Врло занимљиви, утемељени и подстицајни чланци два млада али зрела аутора. На част овдашњој срозаној публици.

Не видим ништа лоше,напротив добро је да се укину границе,да се стоври слободно тржиште,слободно кретање радне снаге,па ако човјек не може остварити своју егзистенцију у Србију,а оно иде даље,тамо гдје му је боље,да ради и заради?!Нема потребе да се људи плаше бољег од оног што данас сви имамо?!Ни ово не ваља ништа?!

Докле све сеже "еврократија" у нашем животу? Присутна је свугде. Чак и у глави обичног завртња. Да би ме спречили да сам одсечем мало кабла у пегли и на тај начин исту поправим, "еврократија" нам је увела главе завртња са различитим удубљењима за које треба имати преко стотину одвртачача/завртача односно "битова". Зашто, наравно због новаца. Безбедност? Трују нас и ограничавају на сваком кораку.И сада долазимо до школства. Оно толико заглупљује људе да више нису у стању да размишљају рационално, просто и једноставно. Посао могу да одраде само они уско специјализовани. Дакле они који не виде прст пред носом. То је нека нова подела рада коју диктира "еврократија". Хвала не. Вратите нам завртњеве са обичном главом.

Kako je kolonijalizam prisutan u istoriji razvoja gotovo svakog drustva unutar anglosfere sledi i da je rasna politika isto tako njihov deo. Drugim recima genocidnost i imperijalizam zapadnih drustava traje preko pet vekova i predstavlja neraskidivi politicko ekonomski folklor tih drustava. Na osnovu ovoga lako zakljucujemo da je gro planetarnog genocida do sad sproveden van forme "Evrokratije" i Evropske Unije te da se eventualnim rusenjem E.U. ne resava problem. E.U. je glatko nastala i opstala jer je podilazila ovom politicko ekonomskom folkloru drzava clanica u duhu danasnjice pod motom "netolerancija prema netolerantnima". Rast evroskepticizma unutar E.U. nije naznaka da su evropljani postali tolerantniji prema netolerantnima vec da se vracaju prema predjasnjem kolonijalnom i rasnom kontekstu jer im je postojeci preuzak. Antievropski pokreti danas nisu nista drugo do nostalgija za vremenom kad je moglo da se "uvredi i povredi".

@Jos jedan "Tribalac"

Da ti nisi apsolvent na Megatrendu pa ovako mudro zboriš?

@Егзистенција и нација?!

Jeste, to je suštinsko pitanje i slažem se sa vama. Ali, čovek mora biti slobodan: i u najcrnjoj individualnoj priči, čovek mora barem da pomisli: 'Ne pristajem na to, neću...' A onda dođe (barem) na sajt NSPM i naiđe na istomišljenika, pa nas je više, ako i ne uradimo ništa veliko poput Gavrila Principa, možemo da znamo da, ipak, nismo sami...

Мој предак с мајчине стране је био Алија Коњхоџић.У животу се дешава шта нам судбина одреди,а не шта ми желимо.Он је био српски националист а његови потомци расељени по бијелом свијету,од
Канаде,Америке,Аустралије и др.Значи није до нас има и до судбине?!Да није побјегао у Канаду убили би га заједно са Дражом.

Убијен у логору од тадашњих НДХ-оваца.Знам за ту причу, на тако суров начин су га убили, ломили су му све кост по кост, палили га, дио по дио лет лампом, имам свједоке, знам људе који су његова фамилија.И његова фамилија је у Канади,Аустралији и др.Морали су селити,као што су и наши морали селити, бјежати главом без обзира, јер су били на мети обавјештајних и других служби, човјек осване а не преноћи, само га нестане.Тешко се било носити са етикетом српског четника, тако се фамилија стигамтизирала у југославији, да и данас имају проблема, и у иностранству до скора си морао имати на све стране очи да те неће неки обавјештајац УДБ-а "оладити"...

Горане "ВУК" се потрудио и поставио на своју страницу доста жестоких књига, између осталих и "СПОМЕНИЦУ БРАТСТВА".Па погледај,доста има занимљивих ствари,Што би се рекло "алтернативна историја"?!

@ Jos jedan "Tribalac"

Pametnom je i rečenica dosta.

Теоријски- ово је тачно. Но, у пракси видимо да нас је индивидуализам без граница и довео у овај безизлаз. Јер, превише смо "субјекти", а премало објективни- чиме би били јачи, самим тим што би били пријемчивији за удруживање у групу (нацију) ради координираног и осетног отпора, који помиње Богдана, у иначе изванредном тексту.
Појединац (субјект) успева да заштити сопствене интересе само у приглупим америчким акционим филмовима, и то само ако је Чак Норис или неки други Ван Дам.
Не могу да се отргнем утиску да их зато и штанцују, да нам пригуше савест, која нас упозорава- куда нас води толика отуђеност од других људи..
Сад да видим шта каже Италијан...

ALIJA KONJHODJIC, Citao sam nekoliko clanaka i tekstove poznatih govora Alije Konjhodjica. Radi se o velikom covjeku bez ikakve sumnje. Vidio je vise i sire od mnogih svojih savremenika. Nazalost, Srbski Nacion nije imao viziju i sposobnosti da harmonizuje razlicite elemente Srbstva (Pravoslavnog, Muhamedanskog i Rimskog zakona), kako je Vuk Karadjic govorio. Albanci, iako sa velikom muslimanskom vecinom, su u tome uspjeli. Budite ponosni na svoga velikog pretka Aliju Konjhodjica.

Goran
@фристајло

Управо о томе и говорим- прво треба зауздати корпорације, и то је задатак државе број 1.

И појам нације треба редефинисати; овако, како је сада схватамо- показало се као врло рањива "биљка".
Срби су најиздељенија нација на свету, а и онако нас нема превише; морамо се позабавити "реасимилацијом" Срба, који то више нису, из политичких разлога (по правилу).
Ако научимо нешто од непријатеља (а има шта!) брзо би се то могло поправити. Највећа непостојећа нација на свету су- Американци. Зашто?
Даље се досетите сами.
За мене је свако ко поштује државу Србију и третира је као своју- Србин, једнак мени.
Ни бољи, ни гори; док се тако не поставимо, ни рођени Срби неће се препознати у томе.
Грађанин је ништа- Србин то не сме бити.
Дуга прича...

Технолошка револуција је повезала свет, али су на то најбрже узјахале и присвојиле га све оне старе негативности, од лихварства, похлепе, поробљавања, и експлоатације, до скоро апсолутне контроле новца и власти над слободом, умом, истином и моралом уз осуду велике већине на егзистенцију само у случају употребљивости за капитал.
Постоји притом паралела окружења појединца и окружења за државе и немогућност унутрашње демократизације у диктатури капитала и без демократизације односа међу државама.
Ту решење сигурно није у глобалној хегемонији, било англосаксонској, неолибералној (отуђеног новца/рада) или било којој другој.
Пут иде преко мултиполарности и центри окупљања су нужни само док једино снага групе и штампање групног новца обезбеђује релативну слободу малих нација, али ако се у процесу успе и у слободном избор уређења и промене групације без примене силе, то може бити излаз из финансијског ропства, уцена и експлоатације за многе.
То је и основа за мање унутрашњих проблема.

Веома добар текст.

Ауторима свака част!