Pokušaji Zapada da se inicira sukob civilizacija

(Global Riserč, 20. septembar, 2012.)

U Francuskoj, gde se ljudi šalju u zatvor zbog “negiranja holokausta” što se zakonski smatra aktom religijske mržnje, izgleda čudno da neprilične crteže koji su kreirani čisto da bi uvredili i rasplamsali mržnju protiv i među muslimanima širom sveta zdušno brane francuski političari koji tvrde sudeći po “Hrišćanskom naučnom monitoru” da “sloboda štampe ne treba da bude prekršena”. Zajedno sa neokonzervativnim ratnim huškačima koji stoje iza novog i zapaljivog filma koji nosi naziv “Nevinost muslimana” i njihovim protivnicima među radikalnim sektaškim ekstremistima što vodi do nasilnih protesta širom Bliskog istoka i Severne Afrike, skoro se čini da je objavljivanje uvredljivih crteža od strane francuskog časopisa “Čarli Hebdo” deo široke strategije koja uključuje stvaranje konflikta između islama i Zapada postavljajući scenu za otvorene vojne operacije koje će zameniti neuspešne prikrivene akcije u Siriji i dalje. Francuska (i Zapad) igraju na obe karte. Činjenica je da je sama Francuska obezbedila državnu podršku terorizmu od Libije do Sirije, naoružavajući, finansirajući, i politički podržavajući same grupe koje su preuzele ulice palivši zapadne konzulate i ubijajući posmatrače, diplomate i pripadnike bezbednosnih snaga. Francuska je naoružala, obučila, finansirala, i obezbedila vazdušnu podršku za teroriste koji se nalaze na listi Ujedinjenih nacija, naime Libijskoj islamističkoj borbenoj grupi (LIFG)[1] prošle godine u Libiji u njihovom nastojanju da se zbaci vlada Moamera Gadafija.

LIFG se zvanično spojila sa Al Kaidom sudeći na osnovu izveštaja Centra za borbu protiv terorizma armije Sjedinjenih Država u Vest Pointu iz 2007, mnogo pre nego što je Francuska svesno pomogla i podržala ove teroriste u njihovim nastojanjima da preplave i zbace vladu Libije. Trenutno francuska vlada finansira i naoružava upravo ove teroriste koji su odmah prebacili oružje, novac i borce u Siriju kako bi tamo započeli sa aktima terora.

Izveštaj pod naslovom “Al Kaidini strani borci u Iraku”[2] jasno prenosi: “očigledni talas libijskih regruta koji odlaze u Irak može se povezati sa Libijskom islamističkom borbenom grupom (LIFG) koja sve intenzivnije razvija saradnju sa Al Kaidom, što je kulminiralo i zvaničnim priključenjem LIFG Al Kaidi 3. novembra 2007.”[3]

Francuska je nedavno obznanila svoje namere da javno naoruža ove terorističke grupe koje operišu u Siriji i koje su sada od strane posmatrača za zaštitu ljudskih prava prepoznate kao grupe koje izvršavaju sistematske i široko rasprostranjene zločine nad sirijskim narodom.

Hindu u njihovom članku: “Francuska finansira opoziciju u Siriji”[4] piše: “Rojters je citirao “diplomatski izvor” koji otkriva da je Francuska počela da podržava delove Sirije koji su očigledno pod kontrolom naoružane opozicije. Alarmantnije je da je izvor istakao da je Pariz razmatrao slanje teške artiljerije anti-vladinim borcima- potez koji bi još više osigurao mogućnost razbuktavanja potpunog građanskog rata u zemlji”.

Sada Francuska putem svojih medija i kompleksa prećutne podrške svojih političara, obezbeđuje nove terorističke saveznike nečim drugim- primarnim uzrokom za konfrotaciju sa Zapadom radi ponovnog stvaranja u javnom mnjenju praktičnog opravdanja koje je potrebno da bi se preduzele direktnije vojne intervencije tamo gde je prikrivena podrška terorističkim grupama koje se nalaze na listi sada očigledno podbacila.

Laž u koju se očekuje da poverujemo

Ono što se sada očekuje da poverujemo jeste da su Francuska, Sjedinjene Države, Velika Britanija i ostale nacije dobronamerne, i da nenamerno pomažu ovim grupama da se dočepaju vlasti, samo da bi na kraju bile izdane od strane ekstremista.

U stvarnosti priroda ovih militantnih grupa je bila poznata godinama unapred, ove grupe su pažljivo odabrane da vode nasilnu subverziju zapadnih meta širom arapskog sveta- sa mogućnošću sektaškog genocida i značajnog povratnog udara što sve spada u prihvatljivi rizik.

Godine 2007. u članku koji je objavljen u Njujorkeru pod naslovom “Preusmeravanje” Sejmor Herš je priznao sledeće: “da bi se urušio Iran, koji je pretežno šiitski, Bušova administracija je odlučila da rekonfiguriše svoje prioritete na Bliskom istoku. U Libanu administracija je sarađivala sa administracijom Saudijske Arabije, koja je sunitska, prilikom tajnih operacija koje su za cilj imale da oslabe Hezbolah, šiitsku organizaciju koju podržava Iran. Sjedinjene Države su takođe uzele učešće u prikrivenim operacijama protiv Irana i njegovog saveznika Sirije. Nus-produkt svih tih aktivnosti bilo je jačanje sunitskih ekstremističkih grupacija koje zastupaju militantnu viziju islama i koje su neprijateljski nastrojene prema Americi i istovremeno simpatišu Al Kaidu”[5].

Heršov izveštaj takođe uključuje: “Saudijska vlada, sa dozvolom Vašingtona obezbediće finansije i logističku podršku u cilju slabljenja vlade sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Izraelci veruju da će ispoljavanje takvog pritiska na Asadovu vladu učiniti da ona bude više pomirljiva i otvorena za pregovore.”[6]

Očito da Zapad, uključujući i režime koji su saučesnici, naime režimi Nikole Sarkozija i sada Fransoa Olanda svesno finansira teroriste. Heršov izveštaj priznaje da su sve strane koje su čak 2007. bile uključene bile svesne potencijalne opasnosti od finansiranja terorističkih grupa ali su verovali da se te snage mogu kontrolisati:” “…[Saudi Arabljanin] Bandar i ostali Saudijci su uveravali Belu kuću da će “ pažljivo motriti na religiozne fundamentaliste. Njihova poruka nama glasila je “ mi smo stvorili ovaj pokret i mi možemo da ga kontrolišemo” Nije da mi ne želimo da Salafiti bacaju bombe; već je pitanje na koga ih bacaju- Hezbolah, Moktada, al-Sadr, Iran i na Sirijce, ukoliko oni nastave da sarađuju sa Hezbulahom i Iranom”.[7]

Za Zapad dokaz da Al Kaida sada preplavljuje Bliski istok jeste na neki način neplanirana posledica. Kada su zvaničnici 2007. već primenjivali takvu politiku to je zaista bila gola laž. Kako bi pomogli da se ta laž prihvati, Zapad se pozvao na neo-konzervativne frakcije, a naročito je skidao prašinu sa svojih brigada koje su islamofobične vođene ljudima poput Danijela Pajpsa potpisnika Projekta za novi američki vek (PNAC)[8] i glavnog zagovarača za rat sa Sirijom i Iranom, kao i manje opasni ljudi kao što je Robert Spenser, Pamela Geler i Dejvid Horovic.

Stvaranje fronta sektaških ekstremista radi podrivanja i uništenja vlada Sirije i Irana je počelo pod Bušem 2007.-Sirija i Iran su bile naročite mete za neo-konzervativce poput Pajpsa koji se neprestano zalagao za rat sa njima. Pajps i njegovi sadruzi, oni koji su sami pomogli da se on stvori, sada tvrde da ovaj teroristički front jača, što je na neki način rezultat politike “pro-islamskog Obame” što predstavlja ogromnu propagandu kreiranu za umove koji su najpodložniji uticajima.

Plan: preokrenuti scenario (opet)

U stvarnosti Obama je obezbedio pokriće za jedinstvenu agendu finansiranu od strane korporacija što je odlučeno dekadama ranije i što predstavlja deo obrazaca koji se ponavljaju i tema koje određuju sve imperije, prošle i sadašnje.

Čini se da javnost sve više postaje svesna da su Sjedinjene Države upravo predale Libiju kao naciju sektaškim ekstremistima i da sada pružaju podršku istim tim terorističkim brigadama koje operišu u Siriji. Izgleda da je operacija u Siriji dostigla pat poziciju sa daljim naoružavanjem i podržavanjem sve jasnijih terorističkih snaga što je politički neodrživa opcija.

Izgleda da je alternativni plan da se scenario preokrene još jednom, pretvarajući Al Kaidu- koja je svoje postojanje započela kao proslavljena grupa boraca za slobodu protiv Sovjeta u planinama Avganistana, u teroriste koji se prekorevaju zbog vođenja decenijskog rata protiv Amerike u Iraku i Avganistanu, pa opet sve do boraca za slobodu koji su nastojali da sruše Gadafija i koji to isto pokušavaju sa predsednikom Bašarom al-Asadom, da bi se još jednom prokleli zbog napada na ambasade i ubistva ambasadora.

Čini se da su određeni krugovi u potpunosti posvećeni iniciranju “sukoba civilizacija”. Situacija je pripremljena za lažne napade na zastave i pripremu javnog mnjenja za direktniju upotrebu vojne sile na mestima kao što su Sirija i Iran. Neuspesi politike, koja je vođena korporacijskim finansiranjem prošle četiri godine, su pripisani Obami i biće “očišćeni” svršetkom njegovog predsedavanja ili 2012, ili 2016. s nadom da će sama agenda preživeti i nastaviti svojim kursom.

Obamina pobeda 2012. dozvoliće Zapadu da nastavi finansiranje terorista daleko otvorenije širom sveta protiv vlada Sirije, Irana i čak Rusije i Kine- svaljujući svu krivicu na “pro-islamskog Obamu” . Romnijeva pobeda će omogućiti agresivnije direktne vojne intervencije. U svakom slučaju nacije poput Sirije, Irana, Rusije i Kine će nastaviti da budu na liniji vatre kako prikrivenih tako i otvorenih stranih vojnih agresija.

Sveukupni plan je globalna hegemonija korporacija finansijera, uništenje nacionalnih država, i primat Vol strit-London diktiranog “međunarodnog zakona” radi uspostavljanja “međunarodnog poretka” korporacijskog trusta mozgova što je političar Robert Kagan predvideo “tako da će služiti potrebama Sjedinjenih Država i njenih saveznika, koji su i učestvovali u stvaranju takve politike“.

Nakon što prepoznamo jedinstveni plan, ljudi koji su u prvom planu poput Buša, Obame ili Romnija i koji su tu samo kao pokriće, mi možemo razotkriti korporacijsko-finansijske interese koji istinski diktiraju Zapadnu politiku. Sa svešću da su to finansijsko-korporacijski uticaji a ne politički koji vode ovu bezočnu sveobuhvatnu politiku, mi možemo formulisati rešenja koja su bazirana na podrivanju i zameni njihove moći i uticaja, radije nego da budemo apsorbovani u kratkovide političke bitke koje na kraju menjaju samo ljude koji su u prvom planu a ne samu agendu po sebi.

Sa engleskog preveo: Vladimir Jevtić