1943 - Nekoliko desetina britanskih i američkih bombardera zasulo je u Drugom svetskom ratu Niš tepihom bombi, usmrtivši više od 250 srpskih civila, uključujući više desetina dece. Objekti nemačke okupatorske vojske pretrpeli su neznatna oštećenja, a najviše su stradali kvartovi najsiromašnijih Nišlija oko železničke stanice. Bio je to početak besomučne angloameričke vazdušne kampanje po gradovima u Srbiji, koja je trajala do 18. septembra 1944. Bombe su imale malo efekta kad je u pitanju nemačka vojna mašinerija, ali su tokom vazdušnih napada, od strane saveznika, poginule hiljade srpskih civila, uz nenadoknadivu materijalnu štetu.
Zlikovci anglosaksonski.
Preporuke:
34
13
2
utorak, 20 oktobar 2015 10:55
Nadam se...
... da je Beograd još uvek slobodan grad, a Srbija slobodna zemlja.
Preporuke:
14
8
3
utorak, 20 oktobar 2015 11:00
Vojvoda
Za Belog Orla:
Znam da ima tzv. botova, ali ipak ne shvatam kakve su to osobe koje udaraju minuse na tvoj komentar...
Preporuke:
25
6
4
utorak, 20 oktobar 2015 11:01
Ništa novo
@Beli orao
Ne brini, brate,
anglosaksonski suknjoljubi neće rehabilitovati Nedića, jedinog srpskog vođu koji je o ostrvskim ništacima govorio otvorenu i suštu istinu.
Ne, Srbi očigledno vole da budu bombardovani. (Nemačke štuke su ubile nemerljivo manje civila! Oj srpski angloamerofili, to su fakti!)
Preporuke:
18
8
5
utorak, 20 oktobar 2015 11:28
...
Odličan govor Kusturice naročito ono o latinsko američkim diktatorima koga smo mi posle dobili a Kočino učešće u bombardovanju Leskovca (sa saveznicima) valjda više nikome ne bi trebalo da bude nepoznato.
https://www.youtube.com/watch?v=VN-fibOuGaU
Odličan govor!
Preporuke:
17
7
6
utorak, 20 oktobar 2015 11:32
Večna slava
Oslobodiocima Beograda
Preporuke:
22
5
7
utorak, 20 oktobar 2015 11:45
Zdanov
I opet ce, ako bude srece! Pravda za Srbiju! Sloboda Srbima!
Preporuke:
14
2
8
utorak, 20 oktobar 2015 12:23
vlaja
Čekajte, molim vas! Da li se ovde radi o Oslobođenju Beograda, od strane Crvene Armije i Narodno oslobodilačkog pokreta, ili o nedićima, anglofilima , orlovima i sličnim "terminima".
Preporuke:
11
10
9
utorak, 20 oktobar 2015 12:28
Stanić Milan
Svoj današnji prilog posvećujem oslobodiocima Beograda - onim iz 1918. i 1944.
"Beogradskoj operaciji"prethodiuo je dogovor maršala Tita i Vrhovne komande "Crvene armije",perfektuiran u B. Crkvi 16.10. 1944. sa maršalom Tolbuhinom K- dantom 3. ukrajinske fronte.
Odnos snaga: Beograd je za Nemce značio glavnu otpornu tačku na Balkanu(mostobran) čime bi se izvukli operativni sastavi grupe amrija "E",međutim zbog brzog prodora "CA" nemačke snage su razbijene na operativno strategijsku grupaciju "Felber"i 2. oklopnu armiju ukupne snage 40 peš. bataljona,4 tenkovska br. 200 art.oruđa- ukupne snage cca 30.000 vojnika.
Snage oslobodilaca: 1. armijska grupa koja ima u svom sastavu 1. prol. korpus,12- vojvođ. korpus,23. srpska div. ukupne jačine 50.000 boraca NOV.
Snage ""CA" 4. gar. mehanizovani korpuis, 73,74,75,233,236 divizije, dva puka 109. strelj. div.9 mešoviti aviokorpus i delovi dunavske ratne flotile.Uvodne borbe su počele 11. 10.a glavna dinamika 14. 10. 1944.(nast)
Preporuke:
9
9
10
utorak, 20 oktobar 2015 12:49
Stanić Milan 2
Glavna bitka za Beograd vodi se 14. i 15. 10. izvrsnom sinhronizacijom operacije NOV- e i "CA"u da dana oslobođeni su: Žarkovo,Banovo Brdo, Topčider,,Konjarnik,Dedilje,Banjički vis, Topčider.Nemci, su pošto - poto iz pravca Smedereva očajnički hteli ojačati odbranu Beograda šaljući prema Malom mokrom lugu puk "Branderburg" i borb. grupu "Vitman",snage cca 20.000 boraca,međutim nju okružuje 5. krajiška div. i 14. meh. brigada "CA"prisiljavajući Nemce na uzak prostor uz Dunav Grocka - Boleč. Zbog toga nemački komandant naređuje da se ostavi sva teška tehnika, da se pontonima u 3 grupacije prebace preko save u širi r. Čukarice.Završne borbe su okončane 20.10. 1944.Gubitci sa obe strane su prikazane u uvodnom delu teksta,s tim, da se mora konstatovati da se od silne nemačke soldateske prema Šabcu probilo cca 3000 nemačkih vojnika.Zemun je oslobođen 22. 10. t.g.
Preporuke:
7
9
11
utorak, 20 oktobar 2015 13:08
Mika Dorćolac
Pogledajte film KAVKASKI ORAH
Po Avali rastu orasi koje su kavkasci kojima su majke stavljale u džepove. Nakon njihove pogibije nikli su i narasli. Listaju kasnije od naših oraha i rađaju.
Crvena Armija je bila mnogonacionalna, svi ginuli.Svi su krenuli u borbu za slobodu.
U to vreme Maršal Vučko i pas Reks zabavljali se u Krajovi sa Davorijankama.
Komandovao je iz kreveta, kao i obično.
Nije ga bilo briga za slobodu, on se ponašao slobodno dok su se momci tukli i ginuli za svaku kuću.
Što se tiče "naših prijatelja" engleza, oni nas nisu štedeli, a neće ni u buduće.
Slava oslobodilačkoj Crvenoj Armiji
Slava Dražinim jedinicama koje su učestvovale u oslobođenju (nije smelo da se kaže) i Peki Dapčeviću. Neka se Maršal i dalje zabavlja sa svojim damama, kao i sadašnja vlast sa svojim "prijateljima.
Umesto Krajove za bančenje i osmehivanje izabrali su Brisel, ponekad keramičari i zloće svrate i u Ohajo Smrt okupatorima i teroristima.
Slava oslobodiocima i večnaja pamjat!
Preporuke:
14
8
12
utorak, 20 oktobar 2015 13:37
Beograđanin
Slava oslobodiocima! Svakom borcu Crvene armije, svakom borcu JNA, svakom građaninu, seljaku, svakom čoveku koji je ma i najmanje doprineo oslobođenju!
Smrt izdaji!
Tek iz današnje perspektive ropstva, može se zaključiti o istorijskoj važnosti ovog događaja.
i na borbenoj i muškoj tradiciji iz Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog, kao i iz poslednjih ratova - izgradimo antikolonijalnu, suverenu, celovitu, nezavisnu, samostalnu, dostojanstvenu, socijalno pravednu, antikapitalističku, antitajkunsku i humanu Srbiju, u saradnji sa braćom i drugovima Rusima, Belorusima, Kinom, državama slobodarske i antiimperijalističke Latinske Amerike i drugim prijateljskim državama širom sveta!
Preporuke:
9
9
14
utorak, 20 oktobar 2015 14:31
Reddy
@Mika Dorćolac
Hteo bi al ne ide! Četnički ološ i izdajnici nisu imali ama baš ništa sa Oslobođenjem Beograda. Naprotiv. Zahvaljujući saradnji sa Nedićem u službi nemačkih okupatora Beograd je oslobođen tek kasnog oktobra 1944. godine. Da nije bilo četničke izdaje sloboda bi stigla znatno ranije. Četnički zlotvori su ranjene partizane predavali nacistima kako bi ih ovi masakrirali. Četnicu su oslobodioce "oslobađali" od samog života, umanjujući tako otpor i brobu naroda protiv nemačkih i italijanskih okupatora. A sada neki Mika Dorćolac izašao iz mišje rupe i počeo da pišti....smešno da nije tužno. Četnička marva ni mrtvim Oslobodiocima ne da mira. Pa se onda čudite što ovako Srbiji /ne/ide.
Preporuke:
10
16
15
utorak, 20 oktobar 2015 14:48
Stanić Milan3
Stanić M.- "Mika Dorćolac"
Vaš prilog poče sa lepom sentimentalnom pričom o avalskim orasima,ali ga onda uprska.Tačno je, da se Draža nudio Rusima ne bi li se nekako iskupio za planetarni zločin nad sopstvenim narodom, ali ga oni odbiše.Pa posle toga moli Pavelića da propusti Pavla Đurišića da pobegne na zapad sa 5.000 crnogorski četnika,a ustaše ko ustaše.Nisu puno birali da li se radi o Srbinu partizanu ili četniku.Pa dalje.Nemački komadant Jugoistoka general Felber 28.09.1944. razreši vladu M. Nedića, pa ga posla u AUSTRIJU.Ubrzo mu se prdruži i Ljotić,ali isluženi nem. auto završi u jarku.Šta još. Njegovo Veličanstvo K. Petar II ukazom oduzima komandu gen. Mihailoviću JVuO, a deo četnika koji su pristupili partizanima prizna maršala Tita kao jedinog vođu u YU.Ima još.29.07.tg. Vlada SSSR-a priznala izbegličku Vladu YU u Londonu.Isto to učini SAD(samo dan kasnije).Eto vidite.Kako je "Crvena amrija" bila višenacionalna, tako i NOV YU,inače ne bi pobedila.A,o vrhovnicima drugi put.
Preporuke:
7
11
16
utorak, 20 oktobar 2015 15:33
MR
Svedok sam razbijanja dve nemacke divizije koje su Rusi unistili artiljerijom pri prelasku Save u Skeli kod Obrenocva. Nemci su se bas u to vreme vracali iy Grcke. Zamalo da i sam nisam postao zrtva.
Preporuke:
12
0
17
utorak, 20 oktobar 2015 15:57
viniston čerćil
Beograd 1944.
Danas smo zamenili okupaciju Od strane Nemačke za
okupaciju od strane Komunjara!
Preporuke:
12
9
18
utorak, 20 oktobar 2015 16:12
...2
Eto malo istorije takođe
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ko-je-trazio-razaranje-srpskih-gradova.sr.html
Pored Niša i Beograda, koje su razarali čak 15, odnosno 11 puta, Englezi i Amerikanci su masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori
Besomučno anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, jedna je od većih nedoumica naše novije istorije. Ključne karike te enigme uglavnom su zamagljene.
Preporuke:
13
4
19
utorak, 20 oktobar 2015 16:13
...3
Tajna Titova depeša
Krajem novembra 1943. godine Tito je u Jajcu proglašen za maršala. Dva meseca kasnije, 5. februara 1944. godine, on će svojim izaslanicima u Srbiji uputiti depešu. Sadržaj te depeše više od 50 godina skrivaće jednu od većih tajni Drugog svetskog rata na našim prostorima. Tajnu – ko je, u stvari, tražio, ko predlagao, a ko odobravao najbestijalnije razaranje srpskih i crnogorskih gradova u njihovoj istoriji.
U ovoj depeši Tito svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora DŽonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im kaže:
– Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će, pak, ODLUČITI da li će predloženi cilj da se bombarduje.
Preporuke:
13
5
20
utorak, 20 oktobar 2015 16:14
...3
Nastavak
Ova depeša razrešava sve dileme, jer su naši istoričari decenijama tvrdili da Tito i Vrhovni štab nisu imali nikakve veze sa anglo-američkim bombardovanjem. A da je bombardovanje gradova Srbije bilo u nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba potvrđuje i pismo koje je svojim saradnicima u Sloveniji, krajem jula 1944. godine, uputio Edvard Kardelj. Evo kako glasi deo njegovog pisma, od reči do reči:
„Dogovarajte se s Englezima o saradnji njihove taktičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva na frontu itd.). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANjA GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB.”
Preporuke:
13
4
21
utorak, 20 oktobar 2015 16:15
...4
Englezi i Amerikanci ubrzo će se ponovo obrušiti na Niš. Desilo se to 30. marta 1944. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je punih šest dana. Žrtve drugog bombardovanja još nisu bile ni sahranjene, a Englezi i Amerikanci su se ponovo, treći put, ustremili na Niš.
Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece. Nisu poštedeli ni Sabornu crkvu, ikonostas, pevnicu i oltar.
U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.
Preporuke:
12
3
22
utorak, 20 oktobar 2015 16:16
...5
Istina oslobađa (Peko je inače cincar a ne Srbin)
U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci sejali smrt po Nišu, vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je maršalu prijavio svoju želju: „Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić.”
Preporuke:
13
5
23
utorak, 20 oktobar 2015 16:21
Tito je tražio bombardovanje Srbije
http://www.jadovno.com/intervjui-reportaze-2/articles/tito-je-trazio-bombardovanje-srbije-1944-lat.html
Zapečaćena je sudbina Srba, a Koča Popović, 29. avgusta 1944, pošto mu invazija Srbije ne ide baš kako je namerio, šalje radiogram sa samo jednim zahtevom: „Najhitnije potrebno ozbiljno bombardovanje Leskovca“. Tog dana, četnici su oslobodili Leskovac, u kome je do tada bio nemačko-šiptarski garnizon... Dakle, trebalo je bombardovati četnike.
I zaista, 6. septembra 1944, Kočina se želja ispunila - grad je sravnjen sa zemljom na rođendan kralja Petra, i izginulo je preko 1000 ljudi. Ukupan krvavi bilans bombardovanja srpskih gradova da bi ih Tito preuzeo je, po Samardžiću, preko 10000 ubijenih i više desetina hiljada ranjenih... Što se Nemaca tiče, saznajemo da su Angloamerikanci umnogo slučajeva štitili njihovo povlačenje iz Grčke, jer su se nadali da će s njima sklopiti savez porotiv Sovjeta...
Preporuke:
14
8
24
utorak, 20 oktobar 2015 16:47
sizif
@viniston čerćil
Evo šta se u Nedićevoj Srbiji pisalo o Avnoju i Titovim partizanima:
"Ovo nekoliko Hrvata, članova Titove vlade, dopušta verovanje da se šareno hrvatsko društvo okupilo „u vladi oslobođene teritorije” sa posebnim političkim ciljevima, iza kojih stoji i poglavnik i cela Hrvatska zajedno sa dr Vlatkom Mačekom."
"... zar se samo po sebi ne nameće uverenje da ceo komunističko-partizanski pokret na jugoslovenskoj teritoriji moralno i materijalno pomaže zvanični Zagreb"
(2)
Čoveku bez rasističkih predrasuda dovoljno je da uporedi ovu nemačku mapu iz 1940. sa avnojskim granicama da shvati šta je bio glavni cilj onih koji su 1944. upali u Beograd i "rešavali nacionalno pitanje u Jugoslaviji" na bazi "ravnopravnosti naroda".
http://www.sotirovic.eu/wp-content/uploads/2014/01/2.-YUG-map-Nazi-1940.jpg
Da i ne pominjemo masovne deportacije Srba iz NR BiH i NR Hrvatske koje su usledile.
Preporuke:
7
8
26
utorak, 20 oktobar 2015 21:48
Anka Krajina
@ ...5
Istina oslobađa (Peko je inače cincar a ne Srbin)
Vidi, vidi znalca, istoričara i povjesničara!
Pomešao Peka i Koču pa prebrojava srpska krvna zrnca! Kad ono ćorak!
