Г.Ћулибрк, немојте трошити време и труд доказујући оно што и тако свако нормалан види!
Баћевић(јел'тако беше?)- Томиним генијалностима нека се баве хумористички сајтови, мада и Њуз, тешко овде може да нађе инспирацију!
Препоруке:
14
10
2
среда, 20 септембар 2017 09:28
Stiropor
Čudna je neka hemija Milane kad se peče rakija pa voda iz kotlova ide uzbrdo u obliku pare a rakija se sleva negde gde je Toma zamislio da treba.
Ako voda ne bude htela ići ja ću ponovo na stiropor.
Препоруке:
8
8
3
среда, 20 септембар 2017 09:34
Регулација река ради одбране од поплава
Апсолутни приоритет у Србији мора бити регулација река , потока, и свих водотокова у земљи.
Све друго мора да буде у другом плану.
А хидросистем Дунав - Егејско море, мора да чека нека друга времена.
Препоруке:
17
7
4
среда, 20 септембар 2017 09:39
Јовиша Видић од Рудина
Када би сви имали Ћулибркову памет, онда би човечанство тапкало
у месту. Многим великим остварењима су се поједини смејали да не кажем спрдали. Свима је јасно, да Србија за сада нема новца за изградњу Канала, што
не значи да идеју треба "сахранити" и обесхрабљавати будуће визионаре да ту идеју остваре. За сада Мораву обавезно очистити и спречити и обале обезбедити да нема поплава.
Препоруке:
17
3
5
среда, 20 септембар 2017 09:40
Мики
Kanal Dunav—Morava—Vardar—Egejsko more je ideja plovidbenog kanala kojim bi se spojio Dunav i Egejsko more.Projekat za ovaj kanal je prvi put izradio 1904. godine profesor Nikola Stamenković. Američka firma iz Nju Džerzija je 1908. napravila preliminarni projekat plovnog puta Morava-Vardar.Godine 1961. izrađen je drugi projekat na osnovu ideje vlada Grčke i SFRJ. Eksperti Ujedinjenih nacija su 1973. tokom posete SFRJ proverili validnost ovog projekta. Eksperti su tada projekat revidirali i odobrili obrazlažući da bi projekat mogao da bude ekonomski opravdan, čime je stečen međnarodni legitimitet. Na osnovu njega je Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodoprivrednog uređivanja Vardara.Između Dunava i Egejskog mora na dužini od 650 km, pad iznosi 812 metara, ili 1,25 metara po kilometru. Upoređenjem sa padom drugih evropskih kanala, ovaj vodeni kanal bi tehnički lakše mogao da se izvede.
Препоруке:
24
6
6
среда, 20 септембар 2017 09:53
ТомаС
Ако Кинези подрже такав пројекат и ако он буде један од кракова путева свиле, зашто да не. Ја бих у том случају веровао у пројекат, без обзира на то ко се за њега овде залаже и ко би можда желео да ауторизује ту идеју. А тај Ћулибрк - баш је стручњак за хидрологију!
Препоруке:
17
4
7
среда, 20 септембар 2017 10:20
812 м
ово није логично, објасни "мики"
Препоруке:
3
7
8
среда, 20 септембар 2017 10:32
Glupost
Ideja o izgradnji ovog kanala je obična glupost. Gospodin Nikolić želi da opravda postojanje organa kome je na čelu (koji je formiran da bi se on uhlebio sa svojim pajtašima) pa sada iznosi smesne inicijative.
Препоруке:
9
13
9
среда, 20 септембар 2017 10:33
За канал Морава-Вардар-Егејско море, не знам...
али, Србије је већ банкротирала.
Уосталом, питајте све те наше стручњаке еконимисте или ММФ, ако баш хоћете.
Препоруке:
15
0
10
среда, 20 септембар 2017 10:55
Агент
Пројекат је бесмислица
Колико кошта? Ко ће то да плати? Која роба ће да се превози? Која је цена одржавања таквог пловног пута? Да ли може такав пловни пут да буде отворен целе године и по којој цени? Дунав има проблема са пловидбом добар део године. Да ли ће уз такве трошкове одржавања да се исплати превоз робе? Зашто да воду, стратешки ресурс у 21 веку преливамо из нашег моравског у туђи вардарско егејски слив? Колико је политички сигурно и стабилно подручје кроз које пролази тако велики пројекат да би се ушло у ту инвестицију? Идеја није нова, „казанџијин“ пројекат има своју предисторију, колико се ствари променило од тада?
Препоруке:
5
5
11
среда, 20 септембар 2017 10:56
Sve se može
812 м , ово није логично,објасни мики
Plovni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more trebalo da bude dug 650 kilometara i savlada pad od 812 metara.Prema tom rešenju, na trasi bi bilo potrebno izgraditi 58 prevodnica i pet liftova za brodove, a maksimalan kapacitet prevoza robe bio bi 120.000 tona robe na dan, odnosno 43,8 miliona tona godišnje.Na predstavljaju projekta je rečeno da je pitanje rečnog saobraćaju na Moravi postavljeno još 1841. godine.Plovni put trebalo ba bude projektovan za brodove maksimalne dužine od 95 do 110 metara, širine 11,4 metra, nosivosti 2.500 tona i sa gazom od 2,5 do 4,5 metara.Ukupan maksimalan promet robe na tako dizajniranom kanalu bio bi 43,8 miliona tona godišnje.Plovni put bi počinjao na ušću Velike Morave u Dunav, kod Smederava, a luke bi bile u Jagodini, Stalaću, Kruševcu, Kraljevu, Nišu, Leskovcu, Vranju, Kumanovu i Skoplju..
Препоруке:
13
2
12
среда, 20 септембар 2017 12:00
bv
A može li jedna luka i u Gažinom Hanu?
Препоруке:
9
6
13
среда, 20 септембар 2017 12:20
boban
Nikoliceva ideja ! ? Da li je to onaj isti Nikolic koji je mislio da je dobra ideja da se pored reke Save, u sred Beograda, izgrade dve velike kuce od tvrdog materijala, na terenu koji nije njegov i na kome nije moguce ikada dobiti gradjevinsku dozvolu ili otkupiti plac?
Mozda mu je sledeci projekat da izgradi kucu u Centralnom parku u Njujorku?
Препоруке:
8
3
14
среда, 20 септембар 2017 12:23
Мики
bv
A može li jedna luka i u Gažinom Hanu?
Поздрав из село Гркињу .
Препоруке:
7
1
15
среда, 20 септембар 2017 13:24
треба се прикључити
У овом тренутку Кина поседује хиљаде милијарди долара, које грозничаво инвестира.
Препоруке:
5
3
16
среда, 20 септембар 2017 13:56
812 м
Смедерево је на надморској висини 73 м, а Егејско море на 0 метара, објасни "мики" како је пад од дунава до Егејског мора 812 м.
Препоруке:
3
4
17
среда, 20 септембар 2017 13:57
Ненад
Идеја сама по себи није лоша. Није је измислио Т.Николић већ пројекат датира из много ранијег периода као што су већ овде писали. Међутим проблем је овде у водостају. Познајем Јужну Мораву и могу поуздано да кажем да се чамцима на појединим деоницама у летњим месецима не може проћи због ниског водостаја (морате да изађете из чамца и да га буквално пренесете). Да би се то превазишло потребна су огромна улагања. Морава је некада када се први пут идеја родила можда била пловна, а данас сигурно није. Нисам стручњак за то, али претпостављам да су потебна огромна финансијска средства да би се Морава учинила пловном за чамце и бродове!?
Препоруке:
2
2
18
среда, 20 септембар 2017 15:19
пензионер Цвико
Пред распад Југославије САНУ је одржала симпозиј о уређењу унутрашњих вода Југославије. У научним радовима изложени су разни предлози. Између осталог и предлог да се направе водени путеви од Соче до Солуна. Распад СФРЈ је спречио развијање ове идеје. Од распада СФРЈ до данас, само из Србије украден је новац са којим би се могло направити не један већ више канала Солун- Београд. Према томе новац није проблем. ПРОБЛЕМ СУ ИНТЕРЕСИ ВЕЛИКИХ! Економске студије о овом питању, које сам имао могућности да прочитам иду у прилог изградњи овог канала. Један речни конвој од баржи може да превезе робе колико колона камиона од Солуна до Београда са малом временском разликом. То што Морава лети није пловна није проблем јер би се направио систем устава путем којих би у свакој деоници пута било довољно воде за пловидбу. Чиста математика. У делу где Морава меандрира могли би просецањем меандара направити рибњаке са количином рибе за два оброка недељно по становнику, итд. Могућности су веће од 1000 знако
Препоруке:
3
1
19
среда, 20 септембар 2017 22:57
Немања@ем непотребан,ем неизвдљив,ем сте мало контрадикторни
Непотребан је јер ми имамо како и на који начин да шаку јада наше робе извеземо до топлих мора преко луке београд бар.Не спорим да би можда могли јефтиније да извеземо кад би имали тај канал,али наша привреда не може довољно да производе ни за капацитете те пруге која ју не кошта ништа а камоли да улази у неке пројекте такве вредности.
