Međunarodni faktor traži ljude na lokalu spremne da sprovode njegove ciljeve

Beograd - Politika međunarodnog faktora je podrivačka politika i ona u sebi traži lokalne ljude spremne da sprovode strane ciljeve, kaže Milorad Dodik.

"Jedan broj zemalja kvinte u konsultacijama s državnim vrhom rekao da je protiv vanrednih izbora u Srbiji. A šta to njih briga? Šta oni imaju da budu za ili protiv izbora u Srbiji? Oni treba da budu za i protiv demokratije, a ne protiv izbora. I tu možete da vidite, na neki način, prihvatanje vlasti da važne stvari koordiniraju s važnim centrima svetske moći", kaže Dodik.

Ako ti ljudi dođu na vlast, onda je jadan i narod i republika, navodi predsednik Republike Srpske za "Nedeljnik".

U pregovore o Kosovu uključiti Republiku Srpsku

Predsednik Republike Srpske u razgovoru sa Veljkom Lalićem za novi broj Nedeljnika prvi put srpskoj javnosti otkriva sve svoje stavove o najvažnijim nacionalnim pitanjima, odnosima Beograda i Banjaluke, Kosovu, novoj vlasti, ali i tome kako se u RS pripremaju za 2014. godinu, koja će po mnogo čemu biti ključna za naš narod: priprema se obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata tokom koje centri moći planiraju da poravnaju stvari posle sto godina. A najveći kamen u cipeli strancima ostao je baš Milorad Dodik.

2014. biće ključna godina za srpski narod. To je godina u kojoj Zapad priprema obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u kom Srbija treba da plati cenu za svoju veliku pobedu i rušenje Austrougarske. U Sarajevu Bošnjaci uveliko pripremaju ceremonije u kojima će Gavrilo Princip biti proglašen za teroristu. Haški tribunal sprema presudu Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Obavljaju se poslednje pripreme za dobijanje stolice u UN za Kosovo. A najveći kamen u cipeli ostao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, trenutno najiskusniji srpski političar, uz Mila Đukanovića čovek s najdužim stažom na Balkanu.

I zato s Dodikom pravimo nešto što smo zajedno nazvali „veliki nacionalni intervju", u kojem on prvi put srpskoj javnosti otkriva sve svoje stavove o najvažnijim nacionalnim pitanjima, odnosima Beograda i Banjaluke, Kosovu, novoj vlasti, ali i tome kako se u RS pripremaju za 2014. godinu.

„Danas vodimo istu bitku kao i pre sto godina. Danas se samo radi o jednom drugačijem oslobađanju - mentalnom i psihološkom. I zato nama danas treba ono što imaju svi drugi narodi - jasan nacionalni interes. To moraju da urade svi misleći ljudi. I ja mislim da krajnji cilj tog novog plana treba da bude integracija srpskog naroda na ovim prostorima", kaže Milorad Dodik.

Da li vi zaista verujete da je to i dalje moguće?

A zašto ne bih verovao? Zato što to tako kaže jedan jedan centar moći koji pokušava da integriše Albance i dezintegriše Srbe? Ili zato što neki srpski političari više vode računa da li će se dopasti Zapadu umesto da vode politiku svoje zemlje? Ili zato što neko u Sarajevu hoće da kaže da je Gavrilo Princip bio terorista, kao da je Franca Ferdinanda ubio u Beču, a ne u anektiranoj Bosni? Ili zato što neko ponovo pravi takve planove za Bosnu i u tome im smeta Dodik, kojeg hoće da kriminalizuju i uklone? Ili zato što to tako kaže američki ambasador?

Kako gledate kada srpski političari idu u Sarajevo?

A kako bih mogao da gledam? Mnogi se pitaju šta će reči Bakir Izetbegović. A taj čovek je poznati anti-Srbin i neko ko sprovodi politiku svog oca, deklarisanu u Islamskoj deklaraciji. Ali mogli bismo nešto i da naučimo iz Sarajeva. Kod njih nema diskursa. Kad je u pitanju Bosna i vrednosti bošnjačkog naroda, svi su okupljeni, nema veze da li ste vi socijaldemokrata kao Lagumdžija ili krajnja desnica kao Tihić ili Silajdžić. O tim pitanjima se oni nikad ne dogovaraju, ili to rade veoma tajno pa mi ne znamo. U Srbiji se s vama svi slože na načelnom nivou, ali čim izađu napolje svako vuče na svoju stranu.

A zašto vi ne insistirate da se pitanje Republike Srpske uveže u rešavanje kosovskog problema? Zar nije logično da ako neko već trguje s 15 odsto teritorije, onda ne pravi platformu da zadrži tri opštine, već i jednu veliku republiku gde živi njegov narod? Uostalom, to je 2002. pokrenuo Zoran Đinđić...

Naravno da je logično. Amerikanci su počeli da pričaju o presedanu ne znajući kako drugačije to da urade. To je imalo dnevnopolitički cilj, ali i ujedinjavanje albanskog naroda. A Srbe su ostavili nerešenim. Srbi su ogromni stradalnici u Hrvatskoj, u kojoj su potpuno marginalizovani i kao nekadašnji konstitutivni narod danas ne mogu da ostvare svoja prava ni kao manjina. Srbi nemaju dobar položaj u Crnoj Gori. O Kosovu da ne govorimo. U Makedoniji Srbi nemaju problem samo sa svojim egzistencijalnim pitanjima, već i sa SPC, koja se tamo uporno uništava. I ovde u BiH imamo Srbe u Federaciji koji su potpuno devastirani i kao nacija i kao grupa i kao pojedinci, osim nekoliko njih koji služe samo za slikanje.

Kako to da se promeni?

Meni je očigledno da su stranci preko Kosova hteli da ponize srpski narod u celini. I da to nastavljaju da čine s ovom politikom „korak po korak“ dobijanja samostalnosti. Evo sad ta priča o integrisanoj granici. Šta se tu integriše? Da li se integriše Srbija? Naravno da se ne integriše jer onda ne bi bilo prelaza. A pošto se integriše Kosovo, onda su smislili integrisane prelaze.

Prema tome, „korak po korak“ će nas dovesti u poziciju da ćemo na jedan netransparentan i nenacionalni način dočekati da se reši to pitanje i to tako što će narod ostati osakaćen za priču šta se tamo stvarno desilo.

Ne vodim ja te razgovore, nisam taj koji o tome može da odlučuje, ali vidim mnogo stvari koje su se i ovde dešavale kada su hteli da prave Bosnu kao državu nauštrb naših nacionalnih interesa. I ovde je prvo počela priča o tablicama, pa su onda rekli da ne može da se putuje ako nema BH saobraćajnu dozvolu. To sve isto rade na Kosovu. S druge strane, Srbija je potencijalno jedina zemlja koja može i treba da bude najjača zemlja na Balkanu. Ali, nažalost, mi i dalje ne uspevamo da iskoristimo tu svoju poziciju.

Kada biste mogli sebe da zamislite kao čoveka koji vodi Srbiju, šta biste prvo promenili?

Ovde rizikujem da mi mnogi imputiraju neke stvari o kojima i ne razmišljam, ali hajde da pokušam da vam odgovorim. Imao bih čvršći stav o Kosovu, tražio bih sever Kosova, da se reguliše status Srba na jugu. Zalagao bih se za trajno razgraničenje s Albancima na Kosovu. To i govorim strancima - da sever Kosova mora da ostane Srbiji kako bi se videlo da Srbija nije zgažena.

Borba za pravdu, naravno, može da se nastavi i da se institucionalizuje do kraja. Sve bih učinio da se napravi jedan snažan program rehabilitacije sela i poljoprivrede. Čak bih, možda, i kroz primarnu misiju inicirao gradnju hiljadu hladnjača, kao što je nekad bilo hiljadu škola.

Srbija mora da pronađe privatni kapital koji će da napravi ekspanziju u regionu, baš kao što rade „Konzum“ ili „Merkator“ u Srbiji. I uveo bih apsolutni reciprocitet na tom planu. Ako ne mogu srpski lanci da ulaze u Hrvatsku, onda ne bi mogli ni hrvatski u Srbiju, bez obzira na to što bi Evropa skočila i odmah govorila da to nije slobodna trgovina. Ali hajde onda da nam objasne kakva je to slobodna trgovina kad srpski lanci ne mogu da uđu u Hrvatsku, pa ćemo i mi njima zašto hrvatski ne mogu u Srbiju. Ako nemate lance danas, onda nemate ni gde da prodate svoje proizvode. I to je poznato. U Srbiji treba da se reši energetska stabilnost i to podrazumeva izgradnju „Južnog toka“ i još jače energetsko vezivanje za Rusiju. Ako se jedna Nemačka vezuje za njih, zašto to ne bi uradila i Srbija?

I definisao bih, naravno, jasan odnos prema Republici Srpskoj. Da se napravi jasan nacionalni program koji bi za krajnji cilj imao - integraciju dve republike.

Vaše dobre odnose sa svakom vlašću u Srbiji od 2000. naovamo mnogi komentarišu pragmatičnim osećajem za realnost i političku ideju da je svaka vlast u Beogradu koja podržava RS - dobra. Ipak, ko vam je ideološki najbliži: DS, DSS, SNS ili neko četvrti?

Nema jake države na ideologiji. Danas je u suštini samih odnosa pragmatizam, a ne ideologija. Ali tačno je da je svaka vlast na prostoru Srbije za mene poštovana i uvažavana. I ja sam jednako sarađivao Koštunicom, i s Tadićem, kao i sada s novom vlašću. Nepotrebno je da se mi izjašnjavamo ko je bolji. Za nas je dobar svako ko je legitimno izabran i ko poklanja određenu pažnju RS.

Neko ipak mora da vam bude najbliži u tim odnosima?

Najpragmatičniji odnos i najbolje razvijene odnose imao sam s Koštunicom jer je on bez oklevanja podržavao svaki projekat koji je približavao ili jačao našu međusobnu saradnju. S druge strane, s Tadićem smo nastavili tu istu priču i realizovali mnoge projekte započete za vreme Koštuničine vlade. Formulisali smo i taj stav da se Srbija neće mešati, neće vršiti političke pritiske prema Republici Srpskoj. Nismo osećali nikakvu vrstu pritiska iz Srbije i traženja da moramo da učinimo nešto da bismo nešto dobili. Toga nije bilo.

Da li to znači da se sada nešto promenilo?

Danas smo s vlastima nastavili na istim projektovanim okvirima.

Ali je ipak najbolje bilo kod Koštunice?

Ako već moram da se opredeljujem i da rizikujem da to učinim, onda bih uzeo deo nacionalnog programa Koštunice, i Vučića i Nikolića, i potrebu za opreznim otvaranjem Srbije, koju je promovisao Tadić. U toj nekoj kompilaciji bih pokušao da nađem nit.

Evo, i vi ste sad rekli Vučić i Nikolić. Da li to znači da je poslednjih meseci Vučić i definitivno postao najvažniji čovek u Srbiji, čak i za vas, iako se ne bavi regionom?

Bili smo nekoliko puta u kontaktu, rešili smo da se direktno napravi konekcija između elektroprivreda Srbije i Republike Srpske. To je bilo na Vučićevo direktno insistiranje i to smo i uradili. Videli smo se nekoliko puta, bio sam i kod njih, na slavi stranke. Razgovarali smo i o saradnji i odnosima. Uveren sam da je za Srbiju potrebno stvaranje političkog autoriteta, koji bi mnoge stvari u Srbiji mogao da postavi. Kako sada stvari izgledaju, Vučić je na dobrom putu.

A vaša izjava oko Miškovića? Da li vam je to zamerio?

I dalje to mislim, a to je, koliko sam informisan, rekao i sam Vučić u situaciji oko Beka, kada je kazao da će to rešavati sudovi i tužioci. To isto sam ja rekao u tom intervjuu. Tako da ako je bilo ljutnje s nečije strane, s moje nije sigurno. Podržavam borbu protiv kriminala i korupcije, ali ako on želi da ta borba bude uspešna, ona mora da završi na sudovima i na pravosnažnim sudskim rešenjima.

Ozbiljni smo ljudi, imamo mnogo problema. Vučić snažno raste u političkom rejtingu u Srbiji i očigledno je čovek broj 1 te vlasti. Nesumnjivo je da i moja pozicija ovde ima određenu snagu. I nesumnjivo je da moramo sarađivati.

U mnogim krugovima se ipak pominje teza kako će 2014. biti ključna godina. A kako Zapad očigledno voli te datume, pa je baš u Kumanovu naterao srpske generale da potpišu povlačenje s Kosova, gde je Radomir Putnik pobedio Zeki-pašu i povratio Kosovo, pominje se da sledeće godine stranke iz devedesetih treba da budu na vlasti i da snose odgovornost za greške iz devedesetih. U tim planovima, ako su istiniti, samo ste vi ostali problem?

Ne treba biti naivan i misliti da nije tako. Postoje određena promišljanja te vrste, to je definitivno. I kada uzmete da je pre nekoliko nedelja američki ambasador javno govorio o tome kako je Milorad Dodik najveći problem za NATO integracije, onda je jasno da je on poslao signal drugima da makar mene ne trebaju da gledaju sa simpatijama.

A on veoma dobro zna da su se ovde svi politički predstavnici dogovorili da naša politika prema NATO-u mora da bude vezana za politiku Srbije. I da mi ne želimo da na Drini imamo NATO granicu.

I jeste u pravu. Očigledno je ta 2014. godina ključna za ovaj region. I očigledno neki centri moći planiraju da mnoge stvari poravnaju u regionu. I zato kreatori ovog poretka na Balkanu gledaju na sve veoma optimistično.

Kako tumačite poslednju aferu koja potresa Srbiju? I da li to može dodatno da oteža ionako lošu poziciju Srbije pred pregovore o statusu Kosova? Posebno što premijer po legitimitet ide u Vašington.

Amerikancima je u Srbiji ključni interes Kosovo. I gde vide mogućnost da prodru, oni će to održavati. Sam taj Molitveni doručak je događaj s malo dometa, a u dobronamernost Amerike prema nacionalnim interesima Srbije treba biti skeptičan.

Da li to znači da Zapadu odgovara ovakva vlada?

Objektivno, srbijanska vlast bi sada mogla znatno da odgovara strancima u ostvarivanju njihovih ključnih pitanja. A koliko je za Srbiju Kosovu ključno pitanje, toliko je i za Zapad Kosovo ključno pitanje u ovom regionu. A sada se čini da je Srbija kroz pregovore s Prištinom veoma kooperativna i u tom pogledu. Bez obzira na to koliko vi govorili „nećemo priznati Kosovo“, ono se faktički iz dana u dan sve više priznaje. U ovom trenutku možete da vidite da je najaktuelnije pitanje da li će Kosovo imati stolicu u UN. To niko neće ni pitati Srbiju. U jednom trenutku će se naći dovoljan broj glasova po poslovniku o radu UN, kada će oni pod pritiskom SAD proglasiti Kosovo i dati im stolicu u UN.

UPOZNAJTE DODIKA:

Da li vam je žao Tadića?

Žao mi je njegove zablude u njegove ljude.

Šta mislite o Titu?

Mangup.

A o Draži Mihailoviću?

Mislim da je krajnje vreme da se ta priča o četnicima i partizanima završi.

A Draža?

Draža Mihailović je samo jednom pogrešio, a to je što je pokušao da pravi savez sa okupatorima. Kao i kolaboracija s ustašama. Da je ostao nacionalni pokret, sve bi bilo drugačije.

Jesu vaši bili četnici ili partizani?

Moj djed je bio partizan, ali je 1946, kad su ga pitali da li treba kralj da se vrati, rekao da treba i otišao u zatvor.

Da li biste voleli da Srbija ponovo postane monarhija?

Da, moguće, ali uz dosta dosta priprema i sasvim drugi pristup.

Razgovarao: Veljko Lalić

(Nedeljnik, 13. februar)