Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Rat iscrpljivanja: Ekonomska pozadina konflikta u Ukrajini
Savremeni svet

Rat iscrpljivanja: Ekonomska pozadina konflikta u Ukrajini

PDF Štampa El. pošta
Goran Nikolić   
sreda, 15. mart 2023.

Prema Njujork tajmsu, manjak municije, posebno granata od 155 milimetara, od kritične je važnosti za Kijev, što bi u odsustvu urgentne dopreme sa Zapada, moglo da prelomi tok rata. Naime, oružane snage Ukrajine i dalje troše granate brže nego što Zapad može da ih proizvede ili isporuči (municija nije jedini problem, već i rezervni delovi, održavanje, te obučavanje vojnika).

Kod Bahmuta

Procene su da ukrajinska vojska trenutno ispaljuje oko 4 hiljade granata mesečno, što je tek petina potrebnog. Prepoznajući važnost problema, ministri odbrane zemalja EU su u martu razmatrali predloge za korišćenje budžeta EU za velike narudžbine municije (do milion granata vrednih četiri milijarde evra), da bi se proizvođači podstakli da ulažu u nove proizvodne linije (iako fabrikama može biti potrebno tri godine da povećaju kapacitete).

Inače, u EU samo 12 kompanija proizvode takve artiljerijske granate i trenutno mogu proizvesti tek 650 hiljada komada godišnje (dok su proizvodni kapaciteti SAD daleko skromniji). Istina, i Moskva se suočava sa nestašicom municije, iako njene fabrike rade punom parom. Dok su prošlog leta u Donbasu ruske snage ispaljivale 40 do 50 hiljada artiljerijskih granata dnevno, što je bilo sedam puta više od Ukrajinaca, sada Rusi ispaljuju četiri puta manje.

Prethodno navedeno ukazuje do koje mere je konflikt u Ukrajini postao rat iscrpljivanja koji karakterišu vojske ukopane u rovove, napadi u ljudskim talasima, artiljerijski baraži i značajan broj žrtava na obe strane. Jedinice obeju armija vrebaju u rovovima u stilu Prvog svetskog rata i pokušavaju da izmanevrišu jedna drugu pre, tokom ili posle masivnih rafala artiljerije, koja je ključna u ovom ratu.

Fabrika oružja u Buržu

Nijedna strana nije dobila mnogo teritorije od novembra 2022, a obe vojske trpe značajne štete na sistemima naoružanja. Istrošenost se takođe može videti u ukupnom rasporedu ruskih i ukrajinskih snaga, sa pešadijom preko linija fronta, i artiljerijom u podršci. Većina analitičara potvrđuje tezu o ratu iscrpljivanja kada opisuju sukob u Ukrajini, potencirajući glavne odlike takvog konflikta, a to je slamanje volje neprijatelja za borbom ubijanjem ili ranjavanjem njegovih vojnika i uništavanjem ili oštećenjem njegovog materijala do te mere da više ne može da izdrži rat.

U takvoj vrsti konflikta pobeđuje onaj koji svoje ekonomske potencijale, koji uključuju i vojnu industriju, može u većoj meri da pretvori u prednost na vojnom terenu. Iz svega iznetog se može zaključiti da bi rat mogao da bude odlučen kolapsom jedne od dve privrede.

Obe strane shvataju da vode ekonomski rat. Stoga nije čudno da je vlada u Kijevu nedavno ukinula polovinu propisa potrebnih za otvaranje novog biznisa u Ukrajini. Donekle je slično i ponašanje Moskve koja je ukidanjem regulative pospešila paralelni uvoz, odnosno šverc proizvoda sa Zapada.

Dodatno, dok je u proleće 2022, Kremlj izgledao spreman da preduzme dalekosežne korake da proširi vladinu kontrolu nad ekonomijom, uz posledičnu zaplenu imovine stranih kompanija, predloženi nacrt zakona nikada nije potpisan. Iako su u oktobru industrije ključne za ratne napore došle pod direktnu državnu kontrolu, do militarizacije ekonomije nije došlo (ruske vlasti takođe nalaze načine da vrate IT stručnjake iz egzila). Čini se da Kremlj pokazivanjem da ima drastične opcije – nacionalizacija industrije, mobilizacija ekonomije, sprovođenje sistematske represije ili čak upotreba taktičkih nuklearnih napada – stvara prostor za potencijalnu eskalaciju, a primarna meta su zapadne vlade, duboko zabrinute zbog mogućnosti izbijanja sukoba svetskih razmera.

Na liniji fronta u Donjecku

Imajući u vidu prethodno izneto, detaljnom analizom privrednih performansi dve zemlje, procenom efekata pomoći Zapada Kijevu, zajedno sa negativnim posledicama embarga na ekonomiju Ruske Federacije, mogli bi doći do odgovora na pitanje koja strana će na kraju biti više ekonomski i vojno „iscrpljena“, odnosno ko će diktirati uslove mira ili primirja.

Stanje ukrajinske privrede nakon godinu dana rata

Posle inicijalnog šoka povezanog sa ratnim operacijama oko Kijeva, već od proleća 2022. pojavljuju se znaci oporavka privrede zemlje, vidljivi pre svega kroz rast prometa u maloprodaji. U tom kontekstu indikativni su i podaci ukrajinskog Evropskog poslovnog udruženja (grupacija preko hiljadu inostranih i ukrajinskih preduzeća), koji pokazuju da je do kraja maja 47% njihovih članova u potpunosti obnovilo poslovanje.

Ukrajinska centralna banka je na početku rata uspela da zadrži finansijske institucije zemlje u stanju solventnosti, te da spreči dramatičnu depresijaciju monete. Optimizam je došao i sa sporazumom o izvozu žitarica koji je spasio ukrajinsku poljoprivredu (koja je činila 12% BDP-a i oko 40% ukupnog izvoza pre rata). Posledično, izvoz žitarica za sezonu 2022-2023. opao je za 29,3% na godišnjem nivou, što je podnošljiv pad imajući u vidu okolnosti.

Kijev, 6. marta 2023.

Podsticaj privredi dao je i ogroman porast vojne potrošnje (čak 40,6 milijardi dolara u 2022, što je jedna trećina BDP-a i pet puta više od planiranog budžeta za odbranu pre rata). Desetine milijardi dolara inostrane pomoći je pomoglo da se popuni budžetski deficit, održi kakva-takva stabilnost devalvirane monete (za 18%), te da se naoruža vojska. Međutim, u oktobru su počeli raketni udari na elektroenergetsku mrežu, koji su posebno pogodili tešku industriju.

Nema sumnje da je ukrajinska privreda teško pogođena raseljavanjem ljudi, uništavanjem preduzeća i oštećenjima infrastrukture. Posledično, ekonomija zemlje se redukovala za čak trećinu tokom 2022, što je najveći pad od nezavisnosti. Usled procene da će se borbe nastaviti i nakon juna, Ministarstvo ekonomije Ukrajine je početkom marta 2023. snizilo prognozu rasta BDP-a za ovu godinu na 1% (sa prethodnih 3,2%), dok centralna banka Ukrajine predviđa povećanje BDP-a od skromnih 0,3%. Predviđa se da će inflacija pasti na još uvek veoma visokih 24% (sa 26,6% lane).

Kako rat ulazi u drugu godinu, izazovi su ogromni, a posebno pouzdano snadbevanje energijom (oštećeno je između 40% i 60% energetskog sektora), što se ublažava konekcijom sa evropskim elektroenergetskim sistem preko Slovačke. Sektor čelika, ključni stub privrede, je među najteže pogođenim. Dva vodeća proizvođača (Azovstal i MMK Illicha) su uništena, dok je ArcelorMittal (Krivi Rog) redukovao proizvodnju na 25% predratnog nivoa zbog nestašica struje. S druge strane, mala i srednja preduzeća, čije je oštećenje infrastrukture i dalje umereno, prilično brzo se prilagođavaju nestašici električne energije kupovinom generatora, baterija i druge opreme.

Ukrajinski proizvođač čelika Zaporožstalj

Ipak, procena štete na infrastrukturi usled rata od 138 milijardi dolara (zaključno sa decembrom 2022) ukazuje na katastrofalne posledice rata. Uništene su luke, putevi, pruge, mostovi, dok je stopa siromaštva snažno porasla. Predviđa se da će budžetski deficit dostići 38 milijardi dolara u 2023. usled kolapsa poreskih prihoda.

Istina, Kijev je preduzeo mere kojima će se smanjiti mesečni iznos deficita u 2023. na 3-3,5 milijardi dolara, što će biti otežano potrebom za infrastrukturnim ulaganjima radi elementarnog funkcionisanje privrede i vojske. Iako Vlada već ima planove za veliku obnovu zemlje, izgradnja velikih razmera biće moguća tek sa mirom. Jasno je da je obilna finansijska pomoć Zapada kritična za sprečavanje potpunog kolapsa ekonomije zemlje.

Ekonomski potencijali Rusije

Izvesno je da ruska ekonomija ima daleko bolje rezultate nego što se očekivalo, uprkos negativnom efektu zapadnih sankcija. Dok je centralna banka Rusija na početku rata predviđala da će BDP pasti za 8 ili 10%, smanjenje BDP-a je bilo tek 2,1%. Naravno, više svetske cene nafte od očekivanih kao i aktiviranje vojne industrije pomogli su da se ublaži ekonomski pad Rusije, ali će na srednji rok ekonomski potencijali Rusije izvesno biti redukovani, pre svega usled tehnološkog zaostajanja za Zapadom i redukovanih deviznih priliva od izvoza energenata.

Ključ uspeha Kremlja u održavanju ekonomiju zemlje je nastavak izvoza sirove nafte i derivata, skoro u napromenjenim količinama, iako po diskontovanoj ceni. Pored već ogromne flote koju je ta zemlja pribavila, kritično važni su postojeći naftovodi koji idu prema istoku (ESPO naftovod do Kine ima kapacitet od 0,7 miliona barela dnevno, a dodatnih 0,2 miliona barela ide ka Kini preko zakupljenog Atasu-Alashankou naftovoda kroz Kazahstan). Dodatno, železničke linije koje vode ka Pacifiku dobile su na značaju i postoje mogućnosti za delimično proširenje njihovih kapaciteta (one su posebno važne za izvoz naftnih derivata, koje od 5. februara 2023. EU ne uvozi).

Ruski naftovodi

Ono što ohrabruje Kremlj jeste da će potražnja Kine za ruskom naftom ostati stabilna jer lokalne rafinerije favorizuju ESPO tip nafte. Naime, za razliku od „Urala“, koja se prodaje po popustu od oko 20% od februara 2022, cena ESPO-a samo je neznatno smanjena u odnosu na cenu Brent-a.

Iako se u prva dva meseca 2023. Rusija suočava sa relativno visokim fiskalnim deficitom usled snažnog rasta javne potrošnje, dobrim delom usmerene ka odbrambenom sektoru, to ne bi trebalo da čak i srednjoročno bude problem za Kremlj. Naime, čak i pri deficitu budžeta od oko 70 milijardi dolara ili 4% BDP-a (koliko je gornja procena Bloomberg Economics), koji bi isključivo bio finansiran sredstvima Nacionalnog fonda blagostanja, odnosno iz deviznih rezervi zemlje, Moskva bi imala još 4 godine da iste potroši.

Međutim, zaista je teško zamisliti Rusiju, zemlju sa praktično neprekidnim suficitom u platnom bilansu od 1992, da prelazi u deficit platnog bilansa i to u tolikom iznosu i neprekidno 4 godine (čak i projekcije MMF-a za 2023-25. ukazuju da će Ruska federacija imati suficit u platnom bilansu od po oko 60 milijardi dolara).

