Наизглед ова три човека описана у овој причи представљају три различита случаја. Међутим, колико год ти случајеви наизглед били различити, имају један најмањи заједнички садржалац, а то је да су инструментализовани у циљу притисака на нас на различитим нивоима. Оно што брине је што ми то још увек нисмо схватили, и што мислимо да ће тај притисак да нас мимоиђе ако се пасивно понашамо. Е па неће!
Ово је суштина. Честитке и поздрав за господина Ђикића.

Одличан текст, о важној и болној теми, а само један коментар. То је наша слика и прилика. После нам је ђаво и ко све не крив.

Moram da naglasim,jajare su jedno,a JAJCARE su sasvim nesto drugo.Ko razume shvatice.

Кроз све претходне текстове и коментаре провејава само једна реч која је круна овог текста: окупација. Шта да очекујемо у условима окупације са много слика? Да нам цветају лале? Нема лала, има само будала по имену Лош-Милош. Мисле да је сада дошло њихово време, па могу да дивљањем задовоље своју болесну сујету.

А однос државе Србије према генералу Лазаревићу и другим бранитељима Србије? А Милан Марић? Толимир? Караџић? Младић?
Америка већ годинама на Флориди држи у заточеништву петорицу кубанских патриота који су се били инфилтрирали у антикубанску поравојну емиграцију финансирану од америчких владиних институција, а у циљу рушења "ненародног режима" у Хавани. Овим заточеним родољубима се свакога дана на Куби јавно пружа отворена подршка и тражи њихово ослобађање. У целом свету све кубанске амбасаде приреде годишње, и то сваке године, више од сто протестних окупљања са истим циљем. А у та протестна окупљања укључују се и студенти и антиглобалисти мноштва замаља. Пре неколико месеци један такав скуп одржан је на Правном факултету у Београду.Сви ти безбројни скупови подршке кубанским родољубима неће, наравно, ни за јоту умилостивити Вашингтон, али ће, упркос томе, заточени Кубанци знати да ни један једини дан нису отписани од својих, да нису заборављени, да су у срцима нације!

Са мржњом смо палили Скупштину петог октобра.Шестог јурцали по елитним крајевима Београда са репетираним ТТ.Руски интелектуалац се клања до гроба Слободану Милошевићу...Путину је омогућио 10 година предности.Срби из Босне,Хага, су створили Републику Српску без које данас Србија не би ни постојала.Плићак малог мозга и дубина мржње су покретачка снага чопора, срба са знањем енглеског преко реклама на националној телевизији.
Антонићев оптимизам..подржавам али пре него постанеш Српка елита мораш да завршиш курс чобанина у сва четири годишња доба.
А о Косову и Метохији,Санџаку,Војводини,београдском Пашалуку... нема потребе..Шта ја имам са тим..

Шешељ ће се вратити телесно, жив или мртав, свеједно према Његовом духовном присуству које јача међу нама ,а тог ПОВРАТРКА СЕ БОЈЕ ЊЕГОВИ ТАМНИЧАРИ,ТРАГИЧНИ ЛИКОВИ ИЗДАЈЕ ОД 5*ог Октобра 2000* те а посебно и неизрециво ови од 2008*ме,Јуде Српске!
Тако, само полако, НИШТА НИЈЕ ГОТОВО, ТЕК ПОЧИЊЕ !!!

Осећање да се не може ништа урадити, да све други одлучују је већ завладало код Срба. То је био и циљ.
Имамо ми и независне институције,које су утемељене да се саѕзнаје истина. То је нпр. САНУ. Да ли су се академици-правници огласили о кршењу свих права Срба уопште, а посебно у три наведена случаја. Ако међу члановима нема таквих експерата, треба да се позову они који су признати и да се под окриљем САНУ одржи таква расправа. После осуде Меморандума, САНУ је прогутала сама себе и треба поставити питање каква је њена улога у држави Србији. Добија се утисак да постоји нагодба оних, који владају Србијом већ деценију, са страним моћницима да се САНУ баци на споредни колосек. И сад нам страни амбасадори утиру пут у будућност односно нестанак.

@ нада петровић,
Поштована,
Из Вашег коментара произлази једноставно али важно питање: улога науке у развоју друштва. Код нас су политичари заменили науку и научнике. Политичари су у школи учили да наука има своје законе и ниједан политичар не може да их мења. Нажалост, код нас је обрнуто-накарадно. Политичари су надлежни и стручни за све. Они резонују, наука то смо ми. Све лош до лошег.

Србија није држава. А ево због чега:

Сетите се само шта се радило са телом бившег председника Слободана Милошевића кад је из хага стигло у Србију.

Сетите се како је Путин испратио Јељцина бившег председника Русије.

И ако се тога сећате све вам је јасно.

И само да цитирам Др Шеклера: "Произилази да је становницима Србије само потребно више новца да би били срећни и задовољни! Као што је и свињама довољно корито и топли обор, а говедима пуна јасла и топла штала да би били задовољни и срећни".

А данас ће преко 10 000 гладне деце у Србији да имају само један оброк у народној кухињи. Сетите се овога кад год седнете за сто са својом децом!!!

Često me put navede pored Hrvatskog centra u Norvalu, a to je 30 km zapadno od Toronta, tik "uz tarabu" našeg manastira u Miltonu. Što mislite, koja je prva "bojica-kockica" tamošnjeg hrvatskog grba, koji je na ulaznoj kapiji? Crvena, jel' tako? E nije, bijedo, nego je bijela, baš onako, prava ustaška. Tu se okupljaju Hrvati i iz dijaspore i iz "Lijepe..." (čak i Tompson, bre!). Znaju "uje" da su Srbi baš ovakvi kao iz ovog teksta, i da će hrvatska kad-tad graničiti sa Bugarskom. Sad se bunimo što preko nas pretrčavaju daleko veća živinčad od ovog miša. I kako je moguće da samo meni iz ove kanadske "vukoj...ne" ustaški barjak para srce, mozak i dušu? Kako, pobogu Srbi??? Para li i tebi, poštovani sastavljaču ovog mučnog teksta... ove istine? Ako ti "ne para", onda sam samo gubio vrijeme čitajuci ovo što si sastavio.

@Paštrović

Видим брате толико ти усташе парају видик, да си чак и своје писмо заборавио. Судећи по теби Хрвати се већ граниче са Бугарима. А зашто? Зато што они своју "шаховницу" поштују, а ми своју ћирилицу - не! Уживај брате у Канади, али не заборављај ко си, одакле си и ко су ти били преци.

Јадо мој ти mора да си у дебелим кредитима кад немаш времена да кликнеш:shift-alt и да те барем жеља мине за својим писмом. Ја патриотске лекције од оних који се служе усташким писмом, и не читам. Ви сте ипак Паштровић, а то је јуначко племе, за разлику од Paštrovića.