Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Srbiju volimo i poštujemo ko god da je vodi
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Srbiju volimo i poštujemo ko god da je vodi

PDF Štampa El. pošta
Milorad Dodik   
četvrtak, 02. jun 2011.

Gostujući u emisiji Svedok na RTS-u, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da se, kako je vreme odmicalo, poverenje u poslove Haškog tribunala gubilo, ali da su postojale međunarodne obaveze koje su morale da se ispoštuju, jer su bile deo Dejtonskog sporazuma.

"Nesumnjivo je da smo gledali selektivnu pravdu u Haškom tribunalu, pravdu koja je pre svega bila namontirana tako da osudi Srbe za zločinački organizovani poduhvat, a druge prosuđuje za individualne krivice, koje su se završavale niskim kaznama", rekao je Dodik.

"Činjenica je da je Naser Orić dobio presudu na neke dve godine zatvora, pa mu je kasnije poništena, a nije mu suđeno za komandnu odgovornost mada je komandovao muslimanskim jedinicama koje su napravile masakr nad srpskim stanovništvom oko Bratunca, gde je pobijeno oko tri i po hiljade ljudi, u periodu od dve i po godine, koji je prethodio zločinu u Srebrenici", kaže Dodik.

Predsednik Republike Srpske kaže i da je činjenica da su svi politički ljudi srpskog naroda toga vremena izvedeni pred Haški tribunal, "a da smo na dan kada je Tuđman umro, saznali da je protiv njega vođena istraga, ali da se to nije znalo, kao što je bilo i sa Izetbegovićem, jer je na dan njegove sahrane saopšteno da se odustaje od istrage".

Što se tiče Mladića, Dodik kaže da je njegova odluka bila da se dobrovoljno ne preda, ali da postoje zakoni koji su doneti za isporučivanje optuženih, što je kao obaveza prihvaćeno. Većina je pristala da ode dobrovoljno, kao Biljana Plavšić, ali ničiju odgovornost ne možete svesti pod kolektivnu odgovornost.

O tome da ima onih koji "već upozoravaju kako će suđenje Mladiću biti i veliki pritisak na elemente državnosti RS, Dodik je rekao da je sve to deo selektivnog pristupa Haškog tribunala, za koji znamo da treba da dokaže stereotipe prošlosti za satanizaciju Srba. U Srebrenici se nesumnjivo desio zločin, što nam nije trebalo ni kao naciji, ni narodu, ni našoj istoriji, i mora postojati krivica, mora se odgovarati, ja se za to zalažem".

Selektivna pravda

O tome da je ranije govorio da zločini ne smeju biti nikada amnestirani i da u ratu braniti interes Srba nije značilo ugrožavati ili uništavati druge, i da li je promenio mišljenje, kaže da nema selekcije ni prema drugima, da postoji selekcija u kojoj se amnestira politika Alije Izetbegovića, da je muslimansko rukovodstvo tog vremena bilo separatističko, da su počinjeni masovni zločini nad Srbima početkom rata, da je najčešća reč koju čujemo da niko nije odgovarao.

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića, da li se to što je, na neki način čestitao Tadiću, rekavši da je to poštovanje dejtonskih obaveza, isključuje sa podrškom borcima koji su u centru Banjaluke tvrdili da je Mladić heroj, Dodik je odgovorio da je Mladić, kao čovek koji je komandovao vojskom imao individualnu odgovornost, i da je i sam glasao da on bude komandant, da je Vojska RS kao institucija sasvim druga stvar, da svako ko je prihvatio odgovornost mora da zna da može da odgovara, da su svi koji su komandovali jedinicama RS bili dužni da se stave na dostojanstvo naciji, i da oni koji to nisu uradili odgovaraju.

O tome da „danas ima bolje mišljenje o istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića nego ranije, i da bolje misli i o nekima sa Pala, a ranije je izdvajao jedino Biljanu Plavšić, Dodik odgovara da je distanca od 20 godina dovoljna za ocenu tog vremena, i da se sa stanovišta naroda, Srba u RS, pa i u BiH, bilo hrabrosti da se prihvati političko vođstvo naroda tog vremena, kada se nisu čuli zahtevi da se bude zajedno sa Srbijom, kao deo državnog korpusa, mi nismo želeli da budemo u Bih, to je moranje, mi hoćemo da poštujemo Dejton, ali vođstvo toga vremena menjalo se sa svakodnevnim promenama situacija...

"Neka se za greške odgovara, ali treba jednog dana reći da su Milošević i ljudi tog vremena napravili jedan fenomenalan posao, Dejton, koji je nama u RS dao mogućnost da gradimo svoju stabilnost i subjektivitet, koji mi uporno branimo", kaže Dodik.

"Da mi neko sada da mogućnost da napišem Dejtonski sporazum, mislim da ne bih imao mogućnosti da to učinim", navodi Dodik i kaže da je to bio jedan od važnijih istorijskih dokumenata našeg naroda.

