Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Neuspešan sastanak Erdogana i Trampa - Turska više nije glavni saveznik SAD na Bliskom Istoku
Savremeni svet

Neuspešan sastanak Erdogana i Trampa - Turska više nije glavni saveznik SAD na Bliskom Istoku

PDF Štampa El. pošta
Stanislav Tarasov   
petak, 19. maj 2017.

Od samog početka, turski mediji su sa povećanom pažnjom pratili susret i razgovor američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana. Posebno televizijski kanali – držali su gledaoce u stanju napetosti, direktno su prenosili svaki korak Erdogana, njegov let sa suprugom iz Kine za SAD, protokolarni doček američke strane.

Mnogobrojni eksperti su istupali sa prognozama u pogledu otvaranja „nove ere u odnosima dve strane“. Prema našim ispitivanjima, procene su varirale u međuprostoru dve krajnje pozicije. Neki su nazivali razgovore „istorijskim“. Navođeno je, da je predsednik Turske prvi put primljen u Belu Kuću za poslednje četiri godine. Uz pozivanje na istorijski dosije uzajamnih odnosa dve zemlje, komentatori su uveravali gledaoce i slušaoce da SAD „nikada neće izneveriti interese Turske, svog vernog saveznika iz NATO-a, na Bliskom istoku, pošto zemlja zauzima izuzetno važan strategijski položaj u regionu“. Mada su voditelji obilno citirali odlomke iz pisma grupe članova Kongresa iz Demokratske i Republikanske partije Trampu, u kojem se ukazivalo, da „Erdogan sprovodi unutar zemlje politiku kršenja ljudskih prava i odstupa od principa demokratije i demokratskih vrednosti“, turski eksperti su nastavili da ubeđuju da će na sve to „Tramp da zažmuri“.

Drugi su ocenjivali odnose između Ankare i Vašingtona kao „kritične“ a rezultate razgovora su posmatrali kroz projekciju daljeg razvoja događaja, kako u samoj Turskoj, tako i u regionu. Stvar je u tome, što je Erdogan oštro kritikovao bliskoistočnu politiku Obame, optužujući ga za podršku sirijskim Kurdima, jačanje uloge Irana, i čak za pojavljivanje u Siriji ruskih vojnih snaga. Predsednik Turske je samopouzdano izjavljivao, da će on već uspeti da se oko svega dogovori sa novom američkom administracijom, i početi sa Vašingtonom zajednička dejstva u Siriji i Iraku. Ali, uoči 9. maja, Bela kuća je izvestila o isporukama oružja kurdskim Odredima narodne samoodbrane, koji ulaze u sastav Demokratskih snaga Sirije. Uoči posete, Erdogan je izrazio nadu da će SAD promeniti svoju odluku – „hoću da mislim da je informacija koju smo dobili glasina. Naglašavam to sa opreznošću.  Upravo tako hoću da to vidim, i mislim da će moja poseta postati prelomni momenat po tom pitanju“.

Ipak, Amerikanci smatraju da su kurdski borbeni odredi najbolje jedinice i ključni saveznici u borbi protiv Islamske države, ma koliko Ankara govorila da su to „teroristi“, oružano krilo ili ćelije u Turskoj zabranjene kurdske „terorističke organizacije“ – Radničke partije Kurdistana. Turska je počela da upućuje otvorene pretnje Vašingtonu, pripretila da će da zatvori vazdušni prostor zemlje za avijaciju SAD i bazu vazdušnih snaga SAD u Indžirliku.

Kako ne bi izgledalo da Ankara govori u prazno, 15. maja turske vlasti su uskratile grupi poslanika Bundestaga posetu nemačkim vojnicima koji su smešteni na toj vazduhoplovnoj bazi, posle čega je ministarstvo odbrane Nemačke obećalo da će da razmotri pitanje preseljenja svojih vojnika iz Turske u Jordan. Nekima se učinilo, da se Erdogan odlučio da zametne otvorenu borbu sa samim Trampom, kada je dao izjavu o spremnosti da se  „izađe iz koalicije protiv Islamske države koju predvode SAD“ i stvori ,,vlastita“ koalicija sa arapskim zemljama. Ali, obavešteni turski izvori tvrdili su da je zapravo u pitanju bili priprema pogodbe – sklapanju sporazuma po kojem bi Turska ustupila Raku Amerikancima i njihovim sirijskim kurdskim saveznicima, u zamenu za saglasnost Vašingtona za invaziju turskih vojnika u irački okrug Sindžar – tvrđavu Radničke partije Kurdistana.

Kakav je bilans?

Razgovori Trampa i Erdogana produžili su se svega 20 minuta. Zatim su izašli pred medije, istupili sa izjavama i udaljili se. Izgleda da su uprkos uzajamnim deklaracijama o namerama da se poprave ekonomski odnosi i da se sarađuje u borbi sa teroristima, ključne nesuglasice između Ankare i Vašingtona ostale.

Evo šta je upravo rekao predsednik SAD – ,,danas se suočavamo sa novim neprijateljem, i treba da se borimo protiv njega zajedno. Suočili smo se sa mnogim terorističkim napadima u poslednje vreme, stojimo zajedno, i nudimo našu podršku narodu Turske. Podržavamo Tursku koja prednjači u borbi sa terorizmom, koja se bori sa takvim terorističkim organizacijama kao što su Islamska država i Radnička partija Kurdistana“ (prevod teksta Tarasova, a ne izvorne verzije Trampovog obraćanja – prim. prevodioca).

Erdogan je rekao - ,,uzimanje u obzir (interesa) YPG i PYD (kurdskih organizacija u Siriji, prim. S. Tarasov) u regionu, Turska nikad neće prihvatiti. To protivreči globalnom sporazumu, koji smo postigli. Mi ne treba da dozvolimo tim grupama da manipulišu etničkom i religioznom strukturom u regionu, koristeći terorizam (borbu sa terorizmom – prim. S. Tarasov) kao izgovor ili opravdanje“.

Glavni zaključci:

Prvo, nesuglasice između Turske i SAD u pogledu građenja politike u Siriji, kao i u celom regionu, stiču trajan karakter.

Drugo, Turska već nije više glavni partner SAD u regionu, bez obzira na članstvo u NATO-u.

Treće, rezultati razgovora Erdogana sa Trampom u Vašingtonu, mogu da imaju, pre svega, negativne posledice za unutarpolitičku situaciju u samoj Turskoj.

Rečju, bliskoistočna geopopolitička misterija nastavlja da se razvija. Čeka nas dosta važnih događaja. Erdogana, takođe.

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://regnum.ru/news/polit/2275984.html

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner