Храбро се Петровић замера другој по "снази" "ботовској нацији" Сашентолошке цркве у Београду, јер су по "снази" одмах иза напредњака. Припадници "цркве" су већином они који су "прегазили" Дрину, али нису постали у Страдији "пророци и месије" као Драшковић, Шешељ, Вучићи, Михајловићка, Радуловић те иду за својим "пророцима и месијама" као "напредњачко стадо" у скупштини за Гојковићком са "меденицом"

Саша "напад је најбоља одбрана" Радуловић све напада да су лопови, "само он није" као стечкајни управник и Вучићев "електротехничар министар привреде" следећи "светлу традицију" Сарајевског факултета да су електро техничари "министри привреде" а лекари "министри телекомуникација" (Љајић)

Александар "шапа над нбгд" Шапић је са друге стране "потпуни демократа", и држи се свог јединог "демократског принципа": "није би битно ни ко сте ни шта сте, ако сам ја градоначелник"