
[ Ozloglasena drzava je svojevremeno, osudila ne
mali broj direktora - "stetocina".]
Moze li se ponistiti zakon o privatizaciji-lega-
lizaciji pljacke i korupcije?
Ne!
Zakonodavna i izvrsna vlast su jedno i pod kontro-
lom "doktora" ( probajte da izadjete iz ludnice).
Srbija ceka neki novi "narod", a dotle - ucesce
industrujske proizvodnje u BDP ce i dalje opadati,
a inostrane banke raditi kako se radi - u svoju
korist (za ciju bi inace?).
Secenje prsta, suze, samoubistva, muke sirotinje,
iseljavanje, ..."doktore" ne pogadja-oni su
"prepisali lek".
Pij Srbijo, nek nam je nazdravlje!
S postovanjem,
S. Savic
Са друге стране сматрам да државу треба истерати из привреде у потпуности и оставити јој само регулаторне и контролне функције. Држава је лош домаћин, непословна је и подложна политичкој контроли. Доказе за то сваки дан можете наћи у буквално свим медијима. Ако ово друштво није научило тако очигледне лекције из прошлости (а и садашњости) онда је то више него жалосно.
Privredno zlo Srbije ima svoje korene, svoju ideologiju i svoje ime: to je Ekonomski institut.
Nivo znanja stručnjaka Ekonomskog instituta oseća svaki nezapošljeni radnik, svaki penzioner, jednom rečju svaki građanin Srbije.
Treba tu ekipu raskrinkati.
Ima li nacina i ljudi da ovo zaustave?
Zašto u državi? Pa naravno zato što u istoj ne postoji vladavina prava i nikad nije bilo bitno šta u zakonima piše! Problem su stvorili oni koji zakon sprovode jer sve je na prodaju (ne samo preduzeća).
Privatizaciju prate užasno loši Ugovori o prodaji društvenog kapitala, zar ne?! Tako žalosni i nepotpuni, neprecizni, kao da ih je pisalo neko dete. Recimo Ugovori izmišljaju termin "kontinuitet poslovanja u pretežnoj delatnosti", koji je potrebno održati.E sad takva odredba se svakojako može tumačiti. Podobnom je dovoljno da ostane registrovan za zatečenu pretežnu delatnost, dok nepodoban mora mečku da rodi kako bi u uslovima krize ostvario iste ili bolje finansijske pokazatelje u odnosu na stanje pre privatizacije...
S druge strane, gubitnici nisu samo radnici ili država (ne slažem se sa tezom da je nešto godinama stvarano i samim tim to nešto se ne priznaje kao otuđeno u privatizaciji - to mogu da drve radnici u bilo kojoj kapitalističkoj zemlji, ali vajde nema, jer svi su godinama stvarali i radili za platu). Gubitnik je i svaki iole korektan Kupac društvenog kapitala, bez bliskih kontakata sa državom koja kapu kroji! Bez odgovarajuće veze "država" te razbije bez veze (negde mora da se demonstrira sila).
Mnogo tu može da se piše, ali dajem još samo jedan promašen primer:
Vraćam se na već pomenutu, jednu od krucijalnih odredbi Ugovora o prodaji društvenog kapitala, a to je obaveza održavanja "kontinuiteta poslovanja u zatečenoj pretežnoj delatnosti". E sad, ko može neka mi objasni kako ova odredba pospešuje razvoj privrede! Mi imamo ekonomiju, koja je u svojoj strukturi pokazala nesposobnost da opstane, a Ugovorima se trudimo da zadržimo tu istu strukturu. S druge strane, terate Kupca da zadrži pretežnu delatnost, recimo "proizvodnja tekstila", u trenutku kada je Kina ugasila ovu industriju kako u Novom Pazaru, tako i u celom svetu!
Srbijo ej!
Nije sam sadržaj Zakona doprineo da se društvena preduzeća bez obzira na delatnost odmah "zatvore", već su tome doprineli "eksperti" koji su u ime Države trebalo da kontinuirano vrše: pripremu, sprovođenje i kontrolu procesa privatizacije. Tu je problem, a ne u zakonu. Mnogo "needukovanih operativaca" je trebalo da preuzme sprovođenje zakona i da usput ostane "imuno" na sve blagodeti koje su u tom procesu u međuvremenu nastajale, polako, tiho, nečujno, obavijene zakonskim i ugovornim pravima.Kao rezultat rada svih Agencija, instituta i mnogih pojeidnaca u primeni Zakona,iz godine u godinu sistematski, svaki dan su bez posla i nade ostajali mnogi, čak su prevarom ostali i bez akcija koje kao nisu mnogo vredele, ponadajući se da će zamenom za državne akcije dobiti više nego što su "nemali" a tom prevarom izgubili su i status akcionara. Poštovani Puriću, nadam se da ste temom i tekstom želeli da ukažete na sve pogubne efekte koji su nastali radom "needukovanih operativaca" (tu mislim na zaposlene u Agenciji za privatizaciju, razne institute i ovlašćene procenjivače)pa je logično da je pravo vreme da se izvrši analiza efekata njihovog rada, da se sagleda za koga su radili, gde je i za koje svrhe utrošen prihod od privatizacije, i na kraju dođe do zaključka zašta je ustavri poslužio predmetni Zakon o privatizaciji.Treba izvršiti analizu ličnog bogatstva pojedinaca pre za vreme i nakon privatizacije, kao učesnika u privatizaciji u bilo kom svojstvu.
Можда, једино да се одступи од накарадног закона барем у случајевима до сада неприватизованих предузећа или оних где су уговори раскинути, односно да се спречи стечај над истима.