Evropa će morati kritički da analizira

Na pitanje kako doživljava dolazak Ketrin Ešton u Banjaluku, da li kao neku vrstu priznanja međunarodnog subjektiviteta RS, i je li ga iznenadio njen dolazak, kaže da je dolazak važan, i da je RS u tom pogledu bila uvažena.

"Činjenica je da je od raspisivanja refernduma, do tog našeg susreta bilo nekoliko važnih događaja, bila je sednica SB, gde je bio Incko, koji je tamo lagao, i tražio da SB verifikuje sve ranije donete zakone na koje on ustvari nije ni imao pravo, što je dokazalo da smo mi bili u pravu, a ni SB tada nije doneo nijednu odluku, rezoluciju", kaže Dodik i dodaje da su jedini koji su tvrdili da taj referendum krši Dejton, Amerikanci, Britanci i kancelarija OHR, koja ionako jeste njihov izdanak.

Dodik kaže da se veoma jasno ušlo u posao sa refrendumom, da to nije, kako mnogi kažu, bila avantura, i da su u samoj pripremi tražene jasno dve stvari, "da ono što radimo bude prihvatljivo Evropi i da nemamo više OHR, i mislim da smo uspeli, jer u razgovorima oko pravosuđa, nema OHR".

Što se tiče izjava mnogih da je sa Ketrin Ešton postignut dobar dogovor, jer se na kraju niko nije osećao poraženo, i na pitanje zašto govori o uplakanom Sarajevu, odgovara da kada je Eštonova došla u Sarajevo, to je bio napad na nju, na RS. "Ja nemam ljubav prema njima, nikoga ne mrzim, ali to je patološka nepodnošljivost prema Srbima i RS, i to će definitivno razgraditi BiH, jer arogancija muslimana iz Sarajeva je do te mere izražena da nijedna hemija ne može spojiti tu priču."

Na pitanje kako će izgledati pregovori o reformi pravosuđa koje će voditi evropski komesar Štefan File, i hoće li biti prostora da se uvaže i argumenti Vlade RS, rekao je da niko nema tu iluziju da će se sve završiti na tom sastanku. "Mi sada možemo da iznesemo argumentaciju koju niko pre nije želeo da čuje, i ako vidimo da se ne poštuje ustavni poredak u BiH i evropsko zakonodavstvo, onda to isključuje našu saglasnost da idemo prema EU. Evropa će morati ovoga puta da kritički analizira sve što se dešavalo."

"Referendum sada nije neophodan, ali mi se možemo vratiti na tu temu", kaže Dodik i dodaje da traži objektivnost. "U mnogim zemljama EU nema Vrhovnih sudova, pa ne mora biti ni u BiH", dodao je Milorad Dodik.

Cilj očuvanje autonomije

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića da li mu je strategija bila da jednim kamenom ubije nekoliko ptica, to jest da je izborio pravo da se priča o referendumu, postigao da se visoki predstavnik Incko bori protiv jedne demokratske tekovine kao što je referendum, i pokazao da postoji razlika između EU i SAD oko budućnosti BiH, Dodik je rekao da Britanci, Amerikanci i Turci ne žele da vide zatvaranje kancelarije visokog predstavnika, a da ostali to žele, kao i mi, da je situacija u kojoj je BiH recimo članica SB, a ima protektorat, nespojiva sa međunarodnim pravom. "Mi ne želimo da budemo u centralnoj unitarnoj muslimanskoj zemlji, gde bi muslimani donosili odluke umesto nas".

Dodik kaže da bi takav scenario bio neuspeh i američke politike. "Sklepana je BiH, ostavljeni Srbi i Hrvati kao korektivni faktor jačanja islamskih tendencija, a to ima sada drugi ugao posmatranja. Meni je krajem 1998. jedan visoki funkcioner Pentagona rekao, nećete izaći iz BiH, jer mi to ne želimo da vidimo, jednu muslimansku zemlju na Balkanu, pa mi nije jasno kako sada recimo mogu Kosovo da vide, koje je objektivno muslimanska zemlja, ali neke se stvari menjaju. Mi samo želimo da očuvamo autonomiju, da imamo što bolje odnose sa Srbijom, i da jednoga dana sa njom i politički i teritorijalno budemo povezani."

O odnosima sa velikim silama, kaže da Amerikance kao najmoćniju silu, ovde treba ceniti, da nema problema sa američkim vrednostima uređenja društva, ali da je problem to što Amerika želi da modelira BiH, bez RS.

O boravku izraelskog ministra spoljnih poslova u Banjaluci, kaže da je to važan događaj, da je Liberman nekoliko meseci pre toga bio u zvaničnoj poseti Banjaluci i da je došao, potom, i privatno sa prijateljima, da su razgovarali o raznim temama i da je ambasador pozdravio dogovor sa EU, jer se prava upravo kroz to približavanje mogu ojačati.

