... наравно, па ће "Цесид" морати да се преименује у "КЕСА" ( сорошијанских `абонената`) ...?!
Препоруке:
18
1
2
среда, 14 мај 2014 15:11
Дринко Кончаревић
Демократија је превара и још увек око 30% грађана верује у превару. Да ли имамо ткз. демократско друштвено уређење? Немамо. Ми не бирамо своје представнике већ странке. Представници-власници странака постављају своје људе и при том тврде да су они најбоље што Србија имаде. Народ Србије не влада. Владају појединци, како им се ћефне. Краду али ником ништа. Кажу да је то добро за српски народ. и ка дће доћи добро? Никад. Морамо мењати изборни систем. Морамо бирати људе из народа. Ови сада, јок.
Препоруке:
23
4
3
среда, 14 мај 2014 15:26
Србин обични
Молим вас немојте тако! Шта ће рећи комшије и Јевропа? Па немојте...
Да је Србија постала највеће узгајалиште жаба у Јевропи, као што објективно то јесте, па већ то би било довољно да се одушевимо 5 листопадом 2000. Данас, у просјеку, на сваког грађанина Србије дођу по три жапца дневно! Значи глади нема, треба само отворити уста и прогутати. Прво ону највећу наравно!
Препоруке:
18
2
4
среда, 14 мај 2014 15:26
софи
Ако је ,,демократија" оно што нам се представља од двехиљадите, онда је велики број присталица.
Препоруке:
24
2
5
среда, 14 мај 2014 15:30
тражили сте, гледајте
Пето октобар је најбоље потврдио да је крај судија почетку, и да ће се народ који није паметан на почетку опаметити на крају, кад ће имати времена да се каје. Ко ме гурну, рекао је онај спасилац дављеника у мору, кад су га тапшали по рамену.
Препоруке:
19
2
6
среда, 14 мај 2014 15:43
Драган
У складу са таквим опредељењем грађана је и њихов однос према петооктобарским променама 2000. године, јер убедљива већина данас мисли да је то почетак пропадања Србије, док само 15 одсто верује да је то почетак демократског преображаја.Дошло им из ...у главу. Још сам 5 октобра 2000 викао да је то што се тада догодило - највећа катастрофа у историји Србије - по крајњим последицама гора и од губитка државе и повлачења на Крф. Ал наши "памењтни" револуционари нису мислили тако. Последице 5 октобра нису тако концентрисано дрматичне и лако видљиве, али су горе од губитка државе - јер онда, у оно време, смо очували слободарски дух народа, а погледај сад у каквом је стању дух народа!!!? Онда су нас непосредно физички убијали, али слободарски дух нису могли дотаћи, и зато је Српска контраофанзива био славни Солунски фронт. Сада нас перфидно, тихо, у тмини, да се не види, убијај, дегенеришу, а изнад свега пасивизирају и убијају слободарски дух у народу!
Препоруке:
18
3
7
среда, 14 мај 2014 15:46
Ђунисије Ракић из Калундре
Потребан је већински систем, где ће људи гласати за појединце а не за странке.
Изборне јединице би требале да буду што мање, да се људи међусобно познају.
Препоруке:
15
1
8
среда, 14 мај 2014 15:48
Драган
Цесид: Само 30 одсто грађана Србије сматра да је демократија најбољи тип владавине
Савремена демократија је једна од, ако не и највећа превара у историји. Следећа глобална револуција мора укинути такво накарадно и преварно друштвено уређење и недопустити разбојницима да преко тобожње демократије заваравају наивне људе.
Препоруке:
15
1
9
среда, 14 мај 2014 16:07
jojo
Barak Obama: Demokratija to sam ja!
Onaj ko se bori za interese SAD je demokrata, ostali su tirani i teroristi.
Препоруке:
14
1
10
среда, 14 мај 2014 16:15
бобан
Превише!
Препоруке:
9
2
11
среда, 14 мај 2014 16:17
Суворов
Једна од најбољих дефиниција демократије је она коју је дао Питагора: "Демократија је владавина ниских страсти над здравим разумом".
Препоруке:
9
1
12
среда, 14 мај 2014 16:18
Ђунисије Ракић из Калундре
Пропорционални систем је показао све своје мане и потпуно је компромитован.Поправке су немогуће.
Показало се да не одговара нашем менталитету.Можда је добар само у земљама где је спонтано настао,што значи да је имао дубље друштвене разлоге за то.У земљама које прихватају мисао да је човек човеку - вук. Ми смо склонији друштвеној солидарности, зато се комунизам код нас тако добро примио. Све идеологије су мртве, и са њима странке које окупљају људе са заједничком идеологијом.
Странке су постале предузећа у власништву председника странке.
Демократија је најбоље функционисала на нивоу малих градова-држава у старој Грчкој.
Пропорционални систем је, између осталог, довео до негативне селекције.Побеђује увек онај ко има новац и медије. То не може довести до стабилности у друштву, кад читави слојеви немају никакву наду да ће учествовати у власти или да ће се чути њихов глас у скупштини.
Препоруке:
7
0
13
среда, 14 мај 2014 16:21
Reddy
Postoje dve vrste demokratija. Buržoaska i narodna demokratija. narodna se može čitati i kao socijalistička demokratija. Prva je oličena postojanjem jakih parlamentarnih stranaka koje međusobnim dogovorima i konkurencijom formiraju predstavništvo koje samo naizgled deluje kao narodno predstavničko telo. U suštini bitno je kako se finansiraju postojeće partije. Postoje zvanični izvori ali je mnogo interesantniji resurs onaj koji obezbeđuju privatni donatori jer se time obezbeđuju specijalni interesi koji su veoma često suprotstavljeni opštem interesu. Oni se realizuju zloupotrebama poverenja a finansiraju prilivima kapitala u partijske fondove. Održavanje privida da se upravlja u ime naroda a da se radi upravo protiv jasno izražene volje i odlikuje savremene demokratske sisteme. Njima nasuprot stoji narodna ili socijalistička demokratija koja često boluje od birokratske samovolje ali nikako u stepenu koji može narušiti poverenje širokih slojeva jer su zakonska rešenja u korist naroda
Препоруке:
4
2
14
среда, 14 мај 2014 16:27
sima
Demokratija nije savrsena,ali je najbolji sistem od svih ostalih ponudjenih.Ako nije tako,nek mi neko kaze koji bi to bolji politicki sistem bio za nasu zemlju.Sto se tice ,,nase demokratije,,ona manje vise ne postoji.Jer nije dovoljno dati pravo glasa svim punoletnim i reci to je demokratija.Potrebno su jos neke stvari da se ispune da bi moglo da se prica o demokraticnosti.Srbija to nije,narod ne veruje i ne podrzavu ovakvu demokratiju koja se nama servira sto ne znaci da nije demokratski nastrojen.Ako na izbore ne izadje 50 posto,a na lokalne i po 70 procenata jasno je i bez cesida da narod neveruje ovom sistemu i ovom nacinu izbora vlasti.Nebitno sta je ovo i kako cemo to nazvati narod ne veruje i ravnodusan je sto pokazuje procenat izlaznosti.Nas narod je 50 godina ziveo u jednom komunistickom sistemu i prosto nije naviko ni na glasanje ni na preuzimanje odgornosti.Niti mu je to bitno,menjo bi i prao glasa i slobode misljenje za pun stomak.Ali pored stomaka ,covek ima i glavu.
Препоруке:
2
0
15
среда, 14 мај 2014 16:52
Ђунисије Ракић из Калундре
наставак
Колико су странке непопуларне говори податак да, осим СНС, zа сада, ни једна странка нема више од 6%. СПС је у коалицији још две странке, тако да је питање да ли има више од ПУПС-а.
Идеологије су мртве.
Да ли је демократска странка стварно демократска?
Да ли је Социјалистичка странка стварно социјалистичка?
Коме је важна идеологија нека прави дебатне клубове , па нека расправљају о идеологијама колико хоће. Па нека намећу своју идеологијју аргументима, а не корупцијом.
Да би изменили политички систем требају нам нови људи.
Нове људе не можемо регрутовати преко странака.
Преко странака могу испливати само најгори.
То су хајдучке дружине, организоване криминалне групе, хорде гладних скакаваца.
Препоруке:
6
0
16
среда, 14 мај 2014 16:57
Ђунисије Ракић из Калундре
наставак
Потребан је нови изборни систем који би био уперен против странака.
Политичке странке не морају бити забрањене, јер су и онако компромитоване.
Овакве промене не би биле прихваћене ни од власти ни од опозиције.
Могу се применити само у ситуацији престанка функционисања политичког система.
До тада можемо организовати дебате и ако се искристалише неко решење, понудити грађанима да га подрже .
Препоруке:
2
0
17
среда, 14 мај 2014 17:03
Ђунисије Ракић из Калундре
наставак
Eво предлога за размишљање:
1) Већински систем. На 10 000 бирача-1 посланик. Сви бирачи у изборним јединицама ће познавати лично посланика за кога ће гласати, тако да не постоји могућност да се неко,уз помоћ медија и новца, представи у бољем светлу него што јесте. Овакав посланик може лако бити опозван од своје базе. Кандидати на изборима могу бити чланови странака, али најквалитетнији кандидати би то одбили, јер би то могло само да им штети, с обзиром на незадовољство народа свим странкама. Ја живим у варошици која има нешто више од 2 000 становника, а заједно са околним селима око 12 000 становника, што би могла да буде једна изборна јединица. Сви се знају међусобно.
Сваки посланик овако изабран је под јаком социјалном присмотром своје околине. После сваког гласања он мора да се врати у средину у којој живии да погледа у очи своје комшије.
Препоруке:
5
0
18
среда, 14 мај 2014 17:12
Ђунисије Ракић из Калундре
наставак
2) Дозволити само две врсте промоције: а) преко локалних медија где би сви кандидати добили исто време да представе свој програм бесплатно б) промоција личним контактом од врата до врата или на трибинама. Не дозволити комерцијалне рекламе на ТВ, билбордима или постерима.
3) Скупштина броји 500-600 посланика. Не дозволити формирање посланичких клубова.
Лобирање тајкуна би било немогуће, јер не би било довољно поткупити председника странке, него појединачно преко 300 посланика, што је немогуће.
Преполовити плате посланика, тако да трошкови рада скупштине не би били већи него данас.
Мање плате би одбиле људе који мисле само о својој користи, а привукла људе за које би посланички мандат била част..Људи су изгубили веру да постоје поштени људи, што није тачно. У свакој изборној јединици се може наћи не један, него стотину добрих кандидата. Још има много поштених људи!
Препоруке:
6
0
19
среда, 14 мај 2014 17:18
Ђунисије Ракић из Калундре
наставак
4) Председнички систем. Председник предлаже премијера, премијер предлаже министре, скупштина гласа о поверењу влади. Блада би морала да се потруди да пише квалитетне законе, јер никада не би могла да буде сигурна да ли ће предложени закон бити прихваћен. Скупштина не би била више гласачка машина, већ би се водиле квалитетне расправе
5) Рад скупштине мора бити јаван и праћен на интернету, тако да бирачи могу да провере како је гласао сваки посланик.
6) Чланови скупштинских одбора могу бити сви посланици који то желе, беz селекције. Појединац посланик може бити члан и више одбора.
Препоруке:
3
0
20
среда, 14 мај 2014 17:23
Ђунисије Ракић из Калундре
наставак
Оваквим системом избегле би се неке аномалије данашњег система:
• Владавина новца. (Једнаки услови представљања не фаворизују оне који имају новац).
• Неравномерна заступљеност - већина посланика из Београда. (Сваки посланик мора да живи најмање 20 година у јединици у којој се кандидује).
• Привлачност власти за похлепне људе. (Мање плате и мање надлежности одбијаће користољубиве људе).
• Свака странка је завера против целине друштва. (Када посланике атомизујете, теже им је да се удружују. Свако партијско удруживање је уперено против неког другог).
• Слаба мотивисаност народа за учествовање на изборима. (Излазност би била већа јер су кандидати ближи грађанима).
Препоруке:
5
0
21
среда, 14 мај 2014 17:25
Ђунисије Ракић из Калундре
наставак
ОТВОРИМО УМОВЕ ЗА НЕШТО НОВО.
Не размишљајте о томе шта би рекли они из колевки парламентарних демократија.
Тек кад све пропадне људи су спремни да прихвате нешто ново. Зато морамо за тај тренутак спремити готово решење, да не би наставили са старим решењима која могу да дају само исте, лоше резултате.
“Бити спреман - то је све!”
Препоруке:
4
0
22
среда, 14 мај 2014 17:47
Зарја, Зарја
Да ли ЦЕСИД стварно мисли да је ОВО демократија?!
Какав анкетар, таква и демократија, коју овај паметни народ зове сасвим исправно демонократија. Чему онда анкетирање?! Да Србији треба тиранија?!
Препоруке:
6
0
23
среда, 14 мај 2014 20:00
Ђука
Оваква демократија не да није најбољи, већ је вероватно најгори систем владавине. Ја сам за систем у коме владају војно-безбедносне службе у интересу нације, без обзира која ће политичка фигура бити параван. Што се демократије тиче, знатно би бољи био систем када би се укинуле странке, увело гласање по областима, нпр. 10,000 људи бира једног представника у систему. Да се гласа за људе, а не за странке. Тих 600-700 представника народа би између себе гласањем, јавно, изабрало ко ће управљати државом и селектовати остале на разна управна места. Вођа који буде био изабран на овакав начин, морао би да зависи од народних представника. Рецимо уколико му 25% откаже послушност, бира са нови представник или се иде на нове изборе, који би били знатно јефтинији јер не би постојале кампање и странке. Само појединци који се кандидују у својим областима са рецимо 500 потписа (на 10.000 људи било би највише 20 кандидата, чији би представници надгледали гласање или би сами то чинили). Праведније је.
Препоруке:
4
1
24
среда, 14 мај 2014 22:03
Харун ал Рашид
Ово је очигледно наручио Вучић
Препоруке:
2
0
25
среда, 14 мај 2014 22:33
Бошко
Ко и увек када се прави лажно испитивање "јавног мњења" на крају се дискретно протура оно што је била намера "испитивања"
већина испитаних жели да се промена изборног система креће у правцу персонализације
Сва претходна прича о "демократији" је само замагљивање да би се протурила "теза" да "народ жели" господара Вучића за "доживотног председника".
Препоруке:
2
0
26
четвртак, 15 мај 2014 09:59
Miloš Bogdanović
Kod nas nijedan sistem ne može da funkcioniše zbog našeg mentaliteta:
“Ogromna većina radnika u selu i varoši tako je sebična kao što samo može biti životinja koja se zove čovek. Seljaku je većinom ideal da stekne veliku baštinu i da postane gazda, a radniku po varošima većinom je cilj da postane kapitalista ili bar mali buržuj. ... Da nisu prave socijaliste, dokaz je to što se još jednako svađaju i džaveljaju, zbog kojekakvih trica, zbog lične ambicije, pakosti, sujete, itd. Kad primete na kome od drugoga neku manu, oni umesto da prionu da je sa ljubavlju od svega srca ispravljaju, oni tu nalaze samo nov povod za uzajamno pljuvanje i grdnju...” (Svetozar Marković)
Ta iskvarenost pretvara demokratiju u pozorište od demokratije, pravni sistem u karikaturu od prava, a stranačku borbu u mafijašenje i međusobnu borbu za moć.
“Neispravan je princip da se okovi prava i slobode skidaju bez oslobođenja savesti i da bi ijedna revolucija mogla biti bez reformacije.” (Hegel)
Препоруке:
0
0
27
четвртак, 15 мај 2014 13:42
Slobodan
Платон се жали на то што смо ми у простијим приликама, на пример кад наручујемо чизме, вазда уверени да нас може задовољити само стручњак, а у политици, без даљега размишљања, узимамо да свако ко уме да лови гласове уме и да управља градом или државом.
Постоје две врсте демократија:
-директна (непосредна) демократија и
-репрезентативна (представничка) демократијa
Највећи број данашњих демократија су представничке. Савремена директна демократија је изражена кроз три основна облика: иницијативу, референдум и опозив.