Ono što se može očekivati je da će se fiskalni deficit uglavnom finansirati zaduživanjem na domaćem tržištu, gde je već prisutan višak štednje (mehanizam će se odvijati preko stanovništva koja ulaže u depozite, dok će banke, uglavnom državne, potpomognute relativno povoljnim kreditnim linijama od centralne banke, kupovati državne hartije od vrednosti). Konsekventna monetarna ekspanzija (rast novčane mase, M2 – gotovina plus oročeni i depoziti po viđenju – koji je iznosio visokih 24% u 2022, dodatno će se ubrzati dostižući skoro dvostruko brži rast od očekivanog povećanja nominalnog BDP-a ove godine), izazvaće inflatorne pritiske, ali to ne bi trebalo da bude veći problem (trenutno je inflacija u Rusiji sa 11,8% tek blago viša od one u evrozoni – 8,5%).

Satelitski snimak razaranja u Bahmutu

Ko će koga iscrpeti?

Na Zapadu mnogi veruju da će konflikt u Ukrajini ostati statičan rat iscrpljivanja koji će na kraju teško pogoditi ruske vojne potencijale. Međutim, postoji alternativan pogled: rat bi mogao da ugrozi same temelje ukrajinskog društva i države, i uslovi dodatnu emigraciju već prilično ispražnjene zemlje. Koja teza je tačna nije lako reći, ali postoji puno indicija da duži rat, imajući u vidu ekonomske i vojne potencijale dve strane, uključujući i podršku NATO-a Kijevu, vodi ka poboljšanju pozicije Moskve. Naime, ukrajinska vojska je iscrpljena na šta ukazuje odsustvo bilo kakvog ozbiljnog ofanzivnog dejstva u poslednjih pola godine. Dodatno, zapadni lanci snabdevanja su pod pritiskom, dok se NATO zalihe kritičnog oružja i municije troše.

Čini se da rat prelazi u sukob u kome će ruska strana imati nekoliko kritičnih prednosti. Naime, puno je indicija da ruska vojna mašinerija, uključujući odbrambenu industriju, radi u „tri smene“. Dodatno, na duži rok Rusija čak ima i brojčanu superiornost.

Rusko rukovodstvo po svemu sudeći favorizuje rat iscrpljivanja. Udari na energetske komplekse Ukrajine su ciljani da se teško ošteti ekonomija, čime će se potom stvoriti uslovi da se promeni politička situacija usled ratnog zamora. Rusija, koja ima mnogo više vojnika, naoružanja i municije, očekuje da Zapad neće moći da održi tempo snabdevanja Ukrajine potrebnom količinom oružja i municije, na šta NATO već upozorava. Kremlj procenjuje da će javno mnjenje na Zapadu polako odustajati od podrške pružanju vojne pomoći Ukrajini, za šta već postoje nagoveštaji.

Dnjepar kod Hersona

De fakto zauzimanje Bahmuta je po svemu sudeći uvertira za dalju ofanzivu na zapad prema Dnjepru, gde će zbog samih logističkih razloga ukrajinska odbrana biti otežana (eventualni izlazak ruskih trupa na srednji tok Dnjepra bi praktično odvojio pola Ukrajine od ostatka države). Teškoća snadbevanja preko veoma široke reke ukazuje zašto je u novembru ruska vojska napustila region Hersona s desne strane Dnjepra.

Čini se da će se Rusi boriti u ovom ratu na isti način na koji su vodili svaki sukob u svojoj istoriji: sa puno ljudstva, neumoljivosti i vremena. S obzirom na gubitke koje su Ukrajinci pretrpeli u borbama na istoku zemlje – i verovatno će nastaviti da trpe dok rat traje – zapadno oružje, a posebno tenkovi, mogu biti od nevelikog značaja kada stignu.

Da li Zapad mora da utrostruči pomoć Kijevu?

Pored snadbevanja relativno modernim oružjem sa Zapada, učinak Ukrajine je poboljšan i vojnim inovacijama, gde je dobar primer upotreba dronova i precizne artiljerije (Himar) uz sadejstvo američkih satelita. Ipak, zapadna pomoć nije ni približno dovoljna da se podmire materijalne potrebe ukrajinske vojske, kao što su sistemi protiv-vazdušne odbrane, artiljerija dugog dometa, oklopna vozila, borbeni avioni, municija, rezervni delovi i logistički resursi.

Dodatno, od Zapada obećano naoružanje, uglavnom tenkovi, oklopna vozila i artiljerijska oruđa uz raketnu municiju, generalno nisu tog tipa ni količine da bi fundamentalno promenile stanje na terenu. Opremanje dela ukrajinske vojske tim naoružanjem bi pomoglo ili uspešnijoj odbrani u Donbasu ili pojedinim ofanzivnim akcijama npr. na južnim delovima fronta, ali je izvesnije da bi za relevantnu vojnu pobedu Ukrajine na frontu bilo potrebna znatno veća količina navedenog oružja, uz obuku, kako bi se nadomestilo vidljivo preimućstvo koje Rusija u tom pogledu ima na terenu. Ako govorimo o višegodišnjem ratu, onda bi bila potrebna velika količina naoružanja u neprekidnom toku od nekoliko godina kako bi održavala vojnu sposobnost Kijeva da bar „drži“ ruske napade u sporom ritmu.

Zaplenjeno ukrajinsko naoružanje

Kako potencira direktor Evropskog Policy-Making Instituta Danijel Gros, u ratu iscrpljivanja prevaga u resursima je odlučujuća. Posle dramatičnog pada tokom 2022. ukrajinski BDP iznosi tek desetinu ruskog. Jaz bi trebalo da raste budući da MMF očekuje da će ruska ekonomija blago rasti u ovoj i narednih godina.

Naravno, Ukrajina ima podršku EU, Britanije i SAD, čiji je ukupni BDP 28 ili deset puta veći od ruskog, u zavisnosti da li se meri po tržišnim kursevima ili po kupovnoj moći (što ima više smisla, jer Rusija većinu svoje vojne opreme jeftino proizvodi kod kuće). Nemački Kiel Institute, koji vrši monitoring finansijske pomoći Kijevu, procenjuje da su EU i SAD skupa opredelile, ne i isporučile, oko 150 milijardi dolara ili oko 0,3% svog BDP-a za Ukrajinu.

Da bi imala jednako finansiranje, Rusija treba da potroši 4-6% svog BDP-a, a trenutni odbrambeni izdaci kao i fiskalni planovi ukazuju da će se taj nivo znatno premašiti. Situaciju za Kijev otežava i tajming, odnosno to što su za prevođenje ekonomskog potencijala u vojni potrebni meseci i godine, dok se u kratkom roku može računati samo sa raspoloživim zalihama oružja i municije.

Kramatorsk, 14. marta 2023.

Primer sa kašnjenjem isporuke tenkova ukazuje da je podrška Ukrajini neadekvatna, dok su tenkovi ruske proizvodnje možda nešto slabijeg kvaliteta, ali ima ih ima na hiljade. I zapadna „pametna“ municija je efikasnija, ali je skupa i nema je dovoljno. Isti obrazac važi i za mnoge druge oblasti; Rusija ima jasnu količinsku prednost u pogledu naoružanja i potencijalnih vojnika.

Ova situacija je u oštroj suprotnosti sa evropskim i američkim deklaracijama solidarnosti sa Ukrajinom, budući da je od suštinske važnosti spremnost da se finansira skupi rat. Na primer, u Zalivskom ratu 1990-91, Nemačka nije poslala nijednog vojnika, ali je uložila 6 milijardi dolara u ratne napore – mnogo više, kao deo BDP-a, nego što je dala Ukrajini. Na kraju, Gros procenjuje da bi Zapad morao da udvostruči ili utrostruči svoju podršku Kijevu da bi cena rata postala nepodnošljiva za Kremlj, za šta trenutno nema izgleda.

(RTS)

 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, „Zajednica srpskih opština“ na KiM biti formirana do kraja 2023. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner