Албанија је забранила не-албанска имена свим својим држављанима 1930их. Тада се велики број Срба из Албаније преселио за Србију. Они што су остали морали су да мењају своја имена. Ако нису то радили сами, Албаници су има давали имена, са презименима типа ”Орах”, ”Дрво”, ”Камен” (на албанском, наравно). Сада је закон на снази да можеш да вратиш своје име, ако платиш неку одређену суму типа 500-1500 евра (углавном, довољно да ти смета ако ти испадне из џепа). Него шта је још занимљивије, не можеш да повратиш цело име, већ само део: или име или презиме. Са овим законом, ја се барем надам, Србима ће бити дозвољено да поврате и име и презиме.

Но шта је занимљиво да се у закону тражи да ”мањине” поштују државу. А деведесетих, када је пуно Албанаца са КиМ дошло за Албанију, бавили су се њиховим националиним спортом, бацањем бомби на српске цркве. Чисто да се зна.

А толико је `напредовала` на ЕУ `путу` ? Како то ? Хоће ли се коначно поставити питање ако не реципроцитета оно бар - симетрије у вези права албанске дијаспоре у Србији (КиМ) и другим суседним земљама, поређено са правима неалбанског живља у Албанији ?
Да ли је допустива оваква крајње ружна асиметрија, - двоструких мерила ? Ко се с тиме сложи, нека и њему буде тако, почев о техничких уређаја...
А Србима да се врате имена и презимена, без накнаде, као и отета имовина црквена, културна и сл...

Албанија први пут доноси овакав закон, а његово доношење условила је Европска унија наставком преговора за чланство у тој организацији.Припадници мањина треба да поштују правну државу, територијалну целовитост и суверенитет Албаније.Истовремено шиптари не поштују суверенитет БЈРМ, најцрњегоре и Косова, јер су то измишељене територије као "државе" за време комунистичке окупације па су за Србе бугаре и милогорце "светиња" а за шиптаре ништавне