SAD će se raspasti

Već u jesen 2009. ekonomska kriza bi mogla da izazove građanski rat u Sjedinjenim Američkim Državama, a potom i raspad te države na nekoliko delova. Tako je glasila prognoza koju je pre deset godina izneo doktor političkih nauka, dekan Fakulteta za međunarodne odnose Diplomatske akademije Ministarstva inostranih poslova Rusije Igor Panarin. U to vreme su njegova predviđanja delovala fantastično, ali se sada mnoga među njima stvarno zbivaju. Sada čitaocima predstavljamo novu verziju prognoze profesora Panarina, koja je već na prvi pogled sporna, možda čak ima i potencijal da izazove skandal. Profesor Panarin objašnjava zbog čega su Sjedinjene Države smislile monetarnu reformu, za koga radi Obama i zašto bi Rusiji bilo bolje da uspostavi istinski prijateljske veze sa Kinom.
Igore Nikolajeviču, kako ste uopšte došli na ideju o raspadu SAD, i to još 1998, kada je ta zemlja doživljavala pravi prosperitet i bila neopozivi svetski lider?

 

- U septembru 1998. u Austriji je održana međunarodna konferencija “Informacioni rat”. Tamo sam predstavio svoje analize. Od 400 učesnika u sali je bilo 150 iz Amerike, i kada sam izneo prognozu da će se Amerika raspasti na delove u sali se začuo ne samo žamor, već pravi krik. Međutim, sve što sam rekao bilo je utemeljeno. Još tada je bilo jasno da je glavna sila koja može da razori SAD zapravo finansijsko-ekonomska. Dolar nema nikakvo pokriće. Spoljni dug Amerike strelovito raste, a njega početkom 80-ih godina prošlog veka uopšte nije bilo. Kad sam prvi put 1998. izneo svoju prognozu o raspadu SAD taj dug je već premašio dva triliona dolara. Danas iznosi više od 11 triliona. To je piramida koja će se neminovno srušiti.

 

Mislite da će se srušiti celokupna američka privreda?
- Već se ruši. Finansijska kriza je dovela do toga da su od pet najvećih i najstarijih banaka na Volstritu njih tri već prestale da postoje, a dve su na ivici opstanka. Wihovi gubici su najveći u istoriji. Sada je na delu zamena sistema finansijske regulacije na globalnom planu: Amerika više neće biti svetski regulator.

 

Ko će je zameniti?
- Postoje dve zemlje koje pretenduju na tu ulogu: Kina sa ogromnim rezervama i Rusija kao zemlja koja bi mogla da preuzme ulogu regulatora na evro-azijskom prostoru. Upravo je završen samit dvadesetorice (G-20) u Vašingtonu i dogodilo se nešto veoma indikativno. Učesnici su predočili novu arhitekturu međunarodnih odnosa u kojoj će ključnu ulogu imati MMF. Međutim, Fondu su potrebna finansijska sredstva. Zato su se učesnici samita obratili Kini i Japanu zamolivši ih da obezbede novac. Zlatne i devizne rezerve Kine iznose više od dva triliona dolara, ta zemlja je najveći kreditor SAD i sada će neminovno uticati na politiku MMF. Nije nimalo slučajno, međutim, da se predsednik Hu Đintao na samitu sastao sa dvojicom lidera – predsednikom Rusije i premijerom Velike Britanije. Naime, zvanični jesenji susret G-20 treba da se održi u Britaniji. A susret sa predsednikom Rusije – kao zemlje koja predlaže osnovna načela rekonfiguracije svetskog finansijskog sistema – takođe se sasvim precizno uklapa u kinesku viziju procesa reformi.

 

Sve je jasno kad je reč o svetskim liderima. Ali da se vratimo na SAD. Šta je to što ukazuje na mogućnost raspada te zemlje?
- Postoji čitav kompleks uzroka. Prvo, u SAD će rasti i produbljivati se finansijski problemi. Milioni građana ostali su bez ušteđevine. Cene i stopa nezaposlenosti naglo rastu. Na ivici kraha su kompanije kao Yeneral motors i Ford, što znači da će čitavi gradovi ostati bez posla. Guverneri već krajnje rezolutno zahtevaju novac od federalnog centra. Povećava se nezadovoljstvo koje su dosad obuzdavali samo izbori i nada da će Obama doneti čudo. Međutim, već na proleće će biti potpuno jasno da čuda nema. Drugi činilac je ranjiva i krhka politička struktura SAD. Na teritoriji Amerike ne postoji jedinstveno zakonodavstvo. Nema čak ni jedinstvenih saobraćajnih propisa. Prilično je krt taj skelet koji vezuje Sjedinjene Države. Čak i u američkim oružanim snagama u Iraku ima mnogo onih koji nemaju američko državljanstvo već ratuju zato što im je to državljanstvo obećano. Tako je vojska koja je svojevremeno predstavljala čuveni američki lonac za taljenje već odavno prestala da obavlja funkciju kohezivnog faktora američke države. Konačno, tu je i rascep među elitom, koji se vrlo jasno ispoljava u uslovima krize.

 

Kažete da će se zemlja raspasti. Kako? Jasno je da je na jugu Meksiko... Ko još?
- Možemo govoriti o očekivanom raspadu na šest delova. Prvi deo je pacifička obala SAD. Ovde kao primer možemo da navedemo San Francisko: u njemu 53 posto stanovništva čine Kinezi. Guverner države Vašington je etnički Kinez, glavni grad te države Sijetl nazivaju kapijom kineske emigracije u SAD. Pacifička obala će postepeno pasti pod uticaj Kine, to je potpuno očigledno. Drugi deo je onaj na jugu Amerike – to su svakako Meksikanci. Tamo je španski već ponegde postao državni jezik. Onda je tu i Teksas koji se otvoreno bori za nezavisnost. Atlantska obala SAD sasvim je drugi etnos i mentalitet i nju možemo podeliti na dva dela. Naravno, tu su i centralni rejoni zahvaćeni depresijom. Podsećam da je pet centralnih saveznih država u kojima žive Indijanci već proglasilo nezavisnost. Naravno, to je shvaćeno kao šala, kao zanimljiva politička predstava. Ali, činjenice su činjenice. Na severu je jak uticaj Kanade. Aljasku možemo mi da zatražimo nazad. Ionako je, zapravo, data u zakup...

 

A šta će se za to vreme dešavati sa dolarom?
- Godine 2006. sklopljen je tajni sporazum Kanade, Meksika i SAD o pripremi za uvođenje neke vrste nove novčane jedinice koja treba da se zove amero. To može da znači pripremu za zamenu dolara. Pri tom bi novčanice od 100 dolara, koje su preplavile svet, mogle jednostavno da budu “zamrznute”. Recimo, pod izgovorom da ih falsifikuju teroristi i da ih zato treba posebno proveravati.

 

Recite nam nešto detaljnije o tom raspadu elite. Mislite da je to raspad na demokrate i republikance?
- Uopšte se ne radi o toj vrsti podele. U rukovodstvu SAD postoje dve grupacije. Prvu bismo mogli nazvati “globalistima” ili “trockistima”. Njihovu ideju je svojevremeno formulisao Lav Trocki: ne treba nam Rusija, već svetska revolucija. Trockisti su na sovjetsku Rusiju gledali kao na bazu, polazište za uspostavljanje kontrole nad celim svetom. Drugu grupu drže suverenisti, koji teže procvatu sopstvene zemlje. Predstavnici tih dvaju klanova postoje i u Demokratskoj i u Republikanskoj stranci. Rečit primer imali ste kod glasanja za antikrizni plan Henka Polsona koji je predložila republikanska administracija. U početku su taj plan u Kongresu rušili upravo republikanci.

 

Ko je na čelu tih klanova?
- Kod globalista ključne figure su državni sekretar Kondoliza Rajs i potpredsednik Dik Čejni. Među suverenistima ključna mesta zauzimaju ministar odbrane Robert Gejts, direktor CIA Majkl Hejden i direktor Nacionalne obaveštajne službe admiral Majk Makonel. Globalisti su uglavnom predstavnici finansijske elite, dok suverenisti potiču iz redova oružanih snaga, obaveštajnih službi i vojnoindustrijskog kompleksa. U poslednje vreme došlo je do otvorene konfrontacije tih dvaju klanova. U decembru prošle godine suverenisti su predočili izveštaj u kome je potpuno negirana tvrdnja da Iran poseduje nuklearni program. To je bilo u direktnoj suprotnosti sa tezama Dika Čejnija i Kondolize Rajs. Drugi veoma važan događaj zbio se prilikom kongresne rasprave o petodnevnom kavkaskom ratu (sukob Rusija-Gruzija). Globalisti oličeni u Kondolizi Rajs tvrdili su da je rat počela Rusija i da ona za to mora da bude kažnjena. U stvari, Gruzija je projekat Kondolize Rajs. Predstavnici obaveštajne zajednice su izneli dijametralno suprotni stav – tvrdili su da je rat počela Gruzija. Reč je, dakle, o otvorenom sukobu veoma istaknutih političkih ličnosti.

 

Uz koga je Obama?
- Suverenisti koje predvodi Gejts bili su glavni akteri koji su omogućili Obaminu pobedu. Zato će od njega zahtevati promenu generalnog kursa. U tom smislu, veoma je indikativna činjenica da se na republikanca Gejtsa gleda kao na najvažnijeg kandidata – svejedno da li će ostati ministar odbrane SAD ili će možda postati državni sekretar. To je uticaj suverenista na predsednika. Uzgred, ne treba zaboraviti da je svoj prvi zvanični sastanak Obama imao upravo sa predstavnicima američkih obaveštajnih službi.

 

Šta za Rusiju znači pobeda suverenista?
- Nama to pruža dosta dobru šansu, zato što su upravo suverenisti delovali kao naši saveznici na kavkaskom frontu. Po poseti Dmitrija Medvedeva Americi vidimo nije bilo nikakve opstrukcije u vezi sa događajima na Kavkazu. U Vašingtonu je vladala prilično mirna i pozitivna atmosfera.

 

Šta treba da radi Rusija da bi izbegla potrese koji bi mogli da nastupe u vezi sa mogućim ekonomskim kolapsom SAD?
- Moramo da unapređujemo i razvijamo rublju kao regionalnu valutu. Moramo konačno da formiramo pristojnu naftnu berzu na kojoj će se sve transakcije odvijati u rubljama. Konačno je pre nekoliko dana potpisan sporazum Rusije i Belorusije da se konačno pređe na to da se trgovina naftom i gasom obračunava u rubljama. To je tek početak procesa kojim bi rublja trebalo da preraste u regionalnu valutu. Kada je reč o trgovini strujom sa Kazahstanom i Belorusijom, tu smo već prešli na našu valutu. Sada imamo sasvim jasan zadatak: do kraja 2008. moramo da zaključimo što je mogućno više ugovora u rubljama za 2009. To je pouzdan način da izbegnemo sve dublju globalnu krizu. Moramo da se oslobodimo svih veza sa finansijskim Titanikom, koji će, čvrsto verujem, u najskorije vreme nezaustavljivo krenuti na dno.

(Izvestija)

 

Priredila i prevela s ruskog: Ljiljana Nedeljković