Da li nam treba NATO?

(Politika, 01.06.2009)

Miloš Aligrudić: Ne može se integritet zemlje menjati za dogmatsku predstavu o boljem životu. – Zoran Ostojić: Članstvo u NATO bi bilo nulta godina od koje bi počela budućnost

Članstvo u EU i NATO nije cilj već sredstvo za bolji život građana, kaže Zoran Ostojić, poslanik Liberalno-demokratske partije, dok Miloš Aligrudić, poslanik Demokratske stranke Srbije, odgovara da članstvo u tim organizacijama ne može da bude preče od integriteta države.

Raspravu o NATO, pokrenutu povodom desetogodišnjice napada na SRJ, podstakla je nedavna poseta potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena, koji je rekao da bi Srbija mogla vrlo brzo da stupi u ovu alijansu i da bi bilo veoma značajno kada bi se to dogodilo, ali da je niko neće pritiskati na tom putu. Na drugoj strani je rezolucija o vojnoj neutralnosti koju je Skupština Srbije usvojila 2007. godine.

Uprkos nepomirljivim i potpuno različitim političkim stavovima, ne samo o članstvu Srbije u NATO, te brojim obostranim zajedljivim upadicama, neprijatnim podsećanjima i sitnim provokacijama, dijalog Aligrudića i Ostojića nije se vodio u neprijateljskom tonu, naprotiv.

Politika: Demokratska stranka Srbijeje zatražila održavanje referenduma o ulasku Srbije u NATO. S obzirom na to štopostoji međustranački konsenzus da o tome može da se odlučuje samo na referendumu, šta je bio povod za taj zahtev?

Aligrudić: To što ne mislimo da je taj konsenzus iskren. Rezolucija Skupštine utvrđuje vojnu neutralnost i kaže da se taj status može promeniti samo na referendumu. Ali, ako vlast dozvoli da Euleks uđe na teritoriju Srbije, a Skupština nije donela valjanu odluku o tome, onda zaključujete da vlast ne zanimaju demokratske forme. I ako vam se još učini da postoji pritisak, pre svega iz Vašingtona, da se Srbija uskoro opredeli za NATO, onda se nameće pitanje da li nas i sad očekuje puzajućiodgovor na to pitanje ili ponašanje vlasti u skladu s demokratskim normama.

Politika: Ako postoji pritisak iz Vašingtona da se Srbija učlani u NATO, postoji li pritisak iz Moskve da to ne učini?

Aligrudić: Taj pritisak nikad nije ni postojao, iako se to moglo čuti u javnosti. Priča se i da postoji pritisak Moskve da Srbija odustane od učlanjenja u EU, što nije tačno. Moskva nema tu vrstu pristupa toj stvari.

Politika: Hoće li LDP podržati zahtev DSS?

Ostojić: Mislim da je to neozbiljno, verovatno deo kampanje pred lokalne izbore u Zemunu i Voždovcu. Bio bih radostan kada biste, gospodine Aligrudiću, bili u pravu – vi sumnjate da postoji konsenzus o vojnoj neutralnosti, ali se bojim da on postoji. O vojnoj neutralnosti postoji konsenzus, o referendumu ne postoji. Polovina zemalja donela je odluku o članstvu u NATO u parlamentu, a ne na referendumu. Poslednji primer je Hrvatska. To nije stav LDP-a, samo činjenicada referendumi nisu bili jedini način donošenja odluke.

Aligrudić: Tu se analogija ne može vući. Mi smo imali 3.500 žrtava, osim ako ne mislite da to nije važno.

Ostojić: To je vrlo važno i argument više da budemo članica NATO, a ne argument protiv.

Aligrudić: Ako vas neko prebije, to je argument više da budete odličan ortak s njim. Ne razumem tu logiku.

Ostojić: Objasniću vam. Političarima u prvom planu treba da je javni interes, a ne partijski, lični ili iracionalni. Put zemalja ka članstvu u EU od pada Berlinskog zida vodi preko NATO. A za nas NATO i EU nisu cilj, nego sredstvo da bi se živelo bolje.

Aligrudić: Zašto je korisno biti članica NATO? Zbog toga što je on i političkisavez koji otvara komunikaciju između njenih članica na teme od bezbednosti do tržišta, iako to nema veze s njegovim osnovnim zadatkom.

Negativna strana članstva – nezavisno od našeg iskustva s NATO – u tome je što evropski deo NATO ima unutrašnje probleme. Postoje članice koje u vojnom smislu nisu preterano angažovane, kao Francuska i Španija. Zašto? Zato što postoji južna i severna komanda NATO i do dan-danas se nisu dogovorili ko tu dominira. Nama bi se nudio ulazak u južni deo, čija je strategija nedefinisana, a pri tom stičete obaveze koje bi za zemlju koja je ekonomski ruinirana bile nesrazmerno velike i ne bi se mogle izbeći nikakvim pregovorima.A naše iskustvo s NATO jeste da je on, predvođen SAD, 1999. učinio sve da odvoji deo teritorije Srbije. Narod, po našem dubokom uverenju, ne želi da uđemo u NATO. Kadase doda činjenica da članstvo u NATO nije nikakav formalan uslov za druge integracije, i stave na tas šteta i korist ne vidim zašto bi Srbija žudela da bude članica tog saveza.

Ostojić: Analiza troškova i prihoda je nesumnjivo u korist članstva u NATO. To pokazuju i računi Hrvatske, Bugarske, Rumunije, svih zemalja koje su od devedesete ušle u NATO. To što smo bili pod bombama NATO je tragična činjenica, ali gospodin Aligrudić apstrahuje sve što je dovelo do toga.

Članstvo u NATO, i to pokazuje istorija u poslednjih 20 godina, bio je uslov, doduše ne formalni, za članstvo u EU. S druge strane, u NATO su se uklopile pravoslavne zemlje, Grčka, Bugarska,Rumunija. Što bi to bio problem za Srbiju? Uskoro će i neke nazovimo ih muslimanske zemlje biti članice NATO, kao Albanija. Četvrto, ako neko u Srbiji štiti interese velike sile koja se protivi širenju NATO na istok, mogu da kažem da je članstvo Srbije širenje NATO na zapad. Prema tome, to nije u sukobu sa interesima te velike sile. Da li jeinteres te velike sile da Srbija bude deo EU? Ne znam, mislim da nije. Da li je njen interes da Srbija bude članica NATO? Ne znam, mislim da nije. Ta velika sila želi da Srbija bude ni tamo, ni ovamo upravo da bi preko nje ostvarivala svoje interese koji su daleko odavde. Kao patriotska stranka, LDP misli da je mesto Srbije u NATO. Novac koji će otvoriti radna mesta, napraviti vodovod u Pinosaviili parking mesta koja će sačuvati Zemunski kej doći će iz inostranstva, ali samo ako je ovo sređena i stabilna zemlja. A to će biti ako bude član NATO i EU. Suštinske političke reforme ne mogu da se ostvare dok se ne reformiše aparat sile. Najbolji put za njegovu reformu je članstvo u NATO. Nema privatizacije ako imate korumpiranu i moćnu vojsku i bezbednosne službe.

Aligrudić: Vi mislite da ste patriota i ja to osporiti ne mogu. I za mene je patriotizam razvoj privrede, da se sredi kej, vodovod, gasovod. Ali vi ste u deficitu kad je reč o osećaju za nacionalni interes.

Teško mi je da prihvatim, ne iz emotivnih, nego iz racionalnih razloga, da formalno članstvo u nekim međunarodnim organizacijama kao dogmatska predstava o boljem životu, od EU do NATO, može da mi bude preče od integriteta sopstvene države. I tek čuvajući integritet sopstvene države mogu da postignem realnu predstavu o boljem životu. Ne mogu da pristanem na to što vi kažete, da ćemo uzeti zdravo za gotovo otimanje dela teritorije Srbije da bi Zemunski kej bio lep. Ja ću učiniti sve za taj kej, i da stanovi budu dobro zagrejani, da privučem strane investicije, ali ne mogu da kažem građanima: znate, jedina mogućnost da vam bude bolje jeste da budemo članice EU i NATO, pošto je to jedini – ne ispravan – nego mogući put, nema veze u kakvom smo sukobu s nekim njihovim članicama, pa pošto to nije važno možemo bez dela svoje teritorije, možemo ga i zaboraviti ukoliko je to oportuno zbog Zemunskog keja.

Politika: Sporazum o prelasku NATO trupa preko Srbije potpisan je dok je Koštunica bio premijer, takođe i reformeu Vojsci po standardima NATO. Ruski ambasador Aleksandar Konuzin je rekao da je Srbija formalno neutralna, a da se u suštini približava NATO. Stoji li to?

Aligrudić: Ima neke istine, ali nema značenja koje proističe iz vašeg pitanja. Važno je da se nije ispoljila privrženost jednom vojnom savezu u političkom smislu. S druge strane, pretpostavljam da se vodilo računa o određenim, trenutnim interesima. Mi smo taj sporazum o prelasku trupa kritikovali, ali kada pravite dogovor s nekim s kim učestvujete u vlasti, dešavaju se kompromisi, neki put se stvari dogode i bez kompromisa. Ali, bez obzira na sve to, to je nešto što se posmatra u okviru određenih granica. Kad se granice pređu, onda morate da reagujete. Ako postoji nečiji interes da što pre postanemo članica alijanse, onda je referendum imperativ s obzirom na sve što se dešavalo, pre svega sa Kosovom.

Ostojić: Ja nisam protivnik referenduma. Da li je LDP za referendum ili ne? Ta tema još nije na dnevnom redu. Predsednik Boris Tadić je rekao prilikom posete potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena da u Srbiji ne postoji demokratska većina za pristupanje NATO. Ona ne postoji zato što politička elita na čijem je vrhu predsednik države ne želi da postoji. Kad predsednik države ne bi vodio politiku prema istraživanjima javnog mnjenja, već prema interesima zemlje, očas posla bi se stvorila većina za ono što je stvarni javni interes.

Politika: Od 2001. do danas istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je većina građana protiv ulaska u NATO. Kako mislite da ih ubediteda Srbija to treba da uradi?

Ostojić: Šta vam znači taj argument? Politička elita valjda ima nekakvu viziju budućnosti zemlje. Ono što govori predsednik države, vlade, akademije, crkveni velikodostojnici – to sutra misli narod. Gazimestan je najbolji primer. Istraživanja mnjenja nisu argument – nešto što je posledica pogrešne politike pokušavate da mi predstavite kao uzrok. Kada politička elita bude govorila kao LDP i ostali nije sporno da će narod tako misliti. Narod tako ne misli jer neko ne želi da on tako misli.

Aligrudić: Nema nikakvog javnog interesa, ni ekonomskog ni privrednog, ni bilo kog drugog, ukoliko se država kao supstrat dovodi u pitanje. Sve što se dogodilo u vezi sKosovomi Metohijom direktno je dovođenje supstrata države u pitanje. I ako se to prenebregne, stvara se matrica po kojoj se sve može dovoditi u pitanje. Ako smatrate da bi članstvo u NATO pomoglo da se ta matrica prekine na šteti koju je do sada nastala, tu ćemo se razlikovati.

Protivljenje onom što vi zovete činjenicom nezavisnosti, nije samo formalna, već suštinska priča. Mi nismo jedina država na svetu koja ima problem s teritorijalnim integritetom. Ono što ste vi definisali kao javni interes ja potpisujem. Samo što ste izostaviliono drugo: da bi jedna država mogla da opstane ekonomski i kao socijalna država ona mora prvo biti država.

Ostojić: Drago mi je što se slažemo oko toga šta je javni interes, ali sada pričamo o državnom interesu. Vi ste, gospodine Aligrudiću, potpuno u pravu. Vi osećate da postoji ključni argument za učlanjenje u NATO, ali vas ovi uslovno rečeno državotvorni razlozi koji su sve samo ne takvi, koče. Članstvo u NATO je nulta tačka kada prestaju antievropske i antizapadne politike. Sve što nam se desilo upravo je bilo zbog toga. Manter je rekao da je moguće da Srbija uđe u EU, a da ne uđe u NATO, ali da je to teži način. Da li je javni interes da odložimo ulazak u EU za deset godina?

Aligrudić: Nikad nismo govorili srpskoj čizmi koja gazi, nego govorimo o državnom integritetu. A teritorijom Srbije gazi strana čizma. Vi hoćete da činjenicu agresije na deo naše teritorije potpuno izmestiteiz okvira političke priče i da se pravite kao da se to nije dogodilo. A one koji se u Srbiji zalažu za očuvanje integriteta, proglašavate za ljude koji vode kontinuitet pogrešne politike koja je dovela do toga.

Ostojić: Pa i ovi pre vas su se zalagali. Vi se svi zalažete, a Kosovo ode.