Peko je Crnogorac, rođen je 1913. godine u selu Ljubotinj, kod Cetinja. Potiče iz svešetničke porodice Jovana Dapčevića što mu nije smetalo da postane jedan od vođa ustanka u Crnog Gori, a ranije španski borac zajedno sa Kočom.
Preporuke:
6
5
27
utorak, 20 oktobar 2015 22:17
Epilog.
Posle svega, i posle nepobitnih dokaza o Titovim izjavama u vreme "oslobođenja", samo smetenjaci i barabe još mogu misliti da je Beograd na današnji dan zaista oslobođen. Beograd je REOKUPIRAN. A kada se Srbi prečani kamenjem bacaju na srpske saradnike okupatora, to nije ništa drugo do najobičniji BEZOBRAZLUK. Čitajte i slušajte šta najumniji naš logoraš, Žarko Vidović, o njima govori.
Ustaško-komunistička koalicija je živa i danas, od Zagreba do Cetinja, kao i u one dane. Bez razlike. Da ravnogorski smetenjak i, po mnogima, špijun sovjetskih okupatora Rusije, a nesumnjivo londonski "Čiča", banditima nije dao pravo važenja, danas bi se druga pesma pevala.
Preporuke:
4
4
28
utorak, 20 oktobar 2015 23:11
Borislav Pekić
Četrnaest godina imam. Zadušnice su, 20. oktobar 1944. Datum koji će u povest naroda ući kao dan oslobođenja Beograda a u moju biografiju kao jedno od najtužnijih iskustava. Duga okupacijska noć završena je, ali u ovoj sobi, uspomenama osvećenoj kripti mog detinjstva, još je polumrak. Prozori su zatvoreni, zavese spustene, bronzana hetera iz gole ruke ne rasipa svetlost. Struje nema. Kadaveričan sjaj karbidne lampe dodiruje lice prijatelja u fotelji. Do mene, kraj prozora, ne dopire. Ćutimo. Sve sto se imalo reci, receno je. Vremena više ni za šta nema. Budućnost ne postoji. Mi smo mrtvi. Ako i prezivimo, i kad prođu godine poklonjenog života, pa i ako prema nekom velikodušnijem budućem kantaru budemo proglašeni živima, mrtvaci ćemo biti. Ne zato što nam je drugi život darovan, nego što ni prvi nismo iskoristili.
Preporuke:
2
4
29
utorak, 20 oktobar 2015 23:13
Borislav Pekić
S ulice se čuje bat nogu i pesma. Četiri godine čekala se pesma, četiri godine bat nogu. Ni ova pesma, ni ove noge. Koja i kakva se pesma očekivala, nije uvek jasno bilo, uopšte nije bilo jasno, ali ova - nije. Reči se ne razabiraju, ali ih znamo. Čuli smo ih od onih koji su hteli da budu pobednici pre pobednika. Sve su ruske. I ova koja se Krunskom spušta ruska je pesma.
Nema jezika koji može opisati tragediju oslobođenja koje se ne deli. Sloboda koja je došla nije bila i naša. Na robiji se tako osećate kad sa glasnogovornika slušate imena pomilovanih među kojima nema vašeg.
Preporuke:
4
4
30
utorak, 20 oktobar 2015 23:13
Borislav Pekić
Teši vas mogućnost da ga čujete iduće ili neke od narednih godina. Ali, ako ste na doživotni zatvor osuđeni, ni tog olakšanja nema. Svaka od tih sloboda drugome će pripasti, nijedna vama. Osećali smo se kao večitaši u tamnici koju su svi drugi kažnjenici već napustili. U tom trenutku nismo znali šta nas čeka, niti smo znali da ćemo dobar deo toga što nas je čekalo sami izabrati. U tom čudesnom trenutku duševne entropije, u kome se s druge strane prozora, jedine naše brane, odvijala istorija, nas dvojica, dva odrasla deteta, seđasmo skamenjeni, mrtvi, ubijeni pre nego što je ikome na pamet palo da uopšte i živimo.
Preporuke:
3
4
31
utorak, 20 oktobar 2015 23:56
Antihitlerovski i antifašistički duh partizana i danas je živ u Srbiji!
Zato sklonimo Nedićevog naslednika Čedomira Vučija i izgradimo dostojanstvenu, suverenu, socijalno pravednu i celovitu Srbiju sa Kosmetom!
Preporuke:
4
6
32
sreda, 21 oktobar 2015 00:04
DŠ
Dapčeviću, druže Peko!
Preporuke:
2
1
33
sreda, 21 oktobar 2015 01:37
Anka Krajina
Ha-ha... drug tročkasti u svom petom izdanju reče da "istina oslobađa" i napisa neistinu.
Sudeći po broju minusa koji okitiše moj komentar, pre bih rekla da istina vređa.
E, sad sam u dilemi. Jeste li vi minusari uvređeni što Peko Dapčević nije Cincar ili zato što potiče iz svešteničke porodice?
Em Crogorac, em komunista, pa još i partizanski đeneral-lajtant, rame uz rame sa Žukovim oslobodio Beograd od kolaboracionista i nacista!
.jpg)
Zlikovci anglosaksonski.
Znam da ima tzv. botova, ali ipak ne shvatam kakve su to osobe koje udaraju minuse na tvoj komentar...
Ne brini, brate,
anglosaksonski suknjoljubi neće rehabilitovati Nedića, jedinog srpskog vođu koji je o ostrvskim ništacima govorio otvorenu i suštu istinu.
Ne, Srbi očigledno vole da budu bombardovani. (Nemačke štuke su ubile nemerljivo manje civila! Oj srpski angloamerofili, to su fakti!)
https://www.youtube.com/watch?v=VN-fibOuGaU
Odličan govor!
"Beogradskoj operaciji"prethodiuo je dogovor maršala Tita i Vrhovne komande "Crvene armije",perfektuiran u B. Crkvi 16.10. 1944. sa maršalom Tolbuhinom K- dantom 3. ukrajinske fronte.
Odnos snaga:
Beograd je za Nemce značio glavnu otpornu tačku na Balkanu(mostobran) čime bi se izvukli operativni sastavi grupe amrija "E",međutim zbog brzog prodora "CA" nemačke snage su razbijene na operativno strategijsku grupaciju "Felber"i 2. oklopnu armiju ukupne snage 40 peš. bataljona,4 tenkovska br. 200 art.oruđa- ukupne snage cca 30.000 vojnika.
Snage oslobodilaca: 1. armijska grupa koja ima u svom sastavu 1. prol. korpus,12- vojvođ. korpus,23. srpska div. ukupne jačine 50.000 boraca NOV.
Snage ""CA" 4. gar. mehanizovani korpuis, 73,74,75,233,236 divizije, dva puka 109. strelj. div.9 mešoviti aviokorpus i delovi dunavske ratne flotile.Uvodne borbe su počele 11. 10.a glavna dinamika 14. 10. 1944.(nast)
Po Avali rastu orasi koje su kavkasci kojima su majke stavljale u džepove. Nakon njihove pogibije nikli su i narasli. Listaju kasnije od naših oraha i rađaju.
Crvena Armija je bila mnogonacionalna, svi ginuli.Svi su krenuli u borbu za slobodu.
U to vreme Maršal Vučko i pas Reks zabavljali se u Krajovi sa Davorijankama.
Komandovao je iz kreveta, kao i obično.
Nije ga bilo briga za slobodu, on se ponašao slobodno dok su se momci tukli i ginuli za svaku kuću.
Što se tiče "naših prijatelja" engleza, oni nas nisu štedeli, a neće ni u buduće.
Slava oslobodilačkoj Crvenoj Armiji
Slava Dražinim jedinicama koje su učestvovale u oslobođenju (nije smelo da se kaže) i Peki Dapčeviću. Neka se Maršal i dalje zabavlja sa svojim damama, kao i sadašnja vlast sa svojim "prijateljima.
Umesto Krajove za bančenje i osmehivanje izabrali su Brisel, ponekad keramičari i zloće svrate i u Ohajo Smrt okupatorima i teroristima.
Slava oslobodiocima i večnaja pamjat!
Smrt izdaji!
Tek iz današnje perspektive ropstva, može se zaključiti o istorijskoj važnosti ovog događaja.
Hteo bi al ne ide! Četnički ološ i izdajnici nisu imali ama baš ništa sa Oslobođenjem Beograda. Naprotiv. Zahvaljujući saradnji sa Nedićem u službi nemačkih okupatora Beograd je oslobođen tek kasnog oktobra 1944. godine. Da nije bilo četničke izdaje sloboda bi stigla znatno ranije. Četnički zlotvori su ranjene partizane predavali nacistima kako bi ih ovi masakrirali. Četnicu su oslobodioce "oslobađali" od samog života, umanjujući tako otpor i brobu naroda protiv nemačkih i italijanskih okupatora. A sada neki Mika Dorćolac izašao iz mišje rupe i počeo da pišti....smešno da nije tužno. Četnička marva ni mrtvim Oslobodiocima ne da mira. Pa se onda čudite što ovako Srbiji /ne/ide.
Vaš prilog poče sa lepom sentimentalnom pričom o avalskim orasima,ali ga onda uprska.Tačno je, da se Draža nudio Rusima ne bi li se nekako iskupio za planetarni zločin nad sopstvenim narodom, ali ga oni odbiše.Pa posle toga moli Pavelića da propusti Pavla Đurišića da pobegne na zapad sa 5.000 crnogorski četnika,a ustaše ko ustaše.Nisu puno birali da li se radi o Srbinu partizanu ili četniku.Pa dalje.Nemački komadant Jugoistoka general Felber 28.09.1944. razreši vladu M. Nedića, pa ga posla u AUSTRIJU.Ubrzo mu se prdruži i Ljotić,ali isluženi nem. auto završi u jarku.Šta još. Njegovo Veličanstvo K. Petar II ukazom oduzima komandu gen. Mihailoviću JVuO, a deo četnika koji su pristupili partizanima prizna maršala Tita kao jedinog vođu u YU.Ima još.29.07.tg. Vlada SSSR-a priznala izbegličku Vladu YU u Londonu.Isto to učini SAD(samo dan kasnije).Eto vidite.Kako je "Crvena amrija" bila višenacionalna, tako i NOV YU,inače ne bi pobedila.A,o vrhovnicima drugi put.
Danas smo zamenili okupaciju Od strane Nemačke za
okupaciju od strane Komunjara!
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ko-je-trazio-razaranje-srpskih-gradova.sr.html
Pored Niša i Beograda, koje su razarali čak 15, odnosno 11 puta, Englezi i Amerikanci su masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori
Besomučno anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, jedna je od većih nedoumica naše novije istorije. Ključne karike te enigme uglavnom su zamagljene.
Krajem novembra 1943. godine Tito je u Jajcu proglašen za maršala. Dva meseca kasnije, 5. februara 1944. godine, on će svojim izaslanicima u Srbiji uputiti depešu. Sadržaj te depeše više od 50 godina skrivaće jednu od većih tajni Drugog svetskog rata na našim prostorima. Tajnu – ko je, u stvari, tražio, ko predlagao, a ko odobravao najbestijalnije razaranje srpskih i crnogorskih gradova u njihovoj istoriji.
U ovoj depeši Tito svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora DŽonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im kaže:
– Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će, pak, ODLUČITI da li će predloženi cilj da se bombarduje.
Ova depeša razrešava sve dileme, jer su naši istoričari decenijama tvrdili da Tito i Vrhovni štab nisu imali nikakve veze sa anglo-američkim bombardovanjem. A da je bombardovanje gradova Srbije bilo u nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba potvrđuje i pismo koje je svojim saradnicima u Sloveniji, krajem jula 1944. godine, uputio Edvard Kardelj. Evo kako glasi deo njegovog pisma, od reči do reči:
„Dogovarajte se s Englezima o saradnji njihove taktičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva na frontu itd.). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANjA GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB.”
Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece. Nisu poštedeli ni Sabornu crkvu, ikonostas, pevnicu i oltar.
U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.
U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci sejali smrt po Nišu, vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je maršalu prijavio svoju želju: „Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić.”
Zapečaćena je sudbina Srba, a Koča Popović, 29. avgusta 1944, pošto mu invazija Srbije ne ide baš kako je namerio, šalje radiogram sa samo jednim zahtevom: „Najhitnije potrebno ozbiljno bombardovanje Leskovca“. Tog dana, četnici su oslobodili Leskovac, u kome je do tada bio nemačko-šiptarski garnizon... Dakle, trebalo je bombardovati četnike.
I zaista, 6. septembra 1944, Kočina se želja ispunila - grad je sravnjen sa zemljom na rođendan kralja Petra, i izginulo je preko 1000 ljudi. Ukupan krvavi bilans bombardovanja srpskih gradova da bi ih Tito preuzeo je, po Samardžiću, preko 10000 ubijenih i više desetina hiljada ranjenih... Što se Nemaca tiče, saznajemo da su Angloamerikanci umnogo slučajeva štitili njihovo povlačenje iz Grčke, jer su se nadali da će s njima sklopiti savez porotiv Sovjeta...
Evo šta se u Nedićevoj Srbiji pisalo o Avnoju i Titovim partizanima:
"... zar se samo po sebi ne nameće uverenje da ceo komunističko-partizanski pokret na jugoslovenskoj teritoriji moralno i materijalno pomaže zvanični Zagreb"
Milan Banić, Beograd, 17.12.1943.
http://www.novinar.de/2009/07/26/sporazum-ustasa-i-komunista-iz-1935-godine.html
A evo šta su kasnije govorili jugoslovenski intelektualci, stavljajući akcenat na komunizam da bi prikrili suštinu:
Slobodan Jovanović
http://akademskikrug.rs/slobodan-jovanovic-vecni-sjaj-zvezde-vodilje
Čoveku bez rasističkih predrasuda dovoljno je da uporedi ovu nemačku mapu iz 1940. sa avnojskim granicama da shvati šta je bio glavni cilj onih koji su 1944. upali u Beograd i "rešavali nacionalno pitanje u Jugoslaviji" na bazi "ravnopravnosti naroda".
http://www.sotirovic.eu/wp-content/uploads/2014/01/2.-YUG-map-Nazi-1940.jpg
Da i ne pominjemo masovne deportacije Srba iz NR BiH i NR Hrvatske koje su usledile.
Vidi, vidi znalca, istoričara i povjesničara!
Pomešao Peka i Koču pa prebrojava srpska krvna zrnca! Kad ono ćorak!
Peko je Crnogorac, rođen je 1913. godine u selu Ljubotinj, kod Cetinja. Potiče iz svešetničke porodice Jovana Dapčevića što mu nije smetalo da postane jedan od vođa ustanka u Crnog Gori, a ranije španski borac zajedno sa Kočom.
Ustaško-komunistička koalicija je živa i danas, od Zagreba do Cetinja, kao i u one dane. Bez razlike. Da ravnogorski smetenjak i, po mnogima, špijun sovjetskih okupatora Rusije, a nesumnjivo londonski "Čiča", banditima nije dao pravo važenja, danas bi se druga pesma pevala.
Nema jezika koji može opisati tragediju oslobođenja koje se ne deli. Sloboda koja je došla nije bila i naša. Na robiji se tako osećate kad sa glasnogovornika slušate imena pomilovanih među kojima nema vašeg.
Sudeći po broju minusa koji okitiše moj komentar, pre bih rekla da istina vređa.
E, sad sam u dilemi. Jeste li vi minusari uvređeni što Peko Dapčević nije Cincar ili zato što potiče iz svešteničke porodice?
Em Crogorac, em komunista, pa još i partizanski đeneral-lajtant, rame uz rame sa Žukovim oslobodio Beograd od kolaboracionista i nacista!
Laka ti zemlja, druže Peko, počivaj u miru!