"Moram reći da je veoma jasna bila i uloga Rusije, a ja sam ponosan na činjenicu da je ona u SB podržavala stavove za koje smo i mi saglasni, kada se radi o situaciji u BiH", kaže Dodik.

O navodima da mu je Eštonova u referendumskoj priči „spasavala politički obraz", i da mu zapad sprema tretman Lukašenka, rekao je da analitičari zato i postoje, da daju svoje ocene, da je Lukašenko na čelu jedne države, međunarodno priznate, a da je on na čelu jednog entiteta...

Na pitanje kako može da se reši sukob dve teorije, jedne da niko nikada neće uspeti da napravi funkcionalniju državu od sadašnje BiH, i druge, da on nikada neće moći da napravi samostalnu srpsku državu u Bosni, Dodik odgovara da je spreman da se to desi i posle njega, i da je uveren da će do toga doći, kaže da RS ima jednu Vladu i 16 ministarstava, a da je sve ostalo koncentrisano u Federaciji.

Srbija ima obavezu prema pitanjima BiH

Na pitanje može li bilo koji od tri naroda u doglednoj budućnosti da dođe u priliku da nametne svoje viđenje raspleta u BiH, kaže da je po Dejtonu BiH imala samo šest zajedničkih institucija, a danas 83, od kojih za samo tri postoji saglasnost, a sve ostalo se nameće kao priča Evrope. "Postoji ljubav koju imaju Bošnjaci, ali svaka prekomerna ljubav je iracionalna, oni nikada neće upravljati ni Banjalukom, ni Trebinjem", nastavlja predsednik Republike Srpske.

O Mesićevim tvrdnjama da je Zagreb jasno poručio Hrvatima u BiH da ne sanjaju samostalnu državu, a da Beograd to nikada nije jasno rekao Banjaluci, već da koketira sa samostalnošću, kaže da je Mesić prošlost, da nažalost nije odgovarao za zločine u bivšoj Jugoslaviji, da nije relevantan, jer ga Hrvati u Mostaru ne uvažavaju, tokom svog mandata u Mostar nikada nije ni došao.

"Nema promene u mišljenju da glavni grad nije Sarajevo, da je Sarajevo moranje, a da su glavni gradovi Banjaluka i Beograd. Ima mnogo onih koji pričaju kako treba modelirati BiH, a bili su dva tri puta, mnogi ljudi nisu više u Sarajevu, oni poput Kusturice, Bregovića, Gertrude Munitić, a ono što Mesić govori to su njegove frustracije ili dobro plaćene izjave", kaže Milorad Dodik.

Kaže i da je okrenutost prema Srbiji prisutna, da se od nje uvek očekuje pomoć, da je ta ljubav daleko veća nego prema BiH, da je saradnja bila dobra i sa Koštunicom, kao što je odlična i sada sa Tadićem, Cvetkovićem, "jer mi poštujemo Srbiju ko god da je vodi. Srbija koju volimo uvek će nam biti važna, možda je to deo patologije, ali to je realnost. Srbija ima obavezu da se bavi pitanjima BiH, kao što tu obavezu ima i Hrvatska, jer su potpisnice Dejtona. Da nije nas iz RS, Bošnjaci bi za 16 minuta priznali Kosovo, naravno to ne mogu, jer mi ne želimo", tvrdi predsednik RS.

O tome da strani analitičari često kažu da za Borisa Tadića postoje tri ozbiljna ispita - Ratko Mladić, Kosovo i Dodik, rekao je da ne zna na šta se odnose te pretpostavke, da je legalan predsednik, da na taj izbor nije bilo žalbi, da su njegovi stavovi veoma jasni, iako možda nekim strancima ne odgovaraju.

O tome da ga neki mediji nazivaju srpskim Putinom, dok recimo bivši britanski ambasador u SRJ Čarls Kraford kaže da liči na Miloševića, Dodik kaže da ne može da govori o sebi na taj način, jer se nije bavio nekim svetskim pitanjima, da bi u tom pogledu mogao biti važan.

Kraford je govorio da je međunarodna zajednica nepravedna, što je potvrdila na primerima Kosova i BiH, za Kosovo kaže da Srbi i Albanci treba da se razdvoje, a u BiH Srbi i Muslimani da ostanu zajedno i da ćute. Dodik kaže da iza sebe želi da ostavi RS koja će biti uvažavana.

Na pitanje šta je njegov sledeći potez, zaključuje da je to dodatna samostalnost RS, da u tom pogledu ima mnogo izazova, koji su pre svega formiranje vlasti na nivou BiH, pitanja indirektnih poreza, penzionih fondova, prava ljudi koji su u federaciji imali stanove, koji nisu vraćeni. Mi ćemo naša prava tražiti bez oklevanja, ali u okviru Dejtona i evropskih standarda", zaključio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

(RTS)

 

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner