То што је свачије то је ничије ! Имамо ми све своје , само му се вратимо !!
Препоруке:
2
0
3
недеља, 20 април 2014 22:59
Радгост
Да.Само Србима су забрањени обичаји у вези Велигдена.
Препоруке:
1
1
4
понедељак, 21 април 2014 02:38
Татијана
@011
"Имамо ми све своје, само му се вратимо!!"
Интересантно је што Европа углавном обележава долазак пролећа онако како смо и ми то некада чинили. Та иста западна Европа која нас убија у појам, својата наше обичаје којих се добровољно одричемо. А ми, ни на Видовдан ни случајно не помињемо свога Световида и светилиште посвећено њему у Аркони на острву Рујну, јер вероватно, не треба на ту прошлост подсећати садашње становнике. Посебно не онда, када се трудимо да је сами занемаримо да нас не би саплитала на путу за тамо одакле су нас већ једном давно отерали. Видите, како је изгледа, присутна та носталгија за једним од бивших станишта код драгих другосрбијанаца ;).
Тако, око Видовдана се обично говори само о Косовском боју, а не и о боју против Немаца под Ломчином 922. године, том Косову Лужичких Срба. Страдало је 120.000 Срба бораца, а жене и деца су побијени. Дакле, геноцид.
Данцима, 1168-е, није био проблем да разруше Аркону и почну са насилном христијанизацијом.
наставак
Препоруке:
2
0
5
понедељак, 21 април 2014 02:39
Татијана
Међутим, ми нисмо усамљен случај. Народи Латинске Америке су прошли исто то, можда још и горе. Они се и дан данас проглашавају недовољно достојним и чистим да би били на изузетним местима у храмовима. Примера дискриминације покршених народа има безброј. А где је ту само (кобајаги) хришћанска Африка! Него, сви (за се ко су) имају пуно љубави само у речима изговореним за празнике.
За крај, мени омиљене речи Ернеста Ренана:
"Изговарајући се германском етимологијом, тврдите да то лоренско село припада Пруској. Имена Вин (Беч), Вормс и Мајнц су галска; никад вам нећемо тражити те градове, али шта ако једног дана Словени затраже натраг своју Пруску у правом смислу, Померанију, Шлезију, Берлин, због тога што су сва та имена словенска; ако на карти означе села Ободрита или Венеда; шта бисте на то казали".
1871. година
Препоруке:
4
0
6
понедељак, 21 април 2014 05:04
Srboljub Savic
У Индонезији (где је муслимана 85 или 87%), католици,
протестанти и православни, прославили су Ускрс по
обичајима, као у Европи или код нас. У Џакарти,
мегаполису, поред катедрале у центру (уз највећу џамију)на литургијама, за Велики Петак и вечерње, уочи,окупљало се и славило у црквама са по 6.000,
3.000, ..., места.
У (малој)православној цркви св. Богордице, епархије
(једне од 8 или више, сада) на литургијама се окупило
више од стотине Индонежана-православаца, и десетак
странаца, који немају своје, православне цркве (као
Руси). После литургије, причешћа (и дариваних,
црвених, ускршњих јаја,црква) после поноћи, честитања, туцало се јајима и за заједничком трпезом
јело (јела су донели парохијани и црква).
Опис атмосфере, у цркви, током литургије (где, поред малог хора и свешетника, сви певају-поје) и после, може се сажети у неколико речи-дирљиво и православно.
С. Савић
П.С. Фотографије имам
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 21 април 2014 05:48
Србин црнац, атеиста
Радгост
Да.Само Србима су забрањени обичаји у вези Велигдена.
Али су зато многима забранили сећање на стару веру и старе празнике, као нпр коледо, Перуна, Велеса, Вида, Весну, Радгоста...
Препоруке:
3
0
8
понедељак, 21 април 2014 12:56
Радгост
@Srbin,crnac
Ех,Србине.
На први дан Велигдена,не тако давно,у "заосталим" насељима "затуцани" Срби,Српкиње и њихова деца играли су коло,трупали у оро.Увек је био при руци неки хармоникаш или неки Србин који је дувао,о срамоте,замислите у гајде.(куј сеца клавир на ливаду)
Тако је било на дан весеља.Велигден
И тако је наметнут дан без весеља.(не усуђујем се да кажем жалости)
"Имамо ми све своје, само му се вратимо!!"
Интересантно је што Европа углавном обележава долазак пролећа онако како смо и ми то некада чинили. Та иста западна Европа која нас убија у појам, својата наше обичаје којих се добровољно одричемо. А ми, ни на Видовдан ни случајно не помињемо свога Световида и светилиште посвећено њему у Аркони на острву Рујну, јер вероватно, не треба на ту прошлост подсећати садашње становнике. Посебно не онда, када се трудимо да је сами занемаримо да нас не би саплитала на путу за тамо одакле су нас већ једном давно отерали. Видите, како је изгледа, присутна та носталгија за једним од бивших станишта код драгих другосрбијанаца ;).
Тако, око Видовдана се обично говори само о Косовском боју, а не и о боју против Немаца под Ломчином 922. године, том Косову Лужичких Срба. Страдало је 120.000 Срба бораца, а жене и деца су побијени. Дакле, геноцид.
Данцима, 1168-е, није био проблем да разруше Аркону и почну са насилном христијанизацијом.
наставак
За крај, мени омиљене речи Ернеста Ренана:
"Изговарајући се германском етимологијом, тврдите да то лоренско село припада Пруској. Имена Вин (Беч), Вормс и Мајнц су галска; никад вам нећемо тражити те градове, али шта ако једног дана Словени затраже натраг своју Пруску у правом смислу, Померанију, Шлезију, Берлин, због тога што су сва та имена словенска; ако на карти означе села Ободрита или Венеда; шта бисте на то казали".
1871. година
протестанти и православни, прославили су Ускрс по
обичајима, као у Европи или код нас. У Џакарти,
мегаполису, поред катедрале у центру (уз највећу џамију)на литургијама, за Велики Петак и вечерње, уочи,окупљало се и славило у црквама са по 6.000,
3.000, ..., места.
У (малој)православној цркви св. Богордице, епархије
(једне од 8 или више, сада) на литургијама се окупило
више од стотине Индонежана-православаца, и десетак
странаца, који немају своје, православне цркве (као
Руси). После литургије, причешћа (и дариваних,
црвених, ускршњих јаја,црква) после поноћи, честитања, туцало се јајима и за заједничком трпезом
јело (јела су донели парохијани и црква).
Опис атмосфере, у цркви, током литургије (где, поред малог хора и свешетника, сви певају-поје) и после, може се сажети у неколико речи-дирљиво и православно.
С. Савић
П.С. Фотографије имам
Да.Само Србима су забрањени обичаји у вези Велигдена.
Али су зато многима забранили сећање на стару веру и старе празнике, као нпр коледо, Перуна, Велеса, Вида, Весну, Радгоста...
Ех,Србине.
На први дан Велигдена,не тако давно,у "заосталим" насељима "затуцани" Срби,Српкиње и њихова деца играли су коло,трупали у оро.Увек је био при руци неки хармоникаш или неки Србин који је дувао,о срамоте,замислите у гајде.(куј сеца клавир на ливаду)
Тако је било на дан весеља.Велигден
И тако је наметнут дан без весеља.(не усуђујем се да кажем жалости)