Овакви медијски садржаји покушавају да на темељу масовног злочина који се 1995. године догодио у Сребреници, српском народу пришију епитет „опасан“, „геноцидан“, од балканских ратова до данашњих дана.

Када се врши геноцид, онда се неселективно убијају сви припадници неке заједнице, а не остављају се у животу жене и дјеца. Проглашавање злочина над Муслиманима геноцидом, директно се вријеђа спомен на око четири милијуна Јевреја настрадалих у Другом свјетском рату.

Српском народу Нијаз Дураковић остао је у памћењу по ријечима изговореним на једној политичкој трибини у предвечерје вјерско-грађанског рата, када је завапио: „Мирис тамјана пријети да нас угуши!“

Другачије од водеће политичке партије Бошњака не мисле ни у опозиционим странкама у Сарајеву, тврдећи да је РС пристајала на “јачање државе БиХ” само уз међународни пристисак.

Египатска војска је направила велику грешку када су се ријешили Мубарака. Морали су нам рећи да станемо. У Вашингтону нису схватали да смјеном Мубарака отварају врата не само Муслиманској браћи, већ и селефијама и осталим радикалним исламским покретима.

Ја у исламске земље немам намеру ни да идем, тако да ме неће оштетити. А и у ту последњу, звану Федерација, идем само кад морам. А не морам ни оволико. Ионако је то за мене само губљење времена.

Истакнути појединци су се разметали лажним обећањима да ће по имену Николе Кољевића бити назван парк и да ће му подићи споменик. Уместо тога, његовим именом овог лета је назван један новоизграђени булевар у Источној Илиџи.

Инжењер Марковић, како је волио да се представља, политику је посматрао у функцији развоја економије и заједничку државу видјео као рационалан избор. Превидио је да људе исто тако мотивишу и нематеријалне вриједности и ирационална увјерења.