Неизводљив јер јер би њега требала да прави Србија,иста она која 25 година гради 100 километара ауто путева.Значи та Србија треба да гради један овакав пројекат,који би требао да прође кроз три земље,а није у стању ни рупе на путевима да покрпи.
Aко се вратимо на први део коментара и сетимо се да немамо шта да извозимо да би сад толико ушпарали на трошковима транспорта долазимо до тога да би ваљда требале земље средње европе преко наше земље да превозе до солуна и да ми ту зарадимо.То наравно има смисла,али се поставља питање како мислите да са чланством у евро-азијској унији остварите то?
Препоруке:
0
1
20
среда, 20 септембар 2017 23:38
dinč
Novac nije problem jer novca ionako nema.neće kina to badava raditi jedino preko kredita jer za koncesiju je pitanje koliko im je isplativa.
.jpg)
Баћевић(јел'тако беше?)- Томиним генијалностима нека се баве хумористички сајтови, мада и Њуз, тешко овде може да нађе инспирацију!
Ako voda ne bude htela ići ja ću ponovo na stiropor.
Све друго мора да буде у другом плану.
А хидросистем Дунав - Егејско море, мора да чека нека друга времена.
у месту. Многим великим остварењима су се поједини смејали да не кажем спрдали. Свима је јасно, да Србија за сада нема новца за изградњу Канала, што
не значи да идеју треба "сахранити" и обесхрабљавати будуће визионаре да ту идеју остваре. За сада Мораву обавезно очистити и спречити и обале обезбедити да нема поплава.
Уосталом, питајте све те наше стручњаке еконимисте или ММФ, ако баш хоћете.
Колико кошта? Ко ће то да плати? Која роба ће да се превози? Која је цена одржавања таквог пловног пута? Да ли може такав пловни пут да буде отворен целе године и по којој цени? Дунав има проблема са пловидбом добар део године. Да ли ће уз такве трошкове одржавања да се исплати превоз робе? Зашто да воду, стратешки ресурс у 21 веку преливамо из нашег моравског у туђи вардарско егејски слив? Колико је политички сигурно и стабилно подручје кроз које пролази тако велики пројекат да би се ушло у ту инвестицију? Идеја није нова, „казанџијин“ пројекат има своју предисторију, колико се ствари променило од тада?
Plovni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more trebalo da bude dug 650 kilometara i savlada pad od 812 metara.Prema tom rešenju, na trasi bi bilo potrebno izgraditi 58 prevodnica i pet liftova za brodove, a maksimalan kapacitet prevoza robe bio bi 120.000 tona robe na dan, odnosno 43,8 miliona tona godišnje.Na predstavljaju projekta je rečeno da je pitanje rečnog saobraćaju na Moravi postavljeno još 1841. godine.Plovni put trebalo ba bude projektovan za brodove maksimalne dužine od 95 do 110 metara, širine 11,4 metra, nosivosti 2.500 tona i sa gazom od 2,5 do 4,5 metara.Ukupan maksimalan promet robe na tako dizajniranom kanalu bio bi 43,8 miliona tona godišnje.Plovni put bi počinjao na ušću Velike Morave u Dunav, kod Smederava, a luke bi bile u Jagodini, Stalaću, Kruševcu, Kraljevu, Nišu, Leskovcu, Vranju, Kumanovu i Skoplju..
Mozda mu je sledeci projekat da izgradi kucu u Centralnom parku u Njujorku?
A može li jedna luka i u Gažinom Hanu?
Поздрав из село Гркињу .
Неизводљив јер јер би њега требала да прави Србија,иста она која 25 година гради 100 километара ауто путева.Значи та Србија треба да гради један овакав пројекат,који би требао да прође кроз три земље,а није у стању ни рупе на путевима да покрпи.
Aко се вратимо на први део коментара и сетимо се да немамо шта да извозимо да би сад толико ушпарали на трошковима транспорта долазимо до тога да би ваљда требале земље средње европе преко наше земље да превозе до солуна и да ми ту зарадимо.То наравно има смисла,али се поставља питање како мислите да са чланством у евро-азијској унији остварите то?