Ова држава, ова власт (Динкић, Ђелић ...) да чачне у привилегије својих ментора?!
"Па може да бидне, ал` не мора да значи!"
Препоруке:
0
0
2
среда, 08 јул 2009 01:27
Dragan Jovanovic Troglavski
Ekonomski problemi Srbije nece nestati KAD se SEKA okonca!
-------------------------------------!
Al' ce problemi da nestanu AKO se SEKA ne okonca.
A AKO SEKA ojaca i produbi tad ce da nastubi booooming ...
Препоруке:
0
0
3
среда, 08 јул 2009 07:41
Баја Патак
Треба стварно бити мајстор свог заната (и пера) да би се написао овако концизан и јасан текст. Да ли ће локални српски владари извући неку поуку из њега (ако се уопште помуче да га запазе)? Сигуран сам да хоће: наставиће са још више ентузијазма да раде све супротно од оног што г. Катић саветује. Њима се исплати. Али, докле....? Ех, када би људи попут г.Катића били у влади Србије... Ех, а и ја да сам млађи, био бих момак.
Препоруке:
0
0
4
среда, 08 јул 2009 08:38
незналица
Ево једне утопије :
Једино решење је потпуно рушење целог система и постављање новог.
У исто време потпуно економско затварање граница ( ССП је шарена лажа ) за све производе које можемо да произведемо, а за оне које морамо да увозимо поставити јаку контролу.
Банканрски ситем би требало усмерити као удруживању банака са привредом, путем нпр. директног улагања банака у предузећа.
Тиме би се повећала запосленост, а банке би имале мали интерес да дају кредите тзв јавном сектору, тј. народу.
Ово је утопија, јер стране банке држе све конце у Србији. И ко би био луд да испусти овако лаку зараду.
Ја први не би ...
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 09 јул 2009 08:51
stojan nenadović
Gospodine Neznalico, Vi predlažete, kao jednu utopijsku meru, direktno ulaganje banaka u privredu. To nije utopija. To je u SFRJ predlagao dr. Milutin Ćirović i to se zvalo ulaganje nekreditnog novca u proširenu reprodukciju. To sada radi Kina i zato se tako brzo razvija. Ali nema opasnosti ni ako se nekreditni novac ulaže u potrošnju u vidu penzija i dečijih dodataka. Gospodine Katiću, Fridmanov projekat da se emituje konstantna umerena količia novca godišnje nije odbačen zato što je potrebna dodatna količina novca neuhvatljiva veličina, nego zato što je taj projekat trebalo da se izvodi sa kreditnim novcem, a to nije moguće. Taj projekat može da se izvede vrlo lako i efikasno sa nekreditnim novcem. Fridman je polazio od misaonog ekspermenta u kome avion baca novac sa neba. Na pr. baci još 10% na postojeću koliinu novca koja već postoji na zemlji i daje grafike i formule šta će se desiti. Ali te formule ne važe ako se novac daje u obliku kredita. Fridman se nije setio da novac koji avion baca sa neba nije drugo do nekreditni novac. Potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M) je: dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se novac baca sa neba, deli penzionerima ili poklanja za proširenu reprodukciju, po stopi koja izlazi iz te jednačine koju zna svaki učenik osnovne škole, ne može da izazove inflaciju jer je to nekreditni novac. Ali u toj jednačini ponuda mora da bude veća od tržnje, inače je rezultat nula, a to je stanje ravnoteže ponude i tražnje za kojim teži samo ekonomska nauka, a to je najgore stanje, u kojem ne treba novog novca. Za novi novac potreban je višak ponude nad tražnjom. To nije hiperprodukcija nego stanje za koje jepotreban nekreditni novac da otkupi taj višak.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 19 јул 2009 18:56
Dimitrije_
Gospodine Nenadovicu, koncept nekreditnog novca, sam po sebi, nije sporan, pogotovu ako ga poredimo sa sadasnjim bankarskim sistemom (cak je i teorijski tesko smisliti losiji finansijski sistem od ovoga koji se trenutno primenjuje u Srbiji). Kada bi se vas model zalagao za nekreditno ubacivanje novca u sistem putem ulaganja u strateske kapitalne objekte (energetika npr.) onda bi vas model dobijao na tezini. Osnovna ideja bi bila u tome da se novoubacenim novcem inicira nova proizvodnje, koja bi kasnije neutralisala sadanje povecanje novcane mase. Nazalost, nasa stvarnost je surova, Srbija je liberalizovala trgovinu, u dobroj meri se odrekla carinske politike, kurs dinara je fiksiran, a sve to zajedno cini vas model neprimenjivim u praksi. Potpuno se slazem sa vama da su penzioneri racionalni potrosaci, i teorijski gledano, odliv kapitala bi zaista bio nizi nego sto je to sada slucaj ali nas ekonomski sistem je do te mere poremecen da ga nikakva izolovana mera ne moze uciniti efikasnijim. Jedan od nejvecih problema srpske ekonomije je – kurs dinara. Kurs dinara je do te mere precenjen da ubija svaku domacu proizvodnju i direktno stimulise sve vrste uvoza. Da se vratimo na vas model i da ga primenimo u praksi: 1) u sistem ubacimo nekreditni novac, 2) usled poremecenog privrednog sistema strani proizvodi su jeftiniji od domacih sto dovodi do toga da cak i najracionalniji potrosaci (penzioneri i nezaposleni) deo svoje potrosnje usmeravaju ka uvoznim proizvodima, 3) uvoznici novoubacenim dinarima kupuju evre iz deviznih rezervi i tim devizama kupuju stranu robu 4) zakljucak – dolazi do trajnog odliva kapitala. Poenta je u sledecem: bez obzira da li se koristi kreditni ili nekreditni novac – nas sistem ne moze da funkcionise. On moze da funkcionise samo ako ga konstantno snabdevamo svezim deviznim novcem, a cim dodje do zastoja u prilivu deviza – sledi slom sistema. Sve dok se kurs dinara ne oslobodi – urusavanje privrede ce se nastaviti.
.jpg)
"Па може да бидне, ал` не мора да значи!"
-------------------------------------!
Al' ce problemi da nestanu AKO se SEKA ne okonca.
A AKO SEKA ojaca i produbi tad ce da nastubi booooming ...
Једино решење је потпуно рушење целог система и постављање новог.
У исто време потпуно економско затварање граница ( ССП је шарена лажа ) за све производе које можемо да произведемо, а за оне које морамо да увозимо поставити јаку контролу.
Банканрски ситем би требало усмерити као удруживању банака са привредом, путем нпр. директног улагања банака у предузећа.
Тиме би се повећала запосленост, а банке би имале мали интерес да дају кредите тзв јавном сектору, тј. народу.
Ово је утопија, јер стране банке држе све конце у Србији. И ко би био луд да испусти овако лаку зараду.
Ја први не би ...