Kaда сте задњни пут били на референдуму? А када сте имали прилику да тражите опозив неког политичара?
"Што се тиче народа, он ништа не види, него само понавља оно што му вођи кажу" (Протагора)
Ово истраживање није изненађење већ је индикативно јер се Србија спрема за диктатуру.
.jpg)
Да је Србија постала највеће узгајалиште жаба у Јевропи, као што објективно то јесте, па већ то би било довољно да се одушевимо 5 листопадом 2000. Данас, у просјеку, на сваког грађанина Србије дођу по три жапца дневно! Значи глади нема, треба само отворити уста и прогутати. Прво ону највећу наравно!
Изборне јединице би требале да буду што мање, да се људи међусобно познају.
Савремена демократија је једна од, ако не и највећа превара у историји. Следећа глобална револуција мора укинути такво накарадно и преварно друштвено уређење и недопустити разбојницима да преко тобожње демократије заваравају наивне људе.
Onaj ko se bori za interese SAD je demokrata, ostali su tirani i teroristi.
Показало се да не одговара нашем менталитету.Можда је добар само у земљама где је спонтано настао,што значи да је имао дубље друштвене разлоге за то.У земљама које прихватају мисао да је човек човеку - вук. Ми смо склонији друштвеној солидарности, зато се комунизам код нас тако добро примио. Све идеологије су мртве, и са њима странке које окупљају људе са заједничком идеологијом.
Странке су постале предузећа у власништву председника странке.
Демократија је најбоље функционисала на нивоу малих градова-држава у старој Грчкој.
Пропорционални систем је, између осталог, довео до негативне селекције.Побеђује увек онај ко има новац и медије. То не може довести до стабилности у друштву, кад читави слојеви немају никакву наду да ће учествовати у власти или да ће се чути њихов глас у скупштини.
Колико су странке непопуларне говори податак да, осим СНС, zа сада, ни једна странка нема више од 6%. СПС је у коалицији још две странке, тако да је питање да ли има више од ПУПС-а.
Идеологије су мртве.
Да ли је демократска странка стварно демократска?
Да ли је Социјалистичка странка стварно социјалистичка?
Коме је важна идеологија нека прави дебатне клубове , па нека расправљају о идеологијама колико хоће. Па нека намећу своју идеологијју аргументима, а не корупцијом.
Да би изменили политички систем требају нам нови људи.
Нове људе не можемо регрутовати преко странака.
Преко странака могу испливати само најгори.
То су хајдучке дружине, организоване криминалне групе, хорде гладних скакаваца.
Потребан је нови изборни систем који би био уперен против странака.
Политичке странке не морају бити забрањене, јер су и онако компромитоване.
Овакве промене не би биле прихваћене ни од власти ни од опозиције.
Могу се применити само у ситуацији престанка функционисања политичког система.
До тада можемо организовати дебате и ако се искристалише неко решење, понудити грађанима да га подрже .
Eво предлога за размишљање:
1) Већински систем. На 10 000 бирача-1 посланик. Сви бирачи у изборним јединицама ће познавати лично посланика за кога ће гласати, тако да не постоји могућност да се неко,уз помоћ медија и новца, представи у бољем светлу него што јесте. Овакав посланик може лако бити опозван од своје базе. Кандидати на изборима могу бити чланови странака, али најквалитетнији кандидати би то одбили, јер би то могло само да им штети, с обзиром на незадовољство народа свим странкама. Ја живим у варошици која има нешто више од 2 000 становника, а заједно са околним селима око 12 000 становника, што би могла да буде једна изборна јединица. Сви се знају међусобно.
Сваки посланик овако изабран је под јаком социјалном присмотром своје околине. После сваког гласања он мора да се врати у средину у којој живии да погледа у очи своје комшије.
2) Дозволити само две врсте промоције: а) преко локалних медија где би сви кандидати добили исто време да представе свој програм бесплатно б) промоција личним контактом од врата до врата или на трибинама. Не дозволити комерцијалне рекламе на ТВ, билбордима или постерима.
3) Скупштина броји 500-600 посланика. Не дозволити формирање посланичких клубова.
Лобирање тајкуна би било немогуће, јер не би било довољно поткупити председника странке, него појединачно преко 300 посланика, што је немогуће.
Преполовити плате посланика, тако да трошкови рада скупштине не би били већи него данас.
Мање плате би одбиле људе који мисле само о својој користи, а привукла људе за које би посланички мандат била част..Људи су изгубили веру да постоје поштени људи, што није тачно. У свакој изборној јединици се може наћи не један, него стотину добрих кандидата. Још има много поштених људи!
4) Председнички систем. Председник предлаже премијера, премијер предлаже министре, скупштина гласа о поверењу влади. Блада би морала да се потруди да пише квалитетне законе, јер никада не би могла да буде сигурна да ли ће предложени закон бити прихваћен. Скупштина не би била више гласачка машина, већ би се водиле квалитетне расправе
5) Рад скупштине мора бити јаван и праћен на интернету, тако да бирачи могу да провере како је гласао сваки посланик.
6) Чланови скупштинских одбора могу бити сви посланици који то желе, беz селекције. Појединац посланик може бити члан и више одбора.
Оваквим системом избегле би се неке аномалије данашњег система:
• Владавина новца. (Једнаки услови представљања не фаворизују оне који имају новац).
• Неравномерна заступљеност - већина посланика из Београда. (Сваки посланик мора да живи најмање 20 година у јединици у којој се кандидује).
• Привлачност власти за похлепне људе. (Мање плате и мање надлежности одбијаће користољубиве људе).
• Свака странка је завера против целине друштва. (Када посланике атомизујете, теже им је да се удружују. Свако партијско удруживање је уперено против неког другог).
• Слаба мотивисаност народа за учествовање на изборима. (Излазност би била већа јер су кандидати ближи грађанима).
ОТВОРИМО УМОВЕ ЗА НЕШТО НОВО.
Не размишљајте о томе шта би рекли они из колевки парламентарних демократија.
Тек кад све пропадне људи су спремни да прихвате нешто ново. Зато морамо за тај тренутак спремити готово решење, да не би наставили са старим решењима која могу да дају само исте, лоше резултате.
“Бити спреман - то је све!”
Какав анкетар, таква и демократија, коју овај паметни народ зове сасвим исправно демонократија. Чему онда анкетирање?! Да Србији треба тиранија?!
Сва претходна прича о "демократији" је само замагљивање да би се протурила "теза" да "народ жели" господара Вучића за "доживотног председника".
“Ogromna većina radnika u selu i varoši tako je sebična kao što samo može biti životinja koja se zove čovek. Seljaku je većinom ideal da stekne veliku baštinu i da postane gazda, a radniku po varošima većinom je cilj da postane kapitalista ili bar mali buržuj. ... Da nisu prave socijaliste, dokaz je to što se još jednako svađaju i džaveljaju, zbog kojekakvih trica, zbog lične ambicije, pakosti, sujete, itd. Kad primete na kome od drugoga neku manu, oni umesto da prionu da je sa ljubavlju od svega srca ispravljaju, oni tu nalaze samo nov povod za uzajamno pljuvanje i grdnju...” (Svetozar Marković)
Ta iskvarenost pretvara demokratiju u pozorište od demokratije, pravni sistem u karikaturu od prava, a stranačku borbu u mafijašenje i međusobnu borbu za moć.
“Neispravan je princip da se okovi prava i slobode skidaju bez oslobođenja savesti i da bi ijedna revolucija mogla biti bez reformacije.” (Hegel)
Постоје две врсте демократија:
-директна (непосредна) демократија и
-репрезентативна (представничка) демократијa
Највећи број данашњих демократија су представничке. Савремена директна демократија је изражена кроз три основна облика: иницијативу, референдум и опозив.
Kaда сте задњни пут били на референдуму? А када сте имали прилику да тражите опозив неког политичара?
"Што се тиче народа, он ништа не види, него само понавља оно што му вођи кажу" (Протагора)
Ово истраживање није изненађење већ је индикативно јер се Србија спрема за диктатуру.