Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Islamski terorizam ili bošnjačka osveta?
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Islamski terorizam ili bošnjačka osveta?

PDF Štampa El. pošta
Nenad Kecmanović   
utorak, 05. maj 2015.

(Press RS)

Upad Nerdina Ibrića u policijsku stanicu u Zvorniku i ubistvo policajca Dragana Đurića, uz povik "Alahu ekber", izazvali su zabrinutost sa obe strane Drine i bili tema prošlonedeljnog hitnog sastanka predsednika Srpske i Srbije. I bošnjački političari u Sarajevu promptno su reagovali, ali više sa umirujućom pretpostavkom da se radi o izolovanom događaju, individualnom činu, bez šire pozadine itd., te očekivanjem da to neće izazvati nacionalni revanšizam u "srpskom entitetu". I "Slobodna Bosna" je ovom događaju posvetila temat sa znakovitom dilemom "Krvna osveta ili teroristički akt?"

Da je to bila samo osveta za ubistvo oca, Ibrić bi Đurića sačekao posle radnog vremena, u civilu, samog i nenaoružanog i pri tome ne bi ranio još dvojicu policajaca, a imao bi šansu da ostane neotkriven ili bar preživi. Međutim, sve je izvedeno kao javna demonstracija u po dana, usred grada, u objektu koji predstavlja entitetsku vlast, i to uz tipična obeležja islamskog terorizma - samožrtvovanje i uzvik u slavu Alaha. A o Ibrićevim taze vezama sa povratnicima sa ratišta za Islamsku državu, i o tome kako je jedan uzoran madić "upao u loše društvo" kazuju rođaci i komšije kao i rezultati istrage.

Ibrićev čin, međutim, ne bi trebalo vezivati isključivo za vehabije, a njih tako oštro deliti od ostalih sunita u koje spada i zajednica bosanskih muslimana. IZ BiH se ograđuje od konkretnih akcija islamskog terorizma, ali se ne odriče od nasilnih vehabija kao takvih, a neki islamski veroučitelji prećutno su im blagonakloni. Izvor islamskog terorizma u BiH treba tražiti najpre u organizovanom uvozu mudžahedina u ratnu BiH i u kasnijoj planskoj kooptaciji u bošnjačko društvo (državljanstva, komune u Bočinji i Maoči).

Ibrićev čin, takođe, ne bi trebalo tumačiti "uticajem lošeg društva" jer se ne radi o maloletniku nego, kako vele svi u njegovoj sredini, o pametnom i čestitom mladiću. Ako je Nerdin sa 24 godine bio toliko fasciniran veteranima IDIL-a da je počinio zločin, šta tek očekivati od mase muslimanskih tinejdžera u bošnjačkom delu Federacije. Ibrićev čin ponajmanje bi trebalo pravdati traumom gubitka oca palog u nacionalnim sukobima 1992-1995. Takvi se na sve tri nacionalne strane broje na desetine hiljada i ako bi ih amnestirao gubitak najbližih, krvna osveta u BiH bi mogla da poprimi masovne razmere. I ubijenom policajcu Draganu Đuriću ubili su oca tokom rata neprijatelji sa Ibrićeve nacionalne strane.

Indikativne su bošnjačke reakcije na društvenim mrežama jer otkrivaju šta iskreno misli nacionalno-verska baza. Malo ih je koji Ibrićev ubilački čin, bez relativizacija, osuđuju kao pokazatelj da islamski terorizam stiže i u naše krajeve. Drugi opet van istorijskog konteksta, ljudski žale dva izgubljena života i prizivaju predratno bratstvo-jedinstvo. Većina prvenstveno brine da bi se, zbog Ibrićevog slučaja, Bošnjaci i Bosna mogli naći na udaru SAD i EU kao evropski inkubator terorista. Za mnoge je ova lična osveta posledica propusta nacionalnih političara i međunarodnog faktora da stanu u kraj genocidnim Srpskoj i Srbima". A ima čak i onih za koje je Ibrić mučenik za veru i naciju. To je ono što zabrinjava više nego konkretan zvornički povod.

BiH je i početkom 90-ih direktno iz "socijalističkog zajedništva naroda" upala u građanski rat koji je u miru samo pretvoren u "zamrznuti konflikt". Bošnjačka deca rastu uz priče kako su nevini muslimani, ni krivi ni dužni masovno poklani od krvožednih hrišćanskih komšija i isterani iz pola svoje države.

Kao poodrasli, evo, odlaze u Siriju i Irak na vojnu obuku za izgradnju islamske države da bi je po povratku napravili kod kuće. Eksreis Mustafa Cerić sistematski je izbegavao da eksplicite osudi vehabijske teroriste, aktuelni član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović ih je povodom slične akcije nazvao "hipicima", a na čelo IZ BiH upravo je izabran Hasan Čengić, koga je SDA 1997. sklonila iz javnog života pošto su zapadne službe otkrile kamp za terorističku obuku u Pogorelici.

Da li to mogu da budu verodostojni partneri za veće objedinjavanje bezbednosnih službi na nivou BiH, kako sugerišu u Sarajevu i u OHR-u? - Bošnjačke političke i verske strukture trebalo bi pre svega same da se obračunaju sa (vehabijskim) islamskim terorizmom u vlastitim redovima, tim više što su ranija zvona na uzbunu islamologa Rešida Hafizovića, veterana SDA DŽeme Latića, političara Mirsada Kebe i dr. nailazila na bojkot okruženja. U međuvremenu, RS treba da razvije svoje bezbednosne kapacitete.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner