Kirbijeva analogija i "zavera protiv Republike Srpske"

(Press RS)

Samo što nam je američki amabasador u Sarajevu, što posredstvom Odeljenja za odnose sa javnošću, što na svom internet blogu, objasnio da su "priče o zaveri protiv Republike Srpske smešne" i "da nam ne žele biti neprijatelji", njegov kolega i zemljak u Beogradu, američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi poručio je nešto drugačije, da "SAD ne žele novu Republiku Srpsku na Kosovu jer se taj model nije pokazao kao dobro rešenje za razvoj Bosne i Hercegovine" i tako izazvao buru negodovanja sa obe strane Drine.

Možda će Patrik Mun ponovo reći da umišljamo zavere, ali kada zvanični predstavnik supersile, makar bio akreditovan u susednoj državi, javno osudi postojanje Republike Srpske kao promašaj i kočnicu razvoja, onda valjda ne očekuje da to tretiramo kao neozbiljno. Ili bar ne bi trebalo ni on ni mi. On iz poštovanja prema svojoj zemlji, a mi iz nacionalnog iskustva o njenoj politici od 90-ih.

Tim više što Kirbi nije dao javnu ispravku svoje izjave, Mun se od iste nije javno ogradio, a Stejt department se nije oglasio povodom disonatnih stavova dvojice predstavnika SAD u Srbiji i BiH. Šta je to, po onoj "Ćerku kara, snahi prigovara", američki amabasador u Srbiji hteo da poruči Republici Srpskoj?

Američki cinizam

Poluzvanična i odmerena, beogradska Politika 7. marta u prvoj rečenici reagovanja na naslovnoj strani piše: "Majkl Kirbi je pokazao da se SAD preko Kosova obračunavaju sa manjim entitetom u BiH kao većim problemom." A zvaničnik Srbije zadužen za Kosovo Aleksandar Vulin dodaje: "Srpsku je stvorila međunardna zajednica i, ako nije zadovoljna, onda bi taj problem trebalo da rešava sama sa sobom, a ne sa Srbijom". Očito da je zvanična i poluzvanična matica prinuđena da u borbi za minimalno rešenje statusa Srba na Kosovu odbaci kao neumesnu bilo kakvu analogiju Republika Srpska - Kosovo i Metohija. U izjavi za isti Politikin uvodnik, koji se proteže i na pola 4. strane, nezvanični analitičar Čedomir Antić, međutim, prihvata Kirbijevo poređenje kao kritički izazov i ukazuje da je baš RS najfunkcionalniji deo BiH. "Srpska, pored ostalog, prednjači u vraćanju izbegličke imovine, prihvatanju povratnika i o tome postoje egzaktni statistički podaci. Federacija BiH je, naprotiv, ta koja loše funkcioniše zbog hroničnih nesuglasica između dva nacionalna partnera: oko izbornog zakona, kršenja ustavnog položaja Hrvata, trećeg entiteta, itd."

Kirbijeva analogija je zapravo ne samo neadekvatna, nego i cinična, jer "zajednicu srpskih opština" na Kosovu poredi sa Srpskom u BiH. Pravi pandan RS u BiH predstavlja, međutim, KiM u Srbiji. Zato Dodik, istim povodom, u izjavi za Srnu, vraća priču na početak: "Zašto ambasador Kirbi ne bi podržao i Srbe u RS da krenu putem samostalnosti, kada se bori za prava Albanca na samoopredeljenje i osamostaljenje KiM?" Drugim rečima, zašto je animozitet između Srba i Albanaca unutar Srbije prihvaćen kao argument za državno razdvajanje, a slična netrpeljivost između Srba, Hrvata i Bošnjaka u BiH se uzima kao argument za centralizaciju te "države"? Lakonski odgovor na ovo pitanje je svojevremno dao Morton Abramovič, poznati sovjetolog i tvorac američkih NVO za globalni politički menadžemt: "Sada je na dnevnom redu KiM, a ne RS!". Nešto opširniji bio je Dejvid Kenin, bivši analitičar CIA sa Univerziteta DŽ. Hopkins, u intervjuu Politici od 11. februara: "Dve zajednice na Balkanu su pod patronatom SAD više nego druge: Albanci i Bošnjaci - iz istorijskih i političkih razloga". Nije rekao koji su to istorijski i politički razlozi, ali nam je bar iz prve ruke objasnio da naš problem nije u tome što nas supersila ne voli, već što nas nešto manje voli nego naše nevoljne prve komšije u Srbiji i BiH. Njih, dakle, više vole samo za toliko da su Albancima poklonili čitavu KiM, a Bošnjacima spremaju celu BiH.

Smešne teorije zavera

Navikli "da nas manje vole" i da nam "ne žele biti neprijatelji", zvaničnici ne samo entiteta pod protektoratom (Srpske), nego i suverene države (Srbije) nisu povodom izjava Kenina i Kirbija ni zatražili službeno objašnjenje od ambasada SAD u Sarajevu i Beogradu. A ćutanje Stejt departmenta naivni će protumačiti kao dokaz da je Vašington toliko malo briga za Zapadni Balkan da ga prepušta asinhronim improvizacijama lokalnih ambasadora, bez koordinacije na višem nivou. Naprotiv, Kirbijeva izjava je zapravo potvrda "smešnih teorija zavera" da je u finišu procesa priznavanja nezavisnosti Kosova započela priprema ukidanja RS. Nije li pritisak na Beograd da se ne samo približi Prištini nego i udalji od Banjaluke najava konačnog američkog rešenja srpskog pitanja na Balkanu? Rešenja po kojem će i Kosovo i Srpska biti razmenjeni za dobijanje datuma pregovora o pridruživanju EU, koja za Srbiju "nema alternativu".

Kada je Kirbi rekao: "Nećemo RS na Kosovu", on je, izgleda, hteo da kaže: "Hoćemo RS kao zajednicu opština u BiH". Jedini jak odgovor Beograda mogao bi da bude: "Za priznanje Kosova van Srbije, hoćemo Srpsku u Srbiji!" Sigurno neće pristati, kao što je i Srbija u početku mnogo toga odbijala, ali će se bar pregovori vratiti na pravi kolosek.