Свака част на тексту. Сјајан је.
Хвала аутору, у мало речи је много рекао.

Bravo Medenica, sve je istina

Свака част Меденици, СЛАВА РУСИЈИ!, а са бесним сеоским керовима зна се шта треба чинити.

VELIKO HVALA RUSKOJ FEDERACIJI

jadno je to kada drugi mora dekretom da spasava tvoj oštećeni ugled. Ako dijete nešto ukrade a majka kaže nije istina, ionako svi znaju da je ukralo.

Rusija je to svakako napravila za svoje sopstvene interese a to je da veže Srbiju na sebe u budućoj ekonomskoj, političkoj a možda i vojnoj konfrontaciji sa zapadom. Mali ulog a prilična korist za Rusiju.

A za Srbiju? Naizgled pomoć ali slaba je to pomoć. Koliko budu Rusi branili pokolj civila toliko će se zapad truditi da ga još više proglašava zločinom. Evo vidimo SAD Srebrenicu proglašava najvećim zločinom nakon II sv rata. To su teške i nepotrebne riječi koje nisu izrečene radi pravde nego radi političkih ciljeva. To su riječi koje se mogu izvlačiti uvijek na površinu prema potrebi. Otprilike kao Jasenovac za hrvate, trajna ucjena.

A Srbi ostaše u sredini, biće oni koji plaćaju najvišu cijenu. Veoma nepošteno prema velikoj većini Srba koji u ovome nisu ni učestvovali niti su ovo željeli.

Константа руске државне политике још од почетка 19. века је осећање одговорности за заштиту српског народа. Било је ту наравно меркања Балкана, али много мање него што представљају српски душебрижници католичке, а после и протестантске провенијенције. Уосталом, географски су Срби били нешто са стране пута на Константинопољ у 19. веку. Покровитељство се заснивало на православљу, а потом и словенству (да, такав је поредак), другим речима братству по духу и крви.
То је тај неухватљив елеменат за рационалистичке и користољубљиве рачунџије који нема никакве везе са опипљивим интересом.
Резолуције у којим нас сада, након руског вета,у западном свету жигошу као геноцидни народ само показује њихову немоћ и да нису у стању да нас увуку као парије у њихов изопачени и противан природи и човеку свет. Неће то све преко ноћи да се промени,али на циљу Срби ће напокон да буду оживљени, са једне, своје, источне стране.
Русија је велика нација која је у стању да чини велике гестове из чојства.
все

Није то погрешно,а ни лоше називати ствари по имену,кад је у питању певање сирена,које долази са блиског Запада.Ајде,од језуита почевши.
Присетимо се само Црњанског и његовог Вука Исаковића,шапта против Русије аустријанаца и њихових свештеника.
Нисмо никад били под истим кровом с Русијом.
На нашу је цивилизацију пао Турчин и ено га опстао је,одржао се у њеном средишту.
Смер асимилације је на целој граници између католичког и православног света од Запада према Истоку.
Та не можемо сами да се одбранимо од те навале.
Није ни најмање мудар тај који мисли да треба и даље да балансирамо.
И нама нема друге,него да завиримо добро у себе,да се опаметимо,немамо чега да се стидимо,да се отворимо на то шта је живототворно у нашој култури и историји и да први пут потпуно свесни себе изаберемо своју страну,која је у наше време,а даће Бог и након нас,страна Русије и њене цивилизације.
Наши непријатељи су нам показали пут,Русија нас штити.Морамо и ми нешто да учинимо.

Svaki Dejan koga znam je rusomrzac! Neka me neki demantuje! A Medenici kazem tekst je za 10. Uz dodatak hvala Crvenoj Armiji 1944/5!

Сваки Србин треба да запали свећу воштаницу за спас мајке Русије, која нас штити од душмана, а понекада и од нас самих. Хвала ти Русијо, нека те Господ Бог благослови!

Цитат: "Питање је вазда исто мада сваки пут звучи све глупље: „Која је цена руске помоћи“?!"

Да, сеоски или боље рећи еуроатлански џукци питају за цену, ваљда су тако издресирани.

Ево газдарица пошашолила мало домаће џукце власти и НВО-а а они срећни кевћу и машу репићима, понеки се и упишкио од среће и већ заборавили на све, на мртве од НАТО бомби, на болесне од осиромашеног уранијума, на десетине хиљада гладне деце Србије, ...

Да, они ће бити сити и срећни џукци хранећи се српском несрећом.

"Нема ово везе са љубављу према Русији, већ захвалности према држави којој смо се окретали само кад другари са Запада нису желели да се играју с нама у паркићу терајући нас као вашљиву децу, па трчали у тај исти паркић кад ипак одлуче да им треба неко ко ће беспоговорно трчати по лопту…" а ја додајем што ће и сада вероватно радити.

Како је ово сурово тачно! Овај пасус, на веома сликовит начин одсликава нашу историју! Надам се да ћемо из овога извући неку поуку!?